Прва субота у јуну мјесецу је као по обичају резервисана за „Kulturnu mavricu” (Културну дугу) која се и ове године одвијала у склопу „Jeseniškog poletja“ (Јесеничког љета) културне манифестације која обухвата више од седамдесет културно забавних догађаја у општини Јесенице током љета.

Наше друштво КПСХД „Вук Караџић” Радовљица је редовни учесник ове манифестације која има за циљ представљање културе, традиције, обичаја и кулинарике свих народа и народности са територије некадашње заједничке државе. Ове године су поред нашег друштва у манифестацији учествовали и словеначка културна друштва КШД „Хрушица”, КУД „Јулијана”, КУД „Триглав”, Македонско културно друштво „Илинден” и бошњачко друштво КУД „Бисер” из Јесеница.

Отварање програма је обиљежено свечаним дефилеом свих учесника у програму кроз Јесенице У културном дијелу програма наше друштво се представило са дјечјим фолклорним ансамблом и „Играма из Срема“ те са извођачким ансамблом и „Играма из Димитровграда“.

Послије успјешних наступа и додјеле признања за учешће на манифестацији су сва друштва представила своје домаће специјалитете. Као и сваке године наше домаћице су биле јако вриједне и спремиле су обилну количину хране која је са одушевљењем прихваћена са стране рекордног броја посјетилаца из Јесеница и околних општина.

Приредио: Мирослав Мартић

Ово изузетно собрање реализовали смо у Парохијском дому Српске православне цркве Светих Ћирила и Методија у Љубљани. Овом приликом и на овом мјесту изражавам велику захвалност СПЦ у Љубљани, оцу Бориславу, на свој пруженој помоћи, пожртвованости и кооперативности у току припреме и реализације овог изузетног програма. Ријеч захвалности упућујем Министарству спољњих послова Републике Србије – Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону за финансијску подршку овога за нас изузетно важног пројекта. Присутност високих званица учинило је организаторима велику част, а сам догађај узвишенијим и значајнијим.  Међу присутним били су: Горан Марковић, отправник послова у Амбасади Републике Србије у Љубљани, Биљана Мариловић, министар савјетник у Амбасади Босне и Херцеговине у Љубљани, протојереј Борислав Ливопољац, парох у Љубљани и старјешина храма, Зоран Стевановић, предсједник странке Ресница, Крстан Шућур, потпредсједник Савејта Владе Републике Словеније за непризнате националне заједнице бивше СФРЈ, Илија Јанковић и Стојан Миловић,  потпредсједници ССДС и  Златомир Бодирожа, предсједник ССДС, представници Српског друштва „Вретено” из Ријеке у Хрватској,  представници друштава из Републике Словеније као и други посјетиоци.

На позив водитељке присутнима се обратио Горан Марковић, отправник послова у Амбасади Републике Србије из Љубљане. Горан Марковић је поздравио све присутне у име Амбасаде Републике Србије и захвалио Савезу српских друштава Словеније на организацији Свечане академије поводом Видовдана, највећег и најзначајнијег празника који је дубоко уткан у генетски код и душу нашег народа. У нашем народу, казао је даље Марковић, распрострањено је веровање да се на Видовдан све види, па ми тако данас видимо како је држава Србија ушла у ред успешних земаља света. Данас сведочимо о расту економије и са тим у вези свеукупном расту животног стандарда. На крају је  пожелио пуно успјеха Савезу српских друштава Словеније у његовој племенитој мисији његовања српске традиције и културе, што и јесте наш заједнички задатак.

Свечану бесједу говорио је професор др Душко Певуља, редовни професор српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Бањој Луци, модератор и рецитатор професор др Рената Агостини, редовни професор на Академији умјетности – Катедра за глуму и позоришну режију у Бањој Луци, музички дио програма брат и сестра Бојана Пековић на гуслама и Никола Пековић на хармоници. Ови млади, широм свијета, познати умјетници почастили су присутне на крају програма мини концертом са избором познатих нумера из свог богатог стваралачког репертоара. Тиме су изузетно обогатили и учинили незабораван овај дан и  дали огроман допринос квалитету програма. Сви присутни своје одушевљење исказали су громогласним дуготрајним аплаузима.

Професор Душко Певуља у својој препознатљивој зналачкој бесједи, на њему својствен начин, између осталог упутио је јасну поруку и опомену да се Косовски завјет не смије заборавити, он обавезује на памћење. То живо дејство Косовског завјета и Видовданске етике јесу темељне одреднице нашег националног идентитета чија свјетлост ево траје више од шест вијекова. Косово око којег је саткана историја српског народа никада се не смије заборавити. Опредијелити се косовски, то значи одрећи се свега што је варљива добит и лакома слава, напустити оно што је доступно за љубав недостижног, цитирајући Његоша „нека буде што бити не може.”  Професор Певуља је изузетно увјерљиво, говорио како смо сви ми данас, на нашу велику срећу, свједоци да је светост и данас могућа и доступна, а то нам је својим животом тумачио и показао Блаженопочивши Патријарх наш г-дин Павле. Истински увјерљива, бројним живим примјерима поткријепљена, изузетно духовно обојена бесједа професора Певуље, дубоко је дотакла присутне и остаће у сјећању и памћењу присутних још дуго, дуго.

Врстан модератор програма професор др Рената Агостини својом професионалношћу и умјетничком, глумачком надареношћу повезивала је овај дивни програм узвишено и умјетнички обогаћено. Посебно је то било изразито и примјетно док је рецитовала стихове пјесме Милана Ракића „На Газиместану”, а потом стихове пјесме Алексе Шантића „Ми знамо судбу”. Глумачки таленат и професорско професионално искуство ове младе, врсне умјетнице, а и професорице учинили су да је овај програм добио на узвишености и квалитету какав се, по оцјени присутних, ријетко може видјети. Глумица и професорица је свој задатак обавила изузетно професионално са пуно љубави и препознатљиве емоције.

Млади музичари изузетни умјетници свјетски познати, како рече професор Рената Агостини, „свјетски а наши”, Бојана и Никола Пековић, већ са првим изласком пред присутне пјесмом „Ајте браћо белој цркви” јасно су показали о каквим умјетничким громадама је ријеч. Присутни су остали задивљени и радо чекали нови излазак и нове нумере. Посебан доживљај за памћење изазвали су ови млади људи, брат и сестра, на крају програма својим мини концертом гдје нико од присутних није остао равнодушан и нико није примијетио колико дуго је програм трајао. Сви, баш сви били су јединствени да је потребно овакве програме осмишљавати и овакве врсне амбасадоре наше културе ангажовати када је год то могуће и када год то прилике дозвољавају.

На самом крају како то бива и како ред налаже предсједник Савеза српских друштава Словеније Златомир Бодирожа захвалио је свима који су одвојили дио свог свакоднева и својим присуством потврдили исправност одлуке вођства Савеза српских друштава Словеније да Видовдан има сасвим изузетно мјесто у историји српског народа и да је овакав програм изузетан допринос чувања памћења, јер Видовдан носи у себи тежину и снагу историје, али и надахнуће за будућност. Бодирожа је напоменуо да много више осјећа него може ријечима казати, па због тога је његова бесједа сувишна и само би могла умањити импресије присутних које су им дали ови дивни учесници програма. Свако на свој начин. Све заједно величанствено и незаборавно. Бодирожа је учесницима у знак захвалности и сјећање на овај диван догађај додијелио пригодне захвалнице и на самом крају све заједно позвао на коктел и дружење припремљено у сусједној просторији. Сви заједно наздравили су и уз чашицу и опуштеном братском разговору измјењивали утиске, телефонске бројеве и уговарали нова дружења, понесени овим незаборавним доживљајем обојеним великим историјским, а ништа мање духовним осјећањем.

Текст: Златомир Бодирожа
Фото: Драган Благојевић

На Европске смотре српског фолклора дијаспоре и Срба у региону редовно одлазим већ од 2008. године, када је Смотра одржана на Палама, а био сам и 2003. исто тако на Палама. Послије Пала 2008, односно Источног Сарајева, пут ме водио у Темишвар, Брчко, Београд, Чачак, Ниш, Бању Луку, Београд, Беч, Порторож, Бањју Луку, Београд, Нови Сад и ове, 2024. године поново Београд. На та путовања ишао сам са СКПД „Свети Сава” Крањ, КУД „Младост” Љубљана, на задње три Смотре са СКД „Слога” Нова Горица. Свако путовање је на свој начин било интересантно, лијепо, са много лијепих утисака и са великим задовољством.

Ове године сам на позив вођства СКД „Слога” Нова Горица ишао с њима у Београд, на 26. Европску смотру српског фолклора дијаспоре. Радо сам прихватио њихов позив јер међу члановима „Слоге” имам пријатеље са којима се увијек радо сусрећем, а и фолклораши „Слоге” су исто тако фини и са већином имам веома лијеп однос.

На пут смо кренули у раним сатима, већ је наступио 17. мај, а ја сам их сачекао у Љубљани и заједно смо наставили путовање до Београда. На неколико мјеста смо се устављали ради одмора и возача аутобуса а и нас самих. Чак и киша која је ромињала до самог уласка у Србију није омела добро расположење, као да смо били увјерени да ће се ово путовање и учешће на самој Смотри завршити на најљепши начин, на начин који се у СКД „Слога” очекује годинама.

По доласку у Београд оставили смо ствари на рецепцији All in Hostel-a који се налази преко пута старе жељезничке станице, односно тачно насупрот споменика Стефану Немањи. Након тога, с обзиром да смо дошли око десет сати прије подне, а у хостел смо могли ући тек послије дванаест, прошетали смо градом, нешто пригризнули, а Илија Јанковић, предсједник СКД „Слога” и ја отишли смо до МТС дворане (бивша дворана Дома синдиката) гдје је и одржана овогодишња Европска смотра.

Са Звезданом Ђурићем, аутором кореографије коју је „Слога” играла на Смотри, договорено је да се одржи проба у Дому војске Србије, који се налази близу МТС дворане. На проби је била и проф. др Сања Ранковић, која је много помогла око пјевања у кореографији, а пробу фолклораша пратио је оркестар проф. Владимира Милићевића, који је био и аутор музичког аранжмана. Да одмах споменем и Биљану Савић, умјетничког руководиоца у СКД „Слога”, која је водила рачуна и бриге о многочему, не само о томе какав ће бити наступ, јер да би само извођење кореографије било како треба, мора се испоштовати све што је планирано и договорено.

Послије пробе у Дому војске Илија Јанковић, Владе Перендија и ја прошетали смо до хостела, а онда у поподневним сатима отишли до „Београда на води”, гдје смо са великим одушевљењем дивили се свему што је изграђено. За мене лично посебно је импозантна Кула Београда, као и шеталиште поред Саве, а такође и нове зграде које све заједно изгледају тако да човјек мора да се диви тој љепоти.

Другог дана боравка у Београду сви смо отишли до МТС дворане, фолклораши су имали техничку пробу, на пулту за информације узео сам своју новинарску акредитацију, а онда отишао до Ташмајдана, до цркве Светог Марка, гдје сам се поклонио моштима Цара Душана и Патријарха Германа, упалио свијеће, а затим се полако вратио до дворане. У дванаест сати је приређен коктел за званице и представнике друштава. Већ након самог доласка у МТС дворану сусрео сам се са неколико људи из свијета фолклора, које годинама познајем, а Европска смотра је прилика да се барем једном годишње с њима сретнем. На коктелу су се срели многи, већина након годину дана.

У четрнаест сати почела је церемонија отварања 26. Европске смотре српског фолклора дијаспоре, а о самом отварању можете прочитати у другом чланку. И дошло се до првих наступа, првог такмичарског дана. Вољом жријеба одлучено је да такмичарски дио програма отворе чланови СКД „Марибор” из Марибора. Ређали су се наступи, а све је било распоређено у три блока, у првом блоку наступило је осам друштава, а у другом и трећем по седам.

Са великим нестрпљењем очекивали смо излазак на позорницу фолклораша „Слоге”, осим мене ту су били још неки чланови друштва који су ишли са нама, а неки су се придружили тек у Београду. Са великом пажњом пратили смо извођење кореографије „Ја сам српска кћи” – игре и пјесме из Жагубице. На крају смо били веома задовољни и у себи прижељкивали неко од признања.

Након завршетка програма првог такмичарског дана са Илијом Јанковићем кренуо сам према хостелу, а онда се спремали за заједничку вечеру, која је договорена у ресторану „Колиба код Николе”, који се налази на Звездари, мало подаље од хостела, па смо морали ићи аутобусом. Самим уласком у ресторан били смо одушевљени и одмах повјеровали да ће ово бити једно лијепо и незаборавно вече, а тако је и било. Хране и пића на претек, жива музика за свачији укус, поиграло се и коло. Заиста све је било чак и изнад очекивања. Можда би сами фолклораши боље описали атмосферу и амбијент који су потпомогли да све буде за дуго и лијепо сјећање.

Трећег дана боравка у Београду прво смо Илија Јанковић, Владе Перендија и Радмила и Зоран Стојановић отишли до храма Светог Саве, а затим смо се упутили према МТС дворани, гдје је почетак другог такмичарског дана предвиђен за четрнаест сати. И овог дана почетак програма припао је друштвима из Словеније, прво је наступило СКУД „Видовдан” из Љубљане, а одмах из њега и КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице. Игре и пјесме ових друштава такође смо пратили са великом пажњом и одушевљењем, такође вјерујући да могу постићи значајан и велик успјех.

У првом блоку другог такмичарског дана приказано је седам кореографија, а у другом и трећем по шест. Послије завршетка такмичарског дијела програма сви фолклораши и публика упутили су се према Тргу републике гдје је одржана проглашење резултата. Чак ни прохладно вријеме, са повременим ударима Кошаве, па ни оно мало кишице у току церемоније проглашења резултата и затварања Смотре, није пореметило добро расположење свих присутних.

Након подјеле специјалних награда дошло је оно најважније, а то су резултати, прво добитници бронзаних плакета. Водитељ је читао имена, прво од оних са мање бодова, до оних који су освојили највише бодова у сваког категорији плакета. Прво једно друштво, па друго, па треће, па четврто и коначно СКД „Слога” Нова Горица, најзад је дошао и тај годинама очекивани тренутак, тренутак за који је потрошено много труда, зноја, одрицања, често и суза, многи жеља и очекивања, а наравно и материјалних и финансијских средстава. Али све је то једном маху пало у заборав, нико више није мислио на оно што је било и како је било.

Коначно и та са великом жељом и очекивањем, Бронзана плакета, која, не само за фолклораше, него и за све чланове друштва сија као злато. Бронзану плакету, захвалницу за учешће на Смотри и поклон организатора Асоцијације српског фолклора дијаспоре, примиле су Биљана Савић и Гордана Тривуновић, а кад се церемонија завршила сишле су са бине да велику радост подијеле са осталим фолклорашима и члановима друштва, а посебно са Илијом Јанковићем, предсједником СКД „Слога”, који уз остале чланове вођства друштва има такође велике заслуге за овај успјех.

За успјех наздравило се ракијом која је била у поклону, а онда полако кренуло према сусједној улици између Теразија и Кнез Михаилове, гдје смо сачекали аутобус и онда кренули према Словенији. Били су сви већ помало уморни, али у свакоме од њих срце је куцало јаче због свега онога што су доживјели у ова три незаборавна дана у Београду.

Стигли смо у Љубљану, довезли су ме близу стана, поздравио сам се, честитао им велики успјех и пожелио да на идућој, 27. европској смотри српског фолклора дијаспоре тај успјех буде још већи, а надам се да хоће.

Текст и фото: Душан Јовановић

Српско културно друштво „Петар Кочић” организовало и извело традиционалне „Кочићеве дане

Овај,  за  друштво  најважнији  догађај,  трајао  је  четири  дана  са  разноликим
културним  програмом  и  садржајем  у коме су учествовали драмски и литерарни
ствараоци, фолклораши и пјевачи.

Изложба

Као и годинама уназад „Кочићеви дани” се  отварају  изложбом  фотографија  са мотивима  Крајине,  Грмеча,  Змијања  и других. Отварање је било у сриједу, 29. маја 2024. у просторима друштва.

Литерарно вече

Литерарно вече у склопу „Кочићеви дана” одржано је 30. маја 2024. у просторима друштва, дворани Инекс. Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић” обратио се присутнима и навео шта се све очекује у наредна четири дана, који програми и гдје. Догађаји ће се одвијати на три различита мјеста у Крању, зависно од појединачног програма и садржаја. Отворио је „Кочићеве дане 2024”, а затим навео да је овогодишње Литерарно вече посвећено сто и десетој годишњици од почетка Првог свјетског рата, а онда најавио Душана Јовановића, који је говорио о стању у Европи на почетку двадесетог вијека које се одражавало у незадовољству великих сила око подјеле свијета, односно колонија. У наставку свог излагања Душан Јовановић је споменуо узроке, као и Сарајевски атентат, који је био повод за напад на Србију и почетак Великог рата, како су га тада звали. У свом говору Душан Јовановић је посебан осврт дао на ситуацију у Србији у току рата, спомињући велике битке које је извојевала српска војска, као што Церска и Колубарска битка, а такође и повлачење преко Албаније и касније пробој Солунског фронта и коначна борба за ослобођење. Србија и српски народ поднијели су огромне жртве а уједно дали велики допринос коначној побједи.

У наставку Литерарне вечери Љубо Андрић је извео монолог „Говор поручника Тасића”, у којем се на посебан начин види однос старјешине према војницима и тиме учвршћује њихов морал. Љубо Андрић је на веома упечатљив начин дочарао овај познати говор, а публика је великим аплаузом наградила његово извођење.

Програм је настављен рецитовањем родољубивих и других пјесама које су читали и рецитовали Радоман Мајо Крговић, Крстан Шућур, Остоја Шобот, Љубо Андрић и Душан Јовановић, а на крају програма присутнима се обратио и Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеније, који се захвалио и честитао организатору за овакво Литерарно вече и подсјећање на почетак Првог свјетског рата. Милан Аксентијевић, генерал у пензији, изнио је нака своја веома значајна запажања из српске историје, посебно се осврћући на своју Шумадију.

Драмска представа „Jазавац пред судом”

Трећег дана Кочићевих дана, у петак 31. маја 2024, чланови „Театра Давид” извели су драмску представу „Јазавац пред судом”, на текст сатире Петра Кочића, познатог српског писца. Ова драма, иако писана прије око стотину година, још увијек је по својој тематици актуелна, а уједно нас подсјећа на времена у којима је живио и радио Петар Кочић.

Ово није било прво извођење ове драмске представе, након дужег времена окупила се екипа, иако у нешто измјењеном саставу, ипак се потрудила да све одради на најбољи начин и на велико задовољство публике. Добро су се у својим улогама снашли Миле Гашић као писар и Крстан Шућур као доктор, Љубо Андрић одиграо улогу судије баш онако како треба, док је Остоја Шобот све то одрадио као да је истински Давид Штрбац и као да и није глумио, већ био стварни лик. Ова, увијек занимљива представа, требало би да се изводи широм Словеније, гдје постоје српска друштва, а колико је била интересантна говори и чињеница да је простор друштва, у коме се одвијала представа као и Литерарно вече, био мали да прими све, тако да је било као у кошници.

Концерт народних игара и пјесама

У дворани Шмартинског дома Стражишче у Крању у склопу „Кочићевих дана 2024” одржан је у суботу, 1. јуна 2024. концерт народних  игара  и  пјесама  уз  учешће фолклорних и пјевачких група.

Програм  концерта  водила  је  Нада Вукић, а присутнима се обратио Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић” и поздравио све учеснике у програму и госте, Стојана Миловића, потпредсједника Савеза српских друштава Словеније, представнике друштава и Соњу Машић, одборника у Градској општини Крањ.

У програму прве су се представиле чланице Пјевачке групе СКД „Петар Кочић” са сплетом српских народних пјесама, а затим су чланови ветеранске фолклорне групе КД „Брдо” Крањ одиграли игре из Лесковца.

Сплетом народних пјесама представиле су се и чланице Женске пјевачке групе „Трамошњанке” из КД „Брдо” Крањ, а наставило се пјесмама Мушке пјевачке „Оштрељ” из Кочевја. Поново је на ред дошла игра, а гости из Новог Места, ветеранска фолклорна група СКД „Ново Место” одиграла је кореографију „Игре из Шумадије”.

Опет се кренуло са пјесмом, а за то су се побринули чланови Мушке пјевачке групе СКД „Петар Кочић” Крањ са неколико крајишких пјесама, а такође и Женска пјевачка група СКД „Петар Кочић” још једном је одушевила извођењем неколико лијепих народних пјесама. Програм је завршен игром, односно кореографијом у којој су представљене игре из Поткозарја.

На крају ове вечери Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић” подијелио је свим учесницима захвалнице за учешће на Концерту народних игара и пјесама, а уједно и учешће на „Кочићевим данима 2024”. Присутнима су се обратили, поздравили их и честитали на изведеном програму Соња Мићић и Зоран Стевановић, чланови Градског вијећа Градске општине Крањ, као и генерал Милан Аксентијевић.

Дружење је настављено уз живу музику оркестра Драге Нинића.

Тако  су  завршени,  веома  успјешно организовани и изведени, и овогодишњи „Кочићеви дани”, а који су реализовани уз подршку Јавног фонда Републике Словеније (JSKD) и Градске општине Крањ, као и донатора друштва.

Текст и фото: Душан Јовановић

Чланови Удружења гуслара Словеније прославили своју славу Светог Василија Великог

Славски обред одржан је 14. јануара 2024. у просторима Културног друштва „Брдо” Крањ, а водио га је протојереј-ставрофор Будимир Галамић, парох крањски. Ломљење славског колача обавили су Стојан Миловић и свештеник Будимир Галамић.

Након обављеног обреда и послужења славским житом отац Будимир је  у својој бесједи честитао славу члановима Удружења гуслара Словеније из Кочевја рекавши: „Драга браћо и драге сестре, срећна вам слава светог Василија Великог, оца духовнога који задире у све поре нашега живота, са својим дјелом и својом теологијом, са свим оним што је напредно и добро. Честитам вама гусларима да чувате своју традицију. Онај ко чува своју традицију, чува своју вјеру, ко чува себе, чува свој дом, он поштује његово. Ко не чува своје од њега нема ништа, јер није добар човјек ако не поштује своје. У сваком случају ко нешто вриједи он мисли на себе, о себи, својој дјеци и своје чува. Срећна вам нова година и да будете здрави”.

Стојан Миловић је у својој здравици казао: „Поштовани гости, драго ми је што сте се данас окупили у оволиком броју. Да прво поздравим нашег свештеника оца Будимира, поздрављам предсједника Савеза српских друштава Словеније Златомира Бодирожу, све предсједнике и представнике који су дошли из друштава. Хвала вам да сте дошли на нашу славу, да прославимо данас Светог Василија Великог. Хвала вам што долазите на наше приредбе, дружимо се, хвала што позивате наше чланове да присуствују вашим догађајима. Најприје бих наздравио нашем куму данашњем Златомиру Бодирожи”.

Кум славе Златомир Бодирожа је у својој здравици рекао: „Часни оче, цијењени гости, ја сам почаствован што могу данас да будем кум славе. Данас ми у ствари славимо три празника, Светог Василија Великог, мали Божић и нашу Православну Нову годину. Желим вам свима све најбоље у вашем животу”.

Домаћин славе Стојан Миловић наздравио је Митру Вујиновићу, предсједнику Културног друштва „Брдо” Крањ, а Митар Вујиновић је у својој здравици казао: „часни оче, уважени предсједниче Удружења гуслара Словеније, поштовани чланови Удружења и сви остали пријатељи, који смо се данас окупили у нашим просторима. Желим да вам свима честитам данашњу крсну славу, да вам пожелим да много година славите у здрављу и весељу, мир у души и срцу и здравље”.

Стојан Миловић је у своје име и у име Удружења гуслара Словеније из Кочевја захвалио Културном друштву „Брдо” за уступљене просторе за одржавање славе, а након тога позвао све госте за богату трпезу коју су спремили чланови Удружења.

Радоман Мајо Крговић је у својој бесједи „пропутовао кроз неке српске крајеве” и како каже гдје год се затекао наишао је на гусле и пјесму уз гусле, која је вијековима присутна код Срба, посебно истакао: „Да прођемо кроз нашу прошлост, да бисмо били спремни за будућност”. Тим ријечима је најавио музички дио славског весеља.

Прво је наступио гуслар Давор Вулевић који је отпјевао пјесму посвећену Мојковачкој бици, а затим је пјевала група састављена од пјевача из Крања и Кочевја, уз пратњу Паје Вученовића на гуслама. На крају је својих неколико минута добио и гуслар Зоран Миловић, са својом веома лијепом пјесмом.

Поред домаћина, чланова Удружења гуслара Словеније, на слави су били и представници друштава: СКД „Петар Кочић” Крањ, са Крстаном Шућуром, предсједником друштва на челу, СКД „Ново Место” Ново Место, које је предводила Нада Цукут, предсједница друштва, затим КУД „Бела Крајина” Чрномељ са предсједницом Сњежаном Бранисављевић, СКПД „Свети Сава” Крањ са Милком Давидовић, предсједницом друштва, чланови СКУД „Кочевје” из Кочевја и Невена Бркић Ступар, учитељица Допунске школе на српском језику.

Слава је протекла у веома добром и лијепом расположењу, а домаћин се побринуо да све буде онако како то обичаји и захтијевају.

Текст и фотографије: Душан Јовановић

У организацији Културно умјетничког друштва „Младост” из Љубљане одржана је 7. октобра 2023. у Антоновом дому у Љубљани 14. међународна дјечја фолклоријада. Овом лијепом догађају присуствовало је преко триста гледалаца који су све вријеме давали велику подршку најмлађим члановима фолклорних група из друштава која су учествовала на овом догађају.

На самом почетку Фолклоријаде водитељка програма Тамара Њењић поздравила је све посјетиоце и учеснике у програму, а затим најавила прве извођаче, а то су били најмлађи чланови фолклорне секције КУД „Младост”, „Цицибани”, који су уз помоћ Анђеле Серенчеш и Александре Ћирковић, које иначе раде са овом групом, одиграли сплет дјечјих игара и пјесама из Србије, а музичку подршку давао је Лука Рељић, свирајући на хармоници. Аутор кореографије и умјетнички руководилац је Бојан Антонић, а музички аранжман урадио Лука Рељић.

У другој тачци програма представили су се најмлађи фолклораши, такозвани „Малишани” из Српског културног друштва „Слога” из Нове Горице. Прије самог наступа Тамара Њењић је рекла неколико ријечи о овом друштву: „Од оснивања до данас Српско културно друштво „Слога“ непрекидно јача и шири своју активност, дослједно и принципијелно слиједећи своју мисију која је била и остала: очување идентитета, традиције и културе Срба који живе на просторима Северно приморске регије, односно у Новој Горици и околини. Друштво је основано 22. октобра 1995. године, средином деценије која је обиловала најдраматичнијим догађајима у новијој српској историји, одсудним за Србију, српски народ и опстанак српског етничког и националног бића”. Представљајући се љубљанској публици одиграли су игре из Левча. Аутори кореографије и умјетнички руководиоци су Сара Јањић и Момчило Дамјановић, музички аранжман је дјело Александре Лукић.

Најављујући трећу тачку програма Тамара Њењић је навела неколико података о Српском културном друштву „Завичај” из Клагенфурта, Аустрија. СКД „Завичај” основано је 1996. године, са намјером да очува традицију и народне обичаје. Најбитнији циљ друштва је окупљање дјеце и омладине на једном мјесту, те им приближити српске обичаје, културу и језик. Друштво броји око стотину играча подијељених у четири ансамбла – цицибане, омладинце, извођаче и рекреативце. Наступају у локалним заједницама Аустрије, гостују у Словенији, Италији и у матици. У првом наступу фолклораша из Клагенфурта представила се млађа дјечја група која је одиграла игре из централне Србије. Кореографију је урадио и поставио Марко Смоловић, који је уједно у умјетнички руководилац група. Музички аранжман урадио Дарко Ћитић.

• Из иностранства, тачније из матице Србије, дошли су чланови Фолклорног ансамбла „Карановац” из Краљева, са којима иначе КУД „Младост” Љубљана има веома добру сарадњу. Прије него што су изишли на сцену, водитељка је у неколико ријечи представила ово друштво и навела: „Фолклорни ансамбл „Карановац” је најмлађи ансамбл града Краљева, али за то вријеме је успио да окупи преко четири стотине чланова вјерних српској култури и традицији. Иако млад ансамбл, Карановац је највећа краљевачка породица која функционише у новој хали спортова у феноменалним просторијама за рад једног овако великог ансамбла. За то вријеме Карановац је поред много наступа и турнеја по скоро цијелој Србији, презентовао српску културу и по Америци, у Чикагу Њујорку и Њу Џерсију, као и по градовима Европе, а то су Венеција, Милано, Верона, Барселона, Праг, Беч, Крањ, Хаилброн, Велинград, Љубљана, Штутгарт, Охрид, Приморско, Битолј, Китен, Будимпешта, Гепинген, Босанска Градишка, Кан, Неос Мармарас, Требиње, Херцег Нови, Париз, Аустријски Алпи, Лондон итд…”. У свом првом наступу на овом догађају представили су се са играма из Лесковца, кореографијом коју је урадио Марко Љубојевић, а музички аранжман Дарко Ћитић. Умјетнички руководиоци групе су Немања Главчић, Анастасија Ђорић, Марко Станић и Миа Пантовић. Публика је са одушевљењем пратила њихов наступ и бурним аплаузом поздравила госте из Краљева.

Из Радовљице су дошли најмлађи фолклораши Културно просвјетног спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић”, за које је у уводу речено: „Културно просвјетно спортско и хуманитарно друштво „Вук Караџић” из Радовљице ради већ од 1994. године са различитим секцијама. Са дјечјом групом се учимо заједно о српској култури и традицији, језику и обичајима. Све смо то лијепо упаковали у једну кореографију, овог пута из Западне Славоније. Уз пјесму и игру стварају се нова пријатељства, што нам је и најбитније. Радујемо се сваком доласку и гостовању, јер то значи да ћемо упознати нове другаре и заједно се дружити. Дјеца своју кореографију изводе први пут у новој сезони са пуно нових чланова, тако да би вас замолила за један велики аплауз, као велику подршку најмлађима.” Након увода о друштву на сцени су се појавили млади фолклораши који су одиграли игре из западне Славоније. Аутор кореографије и умјетнички руководилац је Дора Самарџија, а аутор музичког аранжмана Жанијел Шубља.

У овом лијепом догађају учествовали су и млади чланови Културног друштва „Брдо” из Крања. У најави њиховог наступа речено је: „Културно друштво „Брдо” је основано 1994. године. Од самог оснивања се бави нјеговањем и очувањем српске традиције. Највећи понос друштва тренутно су школа фолклора, дјечји и омладински ансамбл који броје више од стотину чланова. Учесници смо многобројних фестивала, турнеја, такмичења и следеће године поносно славимо тридесет година нашег постојања”. На овој „Фолклоројади” представили су се играма из Лесковца, а аутор кореографије је Милан Гламочанин, умјетнички руководиоци су Јована Оштир и Дарја Дел Фабро, аутор музичког аранжмана Жанијел Шубља.

На овогодишњој 14. међународној дјечјој фолклоријади учествовали су и најмлађи фолклораши из Српског културног друштва „Ново Место” из Новог Места, и то са сплетом дјечјих игара састављених од „Хајде са мном да играш”, „У Милице у Милице дуге трепавице” и „Вишњичица род родила”. Аутор кореографије и умјетнички руководилац групе је Мирослав Николић.

Гости из Клагенфурта добили су још једну прилику да се представе, овај пут са старијом дјечјом групом, која је одиграла игре из Кобишнице. Аутор и умјетнички руководилац и ове кореографије је Марко Смоловић, а музички аранжман припада Дарку Ћитићу.

Чланови Фолклорног ансамбла „Карановац” из Краљева у свом другом наступу приказали су игре из Трстеника, Марко Љубојевић, а музички аранжман Душан Анђелковић. Умјетнички руководиоци групе су Немања Главчић, Анастасија Ђорић, Марко Станић и Миа Пантовић. Публика је веома топло поздравила и овај наступ гостију из Краљева.

На крају програма своје мјесто и вријеме добили су и старији чланови дјечје групе Културно умјетничког друштва „Младост”, који су одиграли игре из Владичиног Хана. Аутор кореографије и умјетнички руководилац групе је Бојан Антонић, а аутор музичког аранжмана Лука Рељић.

На самом крају овогодишње „Дјечје фолклоријаде” водитељка програма Тамара Њењић позвала је на бину Бојана Антонића, предсједника КУД „Младост” Љубљана, да се обрати присутнима и да подијели захвалнице и поклоне за учеснике у програму. Бојан Антонић је прво поздравио све присутне, а посебно Милинка Шпицу, конзула у Амбасади Републике Србије у Словенији. Захвалио се свим учесницима у програму, као и посјетиоцима и свима онима који су на било који начин допринијели да овај догађај протекне на најбољи начин.

На крају треба истаћи да је овај пројекат, односно „Четрнаесту међународну дјечју фолклоријаду финансијски подржао Јавни фонд Републике Словеније за културне дјелатности, затим Градска општина Љубљана и Српска православна црквена општина Љубљана, која је омогућила да се вечера и дружење учесника и публике одржи у Парохијском дому. Свакако треба истаћи и велику подршку спонзора, који су на разне начине дали свој допринос, као и родитеља који су омогућили смјештај гостију из Краљева.

У веома веселој и опуштеној атмосфери Парохијског дома, уз живу музику, онако како се то најљепше може, завршен је овај догађај, у нади да ће и идућих година бити још љепше и на задовољство свих љубитеља фолклора, односно народне игре и пјесме.

Текст и фото: Душан Јовановић

• КУД Младост, Љубљана

Етно вече традиционалне српске музике и српског кулинарства, КД Брдо 18.10.2023

Ријечи добродошлице поводом првог дана четвородневне манифестације Дана српске културе присутнима је упутио Милан Гламочанин, умјетнички руководилац и подпресједник Културног друштва Брдо. У препуној свечаној сали Друштва је обраћање започео поздравивши све присутне, а посебно је поздравио Митра Вујиновића, предсједника Друштва, затим замјеника градоначелника града Крања, г. Јанеза Чернета. Поздравио је такође и г. Горана Марковића, отправника послова у Амбасади Републике Србије у Љубљани, као и г. Милинка Шпицу, српског конзула у Словенији. У настваку уводног дијела је домаћин вечери поздраве упутио предсједнику Савеза српских друштава у Словенији г. Златомиру Бодирожи, а потом и проф. др. Душку Певуљи, редовном професору Универзитета у Бањој Луци. Милан је поздрав упутио и члану Сосвета српске заједнице у Влади Републике Словеније, г. Крстану Шућуру и тиме је завршио уводно обраћање поздравивши све присутне представнике осталих српских организација, као и присутне чланове и симпатизере Друштва.

У наставку је бесједи био позван Јанез Черне који је у свом обраћању исказао радост да присуствује оваквом догађају. Поздравивши присутне у име МО Крањ и у лично име је рекао да Општини није свеједно за овакве културне догађаје. Споменуо је да се Општина залаже за довршавање грађевинских радова енергетске санације објекта у којем Друштво има сједиште и у којем ради, истичући да ће са радошћу присуствовати и осталим долазећим догађајима који су организовани у склопу велике и значајне манифестације.

Као говорник пред присутнима се г. Горан Марковић представио ријечима задовољства да је присутан на осамнаестим Данима српске културе по реду, а наглашавајући значај континуитета рада који симболизује „пунољетство“ у трајању, као доказ вредности, доследности и посвећености у чувању и његовању традиције и културног идентитета нашег народа. Испред Амбасаде је честитао на успјесима и пожелио срећу током наредних Дана српске културе у Крању.

У наставку вечери је г. Гламочанин замолио проф. Певуљу да се обрати присутнима. Душко Певуља је говорио на свој изражајни начин наводећи  да се петнаести пут налази међу члановима КД Брдо и доживљава ово мјесто и ову манифестацију као своју. „Велики подвиг је да се Дани српске културе изводе осамнаести пут, али велики подвиг је зато што се то одржава на вриједносно репрезентативан начин.“, је рекао Певуља истичући да то говори као свједок догађања и да о том „чуду“ говори свуда где се појављује – а природом свога посла путује у скоро све крајеве гдје Срби живе. Професор казује и то да је боље ништа не радити него отаљавати само да се нешто догоди и да ово Друштво то ради својски на репрезентативан начин. У наставку је је Певуља рекао да томе  свједоче бројне теме којима смо се бавили кроз протекле Дане српске културе и кроз непуних тридесет година постојања. „Бројне важне теме, бројне важне госте, међу њима и неке од најзначајнијих имена српске књижевности и културе, али и словеначке књижевности и културе, кроз дух заједничарења јесте нешто што треба његовати, а вечерашње бројно присуство на овом догађају је залог да ће бити још много дана и много јубилеја – јер како радио тако ти и Господ помогао“ је навео проф Певуља.

На обраћање и питку ријеч г. Златомира Бодироже су већ сви кроз деценије рада и обраћања навикли. Златомир је поздравивши скуп казао да је јако задовољан да у име Савеза српских друштава може да поздрави овако бројан скуп. Златомир је рекао да ће његово обраћање у наставку бити више у духу оснивача овог њему јако драгог друштва, а нешто мање у функцији предсједника Савеза. Златомир напомиње да ући у тридесету годину рада јесу бројке које заиста заслужују поштовање и да није било несретлука са короном би сада имали двадесете Дане српске културе. Бодирожа такође истиче да је Културно друштво Брдо организација која је прва осмислила и извела Дане српске културе у Словенији, што је заиста импозантна чињеница. Ријечи говорника су у наставку постале јако присне и емотивне, а односиле су се на саме почетке и преброђавање препрека које су се појављивале наглашавајућу да смо ми само спона између предака и наших наследика са задатком да пренесемо културу из рода у род. Златомир одкрива и чињеницу да је кључ успјеха у истајању три деценије прије свега у томе што су у Друштву привређивали добри људи.

Након уводних ријечи предходника је предсједнику Друштва Митру Вујиновићу остало да поздрави присутне наводећи чињеницу да су међу нама присутни и представници медија, г-ђа Аљана Јоциф из јавног медија Радио-телевизије Словеније истичући да га радује чињеница да је дошло и до тог занимања са стране јавности. Предсједник је Дане српске културе свечано означио за отворене.

У наставку вечери је водитељ програмско кормило усмјерио ка културно-умјетничким садржајима који су припремљени, не скривајући велико задовољство што најављује дјевојачку групу старосног узраста од једанаест до четрнаест година треће генерације Срба из Словеније,  која ће се представити у саставу „Брђанке“.  Присутни су олако протумачили да се ради о значајно подмлађеној женској пјевачкој групи која се представила пјесмама: Ој ливадо росна траво, Северинке мори Северинке и Горанине ћафанине – а то је уједно и означило почетак четвородневне манифестације.

Као што је и било очекивано, наступ дјевојака је што стасом у прелијепим ношњама, што гласом очарао присутне и изазвао бурну реакцију. Међутим, био је то само увод у музички сплет које је изазвао одушевљење публике. Нико није остао равнодушан на мелодије умјетника групе Аутетно из Љубљане. Групу чине професионални музичари са словеначке класичне музичке сцене окупљени са циљем очувања и извођења традиционалне народне музике Балкана.

Првенствено се баве српском традиционалном музиком, међутим у свом богатом репертоару имају увјежбане нумере и неких других народа. Оставили су веома јак утисак снажним и импресивним наступом. Организатори музичке вечери и прве вечери у низу Дана српске културе нису скривали тежњу да ово представљање буде почетак једне плодне сарадње.

Након културног програма су сви присутни били позвани да из свечане сале пођу у клупске просторе гдје је била постављена богата трпеза за све присутне. Важно је напоменути да су храну припремале домаћице, чланице КД Брдо на традиционални начин који су училе од својих баки и мајки. У пријатном амбијенту темама и новим познанствима није било краја до касно у ноћ.

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за садардњу са дијаспором и Србима у региону.

Наставак Дана српске културе можете пратити на:

Драмско – књижевно вече: Симо Матавуљ

Дани српске културе: Пјесма рода мога у Крању

Разиграна младост 2023

Целовечерњи годишњи концерт СКУД „Видовдан”

СКУД „Видовдан” се својој публици представио на годишњем концерту друштва у суботу 22. априла 2023. у Центру културе Шпански борци у Љубљани.

Концерт је отворио део извођачког ансамбла отпевавши традиционалну народну песму  „Тупан ми тупа”, чији назив је послужио и као инспирација за назив овогодишњег целовечерњег годишњег концерта. У наставку се играчима на бини придружио и остатак извођачког ансамбла те је уследила и прва играчка тачка на концерту. Кореографијом „Нунта ин Исаково” – Влашким играма из Исакова је на сцени уприличен свадбени обичај из влашког села Исаково. Аутор кореографије је Синиша Фирловић, као аутор музичког аранжмана се потписује Дарко Ћитић, док је уметнички руководилац ансамбла Жељко Крсмановић.

Уследила је тачка најмлађих чланова друштва – дечије „Ципирипи” групе. Под менторством Татјане Тривуновић, њиховог уметничког руководиоца и аутора кореографије, најмлађи чланови друштва представили су се Играма из Лике. Музички аранжман за поменуту кореографију је написао др Здравко Ранисављевић.

Гости овогодишњег концерта, Фолклорни ансамбл „Карановац” из Краљева, као своју прву тачку изабрали су Игре из Београдске Посавине, аутора Драгана Миливојевића (музички аранжман: Бранко Милојчевић). Уметнички руководилац ансамбла је Марко Љубојевић.

Сплетом народних песама на бини су се заједно нашли чланови певачке групе ФА „Карановац” (вођа групе: Олга Лазовић) и женске певачке групе СКУД Видовдан (вођа групе: Софија Антић).

„Народне игре из Ваљевске Колубаре” су на бину поново извеле чланове извођачког ансамбла СКУД „Видовдан”, овога пута у још проширенијем саставу. Кореографија прати занимљив обичај у нашем народу, познат под називом „моба”, а реч је о несебичној помоћи коју мештани једни другима пружају приликом рада на пољу, унутар или око куће и домаћинства. Аутор кореографије је Јанко Димитријевић, док је музички аранжман урадио др Здравко Ранисављевић.

Ветерански ансамбл СКУД „Видовдан” се ове године публици представио „Играма из околине Лесковца”. Као аутор кореографије и уметнички руководилац ансамбла се наводи Душан Кнежевић, а музички аранжман за кореографију је и овога пута дело др Здравка Ранисављевића.

„Љубавно коло” – Игре из околине Ниша, назив је кореографије коју су извели чланови ФА „Карановац” из Краљева. Аутор кореографије је Марко Љубојевић, док је музички аранжман написао Дарко Ћитић.

Након гостију из Краљева, уследила је музичка тачка гостију из Етно академског оркестра, чији је уметнички директор МА Стефан Манчић.

Последње две кореографије приказане на целовечерњем годишњем концерту друштва биле су „Влашке игре из Халова” у извођењу омладинског ансамбла (аутор кореографије: Данијел Серчић, уметнички руководиоци: Марија Тривунџа и Данијел Серчић, аутор музичког аранжмана: др Здравко Ранисављевић) као и „Српске игре из Кумановског поља” у извођењу извођачког ансамбла (аутор кореографије и уметнички руководилац: Жељко Крсмановић, аутор музичког аранжмана: др Здравко Ранисављевић).

Уследио је завршни говор Јелене Самочете, која се захвалила публици и свим присутним гостима, уметничким руководиоцима на припремљеном програму као и спонзорима и симпатизерима друштва. Након концерта дружење се наставило у Парохијском дому уз живу музику.

За реализацију концерта, као и осталих пројеката које СКУД „Видовдан” организује, у великој мери заслужни су: Министарство културе Републике Србије, Министарство спољњих послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Јавни фонд Републике Словеније за културне делатности (ЈСКД), Гостилна Тавчар, Гостилна Фурман, Шмитранс д.о.о., Еко Клинер д.о.о., Цоцкта и Цедевита из Атлантиц групе, ЗумиксТранс д.о.о.

Текст: Данијел Серчић <-> Фото: Душан Јовановић

Не прође ни година дана, а нама у госте понове дођоше пријатељи из драмске секције KПШХД Вук Kараџић из Радовљице. Са нашим гостима који су дошли раније у Велење срели смо се на Титовом тргу, а онда смо заједно прошетали до Виле Бианце, у којој се налази дворана гдје је одржана представа. Прије упознавања са двораном, госте смо одвели у галерију која се налази у склопу Виле Бианце и показали им изложбу православних икона иконописца Алимпија Kошаркоског из Шоштања.

Позориштна представа  одржана је  22.4.2023 у дворани Виле Бианце у Велењу.

Сарадња између два друштва траје већ низ година, највише на подручју фолклора, а задње врјеме се та сарадња продубила па сарађујемо и на литерарном и драмском подручју. Сада активно ради и драмска секција Српског друштва др Младен Стојановић која изводи лутковне представе за ђецу тренутно само у Велењу, па можда и по том питању унапреједимо нашу сарадњу.

Представа са којом су дошли да се представе, а нас мало насмеју и разведре зове се KАЗАЛИШТЕ У KУЋИ.  Жанр приредбе је комедија, а њен аутор и режисер је Брацо Радошевић. Приредбу нисмо отворили као што то иначе радимо са водитељем програма, већ смо то дозволили да спонтано ураде наступајући сами. Атмосфера је била толико позитивна да водитељ није био ни потребан.

 Тематика је била данашњи соавремени живот човјека, нерадника, изкориштавања свега и свакога од државе до родитеља и гледања искључиво на своје «дупе«. Представа је била из реалног живота, пуна истине и хумора који се заиста догађа у нашој близини а и у властитим породицама. Неко отвори очи па види, а други жмири па трпи.

Чланови наступајућег састава су: Брацо Радошевић, Даница Шмитран, Елена Стечук, Биљана Бешић, Томо Зечевић, Душанка Јовановић. На крају се Брацо Радошевић обратио и похвалио публику, а председнику Српског друштва др Младен Стојановић  Јови Јауз се захвалио на позиву.

Информисао нас је да већ припремају нову представу и ако нам је жеља да су спремни поново доћи, на што је председник Јово Јауз позитивно потврдио и изрекао им добродошлицу и за други пут. После приредбе подружили смо се у галерији мале  дворане и прокоментарисали сам догађај. Тако је успјешно завршен још један пројекат Литерарно драмско вече који је део већег пројекта 4. Младенови дани, који обухвата више мањих пројеката кроз цијелу годину. До маја у склопу Младенових дана урађена већ четири пројекта.

Захвалљујемо се спонзорима који су подржали пројекат:

• ARSO Pohištvo
• Občina Velenje
• TIC Velenje
• Festival Velenje

За Вас: Јово Јауз

После паузе од четири године је 1. априла ове године одржан је Концерт српског традиционалног пјевања у Велењу. Kонцерт је одржан у малој дворани Дома културе у Велењу и део је већег пројекта Четврти Младенови дани. Пројекат се изводи и изводиће се кроз цијелу ову годину. Имаћете прилику да пратите богат садржај културних догађаја.

У суботу 1. априла 2023 су чланови српског друштва др Младен Стојановић из Велења,  су се спремили да домаћински дочекају наше пријатеље из разних друштава. Саме припреме су почеле почетком 2023 године кад је мушка пјевачка група почела припремати пјевачки репертоар за наступ. За помоћ и сарадњу око припрема и реализације пројекта позвали смо Снежану Максимовић, са којом сарађујемо дужи низ година. Наше госте смо дочекали у малој дворани Дома културе Велење гдје смо урадили заједничке припреме за наступ. Наступ је почео у 18.00 сати и трајао  1 сат и 30 минута. Наша публика имала је прилику да чује 32 пјесме из различитих крајева српског свијета, свуда гдје Срби данас живе или не живе из различитих разлога. Kонцерт  је обухвато традиционално пјевање Kозаре, Поткозарја, Херцеговине, Kрајине, Лике, Далмације, Баније, Kосова и Метохије, Шумадије, Западне Србије, Црне Горе и још много тога.

Одазив гостију био је врло добар. Много бољи, рекло би се,него што смо очекивали, а што је нама као организатору врло драго. Гости су изразили жељу да се концерти српског традиционалнога пјевања организују више пута годишње.

Учествовала је мушка пјевачка група Српског друштва др Младен Стојановић из Велења, женска пјевачка група СKД Сава Храстник, мушка пјевачка група СKХД Десанка Максимовић Цеље, Удружење гуслара Словеније и мушка и женска пјевачка група KПСХД Вук Kараџић Радовљица. Програм је припремила и повезивала наша драга пријатељица Снежана Максимовић.

Пројекат је пропраћен кроз медије Велењске телевизије – ВТВ.  За прилог о пројекту и промоцији Kонцерта српског традиционалнога пјевања  ангажовала се новинарка Андреја Петровић. Захвалили бисмо се и Јани Ђорђевић директорки велењске телевизије ВТВ, која је у нама и нашем раду препознала културни потенцијал града Велење.

Пројекат Младенови дани не би било могуће извести и без наших вјерних спонзора, који нам низ година помажу и стоје уз нас:

• Festival Velenje
• Mestna občina Velenje
• OPA resort
• Pohištvo ARSO

припремио: Јово Јауз