Књижевна трибина, КД Кокрица 19.10.2023

Друго вече манифестације осамнаестих Дана српске културе се одвијало у дворани Културног дома Кокрица, општина Крањ. Књижевно путовање на крилима ријечи је обликовала и водила учитељица Српске школе у Словенији Невена Бркић. На самом почетку се осврнула ријечима и у име организатора манифестације Културног друштва Брдо срдачно поздравила присутне госте и представнике других културних организација. Истакла је посебност Друштва кроз његов настанак, одважност и храброст оснивача у времену настанка окупљених око исте идеје очувања традиције и културе на тлу Републике Словеније ради будућих нараштаја и младих породица које ће се тек заснивати. „Хвала Вам на томе“, је закључила Невена у својој уводној ријечи.

У наставкаку вечери је повела своје ученике који су кроз рецитације и ријечи великана ткали основу за једно предивно бесједничко вече. Отпочели су рецитацијом пјесме Час географије ауторице, коју често доводимо у везу са иконом књижевности, Десанке Максимовић. Није изостало ни дјело које умије да присјети и потресе, а то је Крвава бајка истог аутора.

„Слова Крваве бајке нису исписана само на чувеној пјесми. Жврљана су дрхтавим рукама на ђачким књижицама, личним картама и полеђинама коверата. Писали су их људи знајући да ће бити последњи поздрав који никада неће моћи да изговоре вољенима. Писала су их и деца.

• Драги мама и тата, поздрав. Последњи пут, Љубиша.
• Срца моја и душе мале, Миро, пољуби децу уместо мене, слушајте маму децо и чувајте се. Љуби вас све ваш тата Лазо.
• Ја сам професор књижевности и своју децу сам учио патриотизму. Ја не тражим да ми помажете и не треба ми ништа од вас. Пуцајте, ја и сада држим час.“

Тим ријечима је Невена након рецитација привукла пажњу присутних. Завладао је мук. Наставила је да говори о нашем великану Десанки и о начину настанка Крваве бајке, наводећи тему на Симу Матавуља, централну тему књижевне трибине, писца који је као тема био инспирација вечери.

Овакву озбиљну тематику, трибину на тему великог српског писца, смо повјерили редовном професору на Филолошком факултету у Бањој Луци на студијском програму Српског језика и књижевности, проф. др. Душку Певуљи. Професор се бави истраживањем и проучавањем Српског језика и књижевности, обављао је уређивачке, као и бројне друге функције кроз своје стручне и истраживаче радове, аутор је бројних дјела, а његова обимна научна биографија се још увијек допуњава. Како нам је и сам професор обећао биографија ће му бити и даље богаћена и допуњавана.

Професор Певуља је предавање започео пријатељским обраћањем и освртом на протекле Дане српске културе, на дјеловање самог КД Брдо, као и о свом својству и појављивању на овој манифестацији петнаест пута. Истакао је разлоге зашто је привилегија сам по себи позив професора Српског језика и књижевности, подсјећајући на велико богатство нашег народа, када је о књижевницима и језику ријеч. Певуља је истакао заступљеност и рангирање наше књижевности на европском књижевном небу као најбоље или једне од три најбоље захваљујући Вуку С. Караџићу. Захвалан је на томе да је Друштво за тему књижевне трибине изабрало Симу Матавуља, јер је ово велики писац, али је донекле запостављен у књижевном смислу.

Срж предавања је дала основне и најважније историјске истине о писцу говорећи о његовом учитељском позиву, као и о средини Шибеника и Задра која је обликовала овог доброг писца. Проф. Певуља је нагласио и истине о чињеници неоправдано одгурнуте српске Далмације, спомињући Српско-далматински магазин који био покренут у Задру и Шибенику. Осврћући се на бројна дјела и приповјетке Матавуља, професор је направио уводну слику коментаром на приповјетку Пилипенда.

У другом дијелу вечери се на позорници представио Душан Јовановић, уредник часописа Мостови, секретар Савеза српских друштава у Словенији и аутор неколико драмских приредби доносећи приповјетку Пилипенда на јако упечатљив и оригиналан начин.

Завршну ријеч је имао предсједник Друштва Митар Вујиновић, који је на крају у своје име поздравио присутне и осврнуо се на двије протекле вечери. Предсједник јако често користи прилику да се захвали свима који помажу припрему и извођење самих културних догађаја и наравно да уручи скроман поклон и захвалницу учесницима програма.

У самој завршници је Миодраг Кондић присутнима пренио информацију да ће бити могуће након завршетка књижевне трибине разговарати са проф. Певуљом, као и да је могућа набавка различитих књига на широке теме културе и српске књижевности уопште. Нико од нас није очекивао јако велико занимање и потражњу за дјелима српских истраживача и књижевника, али је то сигурно чињеница која итекако обрадује. Професор је сваком појединцу уз срдачну посвету и стисак руке одговорио на све дилеме и недоумице.

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за садардњу са дијаспором и Србима у региону.

У наставку можете прочитати о:

Етно вече традиционалне српске музике и српског кулинарства, КД Брдо 18.10.2023

Дани српске културе: Пјесма рода мога у Крању

Разиграна младост 2023

У дијаспори је окружење мањинских етичких група и заједница то које непосредно утиче на асимилацију и представљају изолацију тих група. Мора се напоменути да је то изразито у мањим и растрешеним групама и срединама изразитије. Чак је важно у каквој групи језика живе те наше мањине у расијању. Разлика је у држави гдје се говори романски или енглески језик или у земљи као што је случај у Словенији где се говори словеначки језик. У таквом окружењу има доста сличности, али у таквим условима асимилација има већи утицај.

Вриједно је напоменути да је проблем српске заједнице у Словенији што је она нова категорија и да је живјела прије у заједничкој држави. Њено организовање почиње од 1991, када је постала дијаспора и одвојена од матице Србије, а која је после 1991. преживјела велике промјене, искушења, санкције и објективно није могла низ година да се посвети новом расијању. Организовање Срба у Словенији у друштва ишло је спонтано и као што је већ напоменуто бавило се уским садржајем културе.

Напредак је био у стварању Савеза српских друштава Словеније, гдје је координација међу друштвима унаприједила садржај рада и препознатљивост, гдје се дошло до бројних културних и информативних пројеката и програма. Нису развијане институције наше заједнице, пратиле су потешкоће, спутавање, оснивање нових удружења, чак три кровне организације, што и данас представља проблем гдје заједница трпи и по многим стратешким питањима стоји се у мјесту. Може се признати да је чак више енергије и финансијске подршке више пута уложено у разједињавање и рушење већ годинама и деценијама постигнутог него за помоћ да се  подрже програми и пројекти, створе нове институције и услови.

Оцјеном стања и тражења нових путева да се осмисли квалитетнији рад организованих друштава и ССДС настали су неки програми и пројекти. Тако је кроз дјеловање поменутих секција овога друштва и уз подршку других српских друштава и кровне организације настао прије три године пројекат „Караван књижевности и драмске уметности”. Тај пројекат је у посљедње четири године подржавало Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у  региону. Још прије три године у неколико друштава пројекат је био прихваћен и постао препознатљив. Напредак је био и у томе што се и већи број појединаца из већег броја друштава, као и самостални ствараоци, укључили у рад ове двије секције друштва. Само секција књижевника повезује из цијеле Словеније преко двадесет појединаца, а они стварају на српском језику. Исто тако драмска секција је од мале седмочлане групе нарасла, тако да данас повезује преко двадесет појединаца.

Већ смо у претходном броју Мостова представили неке активности до новембра 2019. Када смо у претходном броју позвали друштва на сарадњу, нисмо дуго чекали и чак осам друштава је изразило спремност за сарадњу у пројекту, као и организовању гостовања у њиховим срединама. Поменути пројекат трајаће до краја јануара 2020, вјерујем да ћемо успјети испунити обећања и позиве.

Неке од протеклих активности „Каравана” међу српским друштвима у Словенији су:

Промоција књиге аутора др Васе Предојевића у Београду

Познати писац у Словенији, а и ван граница,  др Васо Предојевић је на позив Куће Ђуре Јакшића из Београда 26. октобра 2019. представио своју једанаесту књигу „Подгрмечки споменар”. Публика и стручна критика веома су похвално прихватили књигу аутора. Искоришћена је прилика да се с групом из Словеније која је била на промоцији посјети и Београдски сајам књига. И то је резултат повезивања људи од писане речи у Словенији што чини тај дио стваралаштва успјешнијим.

11. сусрети српских књижевника у Словенији

Сваке године у децембру одржавају се у Крању књижевни сусрети у организацији СКД „Петар Кочић”, односно његове секције српских књижевника и „Театра Давид”, који учествује у програму. На сусрету је било једанаест књижевника: Смиљана Кондић, др Васо Предојевић, Радослав Милановић, Маринко Јагодић Маки…  и гошћа Ана Јувант, који пишу на српском језику, а од три појединца представљена су остварења из ове године. Поред др Васе Предојевића, представљена је нова књига, роман Јордана Ставрова, а Маринко Јагодић Маки, представио је свој роман „Пољубац неба”, који је ове године успјешно преведен на словеначки језик. Поред наведених у програму су учествовали и Остоја Шобот, Душан Јовановић, Крстан Шућур, који је повезивао програм и млади гуслар Давид Радишић који је отпјевао двије српске епске пјесме.

У наставку рада сусрета књижевника  појединци су рецитовали своју поезију, читана је проза и текстови  из романа. Чланови „Театра Давид” извели су неколико тачака монодраме и скечева, а музичка пратња из Удружења гуслара Словеније успешно је попуњавала програм. Многи посјетиоци из српских друштава одушевљено су поздрављали учеснике у програму.

Домаћин СКД „Петар Кочић” приредило је закуску за све посјетиоце и чланове друштва, који су добили и календаре, упућене су и честитке за срећну нову 2020. годину.

Рецитал је одржан 23. новембра 2019. у Светосавском културном центру у Крању пред око седамдесетак посјетилаца који су са великом пажњом пратили овај догађај који доприноси цјелокупној активности друштва, а исто тако даје свој прилог културним дјелатностима у Крању.

Прије почетка програма присутнима се у име друштва обратио Драгиша Лазовић, поздравио присутне и најавио учеснике у програму.

Програм је почео пјесмом Алексе Шантића „Мој отац” коју је одрецитовао Душан Јовановић, а који се затим обратио публици рекавши сљедеће: „Поштовани посјетиоци, драги гости, добро вече и добро дошли на рецитал посвећен великим српским пјесницима и патриотама, Алекси Шантићу и Десанки Максимовић. Њихове пјесме стваране су кроз читав један вијек, од краја деветнаестог до краја двадесетог вијека. Били су и остали не само као српски пјесници, него као и пјесници свих оних којима је родољубље, отаџбина, завичај, љубав у срцима и души. Пјевали су, обоје, и са тугом и болом, са великим и снажнима осјећањима али и са великом љубављу и тежњом, са жељом да свијет буде љепши и бољи него што је био у њихово вријеме, а вријеме њихово било је бурно, тешко, напето и само, као за тренутак, огријало је сунце. И, као по неком неписаном правилу тешко вријеме је у неку руку најповољније за стварање врхунских умјетничких дјела, па тако и књижевности, нарочито поезије. Вечерас ћемо вам приказати дио из богатог опуса Алексе Шантића и Десанке Максимовић, пјесме Десанке Максимовић рецитоваће Снежана Максимовић, а пјесме Алексе Шантића рецитоваће Душан Јовановић. У музичком дијелу програма Сара Митровић ће уз пратњу Марка Чушина отпјевати неке од пјесама Алексе Шантића и Десанке Максимовић.”

Након уводног говора Снежана Максимовић је говорила о Алекси Шантићу истакавши сљедеће: „Алекса Шантић је био српски и босанскохерцеговачки песник и академик. Рођен је 27. маја 1868. године у Мостару, а умро 2. фебруара 1924. године у свом родном граду. Сматра се једним од највећих песника с прелаза 19. на 20. век. Његова дела прожета су љубављу, чежњом, сетом, али бунтом и искреним патриотизмом. Снажном емотивно љубавном и социјалном поезијом оставио је неизбрисив траг у српској и босанскохерцеговачкој књижевности. Његова дела заузимају значајно место у српској и босанско-херцеговачкој литератури. По њему су назване многе школе, библиотеке и друге установе културе.”

Душан Јовановић је говорећи о Десанки Максимовић истакао сљедеће: „Десанка Максимовић рођена у Рабровици (Дивци) код Ваљева, 16. маја 1898, а умрла у Београду, 11. фебруар 1993, сахрањена у Бранковини код Ваљева, је била српска песникиња, професорка књижевности и чланица Српске академије наука и уметности. Десанка Максимовић је била песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика. Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећајна. Неке од њених најпопуларнијих песама су: „Предосећање“, „Стрепња“, „Пролећна песма“, „Опомена“, „На бури“, „Тражим помиловање“ и „Покошена ливада“. Чувши за стрељање ђака у Крагујевцу 21. октобра 1941, песникиња је написала једну од својих најпознатијих песама „Крвава бајка“ – песму која сведочи о терору окупатора над недужним народом у Другом светском рату. Песма је објављена тек после рата.”

Послије представљања Алексе Шантића и Десанке Максимовић услиједило је рецитовање њихових познатих пјесама, а поред толиког броја врхунских пјесама било је тешко одабрати неколико њих које би биле рецитоване, али ипак се некако успјело у томе.

У првом блоку Душан Јовановић је рецитовао пјесме Алексе Шантића и то: „На убогом пољу”, „Ми знамо судбу”, „Моја отаџбина” и „Моји очеви“, а Снежана Максимовић је рецитовала пјесме Десанке Максимовић: „Патриотски разговор са Србима”, „Србија је велика тајна” и „Крвава бајка”, а овај први блок завршен је пјесмом Алеске Шантића „И опет ми душа све о теби сања” коју је отпјевала Сара Митровић, сопран, уз музичку пратњу Марка Чушина на хармоници.

Други блок је почео рецитацијом пјесме Алексе Шантића „Срце“ коју је рецитовао Душан Јовановић, а у истом блоку рецитовао је и пјесме Алексе Шантића: „Неретва“, Воденица”, „Наш стари доме”, док је Снежана Максимовић говорила пјесме Десанке Максимовић: „Потребно ми је”, „Грачанице” и „Богојављење”, да би и други блок био завршен музичким извођењем пјесме Алексе Шантића „Ко т’ покида са грла ђердане” коју је врхунски извела Сара Митровић уз пратњу Марка Чушина.

У трећем блоку публика је чула пјесме Алексе Шантића: „Јесен”, „Бадње вече”, „Остајте овдје” и „Хљеб”, које је говорио Душан Јовановић, а Снежана Максимовић је казивала пјесме Десанке Максимовић: „Балканац”, „Тражим помиловање” и „Немам више времена”, да би на крају овог блока Сара Митровић уз музичку пратњу Марка Чушина отпјевала пјесму Десанке Максимовић „Предосећање”.

Четврти блок је почео рецитацијом пјесме Алексе Шантића „О класје моје” по којој је назван и сам рецитал, а у наставку овог блока Душан Јовановић је рецитовао пјесме Алексе Шантића: „Вече на шкољу”, „Мој живот” и „Емина”, док је Снежана Максимовић рецитовала пјесме Десанке Максимовић: „Опомена”, „На бури” и „Девојачка молба”, а пјесму Десанке Максимовић „Срећа” отпјевала је Сара Митровић уз пратњу Марка Чушина.

Пети, посљедњи блок рецитала био је испуњен љубавном поезијом Алексе Шантића и Десанке Максимовић. Душан Јовановић је говорио пјесме Алексе Шантића: „Не вјеруј”, „Пахуље”, „Ако хоћеш” и „Прољеће”, а Снежана Максимовић је рецитовала пјесме Десанке Максимовић: „Наша тајна”, „Душу ми поклони” и „Стрепња”, да би програм рецитала завршили Сара Митровић и Марко Чушин изводећи пјесму Десанке Максимовић „Месечина”.

На крају овог лијепог и занимљивог догађаја Драгиша Лазовић се захвалио учесницима у програму и подијелио им захвалнице, а публици се захвалио на посјети и подршци извођачима током рецитала.

Овај пројекат финансијски је подржан од стране Јавног фонда Републике Словеније за културне дјелатности и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Текст: Душан Јовановић, фото: Драгиша Лазовић

Свечана академија

Свечану академију су својим присуством величали уважени гости, представници града Крања: градоначелник Матјаж Раковец и његов замјеник Јанез Черне. У име Амбасаде Републике Србије је присуствовала њена екселенција Зорана Влатковић и Ивана Јакшић Матовић, конзул Амбасаде Републике Србије у Словенији. Амбасадор Босне и Херцеговине у Републици Словенији Милорад Живковић, је такође са радошћу дошао да увелича значај овог скупа. Свечаној академији је присуствовао и Владимир Котуровић из Министарства спољних послова Републике Србије представљајући Управу за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Као представник Српске православне цркве, која обиљежава 800 година своје аутокефалности, је био присутан протојереј-ставрофор Будумир Галамић, први парох крањски. Као свечани гости, а касније и говорници били су присутни и господа из Бањалуке, проф. Др Душко Певуља, редовни професор Филолошког факултета на Катедри за српски језик и књижевност, те др Златко Јурић, пјесник, а тренутно обавља функцију Шефа кабинета министра у Влади Републике Српске. Свечану академију је у свечарски облик поставила глумица, проф. мр Рената Агостини која долази са Академије умјетности универзитета у Бањој Луци. Рената је посебне поздраве упутила присутнима: предсједнику Савеза српских друштава у Словенији, господину Златомиру Бодирожи, предсједнику Савеза Срба у Словенији господину Марку Сладојевићу, као и осталим представницима културних организација те представницима медија.

У уводној ријечи је г-ђа Агостини у име КД Брдо изразила захвалност за подршку пројекта Градској општини Крањ, Јавном фонду за културне дјелатности Републике Словеније и Министрарству спољних послова Републике Србије.

За богатији сценски угођај се својим умјетничким вјештинама потрудила проф. мр Рената Агостини у сарадњи са мјешовитим пјевачким ансамблом КД Брдо. Хармоникаш Дејан Косић се такође представио поскочном музичком тачком.

Сви уважени гости су говорили на свечаној академији, градоначелник Матјаж Раковец је први поздравио све присутне упућујући честитке за јубилеј који слави КД Брдо истичући да Срби у Крању могу служити за узор другим заједницама. Казао је и да је одушевљен начином како чувамо везу са прецима додавши: »Драго ми је да сте постали дио нас.«

У наставку су своје честитке поводом двадесетпетогодишњице кроз обаћање присутнима упутили остали присутни уважени гости. Проф. др Певуља се са пригодним говором обратио присутнима, нарочиту захваланост је указао градоначелнику Крања због спомињања побратимских односа између града Бањалуке и града Крања, видећи то као угодан разлог да се добра сарадња настави. С обзиром да проф. Певуља добро познаје рад Друштва истакао је бројне појединости које су биле примјерне за догађај. Бесједник је похвалио рад КД Брдо казавши да догађаји које приређујеје ово Друштво могу бити приказани на било којој страни свијета гдје се његује Српски језик и култура и да се их као таквих ни једна средина неби постидјела.

Говор предсједника друштва, господина Митра Вујиновића је био изузетно дирљив јер је као један од оснивача Друштва о деценијама рада говорио са много осјећања. Вујиновић је током Дана српске културе више пута рекао: »Искрено и од срца се захваљујем свима заједно у име КД Брдо, а и у своје име за све честитке које смо примили поводом 25 година дјеловања друштва«. Предсједник је користио прилику да се захвали свим установама, организацијама, медијима, члановима и осталим појединцима који су допиносили и доприносе расту Друштва.

Тродневне догађаје су пратили бројни медији, а специјални гости и медијски покровитељ је била Телевизија српске дијаспоре из Минхена. Телевизија је основана на иницијативу привредника, иницијатора и покретача бројних хуманитарних акција, г Далибора Вишића. Циљ ове телевизије је повезивање и ојачавање српске дијаспоре, промовисање културе и традиције, као и помоћ исељеницима приликом интеграције у европско друштво.

Књижевна трибина

Други дан у низу је био посвећен осмовјековној самосталности Српске православне Цркве. Бесједници књижевне трибине која је одржана у Културном дому Предосље су били проф. др Душко Певуља и проф. др Златко Јурић. Међу бројним посјетиоцима књижевне трибине су били присутни и протојереј-ставрофор Будумир Галамић, те предсједник ССДС Златомир Бодирожа.

Поред тематски приређених бесједа проф. др Јурића и проф. др Певуље битно је истаћи да је уз помоћ проф. Певуље и г-ђе Данке Делић приређена и штампана брошура на 30 страна која остаје као трајно обиљежје приређене књижевне вечери. Брошура је у ауторском власништву КД Брдо, а била је на располагању посјетиоцима трибине бесплатно.

Петнаесте Дане српске културе у Крању крунишу два битна догађаја, осмовјековна самосталност СПЦ и двадесетпетогодишњица КД Брдо. Други дио вечери, након одржане трибине је добио свечарско рухо у фолклорно обојеном духу у традиционалној манифестацији Пјесма рода мога. Пјевачко вече је било шаренолико, наступила је мушка и женска пјевачка група КД Брдо, гости из Радовљице КПСХД Вук Караџић, гости из Републике Српске пјевачка група Синови Козаре из Турјака, те драги гости из Србије, КУД Димитрије Котуровић. Програм је садржавао осам тачака, а на самом крају је водитељ програма Миодраг Кондић замолио подпресједника друштва Милана Гламочанина да му се придружи на бини како би уручио захвалнице представницима наступајућих група. Након културног програма дружење се наставило у просторима Друштва у Крању.

Разиграна младост

Разиграна младост, препознатљива фолклорна манифестација је била уједно и завршница тродневног пројекта Дана српке културе. Фолклорни програм са почетком у 19 часова је одржан у дворани Културног дома Примсково. Познато име када је фолклор у Словенији у питању, господин Звоне Гантар, је уручио дар КД Брдо честитајући на протеклом успјешном раду. Предсједник КД Брдо Митар Вујиновић указује захвалност за дугогодишњу сарадњу и несебичну помоћ ФС Сава из Крања, када је фолклор у питању.

Културни програм је био јако динамичан и разноврстан. У низу тачака су се поред свих ансамбала КД Брдо у свом бљештавилу публици прадставили и гости КПСХД Вук Караџић из Радовљице, СКУД Понтес Мостови из Трста, КУД Божур из Љубљане, СКУД Видовдан из Љубљане и КУД Димитрије Котуровић из Београда, како мјешовитим пјевачким, тако и фоклорним ансамблом. Сви извођачи су задивили публику, а нарочит утисак је оставило КУД Димитрије Котуровић оправдавши име и чињеницу о пола вијека постојања.

Рад фолклорне секције Културног друштва Брдо је у протекле три године руководио Срђан Крговић. Овогодишња Разиграна младост је дочекала пионира фолклора у КД Брдо, сада умјетничког руководиоца, кореографа, подпресједника друштва Милана Гламочанина. »Пресрећан сам да нисмо изгубили кормило, драго ми је да нам полази за руком да приредимо овакве догађаје у трајању од три дана и коначно је на вријеме да направимо једну добру забаву и славимо«, рекао је Гламочанин задовољан квалитетом одржаних догађаја.

Посјета на приређеној забави је била изненађујуће добра. Присутни су се провеселили уз музику у живо, забављачи су били оркестар Дејана Косића »Alpha Band« са вокалима Марином Панић и Гораном Тепићем.

Текст и фото: Миодраг Кондић

Бесједници трибине су били: проф. др. Душко Певуља,  професор катедре за Српски језик  и књижевност Универзитета у Бањој Луци, те Зоран Костић, писац поезије, прозе, драме, филмских сценарија, публициста, драматург и добитник многобројних награда. Костић такође  преводи књижевна дјела са руског и пољског језика.

Зоран Костић је говорио о познатом археолошком налазишту Лепенски вир,  о археолозима који су допринијели и оставили јасан печат на овом открићу у току свога рада. Указао је на мистерије и вјечите несугласице српских археолога кад је у питању ово налазиште.  Пјесник је након казивања своје пјесме »Новински оглас« говорио о епохалном Винчанском писму.

Други говорник трибине је био професор Душко Певуља, дугогодишњи сарадник Друштва, који се у свом излагању ослања  на дјело Младенка Саџака  „СТАРОЖИТНОСТИ БОСНЕ И ХУМА“. Говорећи о знамењима српске средњовјековне културе  Певуља наглашава да се као гост трибине КД Брдо увијек осјећа добродошло називајући присутне прије свега својим пријатељима, а тек онда посјетиоцима овог битног културног догађаја.

Предсједник Друштва Митар Вујиновић је изразио захвалност свима који су допринијели приликом организације скупа, истичући важност међусобног увезивања Срба у Словенији, као и велико посланство КД Брдо у активностима промоције српске културе у окружењу у којем живимо. »Морам да истакнем да рад КД Брдо, друштва које дјелује у јавном интересу на подручју културе, се не своди само на приређивање садржаја за чланове Друштва, него успијевамо нашу културу приближити народу земље у којој живимо и радимо, а то је Словенија«, рекао је Вујиновић.

Дружење је настављено у опуштеној атмосфери, нову комедију »Кад вољим вољим« је упризорио аутор и глумац монокомедије Саша Пантић.