Пети Младенови дани

Српско друштво „Др Младен Стојановић” из Велења већ пету годину одржава „Младенове дане”. Активности почињу почетком године и трају кроз цијелу годину.  Циљ нам је да у што већем броју активно укључимо српска друштва из Словеније, а за публику направимо што занимљивији програм, зато су активности разноврсне и за свакога се нађе нешто интересантно. Обухватио је разне тематике: старе обичаје, литерарне вечери, пјевачке традиционалне концерте, позоришне представе, изложбе слика и ручних радова

Пијукање

Пијукање се код нас изводи већ традиционално. Ову годину је то већ десети пут и увијек буде добро посјећено. Циљ нам је да уведемо што већи број дјеце и да се не заборави тај обичај, што нам за сада и успијева. У самој припреми на пијукање учествовала је већина чланова, што нам много значи. Момци су донијели бадњак и сламу. Старији чланови припремили пакетиће са којим смо обдарили дјецу. Данијела Митровић припремила дјечју екипу која је извела програм за најмлађе. Овај пут је учествовала и мушка пјевачка група.  Сав програм су водила искључиво дјеца на српском језику. Дјеца су започела са разбрајалицама а онда је Андријана Самарџић преузела вођење програма.

Све присутне поздравила и најавила детаље програма данашњег догађаја. На самом уводу најаве појаснила је шта ће имати прилику да виде, како потјечу дјечје пробе, шта уче и шта су научили кроз годину. Програм је настављен са пјесмом  мушке пјевачке групе „Ој, Божићу теби се веселим”. Програм преузима даље Андријана која најављује наше најмлађе музичаре, који на фрули и хармоници прате извођење пјесме „Чворак, чворак” и „Маца преде”.

После завршетка дјеце са рецитовањем почиње Анастасија Самарџија док се припреми дјечја фолклорне група. Дјеца су одиграла игре из Груже (заврзлама, крива крушка, пишти пиле, колубарчица, левакиња, рудничанка, тројанац). Програм после кореографије наставила је мушка пјевачка група са пјесмом „Оћемо ли запјевати селе”. Најмлађи су поново изашли на подијум и рецитовали разбрајалице док се Његош Јауз није припремио за свирање и пратњу пјесме „Пошла ми Тројанка на воду”, а програм је завршен са колом „бугарка” које су дјеца сама изабрала.

Послије тога услиједило оно најбитније, „пијукање” због чега су дјеца и позвана. Велика радост за дјецу је почела. Дозивали смо их позивом „пипи-пипи-пипи”, а онда их даровали бомбонима и орасима, које смо за њих бацали по простору свуда по слами. Било их је задовољство гледати како траже и веселе се нађеним орасима и бомбонима. Многа дјеца су први пут у животу имала контакт са сламом.

После тога смо их још обдарили са пакетићима. Гости су били врло задовољни што само значи да у друштву добро радимо на очувању обичаја и традиције. Ове године био је одзив врло добар, пријављено је било 38 дјеце, што је више него годину раније. Врло нам је драго видјети нове образе људи који доводе своју дјецу у наше друштво.

Концерт традиционалног српског пјевања

Прође љето и дође поново вријеме активног рада и припрема на пјевачки концерт српског традиционалнога пјевања. У друштву се ради на томе да би се концерт одржаво сваке године. Концерт у Велењу одржан је 9. марта 2024. у малој дворани Дома културе. Kао што је на почетку текста наведено концерт је сада део већега пројекта Младенови дани.

Учесници: Српско друштво „Др Младен Стојановић” Велење, СKД „Сава” Храстник, СKХД „Десанка Максимовић” Цеље, Удружење гуслара Словеније из Кочевја (Зоран Миловић), СKПД „Свети Сава” Kрањ, KУД „Младост” Љубљана, KПСХД „Вук Kараџић” Радовљица.

У суботу 9. марта 2024. чланови Српског друштва „Др Младен Стојановић” из Велења, спремили су се да домаћински дочекају наше пријатеље из разних друштава. Припреме су почеле почетком 2024. године кад је мушка пјевачка група почела припремати пјевачки репертоар за наступ.

За припреме и помоћ око реализације пројекта помогла нам је Снежана Максимовић, са којом сарађујемо већ низ година. Госте смо дочекали у малој дворани Дом културе Велење. Ту смо одрадили заједничку пробу и спремили се за наступ. Наступ је почео у 18.00 часова и трајао сат и тридесет минута. Наша вјерна публика имала је прилику да чује тридесет и три пјесме из различитих крајева српског свијета, гдје Срби данас живе или не живе из различитих разлога. Kонцерт  је обухвато традиционално пјевање Kозаре, Поткозарја, Херцеговине, Kрајине, Лике, Далмације, Баније, Kосова и Метохије, Шумадије, западне Србије, Црне Горе и још тога.

Одазив гостију био је врло добар. Много бољи него што смо очекивали, што је нама као организатору врло драго. Гости су изразили жељу да се концерти српског традиционалнога пјевања организују више пута годишње.

Програм је припремила и повезивала наша драга пријатељица Снежана Максимовић. Наше дружење наставили смо у дворани ГАУДЕАМУС, гдје чланови Српског друштва „Др Младен Стојановић” изводе пробе фолклора.

Захваљујемо се  Сабини Омић, која нам је омогућила употребу дворане  ГАУДЕАМУС изван нашега термина и предсједнику Савеза српских друштава Словеније Златомиру Бодирожа, што је нашао времена и дошао подупрјети наш рад.

Изложба слика

У друштву покушавамо бити активни у свим сферама културе. Овај пут смо правили изложбу са члановима и пријатељима. Жеља нам је да у наше активности укључимо и оне који су српског поријекла, а нису активни у друштву.

До сада смо активно излагали радове „змијањског веза” које су везле чланице друштва и иконе које су дјело иконописца из Шоштања Алимпија Kошаркоског.

На наш позив одазвао Драган Арсенијевић са којим већ неколико година сарађујемо и био нам је чест гост када бисмо имали књижевне вечери. Наше наступе би употпунио рецитовањем неких од својих пјесама. У слободно вријеме пише пјесме на српском језику али нисмо знали да се бави и сликарством.

Следећа наша познаница је Вишња Поповић. Долази из села Јаруге, општина Приједор из Републике Српске. У Цеље се доселила прије пет година. За њу смо сазнали преко фејсбука и позвали је на сарадњу коју је раде воље прихватила. То је њена прва изложба. Црта различите мотиве од личних портрета, природе и икона. До сада је сликала због личног задовољства и пријатеље.

Алимпије Kошаркоски, ви који читате вјероватно нисте упућени  у рад Алимпија, али ми који га знамо могли би о њему причати читав дан. Упознали смо се  пуком случајношћу прије више од десет године. Када смо сазнали да се бави осликавањем ликова светаца почела је и наша сарадња.  Прву изложбу за наше друштво урадио је на Данима српске културе у Велењу 2013. године. Његових руку дјело краси и просторије нашег друштва „Српски дом”.

Анастасија Самарџија, своје прве радове је нацртала у раном дјетињству и ако сада има само дванаест година. Њена инспирација су били њени родитељи, а посебно њен дјед од кога је тај таленат можда и наслиједила. То је њена прва изложба и надамо се да не и посљедња. Своје радове урадила је са тешком муком јер су били намијењени за њену прву изложбу. Дјеца кô дјеца, увијек им неугодно због критика.

За крај смо оставили Милицу Празник. Она већ низ година ради на очувању Змијањског веза и већину везова који су били изложени су њен рад. Са „змијањским везом” се први пут упознала 2017. године, кад је Српско друштво „Др Младен Стојановић” са Хуманитарним удружењем жена ДУГА из Бање Луке, заједно урадило радионице везења у Велењу. Радови „змијањског веза” који су у архиву друштва били су изложени у Нишу у Србији, затим два пута у Kрању, код наших пријатеља из СКД „Петар Кочић”, и наравно у нашој општини Велење, а морамо напоменути и то да је Милица заједно са нама и својим радовима учествовала и на 6. Међународном фестивалу везења 2022. у Велењу. Тај фестивал везења се одржава сваке двије године, тако да ћете имати могућност да њене радове видите  у новембру 2024. године у Rdeči dvorani у Велењу.

Изложба је отворена 30. марта 2024. у галерији Vile Bianci у Велењу и на оглед је била двадесет и пет дана. Сви пролазници који су посјећивали Vilu Biancu и Туристички информацијски центар Велење имали су могућност да виде и изложбу.

Програм су отворили наши музичари Параскева и Његош Јауз за музичким програмом. На отварање изложбе дошли су сви излагачи и чланови друштва осим Вишње Поповић која је по први пут постала мајка. Дошао је предсједник Друштва ликовних стваралаца Шалешке долине Салих Бишчић.

Туцијада

Прође још једна година и поновно дође Васкрс нама најрадоснији хришћански вјерски празник. Чланови Српског друштва „Др Младен Стојановић” чекали и радо дочекали тај дан, да би поново одржали ТУЦИЈАДУ. Овогодишња „Туцијада”  организована је већ десети пут, што значи да наш народ и други гости који нису српске православне вјере радо долазе и са нама прославе.

Чланови, пријатељи, гости наших пријатеља  и сви они пролазници који подржавају наш рад, окупили се на дан Васкрса у дворани Ана у Велењу. Овај пут је „туцијада” организована на новој локацији. 

Туцијада, традиционални сусрет којим желимо од заборава спасити дјелић наше богате традиције и обичаје, преносећи их на млађе нараштаје. Туцијада је сваке године посјећенија, што нама много значи. Значи и оним који нису успјели отићи у свој завичај, па сврате код нас.

И ове године поред такмичарског дијела чланови друштва припремили су програм за госте. Програм је припремила Данијела Митровић а у обзир је узела све идеје и жеље дјеце. Програм је започео са кореографијом влашких игара, коју уче дјеца, наставила је наша мушка пјевачка група са пјесмама „Чај, горо” и „Буковицо”. Програм је закључен колом, а одсвирали га Параскева Јауз на виолини и Његош Јауз на хармоници.

Послије успјешно завршеног програма започела  туцијада због које су гости и дошли.

Поред активних чланова друштва, пријатеља, придружили су нам се и они који прате активност и рад друштва и редовно посјећују наше догађаје. Пред сам почетак Туцијаде раздијелили смо се у двије старосне групе, дјеца од четири до четрнаест, а старији од петнаесто до шездесет и пет и више година. Само такмичење изводимо тако да станемо у двије, фолклорним жаргоном казано, „лесе“ и одмјеримо снагу најтврђег јајета. Оном којем пукне јаје излази из „лесе” као губитник и тако до краја док не остане само један такмичар. Побједник је дужан појести побједничко јаје. Много нам је драго да сваке године долазе нови људи који подржавају наш рад, па и они који не припадају православној вјери.

У такмичењу за најтврђе јаје побиједила је, у категорији старији 1. Сара Бајец, 2. Премил Трипуновић, а у категорији дјеце побиједио 1. Никола Самарџија, а 2. мјесто је заузела Маја Матић. За прва и друга мјеста подијељене су стаклене плакете. После тога смо се дружили уз пјесму и игру и већ са мислима били на следећој Туцијади 2025. године.

Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!

Повратак изгубљене љубави

У пројекат Младенови дани због различитости програма укључили смо и позоришну представу. По претходном договору са Брацом Радошевићем позвали смо наше пријатеље из драмске секције KПСХД „Вук Караџић” из Радовљице да буду гости друштва.  Са нашим гостима који су дошли у Велење састали смо се код Дома културе у којем се и налази мала дворана која је прилагођена позоришним представама.

Позоришна представа  одржана је 26. маја 2024. у дворани Vile Biance у Велењу.

Сарадња између два друштва траје већ низ година, највише на подручју фолклора, а у задње вријеме се та сарадња продубила, па сарађујемо и на литерарном и драмском подручју. Сада активно ради и драмска секција Српског друштва „Др Младен Стојановић” која изводи луткарске представе за дјецу, тренутно само у Велењу, па можда и по том питању унаприједимо нашу сарадњу.

Представа са којом су дошли да се представе, а нас мало насмију и разведре зове се „Повратак изгубљене љубави”.  Жанр приредбе је комедија а њен аутор и режисер Брацо Радошевић. Приредбу нисмо отворили као што то иначе радимо са водитељем програма, већ смо то дозволили да спонтано ураде учесници сами. Атмосфера је била толико позитивна да водитељ није био ни потребан.  Тематика је била данашњи савремени  живот човјека, враћање старој љубави због одсутности од посла и слабе комуникације у односу, која кроз хумор доноси поглед како се урушава брак. Главни ликови поштар и шофер.

Представа је била из реалног живота, пуна истине и хумора који се заиста догађа у нашој близини а и у властитим породицама. Неко отвори очи па види, а други жмири па трпи. Улоге су тумачили: Брацо Радошевић, Даница Шмитран, Биљана Бешић, Томо Зечевић, Злата Даутовић – Мусић

На крају је Брацо Радошевић поздравио и похвалио публику а предсједнику Српског друштва „Др Младен Стојановић”  Јови Јаузу захвалио се на позиву. Обавијестио нас је да већ спремају нову представу и ако нам је жеља да су спремни поново доћи. После приредбе дружили смо се у галерији мале  дворане и прокоментарисали сам догађај. Тако је успјешно завршен још један пројекат Литерарно драмско вече који је дио већег пројекта 5. Младенови дани који обухвата више мањих пројеката кроз цијелу годину.

Пројекат Младенови дани не би било могуће извести и без наших вјерних спонзора, који нам низ година помажу и стоје уз нас:  Фестивал Велење, Градска општина Велење, Pohištvo ARSO, TIC Velenje.

Текст: Јово Јауз
Фото: Архив друштва

11. Међугенерацијски фестивал – Велење плеше

Програм фестивала под називом »Улица плеше« на којем је присуствовало и наступило Српско друштво др Младен Стојановић је одржан у Велењу на Титовом тргу, 20.05.2023 са почетком у девет часова. Поред фолклорног наступа, ово друштво је на свом штанду представило традиционалне ручне радове, књиге српске књижевности, туристичке садржаје Србије и Републике Српске, као и информације о секцијама и раду Друштва.

„Научна открића показују да плес или игра имају веома позитиван учинак, како на физичко тако и на ментално здравље. Због тога смо жељели људе мотивисати кроз игру и плес.“, казује Јово Јауз.

Српско друштво др Младен Стојановић је чести гост Међугенерацијског фестивала и и омиљени су са српским играма. И ове године су се на позив  Маше Kолшек, кординаторке Лидије Прапротник и општинских чиновника са радошћу одазвали. Kао што је Маша Kолшек једне прилике изјавила, нема фестивала уколико на фестивалу нема Срба и српских игара.

На овом фестивалу је своје умијеће показало преко 250 извођача.

Дани отворених врата српске културе у Велењу

Овогодишњи Дани отворених врата српске културе у Велењу, одржани су традиционално већ десети пут на уобичајеном мјесту, у Равнама код Шоштања.

Циљ пројекта је родитељима, пријатељима, гостима, спонзорима и младима приближити српску традицију, културно наслеђе, језик, игру и пјесму. За сада нам то иде добро од руке, зато и трајемо већ десет година.

Вјерна екипа која је била задужена за извођење пројекта, активне припреме почела већ двије недеље дана раније, а тај дан се окупила у девет сати, све због припрема за дочек гостију. Да не би гости били гладни, побринули се Алекса Радовановић, Лука Перовић, Урош Вујошевић, Михаило Урошевић. Данијела Митровић и Миланка Степаноски за колаче и посластице. Треба се захвалити и другим присутним који су помогли у кухињи око припреме хране.

Да би нас било што више те да би дошли и они што су били ограничени са доласком задужили смо појединце за превоз старијих гостију који прате и подупиру наш рад – а нису били у могућности да дођу сами.

После заједничког ручка и кратког одмора, позвани сви гости да нам се придруже и присуствују програму, који је припремљен за њих. Уводни говор нам је одржала Данијела Митровић, након чега је  слиједила дјечја екипа, која је отпјевала четири дјечје пјесме и одиграли нову кореографију коју су спремали за нову сезону: „Игре из Груже“.

Након дјечије је на ред дошла мушка пјевачка група која је извела репертоар од шест пјесама. Нема ништа љепше него кад присутнима потече суза, кад чују пјесме своје младости из њиховог родног краја.

Гости су са виђеним били задовољни и што нама уљева наду да добро радимо и да наставимо тако даље. После тога сви присутни одиграли су неколико кола и отишли да се друже уз пјевање и музику у живо, за коју су се побринули Јуро и Анкица Ченгија.

Хвала свима, који су се одазвали на позив, а било јих је заиста доста, а и спонзорима без којих не би било реализације. Не смијемо заборавити ни наше пријатеље, који су дошли и дали подршку нашем пројекту, а то су чланови СKД Сава из Храстника, KПШХД Вук Kараџић из Радовљице и ПKУД Свети Никола из Марибора.

Спонзори:

•             Градска општина Велење

•             АПЦО „ставбно похиштво“

•             Рачуноводство Игор Центрих

Етно фестивал – Храстник 2023 изведен двадесети пут

Српско културно друштво „Сава” из Храстника двадесети пут оганизовало Етно фестивал у Храстнику.

На позив организатора СКД Сава се Српско друштво др Младен Стојановић се са задовољством одазвало. Наша друштва већ осамнаест година успјешно сарађују и дјелују као једно – зато нас ни ово гостовање није мимоишло. То наше пријатељство бранимо и данас, зато се радо одазовемо на позиве СKД Сава и дајемо вјетар у леђа њиховој организацији Етно фестивала Храстник. Још се данас памти, да је наш први наступ изван града Велења био баш на Етно фетивалу у Храстнику и од тада се трудимо да испоштујемо сваки позив и будемо виђени гости.

Наше друштво се пријавило сад двије наступајуће групе: мушком пјевачком групом и дјечјим фолклорним ансамблом. Дјечији ансамбл се представио Играма из Груже. Публика је могла да види гружанске игре: заврзлама, крива крушка, пишти пиле, рудничанка, левакиња.

Хвала СKД Сава из Храстника на позиву!

Трећи Видовдански сабор

Видовдан је више од Kосовске битке која нас је трајно одредила, Видовдан је место сусрета са Христом са оним што нам је цар Лазар оставио и показао чему да стремимо. Јер ко смо ми ако заборавимо обећање Царству небеском…?

Видовдански сабор у Велењу одржан је трећи пут и дио је већега пројекта Младенови дани. Сам пројекат полако добија на тежини и значењу, а тога не би било без нас и наших гостију.

Одазив на овај догађај је био добар, а драго нам је да су се на наш позив одазвали и представници општине Велење. Наш гост је била замјеница градоначелника Александра Васиљевић.

Пројекат је посвећен Видовдану и нашем Kосову. Kроз звуке пјесама прилагођене тој тематици започело извођење програма, који је извела дјечја пјевачка група са пјесмом „Ми смо деца неба“.

Уводну бесједу имала је наша гошћа Снежана Максимовић, која је и припремила садржај заједно са члановима Српског друштва др Младен Стојановић.

У пројекту су учествовали и нама драги гости који су више о свему томе рекли кроз писану рјеч:

• Душан Јовановић
• Kрстан Шућур
• Остоја Шобота
• Снежана Максимовић

Први пут су се у Велењу из струна гусала чули и стихови младог гуслара Давида Радишића. Програм су обогатили чланови друштва и њихова пјевачки групе у саставу Данијеле Митровић, Параскеве Јауз, Алексе Радовановића и Зорана Јауз.

Највећа вредност косовске легенде је што је жива. Што није скамењена, ни довршена, ни размршена. Што њена порука није умрла, ни мисао закована, ни идеја заглављена. Што се креће, укључује нове нараштаје, тражи њихов допринос и тумачење. Зато је косовска опорука можда јаснија нама него нашим прецима. А наша одговорност већа него ичија у ранијим временима.

После завршетка програма сви присутни подружили се и измјенили мишљења у галерији Виле Бианце.

Пројекат је реализован уз помоћ:

• Општине Велење,
• Фестивала Велење,
• Министарства спољних послова Републике Србије
• Похиштва »АPCO«

Из Велења, текст и фотографије припремио Јово Јауз

Дани од Ђурђица до светог Мрате у народном календару старих Срба називају се мратинци односно вучји дани, јер је свети Мрата заштитник вукова.

Српско друштво др Младен Стојановић из Велења прославило 24. новембра 2021 своју крсну славу Мратиндан. Слава је прослављена у кругу чланова друштва у просторијама друштва »српски дом«. Kо што многи не знају, а ми знамо колико је слава важна у српском народу, зато је своје мјесто и нашла на UNESCO-вој листи нематеријалне културне баштине. Опширније о томе можете прочитати на прилогу о Српској слави на UNESCO листи.

Славски обред обављен је уз славску свијећу, кољиво, славски колач, црвено вино, тамјан и остале симболе славе. Овогодишњи обред дизања славе се одвијао без присуства свештеника због већ познатог разлога, а то је корона вируса и ограничења, која су нам наметнута. Обред ломљена славског колача, по нашим обичајима, су обавили  Алекса Радовановић, Војислав Стојановић, Зоран Јауз, Илија Томић, Михаило Урошевић и  Јово Јауз уз присутне остале чланове друштва. После завршеног обреда Зоран Јауз захвалио се свим члановима који су се одазвали и уљепшали тај, нама значајан, ведар и срећан дан.

Након тога је уследијо славски ручак и дружење уз традиционално српско пјевање и примјерно обиљежавање крсног имена св Мрата. Ту су били присутни и наши чланови који су Словенци и први пут су били присутни на слави.  Испраћај чланова од стране протекао је уз захвалност да се догодине опет окупимо.

За Мратиндан и Мратинце се вежу бројни народни обичаји и легенде, а као занимљивост издвајамо неке чињенице.

Свети мученик Стефан Урош III Немањић, познат као Стефан Дечански, син је краља Милутина и отац цара Душана, oслепљен, пет година провео је као заточеник у Цариграду, задивљујући својом мудрошћу и кроткошћу. Како учи православље, када се навршило пет година тамновања, јавио му се свети Никола и вратио му вид. Зато је  овај празник заветни дан за све који болују од очних болести.

У знах захвалности, свети Стефан подигао је храм Високи Дечани, испод Проклетија код Пећи, у којем почивају његове свете мошти. Некада се на овај дан у народу прослављао Свети Мартин. Црквеном одлуком на овај дан премештена је слава посвећена српском краљу. Народ га је по Светом Мартину прозвао Мрата.

У скоро целој Србији данас се обележавају крсне и заветне славе. Многи су и крштени његовим именом.

У народу се и данас чује – свети Мрата, снег на врата, којом се означава почетак хладног и снежног периода године.

Верује се да се на Мратиндан предсказује каква ће зима бити. Ако је дан магловит зима ће бити променљива, а ако је ведар и сунчан, биће мраза….

У име друштва захваљујемо се нашим члановима што су се потрудили око припреме хране и организације, а посебно Малбашић Милисенку што нам је изашо у сусрет и испекао прасе и тиме обогатио славску гозбу.

Припремио: Јово Јауз

Пројекат Млади музеалци изведен 21.11.2021, а у пројекту су учествовали: Музеј Велење и Српско друштво др Младен Стојановић.

Наше друство укључено је у разне пројекте у  општини Велење, тако и у самосталне радионице које припремамо под окриљем Музеја Велење. Радионице се изводе за најмлађе једном мјечно, а у децембру сваке недеље.

Драмска секција Српског друштва др Младен Стојановић активно ради већ неколико година и  припрема лутковне представе за дјецу.  Представе су највише пута извођене кад изводимо пројекте за најмлађе или на позив наших пријатеља и партнера ко што је музеј Велење. Kад је у питању наш град Велење, увек смо на располагању, поготово кад су упитању дјеца. Овај пут смо се одазвали на позив Алме Јаворник, са којом сарађујемо већ низ година. Припремили смо лутковну представу Медведова женидба ауторице Десанка Максимовић и радионице.

Дјеца су израђивала мотиве ликова из представе, коју су имали прилику гледати. Дјеца, а и родитељи који су присутвовала на представи, припадали су различитим етничним групама, тако да појединци нису разумјели српски део представе, па су им преводили родитељи. После завршетка лутковне представе дјеци је кроз различита питања преведен текст да су се могла дјеца укључити у радионице.

Представа је одиграна у мјешовитом језику, српско-словеначком, што је одушевило присутне госте. После завршетка добило смо похвалу организатора и позив на сарадњу код других пројеката.

Аранжма и сценографију припремила Данијела Митровић

Гласове ликовима из приче посудили:

• Данијела Митровић
• Алекса Радовановић
• Параскева Јауз

Текст и фото: Јово Јауз

Српско друштво др Младен Стојановић из Велења у сарадњи са Српским културним друштвом Петар Кочић из Крања и нашим пријатељем Драганом Арсенијевићем из Шоштања одржали су литерарно драмско вече у Вили Бианци у Велењу. Сусрет је дио пројекта Младенови дани и намијењен је промоцији литерата драмских умјетника, сликара, а и других који се баве мало другачијом радом који је на жалост је запостављен и премало цијењена.

Водитељ Дамљан Обрадовић најавио је Душана Јовановића који је извео драму под насловом Пилипенда. То је прича Симе Матавуља који никада није губио вјеру у човјека. Такви су ликови у причи Пилипенда, чија се комплексност види у вјерским осјећањима. Пилипенда је примјер постојаности у вјери и вјери у Бога – ”српског Риста”. То је био храбри и пркосни далматински сељак православне вјере који ни по коју цијену није хтио да прода своју вјеру, иако је живио тешким и мукотрпним животом. Више је волио да умре од глади него да изда своја увјерења и изгуби своју част. Основни мотив приповјетке је реалистички приказан тежак живот Срба у Далматинској Загори. Српски народ је живио у биједи и сиромаштву под сталним притиском аустроугарске власти и римокатоличког унијаћења.

Овдје сам навео само мали дио приче, како би читаоци могли да приближно знају о чему се ради. Ко разумно размишља схватиће како је захтјевно да драмски извођач успјешно протумачи и прикаже пишчеве ликове. Поред изговорених ријечи, драматург мора донијети и осјећања лика, а признаћемо да је то изразито захтјевно.
Дакле, коначно се појави, Душан Јовановић. Благо се наклони публици, изговори наслов приче и веома увјерљиво се претвори у Пилипенду. Тумачио је сваки лик са другачијим гласом. Запањујуће успјешно је наглашавао: жалост, весеље, љутњу и срџбу јунака. Текст је савршено научио, па је због тога могао публици увјерљиво приказати и међусобну свађу ликова, гдје се текст мора тачно наглашавати и брзо изговарати. Наш Дуле је то тумачио са таквом лакоћом, као да се налази у непосредном разговору, изговарајући властите мисли.
Наш глумац је у заносу причао и причао и погледавши на сат, пролазиле су минуте и минуте времена. Коначно је дошао до краја, и нормално, услиједио је громогласан аплауз публике.

Наш програм отворили су Параскева и Његош Јауз са сплетом српских пјесама. Након њихове тачке је ријеч преузео водитељ Дамљан Обрадовић.

То је и нашем водитељу Дамљану дало елана, бијо је опуштеније јер га је прошла трема која је избијала на самом почетку. Програм је настављен са мушком пјевачком групом Српскога друштва др Младен Стојановић. То је био њихов први јавни наступ што се је на њима и видјело, били су мало закочени док није попустила трема.

Одпјевали су двије пјесме:

• Гора божурова
• Мој Драгане

Гости су њихов труд наградили са аплаузом. Са тим је и завршен први део програма.Други део програма започели смо са литерарним дјелима, наших гостију. Дамљан је прозвао нашег најмлађег члана, Вукашина Јауза, који се је одлучио наступити. Има само 6 година. Кад је видио да се сви спремају, он самоиницијативно изразијо жељу да би и он рецитовао. Како каже, »кад могу сви могу и ја«.
Кад је дошао пред публику дјеловао је мало уплашено и збуњено, вјероватно да је смио утећи да би и утекао, али је скупијо храброст и изрецитовао пјесму Љубивоја Ршумовића – Оглас.

Оглас

Ја желим овим путем
Свима на знање да дам
Мене није родио нико
Ја сам се родио сам

Тату је родила баба
Бабу је донела рода
Тетка је пала с Марса
По живцима ми хода

Ја сам теткино чедо
Бабина слатка дика
Дедин јунак прави
Татина пљунута слика

Леп сам на свога ујку
А паметан на стрину
Ко ли ме таквог роди
Сви о томе брину

Зато желим овим путем
Свима на знање да дам
Мене није родио нико
Ја сам се родио сам

За своју храброст добио је најбољи аплауз.

Након тога водитељ најавио Крстана Шучура. Крстана памтимо по томе да се стално одазива на наше позиве. Овај пут је за нас изабрао нешто посебно. Поводом 80 година почетка Другог свјетског рата и геноцида над Србима у Крајини поменуо је стратишта која несмјемо заборавити: Јадовно, Јасеновац, Бихаћ, Градишка, Козара…..

Пјесма је везана за период др Младена Стојановића, по којем носи наше Друштво име, као и првим цивилним жртвама Босанске крајине у Санском мосту 1941 године. Шансона о 5000 убијених Срба у Шушњару. Тужна прича нашег народа.

После тога смо наставили мало веселије са нашим гостом и пријатељем Драганом Арсенијевићем. Добро му иде писање, али има проблема са тремом док стоји – мада и то се рјеши са столицом. Наши гледаоци га памте највише по пјесми Банкомат. Овај пут нам је поред те своје пјесме изрецитовао још четири друге пјесме из своје збирке пјесама, које су трајно забиљежене у књиги.

Да би био програм још богатији и разноврснији се за то се побринуо Остоја Шобот. На позив нашега водитеља ступио је и Остоја Шобот на бину. Онако, тихо, са лаганим кораком и књигом у руци, изашо на бину и прво нас поздравијо, као што он тозна и онда нас ословио и представио свој задњи роман »Свјетла у тами«. Познат је по томе да у својим дјелима користи језик и говор свога краја.

Остоја Шобот је прочитао један одломак из овог романа, публика га је у тишини послушала. Захвалио се организатору, што му је омогућено да свој роман представи широј јавности. Водитељ Дамљан Обрадовић, позвао је све присутне да се после програма у галерији опширније упознају са садржајем романа и са аутором самим.

За крај овог догађја, водитељ позвао и Раду Гашић. Представила се са предивном пјесмом Мирка Поповића, »Српкиња сам!«. Пјесму је кратка, али пуна патриотског набоја.

Литерарно-драмско вече смо закључили са подјелом диплома. Водитељ Дамљан позвао је све присутне да не одлазе кући, већ да нам се придруже у галерији гдје ћемо измјенити ријечи на тему данашњега догађаја. Сви присутни ће имати могућност да добију више информација око активног рада српских књижевника и литерата, који раде у Словенији, а пишу на српском језику.

Српско друштво др Младен Стојановић из Велења, је на дар примило роман СВЈЕТЛА У ТАМИ, са посветом друштву. Књига је постављена у архив друштва.

Текст и фото: Јово Јауз

Интетресујући се на који се начин пријатељи из Велења труде очувати чланство окупљено у Друштву, одговоре смо потражили у Српском друштву др Младен Стојановић из Велења. Изненађујуће позитивне одговоре добивамо од сарадника Јове Јауза, који се похвалио са три друштвене активноси које су успјели извести поштујући све прописане мјере за сузбијање и спречавање ширења заразе корона вируса.

8. фебруар – Прешернов дан, културни празник Републике Словеније

Већ неколико година на овај дан организујемо обилазке музеја и културних установа у Шалешкој долини.

Ове године били смо ограничени због корона вируса али смо се ипак одлучили да одемо, али само са дјецом. Наш циљ је да члановима друштва покажемо шта је све могуће видјети  на подручју културе унашој непосредној околини. Нарочито је занимљиво за нове чланове, јер је уједно и дружење, а и обилазак музеја.

Наша планирана локација је била ВЕЛЕЊСКИ ГРАД и КУЋА МИНЕРАЛА, мада обишли би и друге локације као што је Галерија Велење, рудник угља Велење и Музеј кожарства у Шоштању;  али су били затворени због присутне пандемије корона вируса. Ограничени смо били и на број учесника, тако да смо повели само најмлађе.

Пут нас је прво водило на Велењски град, гдје смо могли видјети сталне изложбе: мастадонт, африка, стара гостиона и стара  продавница, као и повремене изложбе које се мијењају мјесечно. После тога смо отишли у Kућу минерала гдје смо имали прилику да видимо различито камење, од дијаманта, опала, сафира и много тога……

Велење није само град радника, већ је и град са богатим културним наслеђем. Позивамо све који читате овај  прилог о активностима Српског друштва др Младен Стојановић из Велења, да дођете у Велење и посјетите наше  музеје – заиста имате шта да видите.

Kад затреба – знамо бити хумани

У време корона вируса чланови Српског друштва др Младен Стојановић су показали да знају бити и хумани. На позив Друштва СОС телефон, одазвали смо се на хуманитарну акцију »Жене за жене«. Циљ акције је био да припремимо пакетиће и за Васкрс и тако обдаримо дјецу Православне вјере, која се налазе у сигурним кућама у Словенији. Поред чланова друштва и на нашу молбу придружио нам се и Kаритас из Велења. Пакетиће за дјецу припремили смо у просторијама друштва »Српски дом« у Велењу. Пакетиће су упаковала и припремила дјеца, наравно уз помоћ старијих. У пакете смо ставили и васкршњу честитку да дјеца и мајке знају да има оних што се и у тешким тренуткима сјете на њих.  Тридесетог априла ове године су пакети за дјецу су предати и одпослани на одредиште. 

Туцијада у Велењу

Kорона ојадила наше активности – али ипак се не дамо.  Српско друштво др Младен Стојановић традиционално организује ТУЦИЈАДУ. Требала је бити већ девета Туцијада, али због корона вируса и ограничења се много шта не изводи као што би требало. Прошле 2020 године одгођена, а ове године 2021 изведена симболично у кругу чланова друштва. Не би била изведена ни ове године, да чланови друштва нису били упорни да се традиција ипак уприличи. Циљ нам је био да се окупимо после 6 мјесеци и симболично обиљежимо нама свети празник Васкрс.  Све је било скромније, а нама толико драже да се видимо подружимо и прославимо.

На Васкрс се традиционално окупљамо у дворани Гаудеамус у Велењу, гдје организујемо Туцијаду, традиционални сусрет којим желимо од заборава спасити дјелић наше богате традиције и обичаја, преносећи их на млађе нараштаје.

Овогодишња туцијада одржана 2. маја 2021 и није била такмичарског карактера , зато се надамо да у 2022 години буде све онако ко што треба.

Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!!!

Припремио: Јово Јауз

8. фебруара, на културни празник је било активно и у нашем друштву. Тога дана 20 чланова Српског друштва др Младен Стојановић је посјетило музеје Шалешке долине, Шоштања и Велења.

 Наша прва локација је био Шоштањ, тачније музеј кожарства Словеније у којем се одвијало отварање изложбе Алимпија Kошаркоског под називом »Пањске кончнице«. Изложбу је отворио градоначелник града Шоштања, господин Дарко Мених, а говор је одржала  директорица музеја Велење, госпођа Мојца Жеварт. Поред осталих, на отварању су били присутни и чланови Друштва шалешких ликовника и Друштва пчелара.

Алимпије је иконописац и сликар, а са нашим Друштвом већ дуже вријеме активно сарађује. Послије изложбе смо отишли у старо Велење. Тамо смо посјетили KУЋУ МИНЕРАЛА, гдје смо имали прилику да видимо различито камење; од дијаманта до опала, сафира и многих других експоната изложбе.

Обилазак смо завршили на Велењском граду, гдје смо поред сталних поставки на граду (мастадонт, африка, стара гостиона и стара  продавница), имали прилику да видимо и повремене изложбе (отиви велењког града и празничне честитке). Већина наших чланова, који су се са радошћу одазвали, је по први пут посјетило музеје, мада живе у Велењу већ дужи низ година. Наш циљ овог организованог обиласка културне баштине града Велења је показати члановима да Велење није само град радника, већ напротив, да је град са богатим културним наслеђем.

О културном наслеђу града и бројним установама и удужењима можете читати на официјелној страници на одјељку КУЛТУРА. Ако сте љубитељ традиције и културе Вас позивамо да дођете у Велење и посјетите наше  музеје, јер заиста имате шта да видите. 

Приредио: Јово Јауз

Поред активности што се изводе у друштву, у протеклом мјесецу чланови друштва су се одазивали на бројне догађаје, а од оних упечатљивијих издвајамо:

23.1.2020  присуствовали на петој Скупштини Савеза културних друштава Шалешке долине

26.1.2020 на позив српске Православне цркве одазвали смо се на молебном скупу подршке српском народу у Црној Гори, који се одржавао у српском православном храму Kирила и Методија у Љубљани. Тиме смо симболичним саборовањем пружили подршку вјерницима Црне Горе у њиховој борби за очување светиња Српске православне Цркве.

6.2.2020 поводом словеначког културног празника 8. фебруара, смо се одазвали на позив на  пријем у галерију у Велењу, како би смо дали допринос културним догађајима у Велењу. На скупу је био присутан  и присутнима се пригодним говором обратио замјеник градоначелника Петер Дермол.

12.2.2020 на позив Амбасаде Србије у Словенији је група наших чланова  отишла на свечани пријем у хотел Интерконтинентал у Љубљани. Поводом 15.фебруара – Дана државности Републике Србије смо заједно са члановима Савеза српских друштава Словеније и осталих присутних присутвовали поздравном говору Зoране Влатковић, амбасадорке Србије у Словенији. Овај датум је један од битнијих у политичком, културном и историјском календару Србије, али је најбитнији за наше друштво јер је на тај датум прије 15 година основано СД др Младен Стојановић из Велења.

Трудићемо се да Вас редовно, као и до сада извјештавамо, тиме ћемо омогућити нашим пријатељима да нас пратите и о нама читате у НАШЕМ ГЛАСУ. Уколико то желите, објаве везане за српско друштво др Младен Стојановић аутора Јове Јауза можете пратити ОВДЕ.

Приредио: Јово Јауз

Свети Стефан Дечански беше син краља Милутина, а отац цара Душана. То чедо побожне краљевске породице, још од најранијег детињства би васпитан у хришћанској вери. Преживео је многе недаће и невоље, јер по наређењу очевом био је ослепљен, а касније по наређењу свог лакомисленог сина, цара Душана би удављен. Са Светим Савом и кнезом Лазаром, Свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагодарнијих личности и светитеља које дао Српски народ. Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благоугодношћу изазивао је дивљење и монаха и осталих људи. Свој век проживе овај свети краљ српски, као праведник и мученик и тако га је и скончао, 1336. године.

Дани од Ђурђица до светог Мрате у народном календару старих Срба називају се мратинци, односно вучји дани, јер је свети Мрата заштитник вукова.

Славски обред обављен је уз славску свијећу, кољиво, славски колач, црвено вино, тамјан и симболе славе. Обред је водио свештеник Горан. Послије ломљења славског колача и завршеног обреда Зоран Јауз се захвалио свим присутним члановима што су се одазвали и уљепшали тај, нама значајан дан.

Настављено је дружење уз славски ручак. Испраћај чланова од стране организатора протекао је уз ријечи захвалности, да се догодине опет окупимо. У име друштва захваљујемо се нашим члановима што су се потрудили око припреме хране и организације богате трпезе. Посебно се захваљујемо Малбашић Милисенку што нам је изашао у сусрет и испекао прасе.

Текст и фото: Јово Јауз

На позив Српског друштва др Младен Стојановић први пут се одазвао Драган Арсенијевић из Шоштања. Публика га је врло добро примила и наградила са великим аплаузум за пјесму Банкомат.

Догађај је завршен са подјелом диплома учесницима и великим изненђењем. Пројекат смо окончали изненађењем, нашем члану Војиславу Стајоновићу – Воји,  за његов 58. рођендан поклонили смо гусле. После тога је настављено неформално дружење.