Четрнаести Дани српске културе отворени изложбом Први свјетски рат у слици и поетској ријечи
21 октобра 2018
ВИЈЕСТИ, КУЛТУРНИ ДОГАЂАЈИ
Овогодишња петодневна манифестација Дани српске културе у организацији КД брдо је отворена изложбом фотографија 17. октобра ове године, у просторима друштва. Изложбу су на предлог организатора манифестације припремили Душко и Данка Певуља.
У уводном говору је предсједник КД Брдо поздравио присутне указавши захвалност на бројном одазиву. Вујиновић није скривао своје велико задовољство коментаришући да је јако весео што пред собом види јако велики број људи поводом овог скупа. Означивши четрнаесте Дане српске културе отвореним, предсједник је бесједу препустио проф. др. Душку Певуљи.
Професор Певуља, обративши се скупу, подсјећа да је дугогодишњи пријатељ КД Брдо и да чланове друштва доживљава као пријатеље. Нарочито је похвалио идеју да се овогодишњи велики пројекат посвети стогодишњици од завршетка Првог свјетског рата, коментаришући да у Републици Српској обиљежавање овог епохалног догађаја није дошло до изражаја, а као разлог наводи актуалне државне изборе.
Певуља у казивању истиче да је на самом почетку био скептичан у току припреме саме изложбе, имајући у виду тежину великог српског страдања, а коју носи опсежна тема Првог свјетског рата. »Можемо бити сви заједно јако задовољни и уживати у овој изложби која је ипак представљена у свом блиставом издању«, наводи Певуља. У свом даљем излагању је указао на многе јако значајне моменте епопеје која је од 1914. до 1918. задесила српски народ. Наводи велику спремност и пожртвованост те херојске подвиге и жртве које су били спремни дати појединци за очување своје отаџбине упозоравајући да по његовом мишљењу стање нације тренутно није такво. »Нама је данас све што је више од остављања даљинског управљача и напуштања дневне собе излазак из зоне удобности«, сатирично у неформалном обраћању казује Певуља.
Поетску слику и ријеч је проф. др. Душко Певуља прожео указивањем на јако битне чињенице које не смију бити заборављене, као што су бројна гробља српских војника: Бизерт, Париз, Зејтинлик; говорио је и о острву Видо и о његовом значају, што причу наводи на Плаву гробницу, познато дјело Милутина Бојића, пјесника који прерано завршава свој живот на почетку своје стваратељске снаге.
Нарочит утисак на присутне је оставила пјесма коју је »младобосанац« Гаврило Принцип урезао у ћелији на алуминијску посуду за храну, коју је професор интерпретирао наглашавајући задња два стиха.
Гаврило Принцип
Тромо се време вуче
И ничег новог нема
Данас све исто ко јуче
Сутра се исто спрема.Ал право је рекао пре
Жерајић соко сиви
Ко хоће да живи нек мре
Ко хоће да мре нек живи.