У Бањој Луци

Српско културно просветно друштво „Свети Сава” Крањ, је допринело испуњењу милином у грудима и радошћу, путовањем својих чланова у крајеве који нас везују са љубављу до родне груде, питомих крајева и добрих људи.

Кренули смо 1. јуна 2024. у 4.30 часова. Све је, некако одисало неком свежином, веселошћу и насмејаним лицима. Младост се повратила у групи Ветерана, тако и онако, посебно онима који су ту рођени или на брдима око Бање Луке.

Песма се чује иза сваке кривине, постанка или одмора. Са нама су и наши пријатељи из Книна – Буковице, који су посебно неуморни.

Попије се још по која за гријање грла и ето ти братског загрљаја.

Није то нама први пут, навикли смо у дуговечности и израсли у искуству. Само нам је недостајао мирис земље на којој плакасмо при рођењу, одласку и повратку. Какви су то осећаји, путем нам је са сетом и уздисајима говорио др Васо Предојевић, подгрмечлија у чијем срцу се увукла цела Република Српска. Зна он то добро да исприча.

Стигли смо у Бању Луку пре десет. Растурисмо се по тржници, бурегџиницама, ћевабџиницама, кафићима и парковима. Пасало нам бањалучко (пиво). Бању Луку је тих неколико сати обасјавало сунце како га не памтим, као да је само наше.

Све нас најпре привуче Саборна црква Христа Спаситеља у центру. Куполе златом прекривене, на сунцу су биле још златније, као да на њима извире сунце. Срамно цркву усташе срушише 12. априла 1941, џаба им беше, сада је сјајнија и лепша у недрима Божјим, обновљена и освештана 28. маја 2009.

После шетње по граду, кренули смо на добар ручак у Коноби „Пастир Кањон” на обали Врбаса. Уз ручак смо пратили такмичаре светског првенства у Рафтингу.

Кренули смо и стигли на падине и долине Љубачево. Испред Љубачева дочекали су нас ловци испред ловачке куће са ракијом и заједничком песмом. Рекоше да гоне неког „Међеда”.

Код своје куће нас је угостио наш члан и вођа Мушке певачке групе „Свети Сава”, Пајо Вученовић. Свака му част! И њему и његовој супрузи. Такве прасетине дуго нисмо јели.

У ситним сатима спустимо се до Карановца крај Врбаса на ноћење, за сваку похвалу. Ко је спавао, спавао, ако је могао да спава од оних који нису. После доручка кренули смо према Крупи. Прича се наставља….

У Крупи на Врбасу

Српско културно просветно друштво Свети Сава Крањ, је после посете Бањој Луци и Љубачеву, намењено посетити и светињу Манастир Крупа на Врбасу, 2. јуна 2024. То нам је и успело али неколико другим путем, јер је био затворен пролаз кроз кањон Врбаса због Светског првенства у рафтингу. Кренули смо из Карановца према Мањачи и неким путем одозго спустили смо се директно до манастира. Лепо је било видети и тај предео.

Манастир Крупа, са црквом Светога пророка Илије, налази се у истоименом месту Крупа на Врбасу, уз магистрални пут Бања Лука-Мркоњић Град. Први помен манастира датира у ХIII веку. Наводи се више православних манастира, цркава и имања, а међу њима и манастир Врбас. Касније добија име Крупа на Врбасу због мање реке Крупе која се улива у Врбас.

Крупа, као место под овим именом спомиње се и у попису нахије Змијање из 1541. године, где се наводи и податак да је насеље тада имало 14 кућа. О монашкој заједници бринула се породица Војсалића. Манастир је опустео после пада Јајачке бановине под Турке 1528. Један аустријски путописац је 1725. године пролазећи Крајином, навео да се уз истоимени поток и село Крупа налази велики запустели православни манастир. Уз дозволу аустроугарских власти и залагањем митрополита Саве Косановића, манастир доживљава поновну обнову 1889. године.

У другом светском рату усташе поново руше и пале цркву, када је изгорео и иконостас и срушен звоник цркве. Црква се поново обнавља шездесетих година заслугом свештеника Мила Аничића.

Године 1987. поново се формира манастирско братство. Обнова је још у току. Ове податке нам је испричао монах који је долазио у Крањ и Копар и познаје наше свештенике.

Било би лоше да нисмо посетили млинове и етно село на реци Крупи поред манастира. Чиста и хладна вода извире само три километра узводно и слива се слаповима ка Врбасу. У Етно селу су нас понудили уштипцима и кајмаком.

После ручка, кренули смо према Градишци и Крању.

Организатор посете, Пајо Вученовић са председницом друштва Милком Давидовић. Хвала им!

Текст и слике: Драгиша Лазовић

У суботу, 15. јуна 2024. се на Главнем тргу у Крању, одвијао највећи културни догађај у граду. На традиционалној приредби Поздрав полетју је било преко 380 учесника који су показали своје таленте и способности у различитим видовима културног стваралаштва.

Међу културним друштвима је и КД Брдо приказало део свога знања и умећа. Презентација се сатојала из два дела.

Први део је чинио наш штанд на коме смо показали део народне ношње из различитих српских крајева: из Косова, Грмеча и Пчиње. Сваку област карактерише посебна ношња. По начину одевања се познавало се не само одакле је ко, него у етнички мешовитим срединама, и којој етничкој односно националној заједници припада. Ношње носе у себи и обележје времена у коме су рукотворене и ношене. Зато је њихова лепота и раскош будила знатижељу код многих посетилаца у Крању. Слику о ношњама су својим умећем обогатиле чланице ветеранске секције КД Брдо. Оне су пред штандом израђивале ћустеке и друге украсе за народне ношње. Поносно истичемо да десет жена из КД Брдо већ влада овом вештином што је јединствен случај у Словенији.

Наш штанд је обиловао и српским брендовима, уштипцима и домаћом ракијом шљивовицом, па је можда и због тога био занимљив посетиоцима.

Други део, фолклорни, су приказали најмлађи чланови наших фолклорних секција. Наступили су чланови Школице фолклора са играма из Груже и Дечји ансамбл са играма из Лесковца. Укупно је наступило 53 деце. Њихова младост, распеваност и разиграност је одшевила присутне који су добро напунили стари део Крања. Мој утисак је да Главни трг никад није био млађи и лепши.

 Ментори односно уметничке вође наших најмлађих фолклораша су Јована Оштир и Дарја Дел Фабро.

Још једном се показало да је Крањ Прешернов град, град културе, а учесници из КД Брдо су се потрудили да својим знањем и енергијом обогате Поздрав полетју.

текст: Драган Ђерић
фото: Драган Благојевић

Српско културно друштво „Петар Кочић” организовало и извело традиционалне „Кочићеве дане

Овај,  за  друштво  најважнији  догађај,  трајао  је  четири  дана  са  разноликим
културним  програмом  и  садржајем  у коме су учествовали драмски и литерарни
ствараоци, фолклораши и пјевачи.

Изложба

Као и годинама уназад „Кочићеви дани” се  отварају  изложбом  фотографија  са мотивима  Крајине,  Грмеча,  Змијања  и других. Отварање је било у сриједу, 29. маја 2024. у просторима друштва.

Литерарно вече

Литерарно вече у склопу „Кочићеви дана” одржано је 30. маја 2024. у просторима друштва, дворани Инекс. Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић” обратио се присутнима и навео шта се све очекује у наредна четири дана, који програми и гдје. Догађаји ће се одвијати на три различита мјеста у Крању, зависно од појединачног програма и садржаја. Отворио је „Кочићеве дане 2024”, а затим навео да је овогодишње Литерарно вече посвећено сто и десетој годишњици од почетка Првог свјетског рата, а онда најавио Душана Јовановића, који је говорио о стању у Европи на почетку двадесетог вијека које се одражавало у незадовољству великих сила око подјеле свијета, односно колонија. У наставку свог излагања Душан Јовановић је споменуо узроке, као и Сарајевски атентат, који је био повод за напад на Србију и почетак Великог рата, како су га тада звали. У свом говору Душан Јовановић је посебан осврт дао на ситуацију у Србији у току рата, спомињући велике битке које је извојевала српска војска, као што Церска и Колубарска битка, а такође и повлачење преко Албаније и касније пробој Солунског фронта и коначна борба за ослобођење. Србија и српски народ поднијели су огромне жртве а уједно дали велики допринос коначној побједи.

У наставку Литерарне вечери Љубо Андрић је извео монолог „Говор поручника Тасића”, у којем се на посебан начин види однос старјешине према војницима и тиме учвршћује њихов морал. Љубо Андрић је на веома упечатљив начин дочарао овај познати говор, а публика је великим аплаузом наградила његово извођење.

Програм је настављен рецитовањем родољубивих и других пјесама које су читали и рецитовали Радоман Мајо Крговић, Крстан Шућур, Остоја Шобот, Љубо Андрић и Душан Јовановић, а на крају програма присутнима се обратио и Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеније, који се захвалио и честитао организатору за овакво Литерарно вече и подсјећање на почетак Првог свјетског рата. Милан Аксентијевић, генерал у пензији, изнио је нака своја веома значајна запажања из српске историје, посебно се осврћући на своју Шумадију.

Драмска представа „Jазавац пред судом”

Трећег дана Кочићевих дана, у петак 31. маја 2024, чланови „Театра Давид” извели су драмску представу „Јазавац пред судом”, на текст сатире Петра Кочића, познатог српског писца. Ова драма, иако писана прије око стотину година, још увијек је по својој тематици актуелна, а уједно нас подсјећа на времена у којима је живио и радио Петар Кочић.

Ово није било прво извођење ове драмске представе, након дужег времена окупила се екипа, иако у нешто измјењеном саставу, ипак се потрудила да све одради на најбољи начин и на велико задовољство публике. Добро су се у својим улогама снашли Миле Гашић као писар и Крстан Шућур као доктор, Љубо Андрић одиграо улогу судије баш онако како треба, док је Остоја Шобот све то одрадио као да је истински Давид Штрбац и као да и није глумио, већ био стварни лик. Ова, увијек занимљива представа, требало би да се изводи широм Словеније, гдје постоје српска друштва, а колико је била интересантна говори и чињеница да је простор друштва, у коме се одвијала представа као и Литерарно вече, био мали да прими све, тако да је било као у кошници.

Концерт народних игара и пјесама

У дворани Шмартинског дома Стражишче у Крању у склопу „Кочићевих дана 2024” одржан је у суботу, 1. јуна 2024. концерт народних  игара  и  пјесама  уз  учешће фолклорних и пјевачких група.

Програм  концерта  водила  је  Нада Вукић, а присутнима се обратио Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић” и поздравио све учеснике у програму и госте, Стојана Миловића, потпредсједника Савеза српских друштава Словеније, представнике друштава и Соњу Машић, одборника у Градској општини Крањ.

У програму прве су се представиле чланице Пјевачке групе СКД „Петар Кочић” са сплетом српских народних пјесама, а затим су чланови ветеранске фолклорне групе КД „Брдо” Крањ одиграли игре из Лесковца.

Сплетом народних пјесама представиле су се и чланице Женске пјевачке групе „Трамошњанке” из КД „Брдо” Крањ, а наставило се пјесмама Мушке пјевачке „Оштрељ” из Кочевја. Поново је на ред дошла игра, а гости из Новог Места, ветеранска фолклорна група СКД „Ново Место” одиграла је кореографију „Игре из Шумадије”.

Опет се кренуло са пјесмом, а за то су се побринули чланови Мушке пјевачке групе СКД „Петар Кочић” Крањ са неколико крајишких пјесама, а такође и Женска пјевачка група СКД „Петар Кочић” још једном је одушевила извођењем неколико лијепих народних пјесама. Програм је завршен игром, односно кореографијом у којој су представљене игре из Поткозарја.

На крају ове вечери Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић” подијелио је свим учесницима захвалнице за учешће на Концерту народних игара и пјесама, а уједно и учешће на „Кочићевим данима 2024”. Присутнима су се обратили, поздравили их и честитали на изведеном програму Соња Мићић и Зоран Стевановић, чланови Градског вијећа Градске општине Крањ, као и генерал Милан Аксентијевић.

Дружење је настављено уз живу музику оркестра Драге Нинића.

Тако  су  завршени,  веома  успјешно организовани и изведени, и овогодишњи „Кочићеви дани”, а који су реализовани уз подршку Јавног фонда Републике Словеније (JSKD) и Градске општине Крањ, као и донатора друштва.

Текст и фото: Душан Јовановић

У организацији Савеза српских друштава Словеније и Савеза Срба Словеније 12. маја у Спортској дворани „Планина“ у Крању одржан је концерт Ансамбла народних игара и песама „Коло“ из Београда под покровитељством Министарства културе Републике Србије

Национални Ансамбл народних игара и песама „Коло“ први пут гостује у Крању. Представио се нашој публици  целовечерњим концертом и програмом под симболичним називом „Колодром“. Током готово два сата програма, пред више од 1.300 посетилаца, представљен је уметнички концепт који је марљиво стваран у претходних седам деценија. Овације одушевљене публике, аплаузи након изведене кореографије, повратак на сцену по пети пут обрадовали су извођаче и измамили осмехе:
„Живот је игра! Крањ је на ногама! За ово се живи!“, били су коментари усхићених играча иза бине.

Љубав према традиционалној игри и песми, пријатељство које је неговано годинама, те заједничка амбиција Културног друштва „Брдо“ из Крања и државних професионалаца из Београда изнедрило је идеју о концерту. Визија заједничког наступа и дружења тог дванаестог маја била је брисање граница и зближавање људи богатим репертоаром.

„Након тридесет година игре и кореографског рада, испуњена ми је жеља угостити, бити домаћин Ансамблу народних игара и песама „Коло“ у родном граду Крању“, речи су младог и амбициозног кореографа омладинског састава Културног друштва „Брдо“, господина Милана Гламочанина.

Те невероватне вечери наступило је преко деведесет играча и врхунских инструменталиста народног оркестра из Србије. Омладинци друштва из Крања храбро су извели свој репертоар, као домаћини концерта регионалне турнеје „Колодром“.

Својим присуством и свесрдном подршком спектакуларан догађај увеличали су уважени гости: градоначелник града Крања, господин Матијаж Раковец са заменицима, господином Јанезом Черне и Мањом Зорко. Догађај су подржали председник Савеза Срба Словеније  господин Владимир Кокановић и председник Савеза српских друштава Словеније господин Златомир Бодирожа као и директор Ансамбла народних игара и песама Србије „Коло“ др Здравко Ранисављевић. Присуствовали су председници многих друштава и удружења широм Словеније на радост свих окупљених, указујући на јединство и пружајући подршку националном ансамблу као и домаћину, председнику Културног друштва „Брдо“, господину Митру Вујиновићу.

„Фолклор је уопштено име за уметност која у устаљеним традиционалним облицима живи у народу, а преноси се са старијих на млађе. Кореографија најближа изворном стваралаштву, отворено коло, сплет, леса, поскок, трокорак, ропота, то су термини са којима се сусрећу чланови омладинског састава културног друштва „Брдо“, бирајући тако пут ка очувању наше културне баштине, идентитета и свих исправних животних вредности“, обратила се публици и тиме отворила концерт водитељка културног програма те вечери професока разредне наставе и наставница српске допунске школе у Крању Невена Ступар.

Од оснивања до данас, Ансамбл „Коло“ истрајао је у настојању да народну игру подигне на ниво високе уметничке интерпретације. Њихови програми представљају узор и модел сценског етно-приказивања обједињујући основне вредности традиционалне културе. „Коло“ сакупља, негује и чува од заборава српско народно, играчко, певачко и музичко благо српског народа.

Фолколор је више од игре!

Професорка разредне наставе Невена Ступар
Наставница допунске школе српског језика у Крању

У организацији савеза српских друштава Словеније одржан Први фестивал ветеранских фолклорних група Савеза српских друштава Словеније

Овај догађај десио се 13. априла 2024. у Дому мјештана Примсково у Крању пред више од двије стотине посјетилаца и са преко сто и седамдесет извођача који су публици представили игре из различитих српских крајева. Иако ветерани и рекреативни играчи, ипак су показали велику спремност и квалитет у својим наступима.

На почетку програма водитељка Тања Панић Бибић поздравила је све присутне као и Стојана Миловића, потпредсједника Савеза српских друштава Словеније и Крстана Шућура, члана Савјета Владе Републике Словеније за питања народних заједница припадника народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији, Лидију Радовановић, предсједницу Савеза Срба у Италији, као и све извођаче у програму, истакавши да је ово први фестивал овакве врсте у српским друштвима у Словенији, а затим је најавила и прве извођаче.

Част да својим наступом отворе Први фестивал ветеранских фолклорних група ССДС припала је члановима ветеранске фолклорне групе из Културно просвјетно спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице који су се публици представили сплетом игара из Беле Крајине. Аутор кореографије је Марко Чушин, музичког аранжмана Жанијел Шубља а умјетнички руководилац је Адријана Шучур.

Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава”  из Крања за овај фестивал припремило је кореографију под називом Игре из Пчињског краја”. Аутор кореографије је Данијел Вучићевић, а умјетнички руководилац групе је Алеш Оштир.

Кореографија је богата мелосом и игривим покретима значајним за подручје јужне Србије, односно пограничним дијелом са Северном Македонијом, прошараним подручјем селима долине реке Пчиње и околином Пчињског манастира. Сам крајолик и топло подручје говори и о топлини игара, пјевањем, брзим окретима, насмијаних и радосних лица као и шареним ношњама. Те се примјећују прије свега код женских ношњи, а код мушких су упечатљиви широко црвени појасеви и чарапе до колена, везене у горњем дијелу. На главама жене носе беле мараме а мушкарци црне шубаре. Игра се заснива на темпу који се убрзава из игре у игру женским и мушким дијеловима плеса.

Из Љубљане су дошли чланови ветеранске фолклорне групе Српског културно умјетничког друштва „Видовдан” који су одиграли кореографију „Игре из Лесковца” у којој је приказан  сплет народних игара и пјесама из Лесковца, као што су Бела Рада, Власинка, Лесковачка четворка, Чачак коло, Бугарка. Аутор кореографије је Душан Кнежевић, који је уједно и умјетнички руководилац група, а музички аранжман урадио Михајло Милићевић.

Кореографију која носи назив „Градске игре из Беле Паланке” представили су фолклораши ветеранске фолклорне групе Српског културног друштва „Ново Место” из Новог Места. Аутор кореографије је Дејан Лилић, аутор музичког аранжмана Андрија Ђорђевић а умјетнички руководилац групе је Нада Цукут.

Бела Паланка се налази у подножју Суве и Старе Планине кроз коју вијековима пролази магистрала између Европе и Блиског истока. Под утицајем двије културе од којих је превладала култура са истока су се на основу традиционалних плесова појављивале градске игре и пјесме, које су по стилу и техници играња мирније, лакше, прилагођене затвореном простору и везане за градски начин облачења и хода. Кореографију састављају следећа кола: – Моја мајка килим ткаје, – Звонце, – Чурула, -Стара планина.

Од Беле Паланке отишло се игром и пјесмом на запад Србије, тачније у ужички крај, а за то су се побринули чланови ветеранске фолклорне групе Српског културног друштва „Петар Кочић” из Крања, који су се представили кореографијом под називом „Недељом ми долазио Миле” – Игре и пјесме из ужичког краја. Аутор кореографије Снежана Максимовић, аутор музичког аранжмана Борислав Дамјанић, а умјетнички руководилац је такође Снежана Максимовић.

Ова кореографија, односно сплет игара започиње пјесмом „Недељом ми долазио Миле”.  Миле дјевојку убиједи да пође за њега, затим се скупи цијела дружина која заједно са њима кроз игре „Шетња”, „Ужичка чарлама”, „Седма небеска”, па све до „Љубовог кола” заигра у колу.

На овом фестивалу учествовали су и гости из иностранства, тачније из Италије, односно Трста, а то су фолклораши ветеранске фолклорне групе Српског културно умјетничког друштва „Pontes-Мостови” који су се публици у Крању представили кореографијом „Игре из Лесковца” Аутор кореографије је Јелена Маринковић, а аутор музичког аранжмана Александар Гавриловић. Умјетнички руководилац је Биљана Клепић, а  вође групе Лазар Рајковић и Филип Илић.

Кореографија има мушко надигравање као увод онда, уз разних слика и корака, заједничко играње. На крај солистички дио, гдје се укључују и остали играчи.

Српско културно друштво „Марибор” из Марибора на Фестивал је дошло такође као гост, а стигли су са својом ветеранском фолклорном групом која је приказала кореографију са неколико сценских елемената, а назив кореографије је „Ја испросих миље моје” – Игре из Бруса. Аутор кореографије: Ања Периз, која је је умјетнички руководилац групе, а аутор музичког аранжмана Душан Ђукић.

Кореографија представља подручје града Бруса и околине. За то подручје су карактеристичне веселе и динамичне игре, које се одражавају кроз бржи темпо и брзе плесне кораке. Кореографију започињу мушкарци који се окупљају на сеоском вашару. Тамо се упознају момак и дјевојка који се допадају једно другом. Родитељи желе да им забране дружење. Кореографија се затим наставља плесом „Дунда коло”, коју плешу само жене. Кроз све остале игре: Кукуњеш, Радикалка, Пријино коло, Чачак и Жикино коло, група се разиграва и приказује све народне игре које су биле популарне на том подручју.

Од Бруса игром и пјесмом отишло се на југ, тачније на Косово, а за то су заслужни чланови ветеранске фолклорне групе Културног друштва „Брдо” из Крања, који су, може се рећи, на домаћем терену извели „Српске игре са Косова”. Аутор кореографије: Алеш Оштир, који је и умјетнички руководилац групе.

Приказ српских игара са територије Косова, околина Гњилане. Сценски приказ женске пјесме „Хајде Стамено” и игара као што су Пембе, Дели агуш, Момче седи на брега, Серез, Власинка и Шиловачки чачак.

И за крај програма остала је кореографија која носи назив „Игре из лесковца”, коју су приказали чланови ветеранско-рекреативне групе Културно умјетничког друштва „Младост” из Љубљане. Аутор кореографије и умјетнички руководилац групе је Бојан Антонић, а аутор музичког аранжмана Вања Диздаревић.

Ветеранска фолклорна група КУД „Младост” основана је априла 2023. и заједно раде годину дана. Њихов мото је „уживај док си млад”. У кореографији „Игре из Лесковца” одиграли су кола: Бела Рада, Четворка, Власинка, Крупан и ситан Чачак и Бугарка.

На самом крају Првог фестивала ветеранских фолклорних група Стојан Миловић је уз помоћ Сњежанe Бранисављевић и Тање Панић Бибић подијелио захвалнице за учешће свим учесницима у програму, захвалио се публици на посјети и великој подршци свим извођачима, а учесницима у програму честитао на веома успјешним наступима.

Овај Фестивал, односно наступе свих фолклорних група оцјењивао је стручни жири у саставу: Снежана Максимовић, Жељко Крсмановић и Милан Гламочанин, а након завршетка програма одржали су разговор са свим умјетничким руководиоцима.

Дружење је настављено у истом простору уз живу музику Раше Легеновића, у веома веселој и пријатној атмосфери.

Културно друштво „Брдо” Крањ и ове године свечано прославили своју славу и заштитника Светог Симеона Мироточивог

Славска  свечаност  одржана  је  25. фебруара 2024. у просторима друштва у веома пријатној атмосфери и са великим присуством гостољубивости. Прије славског обреда дјечја пјевачка група Културног друштва „Брдо” отпјевала је неколико духовних пјесама.

Славски обред, освећење славског колача и жита и благосиљање трпезе, обавио је протојереј-ставрофор Будимир Галамић. Након послужења житом ломљење славског колача обавили су Митар Вујиновић, предсједник КД „Брдо” и Златомир Бодирожа, кум славе.

Свештеник Будимир Галамић обратио се слављеницима и гостима, честитао им славу и пожелио среће, радости и благостања у раду друштва и њиховом личном животу. У својој честитки и здравици је рекао: „У идућу недјељу се на литургији чита једно јеванђеље које ми зовемо „Јеванђеље о блудном сину”. Зато што је отац подијелио своје имање на два сина своја, и да свако брине о свом имању. Овај један остао са оцем, био добар и честит, а овај други отишао у свијет бијели, све своје имаће протраћио, и дошао до ничега, и био у ситуацији да не зна куд ће са собом. И каже: „У мога оца има свега, свашта и свачега, а ја се по бијелом свијету мучим. Идем ја да пробам код мога оца да ли би ме примио”. И врати се он своме оцу, а отац приреди тако велику свечаност да је изненадио и себе и друге колико се он обрадовао своме сину који је од њега блудно отишао. А Свети Сава од Стефана Немање отишао у Свету Гору, однио своју круну да не буде насљедник. А он није као „блудни син” отишао. Отишао је да се моли Богу, отишао је Небескоме Оцу, не да растаче, него да скупи и обогати. И када је он дошао у Свету Гору онда се замонашио и скупио сва духовна блага. И онда је позвао свога старога оца Симеона – Стефана Немању, да види шта је царство Небеско, да осјети све благодати Божје, и да их усвоји и да их прими. И старац Стефан оде код Саве, сина свога, и син га с радошћу дочека и замонаши и да му монашко име Симеон. И Бог своју радост покаже на Симеону, јер је наградио га светим животом, наградио га са свим што може да буде награђено од Небеског Оца. Све благодати које очекујемо од Бога, он је добио. Син је био радостан, он је био радостан, а када се послије преставио Господу, Господ је показао својим дјелима како награђује. Његове мошти су биле нетјељене, мироточиве. Из његових моштију је израсла лоза, из које и дан данас расте грожђе и од кога многе жене нероткиње, по благодати, молитвама и осталим добијају дјецу. Лекарски не могу да добију дјецу, али по милости Божјој, Божјој љубави, добијају дјецу. Значи, ако имамо вјере, љубави. Још једна ствар. Браћа су се измирила над моштима Светога Симеона. Било је мало закувало, помирило се. Тако да је Свети Симеон био награђен у својој старости због своје вјере, због своје љубави. Његов син није био „блудни син”, него син окупљања јединства са Богом. Ви тога Симеона славите. Нека вам је срећна и Богом благословена слава на многа љета. Амин”.

Након тога присутнима се обратио и Митар Вујиновић који је у својој здравици рекао:

„Часни оче, хвала на молитви, лијепим жељама које сте упутили за здравље, срећу и напредак нашег друштва. Са нама су данас наши драги гости: Матјаж Раковец, градоначелник Крања, Александра Гаталица, први савјетник и аташе за културу у Амбасади Републике Србије у Словенији. Поздрављам Владимира Котуровића из Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, тако да је велико задовољство што су они данас овдје са нама. Драго ми је да је данас по први пут наша замјеница градоначелника Мања Зорко. Дозволите ми, драги гости, да поздравим и представнике друштава. То је Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” из Крања са предсједницом Милком Давидовић на челу, Мирослав Мартић, предсједник Културно просвјетно спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице, Крстан Шућур, предсједник Српског културног друштва „Петар Кочић” из Крања, наши пријатељи из Културно умјетничког друштва „Бела Крајина” из Чрномеља са предсједницом Сњежаном Бранисављевић. Добро нам дошли. Са нама је данас и предсједник Удружења гуслара Словеније Стојан Миловић. Са нама су данас и наши донатори, Жељко Савановић, Љубиша Гојковић и Зоран Зец. Ја бих данас истакао и нашу Ружу Шућур која се побринула за доста хране данас, да не набрајам шта је све спремила, она је стварно уложила доста себе. Ту је и наш прошли кум. Ја бих још поздравио нашег координатора славе Славка Кондића и радну екипу данашњу, који су се стварно својски потрудили. Са нама је данас и наш пријатељ из Загреба Драгиша Пилиповић из Српског националног вијећа Загребачке жупаније, са својим сином. Добро нам дошли. Имамо још спонзора који су требали доћи из Камника, браћа Лазић, а ту су, добро нам дошли. Тако да и свима другима који помажу рад друштва се захваљујем. Ми смо ушли у тридесету годину рада друштва. Значи, тридесет година није мало. Било нас је једанаест потписника на оснивачкој скупштини, од тих једанаест је остало још пар, који смо у свему томе устрајали, и није нам ни жао. Није нам жао зато што се појављују и млади људи и који ће сигурно ово преузети. Све наше активности у овој години ће бити у смјеру тих тридесет година, од данашње славе, па сљедећег Фестивала ветерана, који ће бити 6. априла, а нормално нека централна прослава ће бити у октобру на Данима српске културе. Видите и сами наше друштво се труди да некако обухватимо сегменте, слава, велика наша традиција. Хвала вам свима. Прву здравицу моме пријатељу и данашњем куму славе Златомиру Бодирожи. Хвала куме, да си ми жив и здрав. Надам се да ће нам Бог дати здравља и снаге да устрајемо у свему овоме. Наздравље”.

Кум славе Златомир Бодирожа захвалио се на здравици сљедећим ријечима: „Часни оче, поштовани пријатељи Културног друштва „Брдо”, уважени високи гости, свима заједно срдачан поздрав у моје име, а користим прилику и да вас поздравим у име Савеза српских друштава Словеније, којем тренутно предсједавам. Заиста не бих да дужим, да не бисте предуго стајали, можемо послије да мало проговоримо. Мислим да је потребно да кажем да је моје задовољство и моја радост баш ове године да сам кум ове славе и свих присутних овдје, из разлога, као што је предсједник напоменуо, тридесет година постојања овог друштва и успјешног рада. Јубилеј је то заиста вриједан поштовања, са друге стране можда мало заборављамо и не сјећамо се, предсједник је напоменуо, наша слава, крсна слава је под заштитом УНЕСКО-а као нематеријална културна баштина и баш ове године слави десет година од када је то уписано у УНЕСКО, тако да је ово двострука јубиларна година за нас. Слава спада у један од најбитнијих елемената нашег идентитета, културе, традиције и богате културне баштине. Слава се код Срба слави осамсто година, са кољена на кољено. Тако и ми имамо право да очекујемо да ће наши потомци наставити у истом интензитету и да чувају наш идентитет кроз тај облик славе. Не могу а да не захвалим властима Градске општине Крањ који помажу у нашем очувању свега овога и нашега идентитета. Ми смо заиста захвални због тога, и захваљујући њиховој помоћи ми смо се данас окупили овдје у оволиком броју. А свакако желим вјеровати да су се и они увјерили да смо то ми заиста зарадили. У то име и у многа љета у будуће је вам желим свако добро и срећу свима вама, и свима вашима, да вас срећа прати и нека вам је данашња слава на здравље и духовно уздизање. Живјели”.

Митар Вујиновић је у здравици Матјажу Раковцу, градоначелнику Крања, истакао да је већ при њиховом првом сусрету видио да је Матјаж Раковец отворен за разговор. „Можемо рећи да смо поносни што имамо таквог градоначелника. Ми, друштво „Брдо” вјероватно не бисмо овако ни изгледали да није Матјажа, као што јест. Матјаж има пријатеља по цијелој Србији, а сада нећу пуно о томе говорити, само да знате, да он и преко тих пријатеља нама помаже, тако да му од срца хвала. Видјели сте шта је новога урађено, нова фасада, нова улазна врата. Простори су заиста лијепи. Од срца, Матјажу, хвала и увијек добро дошао”- рекао је у здравици Митар Вујиновић.

Матјаж Раковец је у одговору на здравицу истакао: „Срдачан поздрав свима. Сећам се како је било пре тридесет година, 1994. Драго ми је што је Крањ тако отворен град, драго ми је што чувате своју културу, што ваша деца настављају традицију, вашу традицију, вашу културну традицију, а ви морате да чувате то. Морате заправо одржавати све ове везе које имате са својом домовином. Имате две домовине, имате Словенију, имате Србију, али морате задржати ону аутентичну. Ми, народи бивше Југославије, тако смо мали и морамо да се држимо заједно. Увек истичем да су у Крању сви добродошли, помажемо свима, па и осталим друштвима, да сачувају своју традицију. Много сте помогли да Словенија буде то што јесте, да Крањ буде то што јесте. Тако да честитам славу. Митре, као пријатељу, искрене честитке. Живели”.

Сљедећа здравица Митра Вујиновића намијењена је Александру Гаталици, првом савјетнику и аташеу за културу у Амбасади Републике Србије, великом пријатељу друштва. Одговарајући на здравицу Александар Гаталица је рекао: „Драги пријатељи, браћо и сестре, срећна слава. Драго ми је што сам поново овде, мислим да по други пут у овом мандату, није последњи пут. Желим да вас поздравим и да вам честитам славу. Драго ми је што се видимо у оволиком броју, да на овај начин чувате нашту традицију, нашу историју, нашу веру, а уједно, као што је и градоначелник рекао, да будете прави грађани Крања, на понос Крања, да будете они који доприносе напретку. Господине Златомире, драго ми је да честитам на кумству. Драги Митре, драги пријатељу, драго ми је да је ово већ једна дубока веза. Амбасада Србије, као што знате подупира ваш рад. Срећна слава”.

Митар Вујиновић је, након здравице Александра Гаталице, свима присутнима упутио здравицу и добродошлицу а онда наздравио и Драгиши Пилиповићу из Загреба, који се захвалио на позиву и истакао да већ двије године постоји сарадња између Српског националног вијећа Загребачке жупаније и Културног друштва „Брдо” Крањ, и да се међусобно посјећују. Свима је зажелио срећну славу.

Славској свечаности су се нешто касније придружили и Јанез Черне, замјеник градоначелника Крања и Катја Штруц, вођа кабинета градоначелника.

Након здравица приступило се славском ручку,  а  богату  трпезу  припремили  су чланови друштва, а послужење је вршила веома ангажована и пријатна радна екипа. У току славског ручка честитке су упутили и сви остали представници друштава.

Како би слава прошла без пјесме, и то оне праве, народне, изворне, са огњишта, и пјесмом је употпуњена ионако лијепа и свечана атмосфера.

Текст и фото: Душан Јовановић

Српско културно просветно друштво „Свети Сава” Крањ са неколико догађаја приредило и извело Светосавске дане

Фестивал народних ношњи

Да би приказали богатство српских народних ношњи, као и део који поседује друштво, организован је „Фестивал народних ношњи”, који је одржан 16. фебруара 2024. у Светосавском културном центру, пред око шездесетак посетилаца који су имали прилике уживати у богатству српске народне ношње.

Водитељка програма Јелена Богдановић поздравила је присутне и најавила овај догађај, а присутнима се обратила и Милка Давидовић, председница СКПД „Свети Сава”. Пре приказа ношњи Мушка певачка група СКПД „Свети Сава” отпевала је на почетку неколико српских изворних песама.

У својој најави Јелена Богдановић је истакла: „Народне ношње, све до почетка двадесетог века, и у материјалима и у обликовању, биле су претежно производ домаће кућне и сеоске радиности. Рукотвориле су их сеоске жене, с тим што су понеке делове радиле и сеоске занатлије. Искуство и традицију преносили су старији на млађе, с колена на колено”.

У наставку представљене су ношње друштва, а Јелена Богдановић је веома опширно говорила о свакој ношњи појединачно. Прво је представљена женска шумадијска народна ношња, која се састоји од кошуље, сукње, јелека и кецеље. Мушку шумадијску народну ношњу чине јелек, антерија (врста кратког капута), кошуља, панталоне, појас (тканица), чарапе, опанци и шајкача. Шумадијску народну ношњу представили су најмлађи чланови друштва као и они старији.

Друга по реду је била лесковачка народна ношња, у којој су заступљене готово све вештине занатства које су потребне за израду народних ношњи, а њу код мушке ношње чине: шубара, јелек, појас, кошуља, панталоне, чарапе, опанци, а код женске: марама, јелек, фута, кецеља, појас, кошуља, чарапе и опанци.

За банатску ношњу је речено да ношња ове регије има једноставност као једну од основних обележја. Мушка ношња се састоји из: дугачких гаћа, односно врло широких панталона, међутим, носе и црне платнене или чојане чакшире, затим кошуља, јелек, чизме, опанци или ципеле. Често се може видети и шешир и шубара. Женски одевни делови ове ношње су хаљине или сукње и блузе од белог платна, са извезеним цветним елементима на рукавима и около врата. Јелек и кецеља су углавном црне боје са везом. уколико се носе, мараме се везују на потиљку. На ногама жене носе или ципеле, а могу се видети и зепе и банатски опанци.

У наставку је приказана народна ношња Подгрмеча. То је ношња која припада већој групи сличних тзв. Динарских ношњи. Главне карактеристике динарских ношњи су: ланена дуга кошуља, зубун, хаљина и прегача. Мушку ношњу карактеришу: кошуља од лана, истога кроја као и женска, само дуга до кољена и везена бијелим концем. Од горњих одевних предмета разликујемо: зубун, кожун и хаљина.

Следећа је била ношња из Димитровграда. Мушка делови: опанци, чарапе, панталоне, појас, зубун, кошуља, шубара а женски делови ношње: опанци, чарапе, кецеља, сукно, хаљина бела, појас, марама

Косово и Метохија одликују се веома разноврсним народним ношњама које се истичу по богатству боја, облика и украса. Настајале су током дугог низа година. Ношње садрже елементе разних културних утицаја који су се сучељавали на овом простору током историјских епоха. Делови мушке народне ношње Косова: опанци, чарапе ручно штрикане, панталоне, појас ручно ткан, кошуља са чипком, јелек украшен гајтанима, шајкача, а женски делови ношње: опанци, чарапе ручно штрикане, хаљина са везом, кецеља ручно ткана и везена (бошча), ресица ручно рађена, јелек, марама.

На крају приказивања ношњи представљена је ношња из Беле Крајине.  Бијела платнена народна ношња ткана од лана, а све више од памука, карактеристична је за Белу Крајину. Ношња се увелике разликује од традиционалних народних ношњи других крајева, јер је одећа у потпуности бела. Аксесоари данас су: каишеви, траке, чарапе (женска ношња), накит, марамице су у боји. Мушкарци носе широке црне капе са широким појасом, жене бијеле. Старија народна ношња била је само бела и није садржавала друге делове одеће или накита. Врло позната личност из Беле Крајине, која тера зиму и најављује прољеће, је Зелени Јуриј. Носи народну ношњу, само што је преко ношње окићен и брезовим гранчицама. 

На крају програма Мушка певачка група СКПД „Свети Сава” отпевала је још неколико песама, а дружење ја настављено уз закуску коју су припремили домаћини.

Ускликнимо с љубављу

Међународни фолклорни фестивал „Ускликнимо с љубављу”, у склопу „Светосавских дана”, одржан је 17. фебруара 2024. у Дому културе Кокрица у Крању, пред више од двеста посетилаца.

У поздравном говору водитељка програма Јелена Богдановић је рекла: „Поштовани! Зашто славимо Светога Саву? Славу и ауторитет Светога Саве међу Србима није надмашио нико од српских историјских личности. Ниједан од њих није толико омиљен и толико утицајан међу Србима као Свети Сава. Он је обдарио Српску Православну Цркву и српски народ  духом и особинама које су биле неопходне за њихово одржање кроз њихову мученичку историју. Свети Сава је 1219. године издејствовао независност Српске Православне Цркве. Треба нагласити  да  српско Светосавље  није друкчије од руског, грчког, бугарског, румунског, јерменског, грузијског  или од било којег православља других народа. Православни верници по свету поштују своје светитеље, а Срби имају Светога Саву као свога најомиљенијег.

Место његовог рођења била  је Рашка али његово духовно рођење је  било на Светој Гори. Заједно са својим оцем Стефаном Немањом, некадашњим владарем Србије, који је у монаштву назван  Симеон, и братом, Стефаном Првовенчаним, чије  монашко име је Симон, Свети  Сава је саградио  манастир Хиландар који је већ више од осам векова колевка нашег Православља.

Будући  да је сам био веома образован, знао је важност образовања и уложио је велики труд на образовању свога народа.

Срби у Словенији смо веома поносни на  свој  етнички идентитет. Ми са поносом облачимо своју народну ношњу, освештавамо своје домове и поштујемо иконе светитеља, свирамо своју народну музику. Ми редовно прослављамо  дан  своје крсне славе, као своје националне  и верске празнике. У Словенији са поносом чувамо  свој етнички идентитет, културно наслеђе, језик и веру. Са поносом прослављамо Светог Саву, заједничку славу свих нас. Да живимо сви у слози Свети Саво Ти помози! Ускликнимо с љубављу!”

Након увода о поздравног говора Јелена Богдановић је на бину позвала Златомира Бодирожу, председника Савеза српских друштава Словеније, који се обратио присутнима, наглашавајући значај оваквих догађаја којима се чува традиција, вера, култура и свеукупни идентитет српског народа.

Присутнима се обратила и поздравила и Мања Зорко, заменица градоначелника Крања, која је похвалила овакве приредбе и начин очувања културе, традиције и идентитета.

Јелена Богдановић је затим на бину позвала најмлађе „светосавчиће”  који су свој наступ почели са „Светосавском химном”, а затим одиграли сплет српских игара.

Иза најмлађих чланова фолклорне групе СКПД „Свети Сава” на сцени су се појавили они најстарији, ветеранска фолклорна група, која је одиграла игре из Лесковца.

Гости Фестивала су били чланови Македонског културног друштва „Свети Кирил и Методија” из Крања, који су приказали занимљив сплет игара из Македоније.

Редовни гости су и суседи из Фолклорне групе „Сава” Крањ који су одиграли сплет словеначких народних игара, а након њих је Женска певачка група СКПД „Свети Сава” отпевала сплет српских изворних песама.

Играма из Груже представили су се чланови дечје фолклорне групе из СД „Др Младен Стојановић” из Велења, а затим су наступили чланови извођачког ансамбла КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице. Наставило се песмом у извођењу Мушке певачке групе СКПД „Свети Сава” Крањ.

У наставку програма ветеранска фолклорна група СКД „Петар Кочић” Крањ одиграла је кореографију под називом „Недељом ми долазио Миле”, игре из Ужица, а ветеранска фолклорна група КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице представила се играма из Ниша.

Из Приједора, Република Српска, стигли су чланови Етно друштва „Српски соколови Козаре”, који су се прво представили својом певачком групом која је отпевала неколико крајишких песама, на после њих су чланови ветеранске фолклорне групе ДКД „Ново Место” из Новог Места одиграли игре из Ужица.

Наставило се изворном народном песмом у извођењу Мушке певачке групе СД „Др Младен Стојановић” из Велења а гости из Приједора добили су још једну прилику да се представе крањској публици. Прво је фолклорна група одиграла сплет игара из Србије а затим певачка група отпевала неколико крајишких песама.

Програм су завршили чланови Мушке и Женске певачке групе СКПД „Свети Сава” са својим песмама, а затим се Милка Давидовић, председница СКПД „Свети Сава”, обратила присутнима и захвалила на посети, а учесницима поделила захвалнице у знак сећања на овај догађај.

Дружење је настављено уз живу музику и добро расположење.

Дан поезије – Сретење, „С песмом у завичај”

Светосавски дани су обележени и књижевном делатношћу, односно литерарним вечером под називом „С песмом у завичај”, који је одржан 24. фебруара 2024. у Светосавском културном центру у Крању пред великим бројем гледалаца. Овај скуп био је посвећен књижевном стваралаштву др Васе Предојевића, а на њему су учествовали литерарни ствараоци Смиљана Кондић и Остоја Шобот, који су читали један мали део из свог богатог књижевног дела, а своју песму прочитала је и Милка Давидовић, председница СКПД „Свети Сава”.

На почетку програма Мушка певачка група СКПД „Свети Сава” отпевала је нешто из свог репертоара и тиме употпунила ово лепо вече. Присутне су поздравили Милка Давидовић, председница СКПД „Свети Сава” и Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава Словеније.

Била је ово прилика да се публика, они који то нису раније имали могућност, упозна за богатством дела др Васе Предојевића. Иначе његова дела су била изложена, тако да је свако могао да види шта је др Васо Предојевић написао, и о чему је писао. Кроз веома занимљив начин представљања поезије и прозе, како др Васе Предојевића, исто тако и кроз приказивање, односно читање, песама и прозних текстова Смиљане Кондић и Остоје Шобота, и сама публика је на неки начин „отишла” до свог завичаја, јер треба напоменути да је центар збивања у већини дела учесника у програму управо завичај.

Поред освртања на завичај, др Васо Предојевић је говорио о томе како треба да чувамо наше културно и историјско благо, да не препустимо забораву, јер су његова дела намењена како старијима, који се сећају много тога о чему се пише у његовим делима, то је намењено и младима, да се упознају са прошлошћу и да то преносе на будуће генерације.

На крају програма Милка Давидовић је уручила поклоне и захвалнице учесницима у програму, др Васо Предојевић је поклонио друштву нека од својих издања, женска и мушка певачка група отпевала још једну песму, а све се завршило уз дружење и закуску коју су спремили домаћини овог догађаја.

Текст и фото: Душан Јовановић

Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” Крањ свечано прославило Савиндан, славу друштва и свог заштитника Светог Саву

Славска свечаност одржана је 27. јануара 2024.  у  просторима  друштва  у  Крању

Славски обред је обавио јереј Бранислав Тодорић уз саслужење Драгише Лазовића.  Послије освећења и благосиљања славског колача, жита и славске трпезе, обављено је ломљење славског колача које су обавили Љубиша Гојковић, кум славе, Милка Давидовић, предсједница друштва и отац Бранислав, а домаћице су затим све присутне и госте послужиле славским житом и славским колачем. Послије тога отац Бранислав је у својој здравици одржао и пригодну бесједу у којој је рекао:

„Честитам славу предсједници друштва Милки Давидовић и кумство куму. Нека вам Бог помогне и благослови и подари свако добро и све милости у благословном дану у којем смо се окупили да прославимо ову велику славу великога Србина. Како данас можемо видјети у више мјеста гдје у Србији свака школа прославља, слави његово велико свето име а ево имате и ви част да славите, поред јутрос свете литургије и службе гдје смо обиљежили светом литургијом, гдје су дјеца рецитовала пјесме о Светоме Сави и Господу Богу. Да овдје, како можемо рећи, и ми окупљени под окриљем Светога Саве, кога прослављате као свога заштитника и кога молимо да умоли Господа Бога за свако добро за вас и за ваше чланове и свакога добронамјернога госта, како се каже у нашем старинском обичају и вјеровању. Како нас је учио Свети Сава, да су нам данас свакоме госту и намјернику врата отворена. Велики човјек, како можемо рећи, велики човјек, монах, духовник, градитељ, просвјетитељ и шта још не рећи, не набројати, а опет ништа не рећи, за највећу главу у нашем српском роду, највећега Србина и највећега свеца Божјега кога наша црква има. Јер његовом је заслугом обиљежена и владавина државе и свете цркве. Године 1219. када смо добили самосталност, и када је он управо постао први српски архиепископ. И хвала Богу и данас та наша света црква је одана њему, и самим тиме велики свети дан свједочи захвални дан српског народа који му из захвалности подиже и самим тиме не заборавља сва дјела, нити може заборавити оно што је он учинио за све нас. Зато ја не бих пуно дуљио. Нека је срећна слава свима, нека вас Господ Бог благослови, да у радости и Божјем благослову живите и ви у миру, у слози и љубави, како нас је учио Свети Сава ријечима Господњим, проповиједао ријечи из Јеванђеља по којима је живио, да и ви живите у таквоме миру и благостању. Да будете успјешни уз Божји благослов на свим наступима и свему овоме периоду који претходи. Да још више оснажите своје друштво. Ви сте старо друштво, не само у Крању, него и на цијелој територији Словеније, који сте срећни са овим светосавским митом, као вашега заштитника, да тако буде и да остане. Да вас Бог сачува и подари мир и напредак, слогу и братску љубав, коју је, опет кажем, Свети сава проповиједао и учио људе да се Богу моле, и да Господу Богу служе, тако да исто и ми са браћом својом да будемо слуге и да се молимо Господу Богу за свакога човјека. Нека је срећна слава и свако добро од Господа Бога да буде. Амин”.

Јанез Черне, замјеник градоначелника Крања, је у својој здравици истакао да је Свети Сава један од највећих Срба у историји. Споменуо је и похвалио активности СКПД „Свети Сава”, као што је фолклор, али и друге облике дјеловања друштва. Изрекао је признање како друштво поштује свој идентитет и традицију. За много ствари друштво може бити поносно. На крају је предсједници друштва Милки Давидовић и свим члановима друштва честитао славу.

Кум славе Љубиша Гојковић захвалио се за кумство и свима пожелио срећну славу.

Милка Давидовић је рекла да Златомир Бодирожа није могао доћи на славу и зато је овластио Крстана Шућура да се обрати присутнима, што је он учинио и као представник Савеза српских друштава Словеније и као предсједник СКД „Петар Кочић” Крањ. У свом говору је рекао да оба друштва добро сарађују. Споменуо је дјело Светог Саве везано за вјеру, културу и све остало што чини један народ. Захвалио се на позиву и пожелио срећну славу и свим члановима друштва и њиховим породицама срећу, здравље и љубав.

Милан Стојановић из КПСХД „Вук Караџић” Радовљица је пожелио свима срећну славу, да дуго славе и да имају напредак у друштву сваке године.

Митар Вујиновић, предсједник КД „Брдо” Крањ и одборник Градске општине Крањ, је обраћајући се свештенику, члановима друштва, спонзорима и гостима рекао да му је велика част да је данас овдје са њима и да може у свом имену и у име друштва „Брдо” да честита славу и да пожели да много година славе у здрављу и весељу, да мир и љубав завлада свуда.

Зоран Јауз је честитао славу у име СД „Др Младен Стојановић” Велење и пожелио да друштво „Свети Сава” још дуго, дуго година слави своју славу.

Звоне Гантар је поздравио присутне у имену Фолклорне групе „Сава“ Крањ, и рекао да му је велика част што су дуго година заједно и што су добри пријатељи и жели да тако остане.

На слави су били, поред наведених гостију, и Зоран Зец, спонзор друштва, као и Игор Велов и Соња Машић, чланови Градског одбора града Крања.

Након здравице и пригодне бесједе оца Бранислава  Тодорића,  као и здравица гостију, приступило  се славском ручку, припремљена је врло богата трпеза са разним јелима.

Након што су се гости и слављеници окријепили храном и пићем, на ред је дошла пјесма, а за то су се побринули чланови мушке пјевачке групе СКПД „Свети Сава”, који су отпјевали неколико српских народних пјесама. Са пјесмом се наставило и послије славског ручка, а заиграло се и српско коло, као што је и уобичајено на славама, да се заигра и запјева.

Тако је Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” прославило Савиндан – свог заштитника, и не само свог, јер Свети Сава је заштитник васколиког српског народа и српски народ ће га поштовати и славити све док постоји. Чланови друштва и гости растали су се у нади да ће још много година славити своју славу, један од најстаријих обичаја не само у српском народу, већ и даље.

Текст и фото: Душан Јовановић

Чланови Удружења гуслара Словеније прославили своју славу Светог Василија Великог

Славски обред одржан је 14. јануара 2024. у просторима Културног друштва „Брдо” Крањ, а водио га је протојереј-ставрофор Будимир Галамић, парох крањски. Ломљење славског колача обавили су Стојан Миловић и свештеник Будимир Галамић.

Након обављеног обреда и послужења славским житом отац Будимир је  у својој бесједи честитао славу члановима Удружења гуслара Словеније из Кочевја рекавши: „Драга браћо и драге сестре, срећна вам слава светог Василија Великог, оца духовнога који задире у све поре нашега живота, са својим дјелом и својом теологијом, са свим оним што је напредно и добро. Честитам вама гусларима да чувате своју традицију. Онај ко чува своју традицију, чува своју вјеру, ко чува себе, чува свој дом, он поштује његово. Ко не чува своје од њега нема ништа, јер није добар човјек ако не поштује своје. У сваком случају ко нешто вриједи он мисли на себе, о себи, својој дјеци и своје чува. Срећна вам нова година и да будете здрави”.

Стојан Миловић је у својој здравици казао: „Поштовани гости, драго ми је што сте се данас окупили у оволиком броју. Да прво поздравим нашег свештеника оца Будимира, поздрављам предсједника Савеза српских друштава Словеније Златомира Бодирожу, све предсједнике и представнике који су дошли из друштава. Хвала вам да сте дошли на нашу славу, да прославимо данас Светог Василија Великог. Хвала вам што долазите на наше приредбе, дружимо се, хвала што позивате наше чланове да присуствују вашим догађајима. Најприје бих наздравио нашем куму данашњем Златомиру Бодирожи”.

Кум славе Златомир Бодирожа је у својој здравици рекао: „Часни оче, цијењени гости, ја сам почаствован што могу данас да будем кум славе. Данас ми у ствари славимо три празника, Светог Василија Великог, мали Божић и нашу Православну Нову годину. Желим вам свима све најбоље у вашем животу”.

Домаћин славе Стојан Миловић наздравио је Митру Вујиновићу, предсједнику Културног друштва „Брдо” Крањ, а Митар Вујиновић је у својој здравици казао: „часни оче, уважени предсједниче Удружења гуслара Словеније, поштовани чланови Удружења и сви остали пријатељи, који смо се данас окупили у нашим просторима. Желим да вам свима честитам данашњу крсну славу, да вам пожелим да много година славите у здрављу и весељу, мир у души и срцу и здравље”.

Стојан Миловић је у своје име и у име Удружења гуслара Словеније из Кочевја захвалио Културном друштву „Брдо” за уступљене просторе за одржавање славе, а након тога позвао све госте за богату трпезу коју су спремили чланови Удружења.

Радоман Мајо Крговић је у својој бесједи „пропутовао кроз неке српске крајеве” и како каже гдје год се затекао наишао је на гусле и пјесму уз гусле, која је вијековима присутна код Срба, посебно истакао: „Да прођемо кроз нашу прошлост, да бисмо били спремни за будућност”. Тим ријечима је најавио музички дио славског весеља.

Прво је наступио гуслар Давор Вулевић који је отпјевао пјесму посвећену Мојковачкој бици, а затим је пјевала група састављена од пјевача из Крања и Кочевја, уз пратњу Паје Вученовића на гуслама. На крају је својих неколико минута добио и гуслар Зоран Миловић, са својом веома лијепом пјесмом.

Поред домаћина, чланова Удружења гуслара Словеније, на слави су били и представници друштава: СКД „Петар Кочић” Крањ, са Крстаном Шућуром, предсједником друштва на челу, СКД „Ново Место” Ново Место, које је предводила Нада Цукут, предсједница друштва, затим КУД „Бела Крајина” Чрномељ са предсједницом Сњежаном Бранисављевић, СКПД „Свети Сава” Крањ са Милком Давидовић, предсједницом друштва, чланови СКУД „Кочевје” из Кочевја и Невена Бркић Ступар, учитељица Допунске школе на српском језику.

Слава је протекла у веома добром и лијепом расположењу, а домаћин се побринуо да све буде онако како то обичаји и захтијевају.

Текст и фотографије: Душан Јовановић

Разиграна младост, КД Примсково 21.10.2023

Као круна или завршни догађај богатих сусрета Дана српске културе је организован четврти дан, традиционална фолклорна манифестација Разиграна младост која је одржана двадесети пут. Као што то обично бива, фолклорна активност као најатрактивнија, је привукла јако велики број пратилаца, тако да је дворана Културног дома Примсково била премала да би примила све љубитеље пјесме и игре.

Водитељи програма Тара Тофај и Жељко Андрић у прелијепој одори, појављивањем у народној ношњи, су већ сценском композицијом привукли пажњу.

„Од пећинског постојања па до данас људи су се организовали у заједнице, прво у чопоре, па касније у неке друге облике, а касније у породице. Породица је круна и темељ друштва…“, биле су прве ријечи водитеља које су казане.  У наставку кроз дијалог Жељке и Таре на својствен начин, са освртом на породицу и друштвене доброте које постоје само док заједница постоји, њих двоје су нехотице (или ипак намјерно) припремили пратиоце програма на тај начин да су им чула и осјећања вапила по програмској хармонији која је слиједила.

У формалном дијелу обраћања су водитељи у име организатора догађаја, Културног друштва Брдо, поздравили присутне. Посебну пажњу су заслужили предсједник Друштва Митар Вујиновић, замјеница градоначелника града Крања Ања Зорко, Владимир Котуровић – самостални саветник у Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Златомир Бодирожа – предсједник Савеза српских друштава, као и остали представници културних организација.

Културна баштина једног народа, игра и пјесма, када је српско традиционално стваралаштво у питању, је тема проучавања бројних европских, ако не и свјетских етнолога. Приказати ћуд нашег човјека користећи ношњу и остале фолклорне елементе је био задатак ансамбала који су се низали редом:

1. Културно друштво Брдо – омладински ансамбл са кореографојом „Димко делија“, игре и пјесме из Кумановског поља, кореографа Милана Гламочанина
2. Културно-умјетничко друштво Југос из Минхена у кореографији „Момче седи на брега“, игре и пјесме Косовског поморавља; кореограф: Милан Гламочанин
3. Културно друштво Брдо – школа фолклора, адаптација „Муве“, кореограф Гордана Рогановић
4. Македонско културно друштво Цирил и Метод из Крања – „Роненка“
5. Културно-умјетничко друштво Младост из Љубљане са Играма из Биначке Мораве кореографа Дејана Милисавњевића – Звечанца
6. Културно друштво Брдо – дјечији ансамбл са Играма из Лесковца кореографа Милана Гламочанина
7. Српско културно друштво Слога из Нове Горице, „Оро се вије крај манастира“, игре из Босилеградског Крајишта кореографа Милана Гламочанина
8. Културно просвјетно спортско хуманитарно друштво Вук Караџић из Радовљице са Сплетом игара из Драгачева кореограва Дамира Шиповца
9. Српско културно-умјетничко друштво Видовдан из Љубљане, „Нунта“ – свадбени обичаји и игре Исакова кореографа Синише Фирловића
10. Културно-умјетничко друштво Југос из Минхена у кореографији „Димко делија“, игре Кумановског поља кореографа Милана Гламочанина
11. Културно друштво Брдо – омладински ансамбл у извођењу кореографије „Момче седи на брега“, игре и пјесме Косовског Поморавља кореографа Милана Гламочанина.

Завршница вечери и затварање осамнаестих Дана српске културе је био тренутак за који неби нашли примјеренију особу да својим обраћањем допринесе самом чину осим самог предсједника КД Брдо, Митра Вујиновића. Кроз ријечи поздрава и захвалности је замолио представницу града Крања, госпођу замјеницу градоначелника Ању Зорко да се са неколико ријечи обрати присутнима.

Ања је изразила велику захвалност да је била дио великог догађаја значајног за друштво и српску заједницу, сложила се да је породица круна друштва и да је КД Брдо показало да је у ствари једна велика породица. Захвална је у име представника града да својим дјеловањем богатимо културну шареноликост умјетничког стваралаштва и доприносимо на богатсву баштине града Крања. Осјетно дирнута самим догађајем је изјавила да на најбољи начин представљамо разлике и сличности које нас још боље повезују као народе у мјесту у којем живимо.

Предсједник Друштва је представницима учесника у Разиграној младости уручио признања и честитао на сарадњи и залагању за одлично изведене кореографије. 

Четверодневна манифестација Дана српске културе у Крању је била на велико задовољство организатора успјешно завршена и то је био прави разлог за једну велику и масовну забаву која је услиједила уз музику уживо.

Успјешност реализације пројекта, односно догађаја са елементима фолклорног стваралаштва, је тема на коју је умјетничи руководилац Друштва, Милан Гламочанин, рекао:  „С обзиром на услове које посједујемо у окружењу у којем живимо, прије свега мислим на саме културне дворане, ми смо презадовољни самом реализацијом нашег великог културног догађаја. С обзиром на Крањ, на његово богатсво различитим фолклорним, глумачким, музичким и другим стваратељима, је очигледна потреба по једним адекватним културним, модерним и квалитетним центром, који би могао на прави начин да прими публику и обезбиједи креативцима добре услове за рад. За комплетност дворане често недостају техничке могућности освјетљена и озвучења, капацитета гардероба и слично. Ми смо одушељени и поносни јер, не само да је скоро све безпријекорно изведено, треба навести чињеницу да је само из редова КД Брда на Разиграној младости наступило 105-оро дјеце млађе од 16 година. Сви су били обучени у народне ношње које су власништво нашег Друштва. Сви су били разиграни и распјевани, али оно што је важно напоменути је да су за успјехе заслужне моје колеге, помоћници и умјетници који раде и припремају ансамбле. Поносни смо да је Друштво заживјело са цјелокупном екипом већег броја људи који преузимају и квалитетно обављају своје обавезе – што наравно доприноси заједничком успјеху, јер нам је циљ заједнички.“

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за садардњу са дијаспором и Србима у региону.