Културно друштво Брдо из Крања  у оквиру четрнаестих Дана српске културе је приредило шеснаесту Разиграну младост, фолклорну манифестацију разноликог садржаја. На велико задовољство организатора, дворана Прешерновог позоришта је била добро попуњена.

Умјетнички руководилац фолклорне секције, Срђан Крговић је фолклорном програму дао карактеристичну ноту обиљежавања стогодишњице од завршетка Првог свјетског рата играјући улогу српског војника одјевеног у оригиналну униформу из Великог рата. Крговић је у улози српског војника који пише писмо повезивао културни програм. Како он сам каже, поклања своју душу фолклору и традицији, мада се више пута окушао и у свијету глуме и филма.

Фолклорна манифестација Разиграна младост се састојала из осам тачака игре и пјесме из различитих крајева и култура. Поред домаћина, фолклорних ансамбала КД Брдо, присутни су могли видјети и госте овог традиционалног догађаја, а то су АНИП Веселин Маслеша и Фолклорна група Сава из Крања.

Ансамбл народних игара и пјесама „Веселин Маслеша“ Бања Лука је основан 1948. године. Биљеже бројне врхунске резултате у областима очувања традиције. Они су блиски пријатељи Културног друштва Брдо из Крања и јако нас радује чињеница да су наши гости, рекао је предсједник КД Брдо, Митар Вујиновић.

Фолклорна група Сава из Крања је настала удруживањем младих радника фабрике Сава давне 1949. године. Настоје очувати народна предања, те их као таква представљати најширој јавности. Они су чести гости на манифестацијама КД Брдо из Крања.

Први на бини су се појавили најмлађи, а то су Цицибани организатора догађаја кроз игре и пјесме из централне Србије. Ову групу предводе Дарја Дел Фабро и Биљана Петернел. По њиховом одласку за завјесу су се показали Омладинци изводећи кореографију Игре из Лесковца. Аутор ове кореографије је Милан Гламочанин, а музички аранжман је приредио Дејан Ерцег. Омладинцима руководе Виолета Јаковљевић и Срђан Крговић.

Гости из Бањалуке су у трећој фолклорној тачци вечери призвали звук Подгрмеча приказујући „Сувајску крађу“. Аутор ове кореографије је Горан Пупац.

У наставку вечери су домаћини упризорили „Игре из Црне Траве“ кореографа Милана Гламочанина, а уз музички аранжман Здравка Ранисављевића.

Није недостајало ни аутохтоних словеначких игара,  за то су се наравно побринули гости из Фолклорне групе Сава из Крања изводећи „Горишку шоргу“. Кореограф Горишке шорге је Петра Флајник. Умјетнички руководилац групе је Томаж Гантар.

У свом другом појављивању су чланови АНИП-а Веселин Маслеша послије музичке нумере наставили програм са „Играма са Озрена и Требаве“.

Последња тачка је припадала домаћину и „Играма из Пчиње“ кореографа Саше Богуновића. Музички аранжман је приредио Здравко Ранисављевић. Умјетнички руководилац извођачког ансамбла је Срђан Крговић.

Предсједник друштва Митар Вујиновић је по завршетку фолклорног програма гостима из Бањалуке и Крања уручио захвалнице. У завршном обраћању Вујиновић се захваљује Прешерновом позоришту, Градској библиотеци, Мјесној општини Крањ, Јавном фонду за културне дјелатности Републике Словеније те Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, за указану помоћ и подршку у припреми извођењу четрнаестих Дана српске културе. Митар користи прилику те позива присутне на парастос жртвама Првог свјетског рата и завршну бесједу митрополита загребачко-љубљанског господина Порфирија и академика Матије Бећковића која се одржава у цркви светих Ћирила и Методија у Љубљани.

Текст и фото: Миодраг Кондић

У Градској библиотеци у Крању, 19. октобра је одржан округли сто у организацији КД Брдо. Округли сто на тему »Први свјетски рат у српској историји, књижевности и култури« је трећи дан и саставни дио Дана српске културе, свеобухватног пројекта које друштво организује четрнаести пут.

Реномирани учесници догађаја били су: академик Матија Бећковић, проф др. Цветка Хеџет Тóт, проф. др. Станислав Стојановић, проф. др. Душко Певуља и проф др. Владимир Осолник.

Прдставници Мјесне општине Крањ маг. Игор Велов, маг. Зоран Стевановић и Милорад Гогић су својим присуством увеличали овај скуп.

Округли сто је започео великан, пјесник, књижевник, члан Српске академије наука и умјетности, члан Удружења књижевника Србије, академик г. Матија Бећковић. Бећковић је на самом почетку, одржао књижевно вече говорећи своје пјесме: Прича о светом Сави, Пут којег нема, Мајка, Бодеж, Ниси ти више мали, Гром, Лазар, Србијо памти, Распра пред Никшићким манастиром, Ово и оно, Косово поље, Господе помилуј и још неке друге пјесме и одломке из свог богатог опуса пјесничких дјела.

„Академик Матија Бећковић је величина која културни рад и Дане српске културе у Крању у организацији КД Брдо подиже на високи академски ниво“, задовољно коментаришу чланови друштва.

Након Бећковићеве књижевне вечери су говорили остали чланови трибине. Професорица др. Цветка Хеџет Тóт, редовна професорица Филозофског факултета Универзитета у Љубљани, ради као професор метафизике, етике и аксиолигије. Заговара потребу да се интелектуалци на подручју бивше Југославије договоре све оно што се политичари нису знали, тако раздирући заједницу духом богатих народа. Нада се да ће ускоро доћи до споразума између Универзитета Љубљана и Универзитета у Бањој Луци. Радује се могућности да прва заједничка предавања одржи у Бањалуци на српском језику.

Као говорник округлог стола је предавање наставио професор др. Станислав Стојановић из Београда. Професор Стојановић се захваљује културном друштву Брдо на позиву похваљујући пожртвованост, рад и потребу по свему оном што српски народ чини таквим какав јесте. Говорио је о сложеним политичким и економским односима између великих империјалних сила, прије свега Њемачке и Аустро-угарске. Наглашава да Први свјетски рат представља најдраматичнији и најпогубнији догађај у историји српског народа. Наводи да се управо ту крију разлози да Срби улазе у велике народе. Говорио је о великом мајсторству вовјсковања наводећи детаље из великих битки као што су Церска и Колубарска. Поновио је чувене ријечи мајора Гавриловића, које осликавају велику пожтвованост и јунаштво српских војника и тадашње српске елите.

Професор др. Владимир Осолник, редовни професор Филозофског факултета на одјелу славистике, је велики заљубљеник Петра Петровића Његоша, што и јесте тема његовог докторског рада. Професор Осолник изјављује да је језик и поезија највеће достигнуће човјековог духа наглашавајући да су га на то подсјетиле ријечи академика Матије Бећковића, којих је било у изобиљу. Говорио је о рату као грозоти те о утицају рата на човјеково стање духа, те тако и на књижевност.

Професор др. Душко Певуља из Бањалуке је у свом уводном обраћању рекао да сматра да није могло бити бољег увода и оквира од овог пјесничког дијела најзнатнијег српског пјесника данас, Матије Бећковића. Наглашава да је тема „Одјеци Првог свјетског рата у српској књижевности, поезији и прози“ претенциозна и немогуће је обухватити све аспекте, подсјећајићи да књижевност има изузетну памтитељску снагу о великим историјским догађајима. Као примјер наводи сеобе Срба, те да све што данас знамо црпимо из дјела Сеобе писца Милоша Црњанског. Професор Певуља је говорио ријечи пјесме Гаврила Принципа, коментаришући да то није ништа друго него одјек косовског завјета. Указао је кроз примјере из српске књижевности на јасне отиске које је оставио Први свјетски рат на дјела која су настајала касније. На самом крају је говорио пјесму Војислава Илића млађег, сина чувеног српског пјесника Војислава Илића,  чији су стихови уклесани на спомен костурницу српског гробља Зејтинлик код Солуна.

Учесници округлог стола на тему Први свјетски рат у српској историји, књижевности и култури су били академик и професори из Словеније, Републике Српске и Србије.

Академик Бећковић је рекао у завршници округлог стола да одавно није слушао да се говори нешто сажето и лијепо, као што је случај на овом скупу. Бећковић наглашава да је сва земља која је потрушена костима српских војника света и чека да се ми тих мјеста, за који многи не знају, сјетимо. Закључујући своје обраћање је казао да су Срби платили најскупље ту грозоту која је могла задесити један народ жртвујући своје животе, највише што човјек може жртвовати. „Нека им је вјечна слава“, додао је академик Бећковић.

Предсједник КД Брдо, Митар Вујиновић је у име друштва уручио еминентној господи захвалнице за учешће на округлом столу, те захвалницу Златомиру Бодирожи за ангажман и осмишљавање овогодишњих Дана српске културе.

Текст: Миодраг Кондић, фото: Душан Јовановић

Овогодишња петодневна манифестација Дани српске културе у организацији КД брдо је отворена изложбом фотографија 17. октобра ове године,  у просторима друштва. Изложбу су на предлог организатора манифестације припремили Душко и Данка Певуља.

У уводном говору је предсједник КД Брдо поздравио присутне указавши захвалност на бројном одазиву. Вујиновић није скривао своје велико задовољство коментаришући да је јако весео што пред собом види јако велики број људи поводом овог скупа. Означивши четрнаесте Дане српске културе отвореним, предсједник је бесједу препустио проф. др. Душку Певуљи.

Професор Певуља, обративши се скупу, подсјећа да је дугогодишњи пријатељ КД Брдо и да чланове друштва доживљава као пријатеље. Нарочито је похвалио идеју да се овогодишњи велики пројекат посвети стогодишњици од завршетка Првог свјетског рата, коментаришући да у Републици Српској обиљежавање овог епохалног догађаја није дошло до изражаја, а као разлог наводи актуалне државне изборе.

Певуља у казивању истиче да је на самом почетку био скептичан у току припреме саме изложбе, имајући у виду тежину великог српског страдања, а коју носи опсежна тема Првог свјетског рата. »Можемо бити сви заједно јако задовољни и уживати у овој изложби која је ипак представљена у свом блиставом издању«, наводи Певуља. У свом даљем излагању је указао на многе јако значајне моменте епопеје која је од 1914. до 1918. задесила српски народ. Наводи велику спремност и пожртвованост те херојске подвиге и жртве које су били спремни дати појединци за очување своје отаџбине упозоравајући да по његовом мишљењу стање нације тренутно није такво. »Нама је данас све што је више од остављања даљинског управљача и напуштања дневне собе излазак из зоне удобности«, сатирично у неформалном обраћању казује Певуља.

Поетску слику и ријеч је проф. др. Душко Певуља прожео указивањем на јако битне чињенице које не смију бити заборављене, као што су бројна гробља српских војника: Бизерт, Париз, Зејтинлик; говорио је и о острву Видо и о његовом значају, што причу наводи на Плаву гробницу, познато дјело Милутина Бојића, пјесника који прерано завршава свој живот на почетку своје стваратељске снаге.

Нарочит утисак на присутне је оставила пјесма коју је »младобосанац«  Гаврило Принцип урезао у ћелији на алуминијску посуду за храну, коју је професор интерпретирао наглашавајући задња два стиха.

Гаврило Принцип

Тромо се време вуче
И ничег новог нема
Данас све исто ко јуче
Сутра се исто спрема.

Ал право је рекао пре
Жерајић соко сиви
Ко хоће да живи нек мре
Ко хоће да мре нек живи.

Професор др. Душко Певуља је редовни професор Филолошког факултета  Универзитета у Бањој Луци, књижевни критичар, аутор бројних стручних радова на подручју књижевности и србистике, уредник стручних часописа, што говори о његовом залагању, доприносу и раду.

»Поред свега што знате о професору Певуљи ја морам да нагласим да се ради о пријатељу КД Брдо који већ дужи низ година несебично племени рад нашег друштва и на томе смо му сви неизмјерно захвални«, рекао је предсједник друштва Митар Вујиновић захваљујући се свима који су допринијели током припреме Дана српске културе.

У наставку вечери је приказан документарни филм Србија у великом рату, аутора Слађане Зорић. Филм је финансиран у оквиру програма Владе Републике Србије за обиљежавање стогодишњице од почетка Првог свјетског рата, а под покровитељством Министарства културе Републике Србије.

Копија филма се налази у архиву КД Брдо, а за само приказивање је друштво добило ауторска права. »Ауторска права на приказивање овог веома квалитетног филма који сажето приказује цијену коју је Србија платила у рату можете сматрати великом привилегијом достигнуту озбиљним радом«, рекао је професор Певуља.

Мајор Гавриловић:
„Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања.
Наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине.
Ви немате више да бринете за своје животе који више не постоје.
Зато, напред у славу!
За краља и отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!“

Текст: Миодраг Кондић
Фото: Душан Јовановић

Сваке године почевши од 2011-те, се у другој половини августа одржава  Церски марш од Шапца до Текериша, путевима наших предака који су бранећи слободу од најезде Аустроугарске војске, оставили своје животе на бранику отаџбине.  То је била једна од најсветлијих победа у Великом рату и прва савезничка победа у четворогодишњој епопеји. Одјекнула је у целом свету, а посебно међу јужним Словенима. Нећу се задржавати на историјским чињеницама које смо учили у школи и које су опште познате.

Моја жеља је, да догађаји из наше историје, које су крвљу писали наши преци, не оду у заборав. Чим сам сазнао да ентузијасти из Шапца већ девети пут организују Церски марш, одлучио сам да им се придружим. Дужност и част је сваком слободољубивом човеку, да се поклони српским војницима, који иако измучени од балканских ратова нису устукнули пред надмноћнијим, модерно наоружаним непријатељем. То је дуг и према мом деди, солунцу, који је преживео албанске голготе и делио судбину мањег дела војника која се успела вратит опустошеним домовима. Многа огњишта су била угашена, а у осталим је ватра једва тињала. Да се то не заборави, нас приближно 2500 смо кренули путем дугим 37 км, стопама наших предака. Ове године ходочашће је посвећено краљу Петру Првом Карађорђевићу, под слоганом »Хвала деди на победи«. Ми можда немамо храброст и одважност наших предака, можда се у нашим временима битке бију на други начин, али можемо да им се поклонимо и да их не заборавимо.

Youtube.com

Кренули смо из Шапца у раним јутарњим часовима испред цркве Петра и Павла где је одан помен палим борцима Церске битке. Изненадило ме, да је велика већина учесника (по слободној процјени око четири петине), била младих људи старости од десет до тридесет година. То значи да смо понекад неоправдано критични до младих генерација. Дан је био врућ, већином око 35 степени Целзијусових у хладу, а  нигде хлада ни шуме, све асфалт врућ августовски. То нас неће поколебати у нашој намери. Кад су могли наши дедови и прадедови у војничком оделу, са оружјем.. На челу наше колоне заставоноше, међу њима и Драган Митровић носи барјак у војном оделу из првог светског рата. Ником не дозвољава да га одмени, да носи барјак. Тако сваке године, на свој начин одаје пошту бесмртним јунацима. Ми смо брисали зној, а они су знојем и крвљу трасирали путеве којима ми сада корачамо. Циљ је спомен костурница на Текеришу. Организатор се побринуо да нам олакша пут, пратили су нас: камион са водом, полиција је регулисала саобраћај, комби возила су скраћивала пут изнемоглим и оним које су савладали жуљеви и врућ асфалт, возило прве помоћи је будно пратило ситуацију… На Текериш смо стигли око 16 сати. Пред спомен костурницом  на којој пише »Ваша дела су бесмртна«, је одржан парастос, а ми смо се поклонили нашим прецима, коју су ту пре 104 године писали историју. Враћали смо се кућама пуни непоновљивих утисака. Свака стопа је била вредна пута. Учесници, уморни али срећни и задовољни. Њихова препанула и озарена лица су говорила »доћи ћемо опет«.

Припремио: Драган Ђерић

Рецитал је одржан 3. јуна 2018. у дворани Основне школе Францета Прешерна у Крању. У уводу Душан Јовановић је уз музку „Марш на Дрину“ одрецитовао истоименовану пјесму, а затим је свечани бесједник Милан Аксентијевић, генрал у пензији, одржао говор у вези са Првим свјетским ратом, његовим почетком, трајањем и завршетком. Присутни су са пажњом пратили излагање и могли су сазнати неке појединости везане за овај велики свјетски догађај.

Остоја Шобот је одрецитовао пјесму Благоја Глозића „Позивање ратника“, а Снежана Максимовић је рецитовала пјесму Бранка Миљковића „Одбрана земље“.

Драмски дио програма започео је Остоја Шобот изводећи исјечак и романа Данка Поповића „Књига о Милутину“, да би потом Душан Јовановић приказао говор генерала Михајла Рашића, начелника Војне академије пред Први свјетски рат.

Музички дио рецитала почео је пјесмом „Тамо далеко“ коју је отпјевала Бранислава Сара Митровић уз музичку птратњу Марка Чушина на хармоници.

Настављено је са драмским дијелом у коме је Душан Јовановић извео говор војводе Степе Степановића пред Церску битку, а Љубо Андрић је приказао „Говор поручника Тасића“, да би потом Душан Јовановић извео и говор војводе Степе Степановића послије Церске битке, а Остоја Шобот одрецитовао пјесму Милутина Јовановића „Ноћ после битке на Церу“.

Говор краља Петра I Карађорђевића, који је одржао пред Колубарску битки говорио је Душан Јовановић, а затим говорио и о Мојковачкој бици а гуслар Пајо Вученовић је отпјевао пјесму „Сестро мила, горска вило“.

Пјесму Душана Васиљева „Домовина“ рецитовала је Снежана Максимовић, да би потом Душан Јовановић извео и говор владике Николаја Велимировића, који је владика одржао у Лондону 1916, а након тога Душан Јовановић је говорио и о Словенцима добровољцима у српској војсци у ослободилачким ратовима 1912-1918.

Снежана Максимовић је одрецитовала пјесму Милутина Бојића „Плава гробница“, а Бранислава Сара Митровић је уз музичку пратњу Марка Чушина отпјевала пјесму „Креће се лађа француска“.

У наставку програма Душан Јовановић је рецитовао пјесму Јована Дучића „Хорда“ а Снежана Максимовић пјесму Мире Алечковић „Знам ту земљу буне“, да би потом Душан Јовановић казивао и стихове Алексе Шантића из пјесме „Кајмакчалан“.

Говор војводе Живојина Мишића пред пробој Солунског фронта приказао је Душан Јовановић а затим говорио и о „чојству и јунаштву“ српских војника приказујући један примјер са пробоја Солунског фронта.

Програм рецитала завршен је пјесмом „Млади капетане” коју је уз музичку пратњу Марка Чушина отпјевала Бранислава Сара Митровић.

Сценарио и режија рецитала Душан Јовановић, костимографија и сценографија Снежана Максимовић, избор музике и аранжмани Бранислава Сара Митровић и Марко Чушин.

Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава“ Крањ захвалио се учесницима у програму, као и публици на посјети и подршци, а затим подијелио захвалнице и поклоне за све учеснике рецитала.

Дружење је настављено у „Грил ресторану Центар“ Крањ.

Текст и фото: Душан Јовановић