Књижевна трибина, КД Кокрица 19.10.2023

Друго вече манифестације осамнаестих Дана српске културе се одвијало у дворани Културног дома Кокрица, општина Крањ. Књижевно путовање на крилима ријечи је обликовала и водила учитељица Српске школе у Словенији Невена Бркић. На самом почетку се осврнула ријечима и у име организатора манифестације Културног друштва Брдо срдачно поздравила присутне госте и представнике других културних организација. Истакла је посебност Друштва кроз његов настанак, одважност и храброст оснивача у времену настанка окупљених око исте идеје очувања традиције и културе на тлу Републике Словеније ради будућих нараштаја и младих породица које ће се тек заснивати. „Хвала Вам на томе“, је закључила Невена у својој уводној ријечи.

У наставкаку вечери је повела своје ученике који су кроз рецитације и ријечи великана ткали основу за једно предивно бесједничко вече. Отпочели су рецитацијом пјесме Час географије ауторице, коју често доводимо у везу са иконом књижевности, Десанке Максимовић. Није изостало ни дјело које умије да присјети и потресе, а то је Крвава бајка истог аутора.

„Слова Крваве бајке нису исписана само на чувеној пјесми. Жврљана су дрхтавим рукама на ђачким књижицама, личним картама и полеђинама коверата. Писали су их људи знајући да ће бити последњи поздрав који никада неће моћи да изговоре вољенима. Писала су их и деца.

• Драги мама и тата, поздрав. Последњи пут, Љубиша.
• Срца моја и душе мале, Миро, пољуби децу уместо мене, слушајте маму децо и чувајте се. Љуби вас све ваш тата Лазо.
• Ја сам професор књижевности и своју децу сам учио патриотизму. Ја не тражим да ми помажете и не треба ми ништа од вас. Пуцајте, ја и сада држим час.“

Тим ријечима је Невена након рецитација привукла пажњу присутних. Завладао је мук. Наставила је да говори о нашем великану Десанки и о начину настанка Крваве бајке, наводећи тему на Симу Матавуља, централну тему књижевне трибине, писца који је као тема био инспирација вечери.

Овакву озбиљну тематику, трибину на тему великог српског писца, смо повјерили редовном професору на Филолошком факултету у Бањој Луци на студијском програму Српског језика и књижевности, проф. др. Душку Певуљи. Професор се бави истраживањем и проучавањем Српског језика и књижевности, обављао је уређивачке, као и бројне друге функције кроз своје стручне и истраживаче радове, аутор је бројних дјела, а његова обимна научна биографија се још увијек допуњава. Како нам је и сам професор обећао биографија ће му бити и даље богаћена и допуњавана.

Професор Певуља је предавање започео пријатељским обраћањем и освртом на протекле Дане српске културе, на дјеловање самог КД Брдо, као и о свом својству и појављивању на овој манифестацији петнаест пута. Истакао је разлоге зашто је привилегија сам по себи позив професора Српског језика и књижевности, подсјећајући на велико богатство нашег народа, када је о књижевницима и језику ријеч. Певуља је истакао заступљеност и рангирање наше књижевности на европском књижевном небу као најбоље или једне од три најбоље захваљујући Вуку С. Караџићу. Захвалан је на томе да је Друштво за тему књижевне трибине изабрало Симу Матавуља, јер је ово велики писац, али је донекле запостављен у књижевном смислу.

Срж предавања је дала основне и најважније историјске истине о писцу говорећи о његовом учитељском позиву, као и о средини Шибеника и Задра која је обликовала овог доброг писца. Проф. Певуља је нагласио и истине о чињеници неоправдано одгурнуте српске Далмације, спомињући Српско-далматински магазин који био покренут у Задру и Шибенику. Осврћући се на бројна дјела и приповјетке Матавуља, професор је направио уводну слику коментаром на приповјетку Пилипенда.

У другом дијелу вечери се на позорници представио Душан Јовановић, уредник часописа Мостови, секретар Савеза српских друштава у Словенији и аутор неколико драмских приредби доносећи приповјетку Пилипенда на јако упечатљив и оригиналан начин.

Завршну ријеч је имао предсједник Друштва Митар Вујиновић, који је на крају у своје име поздравио присутне и осврнуо се на двије протекле вечери. Предсједник јако често користи прилику да се захвали свима који помажу припрему и извођење самих културних догађаја и наравно да уручи скроман поклон и захвалницу учесницима програма.

У самој завршници је Миодраг Кондић присутнима пренио информацију да ће бити могуће након завршетка књижевне трибине разговарати са проф. Певуљом, као и да је могућа набавка различитих књига на широке теме културе и српске књижевности уопште. Нико од нас није очекивао јако велико занимање и потражњу за дјелима српских истраживача и књижевника, али је то сигурно чињеница која итекако обрадује. Професор је сваком појединцу уз срдачну посвету и стисак руке одговорио на све дилеме и недоумице.

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за садардњу са дијаспором и Србима у региону.

У наставку можете прочитати о:

Етно вече традиционалне српске музике и српског кулинарства, КД Брдо 18.10.2023

Дани српске културе: Пјесма рода мога у Крању

Разиграна младост 2023