На Европске смотре српског фолклора дијаспоре и Срба у региону редовно одлазим већ од 2008. године, када је Смотра одржана на Палама, а био сам и 2003. исто тако на Палама. Послије Пала 2008, односно Источног Сарајева, пут ме водио у Темишвар, Брчко, Београд, Чачак, Ниш, Бању Луку, Београд, Беч, Порторож, Бањју Луку, Београд, Нови Сад и ове, 2024. године поново Београд. На та путовања ишао сам са СКПД „Свети Сава” Крањ, КУД „Младост” Љубљана, на задње три Смотре са СКД „Слога” Нова Горица. Свако путовање је на свој начин било интересантно, лијепо, са много лијепих утисака и са великим задовољством.

Ове године сам на позив вођства СКД „Слога” Нова Горица ишао с њима у Београд, на 26. Европску смотру српског фолклора дијаспоре. Радо сам прихватио њихов позив јер међу члановима „Слоге” имам пријатеље са којима се увијек радо сусрећем, а и фолклораши „Слоге” су исто тако фини и са већином имам веома лијеп однос.

На пут смо кренули у раним сатима, већ је наступио 17. мај, а ја сам их сачекао у Љубљани и заједно смо наставили путовање до Београда. На неколико мјеста смо се устављали ради одмора и возача аутобуса а и нас самих. Чак и киша која је ромињала до самог уласка у Србију није омела добро расположење, као да смо били увјерени да ће се ово путовање и учешће на самој Смотри завршити на најљепши начин, на начин који се у СКД „Слога” очекује годинама.

По доласку у Београд оставили смо ствари на рецепцији All in Hostel-a који се налази преко пута старе жељезничке станице, односно тачно насупрот споменика Стефану Немањи. Након тога, с обзиром да смо дошли око десет сати прије подне, а у хостел смо могли ући тек послије дванаест, прошетали смо градом, нешто пригризнули, а Илија Јанковић, предсједник СКД „Слога” и ја отишли смо до МТС дворане (бивша дворана Дома синдиката) гдје је и одржана овогодишња Европска смотра.

Са Звезданом Ђурићем, аутором кореографије коју је „Слога” играла на Смотри, договорено је да се одржи проба у Дому војске Србије, који се налази близу МТС дворане. На проби је била и проф. др Сања Ранковић, која је много помогла око пјевања у кореографији, а пробу фолклораша пратио је оркестар проф. Владимира Милићевића, који је био и аутор музичког аранжмана. Да одмах споменем и Биљану Савић, умјетничког руководиоца у СКД „Слога”, која је водила рачуна и бриге о многочему, не само о томе какав ће бити наступ, јер да би само извођење кореографије било како треба, мора се испоштовати све што је планирано и договорено.

Послије пробе у Дому војске Илија Јанковић, Владе Перендија и ја прошетали смо до хостела, а онда у поподневним сатима отишли до „Београда на води”, гдје смо са великим одушевљењем дивили се свему што је изграђено. За мене лично посебно је импозантна Кула Београда, као и шеталиште поред Саве, а такође и нове зграде које све заједно изгледају тако да човјек мора да се диви тој љепоти.

Другог дана боравка у Београду сви смо отишли до МТС дворане, фолклораши су имали техничку пробу, на пулту за информације узео сам своју новинарску акредитацију, а онда отишао до Ташмајдана, до цркве Светог Марка, гдје сам се поклонио моштима Цара Душана и Патријарха Германа, упалио свијеће, а затим се полако вратио до дворане. У дванаест сати је приређен коктел за званице и представнике друштава. Већ након самог доласка у МТС дворану сусрео сам се са неколико људи из свијета фолклора, које годинама познајем, а Европска смотра је прилика да се барем једном годишње с њима сретнем. На коктелу су се срели многи, већина након годину дана.

У четрнаест сати почела је церемонија отварања 26. Европске смотре српског фолклора дијаспоре, а о самом отварању можете прочитати у другом чланку. И дошло се до првих наступа, првог такмичарског дана. Вољом жријеба одлучено је да такмичарски дио програма отворе чланови СКД „Марибор” из Марибора. Ређали су се наступи, а све је било распоређено у три блока, у првом блоку наступило је осам друштава, а у другом и трећем по седам.

Са великим нестрпљењем очекивали смо излазак на позорницу фолклораша „Слоге”, осим мене ту су били још неки чланови друштва који су ишли са нама, а неки су се придружили тек у Београду. Са великом пажњом пратили смо извођење кореографије „Ја сам српска кћи” – игре и пјесме из Жагубице. На крају смо били веома задовољни и у себи прижељкивали неко од признања.

Након завршетка програма првог такмичарског дана са Илијом Јанковићем кренуо сам према хостелу, а онда се спремали за заједничку вечеру, која је договорена у ресторану „Колиба код Николе”, који се налази на Звездари, мало подаље од хостела, па смо морали ићи аутобусом. Самим уласком у ресторан били смо одушевљени и одмах повјеровали да ће ово бити једно лијепо и незаборавно вече, а тако је и било. Хране и пића на претек, жива музика за свачији укус, поиграло се и коло. Заиста све је било чак и изнад очекивања. Можда би сами фолклораши боље описали атмосферу и амбијент који су потпомогли да све буде за дуго и лијепо сјећање.

Трећег дана боравка у Београду прво смо Илија Јанковић, Владе Перендија и Радмила и Зоран Стојановић отишли до храма Светог Саве, а затим смо се упутили према МТС дворани, гдје је почетак другог такмичарског дана предвиђен за четрнаест сати. И овог дана почетак програма припао је друштвима из Словеније, прво је наступило СКУД „Видовдан” из Љубљане, а одмах из њега и КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице. Игре и пјесме ових друштава такође смо пратили са великом пажњом и одушевљењем, такође вјерујући да могу постићи значајан и велик успјех.

У првом блоку другог такмичарског дана приказано је седам кореографија, а у другом и трећем по шест. Послије завршетка такмичарског дијела програма сви фолклораши и публика упутили су се према Тргу републике гдје је одржана проглашење резултата. Чак ни прохладно вријеме, са повременим ударима Кошаве, па ни оно мало кишице у току церемоније проглашења резултата и затварања Смотре, није пореметило добро расположење свих присутних.

Након подјеле специјалних награда дошло је оно најважније, а то су резултати, прво добитници бронзаних плакета. Водитељ је читао имена, прво од оних са мање бодова, до оних који су освојили највише бодова у сваког категорији плакета. Прво једно друштво, па друго, па треће, па четврто и коначно СКД „Слога” Нова Горица, најзад је дошао и тај годинама очекивани тренутак, тренутак за који је потрошено много труда, зноја, одрицања, често и суза, многи жеља и очекивања, а наравно и материјалних и финансијских средстава. Али све је то једном маху пало у заборав, нико више није мислио на оно што је било и како је било.

Коначно и та са великом жељом и очекивањем, Бронзана плакета, која, не само за фолклораше, него и за све чланове друштва сија као злато. Бронзану плакету, захвалницу за учешће на Смотри и поклон организатора Асоцијације српског фолклора дијаспоре, примиле су Биљана Савић и Гордана Тривуновић, а кад се церемонија завршила сишле су са бине да велику радост подијеле са осталим фолклорашима и члановима друштва, а посебно са Илијом Јанковићем, предсједником СКД „Слога”, који уз остале чланове вођства друштва има такође велике заслуге за овај успјех.

За успјех наздравило се ракијом која је била у поклону, а онда полако кренуло према сусједној улици између Теразија и Кнез Михаилове, гдје смо сачекали аутобус и онда кренули према Словенији. Били су сви већ помало уморни, али у свакоме од њих срце је куцало јаче због свега онога што су доживјели у ова три незаборавна дана у Београду.

Стигли смо у Љубљану, довезли су ме близу стана, поздравио сам се, честитао им велики успјех и пожелио да на идућој, 27. европској смотри српског фолклора дијаспоре тај успјех буде још већи, а надам се да хоће.

Текст и фото: Душан Јовановић

Фестивал ветерана фолклора „Идем преко земље Србије”

КУД „Младост” из Љубљане овај пут повело је на свој први наступ у Србију свој рекреативни ансамбл. Први међународни фестивал ветерана фолклора „Идем преко земље Србије” у организацији Етно села „Ла Салаш”, које се налази између Пожаревца и Голупца, одржан је 25. маја 2024. На фестивалу су учествовала многобројна друштва из целе Србије, а наши рекреативци су се представили „Играма из Лесковца”. Поред свега тога посјетили смо тврђаву Голубац, а у повратку свратили смо у манастир Тумане гдје смо присуствовали литургији за здравље. Да не би били гладни и да нам не би било жао „морали” смо свратити у чувену печењару „Код деде Ставре” у Сурчину гдје смо добро омрсили бркове.

Иза нас је један незабораван  викенд који ће мени лично остати у лијепом сјећању, од самог почетка вјеровао сам и сигуран сам био да ће нам бити ТОП! Све се поклопило како треба као баба на дједу или као кец на десетку.

Прије годину дана и кусур формирали смо ову рекреативну секцију у нашем друштву. Циљ је одувијек био да се поред стандардних кола која би играли на разним догађајима, науче и по коју кореографију како би могли да наступају на разним манифестацијама, односно да би били дио једне дивне фолклорне приче и да осјете све чари фолклора кроз пјесму и игру.

Све три дана била су изузетна, са пуно позитивне енергије, среће, емоција и благостања. Кренули смо у петак поподне после посла, када би била гужва на цести, ми је нисмо имали! На граници у оба правца није било ниједног аутобуса који би нам спрјечавао или успорио темпо. Резервисали смо фин и чист смјештај у природи гдје би нас у сунчано суботње јутро пробудиле птице, гдје смо заједно доручковали као једна права екипа а касније један дио екипе прошетао би поред Дунава.

Такође имали смо срећу и код тврђаве Голубац гдје смо им банули ненајављено, а нас свеједно срећом нису одбили и омогућили су нам посјету. Највећу срећу смо имали кад смо стигли на вријеме у манастир Тумане. Нико  од нас није знао да молитва за здравље  почиње у 11.30 а ми ко наручени стигли пола сата раније.

Упркос великој посјети вјерујем да су многи од доживјели  велико благостање свевишњег већ у самом улазу на капији, авлији или за вријеме молитве. Ја сигурно јесам и драго ми је због тога а посебно кад ми је свештеник услишио тиху жељу да ме барем мало она света водица  додирне. На крају сам од истог био окупан.

Улазак у етно село Ла Салаш био је скроман, дошли смо први од свих осталих гдје смо могли у миру без икакве журбе попити пиће у сеоској кафаници па је и сам фестивал на крају испао на прави сеоски начин што је имало свој чар. Касније у ресторану сва позитивна енергија коју смо скупљали све ово вријеме морала је негдје да прсне па смо због тога лудовали и пјевали касно у ноћ  уз фантастичну музику  коју често можемо видјети само на youtube – тако барем ја мислим.

Да полако завршим, мени је заиста драго видјети све задовољне и сигуран сам  да ће свима  ова прва турнејица  остати у лијепом сјећању. Сви су били одлични као и њихови партнери за које ми је посебно драго да су их повели. Сигуран сам да ћемо сљедећи пут ићи у већем броју па ће и остали другари из те групе имати прилику доживјети све ово што смо и ми доживјели овог викенда.

Живи и здрави били.
Бојан Антонић, предсједник и умјетнички руководилац КУД „Младост” Љубљана

Ми на Азурној обали…

Викенд од 17. до 20. маја био је намењен фолклорним догађајима од којих се највећи одржао у лепом Београду. Повод је била 26. Европска смотра српског фолклора дијаспоре и Срба у региону. Као неко ко редовно присуствује таквом догађају, овај пут мом недоласку пресудио је позив за Фестивал фолклора на Азурној обали. Помало сам се двоумила, да ли ће моја група ветерана прихватити тај позив, но реакција је била и више него радосна.

Уз заједнички договор одлучили смо се да и ми будемо једни од учесника тог Фестивала. У незнању како то све изгледа, припремили смо програм најбоље што можемо и у четвртак 15. маја 2024. рано ујутру кренули на пут. Цео пут нас је пратила јака киша, али нам ништа није сметало. Неуморни и дивни људи одмах започеше песму и уз песму смо се дружили све до нашег првог одредишта, божанственог Санрема. Призвали смо и сунце и лагано стигли у наш хотел Svizzera.

Прелепи погледи на ширно море остављали су нас без речи. Неко са прелепом терасом а неко чак и без терасе, помало уморни од пута, али ипак пресрећни где се налазимо, свако се определио за различите активности. Неки су се упознали са градом, неки су испробали топлину мора, а неки су ипак одмарали од подалеког пута. Распитала сам се на рецепцији шта вреди видети и сутрадан смо сви весело сели на градски аутобус и провозали се улицама лепог Санрема. Уз предивну обалу, и шетњу мимо величанствених грађевина и луксузних хотела, стигосмо и до оне најлепше, до руске православне цркве која је већ из далека сијала у свом сјају. Нажалост, тај дан је била затворена па смо се њеној лепоти дивили само извана. У порти цркве стоји прелеп споменик краљици Eлени, кћерки црногорског краља Николе. 

Шетајући даље мимо највећег казина, скупоцених аутомобила, шарених, лепих улица, кроз огромни дрворед палми стигосмо назад на станицу и кренусмо „кући”. Време је било да се спремимо за концерт. Вредне фолклорашице и фолклораши нашег ансамбла уз тимски рад брзо су се спремили и кренули смо ка хотелу где су нас чекале две дивне даме, организатори фестивала, Данијела и Милијана. Следило је фотографисање сваког ансамбла и дефиле кроз прелепе, богате улице Санрема. Одјекује песма Литваније, Бугарске, Турске, Шпаније, али је најлепша она наша „Лепе ли су нано Гружанке девојке”!

Ходамо и поносно певамо, а у грлу нека кнедла са питањем „да ли је могуће да смо и ми ту?!” После дефилеа смо стигли у театар, у ком се одржавао програм. Гледајући споља нисмо могли ни замислити шта нас чека унутра. Сместили смо се на балкон где су били сви учесници а ја гледам, окрећем се око себе и питам се у себи „да ли ми заиста овде играмо?!”

Отмен водитељ започе са културним програмом, подржавамо друге ансамбле и време дође и за нашу групу. Сигурним кораком прво је на сцену изашла женска певачка група са песмом „Паде киша и помало снега”, а затим се многобројној публици представила и фолклорна група са сплетом игара „Недељом ми долазио Миле”, играма и песмама ужичког краја. Мислећи како ће трема учинити своје, сви смо били толико опуштени и заиста се речима не може описати шта значи и какав је осећај играти на таквој сцени. Ја, која сам фолклораш већ тридесет година никад нисам стала на такву сцену и заиста сам била препоносна што сам ту. Богат аплауз колега из других земаља и домаће публике учинио је да се заиста осећамо поносно. Сузе у очима, срећа, радост и неверица да је наша фолклорна група била део једне тако предивне приче. 

За свој наступ добили смо и сјајну плакету која ће бити једна дивна успомена на све што смо доживели. 

Пошто смо успешно завршили оно због чега смо заправо и дошли, слободно време сутрадан одвело нас је у Француску, на краљицу Азура, у Ницу. Ту нас је дочекала дивна Боба која је била већину времена са нама и представила нам сва битнија места у Ници. Оно што смо одмах приметили је предивни залив Анђела који одузима дах од плаветнила и преливања плавих боја. Како би поглед на обалу био што лепши, степеницама смо се испели на највиши врх и тек ту доживели сву лепоту и магију залива. Забележили смо предивне фотографије и кренули још малко више ка предивном водопаду Colline du Chateau. Направљен је вештачки, али је заиста једна сама лепота. Ту смо се мало и освежили и лагано кренули ка тргу Massena где смо се и поздравили са нашим водичем. Слободно време искористили смо за куповину, обилазак дивних паркова и вртова, прелепе цветне пијаце, препуне лала, мимоза, камелија и сл. а магнетићи су свакако посебна драж. 

Враћајући се са шеширићима и капицама са обележјем Нице, свако је себи купио неки сувенир и кренули смо даље. Нажалост нисмо успели да видимо велику Руску катедралу, али то остављамо за следећи пут. Уз пријатан пут са нашим искусним шофером Ранком стигосмо и до шареног обалног градића Ментон па даље кроз луксузни Монако у вечерњим сатима, уморни, али срећни вратили смо се у хотел. Када би хтела све да опишем сигурно би ми требало много више страница овог часописа. 

Недеља, што се каже „слобода народу” па су многи после свих активности завршили на купању. Време наклоњено нама, свакоме од нас набацило је и лепу морску боју. После вечере, као и на свакој турнеји скупила сам нас све на тераси испред хотела где се је одвијао прави шоу. Позната по томе да водим концертне програме, овај пут сам водила модну ревију. Наше фолклорашице и друге другарице изашле су на писту као да им је то у крви, а стручном жирију, тј. мушком делу ансамбла није био ни мало лак задатак одредити победницу. Како смо и очекивали победница је било више, а ми смо се сви добро забавили и насмејали. Понедељак ујутру био је дан за повратак кући. Време облачно, као да зна да ми одлазимо. Уз Божију помоћ кренусмо својим кућама и негде око двадесет и један сат наш Ранко довезе нас у Крањ. 

Свака турнеја до сада била је прави доживљај за себе, али ову ћемо заиста посебно памтити. Ми, једна не тако бројна група ветерана, ипак је играла у престижном театру у Санрему. Велико хвала дивним организаторима који су заиста били беспрекорни. Хвала Вељку Татићу који се је побринуо да не будемо жедни и гладни. Иако нисмо имали никакву финансијску подршку за сам фестивал, све смо успели фолклораши сами и пресрећни смо због тога! Желим да кажем од срца ХВАЛА свим мојим играчима и певачима који имају жељу да са мном увек доживе нешто ново. 

До следеће дестинације, живели!

Ваша фолклорна група ветерана
СКД „Петар Кочић”
Снежана Максимовић

У организацији савеза српских друштава Словеније одржан Први фестивал ветеранских фолклорних група Савеза српских друштава Словеније

Овај догађај десио се 13. априла 2024. у Дому мјештана Примсково у Крању пред више од двије стотине посјетилаца и са преко сто и седамдесет извођача који су публици представили игре из различитих српских крајева. Иако ветерани и рекреативни играчи, ипак су показали велику спремност и квалитет у својим наступима.

На почетку програма водитељка Тања Панић Бибић поздравила је све присутне као и Стојана Миловића, потпредсједника Савеза српских друштава Словеније и Крстана Шућура, члана Савјета Владе Републике Словеније за питања народних заједница припадника народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији, Лидију Радовановић, предсједницу Савеза Срба у Италији, као и све извођаче у програму, истакавши да је ово први фестивал овакве врсте у српским друштвима у Словенији, а затим је најавила и прве извођаче.

Част да својим наступом отворе Први фестивал ветеранских фолклорних група ССДС припала је члановима ветеранске фолклорне групе из Културно просвјетно спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице који су се публици представили сплетом игара из Беле Крајине. Аутор кореографије је Марко Чушин, музичког аранжмана Жанијел Шубља а умјетнички руководилац је Адријана Шучур.

Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава”  из Крања за овај фестивал припремило је кореографију под називом Игре из Пчињског краја”. Аутор кореографије је Данијел Вучићевић, а умјетнички руководилац групе је Алеш Оштир.

Кореографија је богата мелосом и игривим покретима значајним за подручје јужне Србије, односно пограничним дијелом са Северном Македонијом, прошараним подручјем селима долине реке Пчиње и околином Пчињског манастира. Сам крајолик и топло подручје говори и о топлини игара, пјевањем, брзим окретима, насмијаних и радосних лица као и шареним ношњама. Те се примјећују прије свега код женских ношњи, а код мушких су упечатљиви широко црвени појасеви и чарапе до колена, везене у горњем дијелу. На главама жене носе беле мараме а мушкарци црне шубаре. Игра се заснива на темпу који се убрзава из игре у игру женским и мушким дијеловима плеса.

Из Љубљане су дошли чланови ветеранске фолклорне групе Српског културно умјетничког друштва „Видовдан” који су одиграли кореографију „Игре из Лесковца” у којој је приказан  сплет народних игара и пјесама из Лесковца, као што су Бела Рада, Власинка, Лесковачка четворка, Чачак коло, Бугарка. Аутор кореографије је Душан Кнежевић, који је уједно и умјетнички руководилац група, а музички аранжман урадио Михајло Милићевић.

Кореографију која носи назив „Градске игре из Беле Паланке” представили су фолклораши ветеранске фолклорне групе Српског културног друштва „Ново Место” из Новог Места. Аутор кореографије је Дејан Лилић, аутор музичког аранжмана Андрија Ђорђевић а умјетнички руководилац групе је Нада Цукут.

Бела Паланка се налази у подножју Суве и Старе Планине кроз коју вијековима пролази магистрала између Европе и Блиског истока. Под утицајем двије културе од којих је превладала култура са истока су се на основу традиционалних плесова појављивале градске игре и пјесме, које су по стилу и техници играња мирније, лакше, прилагођене затвореном простору и везане за градски начин облачења и хода. Кореографију састављају следећа кола: – Моја мајка килим ткаје, – Звонце, – Чурула, -Стара планина.

Од Беле Паланке отишло се игром и пјесмом на запад Србије, тачније у ужички крај, а за то су се побринули чланови ветеранске фолклорне групе Српског културног друштва „Петар Кочић” из Крања, који су се представили кореографијом под називом „Недељом ми долазио Миле” – Игре и пјесме из ужичког краја. Аутор кореографије Снежана Максимовић, аутор музичког аранжмана Борислав Дамјанић, а умјетнички руководилац је такође Снежана Максимовић.

Ова кореографија, односно сплет игара започиње пјесмом „Недељом ми долазио Миле”.  Миле дјевојку убиједи да пође за њега, затим се скупи цијела дружина која заједно са њима кроз игре „Шетња”, „Ужичка чарлама”, „Седма небеска”, па све до „Љубовог кола” заигра у колу.

На овом фестивалу учествовали су и гости из иностранства, тачније из Италије, односно Трста, а то су фолклораши ветеранске фолклорне групе Српског културно умјетничког друштва „Pontes-Мостови” који су се публици у Крању представили кореографијом „Игре из Лесковца” Аутор кореографије је Јелена Маринковић, а аутор музичког аранжмана Александар Гавриловић. Умјетнички руководилац је Биљана Клепић, а  вође групе Лазар Рајковић и Филип Илић.

Кореографија има мушко надигравање као увод онда, уз разних слика и корака, заједничко играње. На крај солистички дио, гдје се укључују и остали играчи.

Српско културно друштво „Марибор” из Марибора на Фестивал је дошло такође као гост, а стигли су са својом ветеранском фолклорном групом која је приказала кореографију са неколико сценских елемената, а назив кореографије је „Ја испросих миље моје” – Игре из Бруса. Аутор кореографије: Ања Периз, која је је умјетнички руководилац групе, а аутор музичког аранжмана Душан Ђукић.

Кореографија представља подручје града Бруса и околине. За то подручје су карактеристичне веселе и динамичне игре, које се одражавају кроз бржи темпо и брзе плесне кораке. Кореографију започињу мушкарци који се окупљају на сеоском вашару. Тамо се упознају момак и дјевојка који се допадају једно другом. Родитељи желе да им забране дружење. Кореографија се затим наставља плесом „Дунда коло”, коју плешу само жене. Кроз све остале игре: Кукуњеш, Радикалка, Пријино коло, Чачак и Жикино коло, група се разиграва и приказује све народне игре које су биле популарне на том подручју.

Од Бруса игром и пјесмом отишло се на југ, тачније на Косово, а за то су заслужни чланови ветеранске фолклорне групе Културног друштва „Брдо” из Крања, који су, може се рећи, на домаћем терену извели „Српске игре са Косова”. Аутор кореографије: Алеш Оштир, који је и умјетнички руководилац групе.

Приказ српских игара са територије Косова, околина Гњилане. Сценски приказ женске пјесме „Хајде Стамено” и игара као што су Пембе, Дели агуш, Момче седи на брега, Серез, Власинка и Шиловачки чачак.

И за крај програма остала је кореографија која носи назив „Игре из лесковца”, коју су приказали чланови ветеранско-рекреативне групе Културно умјетничког друштва „Младост” из Љубљане. Аутор кореографије и умјетнички руководилац групе је Бојан Антонић, а аутор музичког аранжмана Вања Диздаревић.

Ветеранска фолклорна група КУД „Младост” основана је априла 2023. и заједно раде годину дана. Њихов мото је „уживај док си млад”. У кореографији „Игре из Лесковца” одиграли су кола: Бела Рада, Четворка, Власинка, Крупан и ситан Чачак и Бугарка.

На самом крају Првог фестивала ветеранских фолклорних група Стојан Миловић је уз помоћ Сњежанe Бранисављевић и Тање Панић Бибић подијелио захвалнице за учешће свим учесницима у програму, захвалио се публици на посјети и великој подршци свим извођачима, а учесницима у програму честитао на веома успјешним наступима.

Овај Фестивал, односно наступе свих фолклорних група оцјењивао је стручни жири у саставу: Снежана Максимовић, Жељко Крсмановић и Милан Гламочанин, а након завршетка програма одржали су разговор са свим умјетничким руководиоцима.

Дружење је настављено у истом простору уз живу музику Раше Легеновића, у веома веселој и пријатној атмосфери.

У организацији Културног друштва „Брдо” Крањ одржан Седми међународни ветерански фестивал

Фестивал  је  одржан  6.  априла  2024. у  препуној  дворани  Дома мјештана Примсково у Крању.  У најави програма Жељко Андрић, водитељ, поздравио је све присутне а затим позвао на бину Митра Вујиновића, предсједника Културног друштва „Брдо”, који је поздравио и представио госте на овом догађају, међу којима је био и Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеније, а затим је Жељко Андрић најавио прве извођаче у програму.

На сцену су први ступили фолклораши ветеранске фолклорне групе Културног друштва  „Брдо”  из  Крања,  домаћини Фестивала, који су у свом првом наступу приказали кореографију под називом „Игре из околине Лесковца.

На овогодишњем Фестивалу учествовали су и гости из иностранства и то из Србије, Републике Српске и Аустрије. Крањској публици први су се представили чланови ветеранске фолклорне групе Културно умјетничког друштва „Полет” из Београда који су одиграли сплет игара из Шумадије.

Дугогодишњи пријатељи друштва, чланови ветеранске фолклорне групе Културно умјетничког друштва „Уна” из Новог Града представили су се са двије тачке, прво је Женска пјевачка група отпјевала неколико пјесама, а затим је фолклорна група приказала кореографију „Игре и пјесме новског Подгрмеча”.

Гости из Србије, фолклораши ветеранске групе Културно умјетничког друштва „Болеч” из Болеча у свом првом представљању одиграли су „Шопске игре”, а затим је опет је дошао ред да се запјева, а за то су се побринули чланови Мушке пјевачке групе Културног друштва „Брдо” Крањ, отпјевавши  сплет  крајишких  народних пјесама, а након њих и Женска пјевачка група Културног друштва „Брдо” која је такође отпјевала сплет крајишких народних пјесама.

Фолклораши Културно умјетничког друштва „Полет” из Београда у свом другом наступу одиграли су игре са Старе планине, а гости из Аустрије, чланови Српског културног центра „Стеван Мокрањац” из Беча приказали су „Игре из Метохије”.

У свом другом наступу фолклораши Културно умјетничког друштва „Болеч” из Болеча приказали су „Игре из Босилеградског Крајишта”, а чланови ветеранске фолклорне групе Културног друштва „Брдо” Крањ завршили су овај лијеп програм са короеграфијом „Игре са Косова”.

Дружење учесника у програму и гостију настављено је уз живу музику и добро расположење, а присутнима се обратио Митар Вујиновић предсједник Културног друштва „Брдо”, који се захвалио учесницима на виђеном програму, публици на  посјети  као  и  донаторима  и  свима онима који су на било који начин помогли организацију и реализацију овог догађаја. Након  тога  представницима  друштава уручио  је  захвалнице за учешће на Седмом међународном фолклорном фестивалу ветерана „Коло се вије”. 

У организацији Савеза српских друштава Словеније одржан је 22. фестивал фолклорних група ССДС

Овај веома значајан и велики догађај, како за Савез српских друштава Словеније, тако и за друштва која су чланови поменутог Савеза, одржан је 23. марта 2024. у Културном дому Нова Горица, пред око четири стотине гледалаца који су имали прилику да виде наступе дјечјих и извођачких ансамбала, који су приказали кореографије, односно српске народне игре и пјесме из разних крајева на којима живе или су живјели Срби.

Веома успјешан домаћин овогодишњег фестивала било је Српско културно друштво „Слога” из Нове Горице, које се са својим члановима побринуло да Фестивал протекне у најбољем реду, на задовољство и публике и учесника у програму. Требало је уложити много труда, воље и знања да сви они који су били на овом догађају буду задовољни и да из Нове Горице однесу лијепе успомене.

На самом почетку 22. фестивала фолклорних група ССДС присутнима се обратила Снежана Максимовић, водитељка програма, која је у свом поздравном говору навела:

„Поштовани посетиоци, драги гости, љубитељи српске традиционалне игре и песме, добро вече. Добродошли на 22. Фестивалу фолклорних група Савеза српских друштава Словеније. Прошло је већ неколико година од како смо били у овој сали истим поводом због којег смо се окупили и вечерас.

Радује нас да се фестивал у организацији Савеза српских друштава Словеније  после дужег времена одржава поново овде у Новој Горици  и овом приликом захваљујем Српском културном друштву „Слога” на дивном домаћинству. Најлепша хвала и Градској општини Нова Горица,  савезу културних друштава Нова Горица за помоћ при организацији фестивала, те Јавном фонду Републике Словеније за културне делатности и Министарству културе Републике Србије за финансијску подршку у организацији фестивала

И овај фестивал као и претходних година је такмичарског карактера и оцењени ансамбли избориће право наступа на 26. Европској смотри српског фолклора дијаспоре и Срба у региону која ће се одржати 18. и 19. маја у МТС дворани, у Београду.

Поред извођачких ансамбала вечерас ћемо видети и оне који у стопу прате своје старије другаре, омладинске саставе српских друштава Савеза српских друштава Словеније.

Програме ансамбала оцењиваће и стручни жири, Игор Гудић кореограф и Иван Терзић етнолог.

Напоменула сам да су међу нама вечерас и драги гости који су се радо одазвали нашем позиву:
Само Турел, градоначелник Нове Горице, јереј Мирослав Ћирковић, парох новогорички, Горан Марковић, отправник послова у амбасади Републике Србије у Љубљани, Александар Гаталица, први саветник и аташе за културу у амбасади Републике Србије у Љубљани, Милинко Шпица, конзул у амбасади Републике Србије у Љубљани, Биљана Мариловић,  министар саветник у амбасади Босне и Херцеговине у Љубљани, Владимир Котуровић, Министарство спољњих послова републике Србије – Управа  за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Владимир Кокановић, председник Савеза Срба Словеније . 

У данашњем модерном времену нестају многе вредности народних обичаја и духа, који је народе сачувао столећима. Идентитет је она духовна бит по којој се разликујемо као појединци али и као заједница. Различитост чини богатство. Одговорност је на свакоме од нас. Мудрост ће нас поучити да се будућност у прошлости налази.

Чувајући мудрост прошлости, мост ка будућности градимо. Ако заборавимо себе и будућност ће заборавити нас. А будућност смо ми сами. Кад помислимо и говоримо о идентитету српског народа, најчешће споменемо косовски завет, светосавље, славу, ћирилицу. Ништа мање важна није ни традиционална игра и песма и музика па тако и ми наш програм настављамо кроз та три важна сегмента живота.”

Након уводног поздрава и говора Снежана Максимовић је на бину позвала Сама Турела, градоначелника Нове Горице, који је у свом обраћању поздравио све присутне и честитао организатору и домаћину на организацији овако великог догађаја. Свим учесницима у програму, као и посјетиоцима пожелио је добродошлицу и да се лијепо и добро осјећају у Новој Горици посебно је истакао чињеницу да се и на овакав начин чува традиција и идентитет, а са оваквим догађајима богати и цјелокупни културни садржај Нове Горице.

Присутнима се обратио и јереј Мирослав Ћирковић који је навео значај оваквих окупљања који доприносе очувању традиције и свега онога што је везано на идентитет српског народа.

Горан Марковић, отправник послова у амбасади Републике Србије у Љубљани поздравио је све присутне и нагласио да се оваквим догађајима чува традиција и култура а преко тога јача и родољубље. На крају свог поздравног говора прогласио је 22. фестивал фолклорних група Савеза српских друштава Словеније отвореним.

Водитељка програма Снежана Максимовић најавила је прву фолклорну групу, а то су били најмлађи учесници Фестивала, чланови млађег дјечјег ансамбла Културно умјетничког друштва „Бела Крајина” из Чрномеља који су се представили кореографијом под називом „Игре из околине Лесковца”. Аутор кореографије је Бојан Раковић, музичког аранжмана Никола Кобас, а умјетнички руководиоци су Сњежана Бранисављевић и Бојан Раковић.

Слиједио је наступ мало старијих дјечјих група, а чланови старијег дјечјег ансамбла Културно умјетничког друштва „Младост” из Љубљане приказали су кореографију „Жоака дака поц”, влашке игре из Радујевца. Аутор кореографије је Милорад Руњо, аутор музичког аранжмана Дарко Ћитић, а умјетнички руководилац је Бојан Антонић.

Из Велења су стигли чланови старијег дјечјег ансамбла из Српског друштва „Др Младен Стојановић” који су одиграли „Игре из Груже”. Аутор кореографије је Борка Прокић, а умјетнички руководилац Зоран Јауз. Након њих на бини су се појавили чланови старијег дјечјег ансамбла Српског културно умјетничког друштва „Видовдан” из Љубљане, који су се представили кореографијом под називом „Влашке игре из Кобишнице”. Аутор ове кореографије је Жељко Крсмановић, музички аранжман урадио Дарко Ћитић, а умјетнички руководиоци су Данијел Серчић и Марија Тривунџа.

Са другог краја Словеније дошли су чланови Српског културног друштва „Марибор” из Марибора, а њихов старији дјечју ансамбл представио се кореографијом „Игре из Лесковца”. Аутор кореографије Ненад Ковачевић, музичког аранжмана Жанијел Шубља а умјетнички руководилац је Тијана Ковач.

Старији дјечји ансамбл Културног друштва „Брдо” из Крања приказао је кореографију која носи назив „Приказ покладних обичаја из горње Ресаве”. Аутор ове кореографије је Владимир Котуровић, а умјетнички руководилац Милан Гламочанин.

На ред су дошли извођачки ансамбли, који су учествовали, како је већ речено, такмичарски, да би изборили право учешћа на 26. европској смотри српског фолклора дијаспоре. И у овом дијелу први су наступили чланови Културно умјетничког друштва „Бела Крајина” из Чрномеља, овај пут са извођачким ансамблом који је одиграо кореографију „Прошета се Јовка Кумановка”, игре кумановског поља. Аутор кореографије Бојан Раковић, музичког аранжмана Никола Кобас а умјетнички руководилац је такође Бојан Раковић.

Извођачки ансамбл Културно умјетничког друштва „Младост” из Љубљане представио се кореографијом која носи назив „Златиборка ја сам” – игре из ужичког краја. Аутори кореографије су Горан Пауновић и Властимир Вељовић, а музичког аранжмана Дарко Ћитић, умјетнички руководилац: Бојан Антонић.

На овај Фестивал дошли су и гости из Вићенце, Италија, чланови Културно умјетничког друштва „Слога”, који су се публици у Новој Горици представили кореографијом под називом „Жоака дака поц” – влашке игре из Радујевца, аутор кореографије Милорад Руњо, музички аранжман Слободан Јеринић, умјетнички руководиоци Дарко и Стефан Марјановић.

Игром и пјесмом стигло се и до Београда, а за то су се побринули чланови извођачког ансамбла Културно просвјетно спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице који су публици приказали кореографију „На васкрс у околини Београда” – пјесме и игре из околине Београда. Аутор кореографије Дамир Шиповац, музички аранжман урадио Жанијел Шубља а умјетнички руководиоци су Адријана Шучур и Сандра Јевтић.

Кореографијом под називом „Ајде Радо да легнамо”, игре и пјесме из лужничке долине, представили су се чланови извођачког анасмбла Српског културно умјетничког друштва „Видовдан” из Љубљане. Аутор кореографије Жељко Крсмановић, музичког аранжмана Дарко Ћитић, умјетнички руководилац је Жељко Крсмановић.

Извођачки ансамбл Српског културног друштва „Марибор” из Марибора извео је кореографију која носи назив „Шетнала се кузум Стана”  – игре из врањског поља. Аутор кореографије Саша Богуновић, музичког аранжмана Здравко Ранисављевић, а умјетнички руководилац је Ана Добријевић.

И тако се дошло до пред крај програма, а за сам крај наступа фолклорних група чланови извођачког ансамбла Српског културног друштва „Слога” из Нове Горице одиграли су кореографију „Ја сам српска кћи” – пјесме и игре из Жагубице. Ауто кореографије је Звездан Ђурић, музички аранжман урадио Владимир Милићевић а умјетнички руководилац ансамбла је Биљана Савић.

Након што су наступиле све фолклорне групе публици се обратила Снежана Максимовић рекавши: „Видели смо наступе свих фолклорних ансамбала, а сада позивам председника Савеза српских друштава Словеније, Златомира Бодирожу да вас поздрави и подели захвалнице за учешће свим друштвима.„

Златомир Бодирожа је поздравио госте, публику и све учеснике у програму. У свом говору посебно је истакао чињеницу да идуће године Савез српских друштава Словеније обиљежава тридесет година свог постојања и рада, и да је у том периоду Савез, заједно са српским друштвима, постигао веома значајне резултате на подручју културе, очувања традиције и свега онога што чини идентитет српског народа. Честитао је свим учесницима на приказаном програму, а исто тако и домаћинима на доброј организацији и свему ономе што су уложили да овај Фестивал буде на задовољство свих. Затим је позвао на бину Илију Јанковића, предсједника СКД „Слога” Нова Горица и свим ансамблима подијелио захвалнице за учешће на 22. фестивалу фолклорних група Савеза српских друштава Словеније. Након тога захвалницу је уручио и СКД „Слога”, добром домаћину Фестивала.

У завршној ријечи и одјави фестивала Снежана Максимовић је рекла: „Поштовани посетиоци, драги гости, надам се да сте уживали у игри и песми свих који су имали прилику да нам покажу један део свог богатог репертоара. Кроз наша дружења и у будуће ћемо осмишљавати циљеве којима смо предани од самог почетка. Пожелимо срећу и успех у будућем раду свим учесницима, а вас позивам да нам се придружите на дружењу у спортском центру хит. До следећег сусрета, живели!”

Послије завршетка догађања у Културном дому Нова Горица сви учесници у програму, као и посјетиоци, преселили су се у Спортски центар ХИТ у Шемпетру при Горици, гдје је била забава за све, уз живу музику Неше Радоњића и Бенда, а жири је засједао и давао коначне оцјене за наступ свих група, да би потом био одржан састанак жирија и умјетничких руководилаца фолклорних група.

Након тога услиједило је проглашење резултата које је обавила Снежана Максимовић. А резултати су следећи:

Дјечји узраст: Кореографија најближа изворном народном стваралаштву: „Приказ покладних обичаја из Горње Ресаве” Културно друштво „Брдо” Крањ.

Најбољи сценски наступ: Српско културно умјетничко друштво „Видовдан” Љубљана.

Приказ оригиналног костима: „Игре из Лесковца” Српско културно друштво „Марибор” из Марибора.

У категорији извођачких ансамбала резултати су:

Најбољи костим СКУД „Видовдан” Љубљана. Најбољи сценски наступ СКД „Слога” Нова Горица. Најбољи играчки ансамбл СКУД „Видовдан” Љубљана. Најбољи пјевачки ансамбл КПСХД „Вук Караџић” Радовљица.

Тако је прошао и тако је завршен 22. фестивал фолклорних група Савеза српских друштава Словеније. Друштвима која ће учествовати на 26. европској смотри српског фолклора дијаспоре у Београду желимо много успјеха и да нас својим учешћем и резултатима обрадују као и до сада.

Разиграна младост, КД Примсково 21.10.2023

Као круна или завршни догађај богатих сусрета Дана српске културе је организован четврти дан, традиционална фолклорна манифестација Разиграна младост која је одржана двадесети пут. Као што то обично бива, фолклорна активност као најатрактивнија, је привукла јако велики број пратилаца, тако да је дворана Културног дома Примсково била премала да би примила све љубитеље пјесме и игре.

Водитељи програма Тара Тофај и Жељко Андрић у прелијепој одори, појављивањем у народној ношњи, су већ сценском композицијом привукли пажњу.

„Од пећинског постојања па до данас људи су се организовали у заједнице, прво у чопоре, па касније у неке друге облике, а касније у породице. Породица је круна и темељ друштва…“, биле су прве ријечи водитеља које су казане.  У наставку кроз дијалог Жељке и Таре на својствен начин, са освртом на породицу и друштвене доброте које постоје само док заједница постоји, њих двоје су нехотице (или ипак намјерно) припремили пратиоце програма на тај начин да су им чула и осјећања вапила по програмској хармонији која је слиједила.

У формалном дијелу обраћања су водитељи у име организатора догађаја, Културног друштва Брдо, поздравили присутне. Посебну пажњу су заслужили предсједник Друштва Митар Вујиновић, замјеница градоначелника града Крања Ања Зорко, Владимир Котуровић – самостални саветник у Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Златомир Бодирожа – предсједник Савеза српских друштава, као и остали представници културних организација.

Културна баштина једног народа, игра и пјесма, када је српско традиционално стваралаштво у питању, је тема проучавања бројних европских, ако не и свјетских етнолога. Приказати ћуд нашег човјека користећи ношњу и остале фолклорне елементе је био задатак ансамбала који су се низали редом:

1. Културно друштво Брдо – омладински ансамбл са кореографојом „Димко делија“, игре и пјесме из Кумановског поља, кореографа Милана Гламочанина
2. Културно-умјетничко друштво Југос из Минхена у кореографији „Момче седи на брега“, игре и пјесме Косовског поморавља; кореограф: Милан Гламочанин
3. Културно друштво Брдо – школа фолклора, адаптација „Муве“, кореограф Гордана Рогановић
4. Македонско културно друштво Цирил и Метод из Крања – „Роненка“
5. Културно-умјетничко друштво Младост из Љубљане са Играма из Биначке Мораве кореографа Дејана Милисавњевића – Звечанца
6. Културно друштво Брдо – дјечији ансамбл са Играма из Лесковца кореографа Милана Гламочанина
7. Српско културно друштво Слога из Нове Горице, „Оро се вије крај манастира“, игре из Босилеградског Крајишта кореографа Милана Гламочанина
8. Културно просвјетно спортско хуманитарно друштво Вук Караџић из Радовљице са Сплетом игара из Драгачева кореограва Дамира Шиповца
9. Српско културно-умјетничко друштво Видовдан из Љубљане, „Нунта“ – свадбени обичаји и игре Исакова кореографа Синише Фирловића
10. Културно-умјетничко друштво Југос из Минхена у кореографији „Димко делија“, игре Кумановског поља кореографа Милана Гламочанина
11. Културно друштво Брдо – омладински ансамбл у извођењу кореографије „Момче седи на брега“, игре и пјесме Косовског Поморавља кореографа Милана Гламочанина.

Завршница вечери и затварање осамнаестих Дана српске културе је био тренутак за који неби нашли примјеренију особу да својим обраћањем допринесе самом чину осим самог предсједника КД Брдо, Митра Вујиновића. Кроз ријечи поздрава и захвалности је замолио представницу града Крања, госпођу замјеницу градоначелника Ању Зорко да се са неколико ријечи обрати присутнима.

Ања је изразила велику захвалност да је била дио великог догађаја значајног за друштво и српску заједницу, сложила се да је породица круна друштва и да је КД Брдо показало да је у ствари једна велика породица. Захвална је у име представника града да својим дјеловањем богатимо културну шареноликост умјетничког стваралаштва и доприносимо на богатсву баштине града Крања. Осјетно дирнута самим догађајем је изјавила да на најбољи начин представљамо разлике и сличности које нас још боље повезују као народе у мјесту у којем живимо.

Предсједник Друштва је представницима учесника у Разиграној младости уручио признања и честитао на сарадњи и залагању за одлично изведене кореографије. 

Четверодневна манифестација Дана српске културе у Крању је била на велико задовољство организатора успјешно завршена и то је био прави разлог за једну велику и масовну забаву која је услиједила уз музику уживо.

Успјешност реализације пројекта, односно догађаја са елементима фолклорног стваралаштва, је тема на коју је умјетничи руководилац Друштва, Милан Гламочанин, рекао:  „С обзиром на услове које посједујемо у окружењу у којем живимо, прије свега мислим на саме културне дворане, ми смо презадовољни самом реализацијом нашег великог културног догађаја. С обзиром на Крањ, на његово богатсво различитим фолклорним, глумачким, музичким и другим стваратељима, је очигледна потреба по једним адекватним културним, модерним и квалитетним центром, који би могао на прави начин да прими публику и обезбиједи креативцима добре услове за рад. За комплетност дворане често недостају техничке могућности освјетљена и озвучења, капацитета гардероба и слично. Ми смо одушељени и поносни јер, не само да је скоро све безпријекорно изведено, треба навести чињеницу да је само из редова КД Брда на Разиграној младости наступило 105-оро дјеце млађе од 16 година. Сви су били обучени у народне ношње које су власништво нашег Друштва. Сви су били разиграни и распјевани, али оно што је важно напоменути је да су за успјехе заслужне моје колеге, помоћници и умјетници који раде и припремају ансамбле. Поносни смо да је Друштво заживјело са цјелокупном екипом већег броја људи који преузимају и квалитетно обављају своје обавезе – што наравно доприноси заједничком успјеху, јер нам је циљ заједнички.“

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за садардњу са дијаспором и Србима у региону.

Пјесма рода мога, КД Кокрица 20.10.2023

Треће по реду у низу, пјевачко вече Пјесма рода мога се одвијало у дворани Културног дома Кокрица. Домаћин вечери Срђан Крговић је веселим и поскочним гласом започео програмом планирано вече подсјећањем на предходне вечери и саме културне догађаје. Без сувишних ријечи је приступио најави домаћинске групе са којом је Пјесма рода мога јекнула двораном.

Ради се о младим члановима фолклорних секција са којима Срђан са задовољством вјежба и упјевава наше најљепше арије. Крговић користи прилику да присутне информише о великом искораку, радионици коју је водила проф. маг. етномузиколог Гордана Рогановић. Радионица се одржавала у просторима КД Брдо са великим бројем присутних из редова најмлађих фолклораша. На ред су потом дошле дјевојке „Брђанке“ које су извеле пјесме: Ој ливадо росна траво и Горанине ћафанине.

Друга тачка у пјевачкој вечери је била резервисана за госте из Србије, тачније састав мушке пјевачке групе КУД-а Ђока Павловић из Београда. Треба истаћи да је ова организација основана давне 1945. године. Добитници су бројних награда и признања. Мушка пјевачка група се појавила прије једанаест година и јако брзо изградила богат репертоар. Високо су се позиционирали на традиционалној етномузиколошкој скали, а као гости су извели пјесме: Три девојке, а ја сам, Зоро моја, Ђено бабо косио и Ја посејах проју.

КУД Коловит из Градишке је настао у циљу културно-умјетничког дјеловања, развијања друштвених вриједности, укидању разлика између умног и физичког рада, као и његовања другарства и солидарности међу њима. Основни задатак друштва је његовање и очување културне баштине у складу са потребама локалне заједнице. Организовани су у шест секција и четири пјевачке групе, а Друштво данас броји преко 300 чланова. Наши гости из Градишке су се представили пјесмама: Ој Козаро, Јасеновац Мило село моје и Окрени се моје коло мало.

Пјесма је добра када је добро одпјевана, парола је старије мушке пјевачке групе КД Брдо. За старије пјесме требају старија грла, кажу они. Осморица упјеваних „бркајлија“ је сложним гласом извела сплет крајишких пјесама.

КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице је ушло у тридесету годину марљивога рада. Најбројнија им је фолклорна секција, а одмах иза ње долази пјевачка. Раде и мушка и женска пјевачка група, а овога пута су нас обишли са својом женском групом. Извели су пјесме: „Ишла Јана из Бечеја сама” и „Цвјетала ми липа и топола”. Умјетнички руководилац групе Снежана Максимовић..

Старија женска пјевачка група КД Брдо се у току свога рада појављивала јако често његујући старе напјеве из својих заселака. Како оне воле рећи, оне су пријатељице, сестре и друге од ране младости. Пјесма их сједињава. Извеле су пјесме: Три дјевојке збор збориле, Кад запјевам далеко се чује и Дрмај, дрмај.

У другом свом појављивању су чланови мушке пјевачке групе КУД-а Ђока Павловић из Београда извели пјесме: Ајмо рећи један-један, Дођи моје јање, Ожени се сирома и Мачка и миш. Нарочита благодет је то била за публику због хуморне ноте коју момци јако вјешто уткивају у извођење својих умјетничких наступа. Предводи их умјетнички руководилац Стеван Гојковић. Група се може похвалити гостовањима по Њемачкој, Литванији, па чак и далеким Исландом.

КПСХД Вук Караџић из Радовљице, односно њихова женска пјевачка група, је у другом блоку појављивања извела пјесме: Мој Драгане у гори чобане и Ој јабуко зеленико. У самој пјевачкој завршници се присутнима обратио Милан Гламочанин, подпресједник КД Брдо. Упутио је поздраве присутнима, посебно поздравивши г. Владимира Котуровића, самосталног савјетника у Министарству спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, проф. Душка Певуљу – Универзитет у Бањој Луци.

Након обраћања је приступио уручењу захвалница представницима група које су својим умијећем и гласовима обојили вече у традиционалну музичку ноту.

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за садардњу са дијаспором и Србима у региону.

Пратите и остале Дане српске културе на страницама:

Етно вече традиционалне српске музике и српског кулинарства, КД Брдо 18.10.2023

Драмско – књижевно вече: Симо Матавуљ

Разиграна младост 2023

Етно вече традиционалне српске музике и српског кулинарства, КД Брдо 18.10.2023

Ријечи добродошлице поводом првог дана четвородневне манифестације Дана српске културе присутнима је упутио Милан Гламочанин, умјетнички руководилац и подпресједник Културног друштва Брдо. У препуној свечаној сали Друштва је обраћање започео поздравивши све присутне, а посебно је поздравио Митра Вујиновића, предсједника Друштва, затим замјеника градоначелника града Крања, г. Јанеза Чернета. Поздравио је такође и г. Горана Марковића, отправника послова у Амбасади Републике Србије у Љубљани, као и г. Милинка Шпицу, српског конзула у Словенији. У настваку уводног дијела је домаћин вечери поздраве упутио предсједнику Савеза српских друштава у Словенији г. Златомиру Бодирожи, а потом и проф. др. Душку Певуљи, редовном професору Универзитета у Бањој Луци. Милан је поздрав упутио и члану Сосвета српске заједнице у Влади Републике Словеније, г. Крстану Шућуру и тиме је завршио уводно обраћање поздравивши све присутне представнике осталих српских организација, као и присутне чланове и симпатизере Друштва.

У наставку је бесједи био позван Јанез Черне који је у свом обраћању исказао радост да присуствује оваквом догађају. Поздравивши присутне у име МО Крањ и у лично име је рекао да Општини није свеједно за овакве културне догађаје. Споменуо је да се Општина залаже за довршавање грађевинских радова енергетске санације објекта у којем Друштво има сједиште и у којем ради, истичући да ће са радошћу присуствовати и осталим долазећим догађајима који су организовани у склопу велике и значајне манифестације.

Као говорник пред присутнима се г. Горан Марковић представио ријечима задовољства да је присутан на осамнаестим Данима српске културе по реду, а наглашавајући значај континуитета рада који симболизује „пунољетство“ у трајању, као доказ вредности, доследности и посвећености у чувању и његовању традиције и културног идентитета нашег народа. Испред Амбасаде је честитао на успјесима и пожелио срећу током наредних Дана српске културе у Крању.

У наставку вечери је г. Гламочанин замолио проф. Певуљу да се обрати присутнима. Душко Певуља је говорио на свој изражајни начин наводећи  да се петнаести пут налази међу члановима КД Брдо и доживљава ово мјесто и ову манифестацију као своју. „Велики подвиг је да се Дани српске културе изводе осамнаести пут, али велики подвиг је зато што се то одржава на вриједносно репрезентативан начин.“, је рекао Певуља истичући да то говори као свједок догађања и да о том „чуду“ говори свуда где се појављује – а природом свога посла путује у скоро све крајеве гдје Срби живе. Професор казује и то да је боље ништа не радити него отаљавати само да се нешто догоди и да ово Друштво то ради својски на репрезентативан начин. У наставку је је Певуља рекао да томе  свједоче бројне теме којима смо се бавили кроз протекле Дане српске културе и кроз непуних тридесет година постојања. „Бројне важне теме, бројне важне госте, међу њима и неке од најзначајнијих имена српске књижевности и културе, али и словеначке књижевности и културе, кроз дух заједничарења јесте нешто што треба његовати, а вечерашње бројно присуство на овом догађају је залог да ће бити још много дана и много јубилеја – јер како радио тако ти и Господ помогао“ је навео проф Певуља.

На обраћање и питку ријеч г. Златомира Бодироже су већ сви кроз деценије рада и обраћања навикли. Златомир је поздравивши скуп казао да је јако задовољан да у име Савеза српских друштава може да поздрави овако бројан скуп. Златомир је рекао да ће његово обраћање у наставку бити више у духу оснивача овог њему јако драгог друштва, а нешто мање у функцији предсједника Савеза. Златомир напомиње да ући у тридесету годину рада јесу бројке које заиста заслужују поштовање и да није било несретлука са короном би сада имали двадесете Дане српске културе. Бодирожа такође истиче да је Културно друштво Брдо организација која је прва осмислила и извела Дане српске културе у Словенији, што је заиста импозантна чињеница. Ријечи говорника су у наставку постале јако присне и емотивне, а односиле су се на саме почетке и преброђавање препрека које су се појављивале наглашавајућу да смо ми само спона између предака и наших наследика са задатком да пренесемо културу из рода у род. Златомир одкрива и чињеницу да је кључ успјеха у истајању три деценије прије свега у томе што су у Друштву привређивали добри људи.

Након уводних ријечи предходника је предсједнику Друштва Митру Вујиновићу остало да поздрави присутне наводећи чињеницу да су међу нама присутни и представници медија, г-ђа Аљана Јоциф из јавног медија Радио-телевизије Словеније истичући да га радује чињеница да је дошло и до тог занимања са стране јавности. Предсједник је Дане српске културе свечано означио за отворене.

У наставку вечери је водитељ програмско кормило усмјерио ка културно-умјетничким садржајима који су припремљени, не скривајући велико задовољство што најављује дјевојачку групу старосног узраста од једанаест до четрнаест година треће генерације Срба из Словеније,  која ће се представити у саставу „Брђанке“.  Присутни су олако протумачили да се ради о значајно подмлађеној женској пјевачкој групи која се представила пјесмама: Ој ливадо росна траво, Северинке мори Северинке и Горанине ћафанине – а то је уједно и означило почетак четвородневне манифестације.

Као што је и било очекивано, наступ дјевојака је што стасом у прелијепим ношњама, што гласом очарао присутне и изазвао бурну реакцију. Међутим, био је то само увод у музички сплет које је изазвао одушевљење публике. Нико није остао равнодушан на мелодије умјетника групе Аутетно из Љубљане. Групу чине професионални музичари са словеначке класичне музичке сцене окупљени са циљем очувања и извођења традиционалне народне музике Балкана.

Првенствено се баве српском традиционалном музиком, међутим у свом богатом репертоару имају увјежбане нумере и неких других народа. Оставили су веома јак утисак снажним и импресивним наступом. Организатори музичке вечери и прве вечери у низу Дана српске културе нису скривали тежњу да ово представљање буде почетак једне плодне сарадње.

Након културног програма су сви присутни били позвани да из свечане сале пођу у клупске просторе гдје је била постављена богата трпеза за све присутне. Важно је напоменути да су храну припремале домаћице, чланице КД Брдо на традиционални начин који су училе од својих баки и мајки. У пријатном амбијенту темама и новим познанствима није било краја до касно у ноћ.

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за садардњу са дијаспором и Србима у региону.

Наставак Дана српске културе можете пратити на:

Драмско – књижевно вече: Симо Матавуљ

Дани српске културе: Пјесма рода мога у Крању

Разиграна младост 2023

Културно друштво „Брдо” Крањ организовало и извело 11. међународни дјечји фестивал „Рингараја”

Фестивал је одржан 20. маја 2023. у Дому мјештана Примсково, у Крању пред више од триста гледалаца који су са уживањем пратили наступе младих фолклораша. На самом почетку омладинска пјевачка група Културног друштва „Брдо” Крањ најавила је занимљив програм, да би потом водитељка Тара Тофај Чавић поздравила све присутне и представила фолклорне групе и најавила прву фолклорну групу, а то су били чланови омладинског ансамбла Културног друштва „Брдо” из Крања, који су се у свом првом наступу представили „Играма из Црне Траве”.

Из Београда су дошли гости, фолклораши Културно умјетничког друштва „Котуровић”, који иначе већ неколико година сарађују са КД „Брдо” из Крања. У својој првој тачки програма крањској публици представили су се „Играма из Ужица”. Након њих на сцену су ступили чланови дјечје и омладинске групе Културно просвјетно спортско хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице који су одиграли „Игре из западне Славоније”.

У КД „Брдо” поред фолклорних група, постоји и школа фолклора за оне најмлађе, узраста од четири до шест година. Они су се представили дјечјим играма. Послије њих на бини су се појавили фолклораши омладинског ансамбла Српског културног друштва „Слога” из Нове Горице, а одиграли су „Игре из Лесковца”. Из Чрномеља су стигли млади чланови Културно умјетничког друштва „Бела Крајина” а извели су „Игре из Груже”.

Фолклораши КУД „Котуровић” из Београда у свом другом наступу представили су се „Играма уз Шумадије”, а након њих дјечји ансамбл КД „Брдо” Крањ одиграо је „Игре из Лесковца”. На Фестивал су дошли још једни гости из иностранства, а то су млади чланови Културно умјетничког друштва „Дрина” из Аугсбурга, који су одиграли игре из Беле Паланке.

Омладински ансамбл Културно умјетничког друштва „Младост” из Љубљане представио се „Играма из Владичиног Хана”, а гости из Републике Српске, чланови Културно умјетничког друштва „Уна” из Новог Града, одиграли су „Игре из Црне Траве”.

Фоторепортажа Рингараја, аутор Душан Јовановић

Услиједила је мала пауза у наступу фолклорних група, да би се Митар Вујиновић обратио присутнима и захвалио се публици на посјетим учесницима у програму и свима онима који су на било какав начин подржали овај Фестивал. Затим је подијелио захвалнице учесницима у програму.

Гости из Београда, фолклораши КУД „Котуровић”, имали су још једну прилику да се покажу присутнима, а овај пут одиграли су „Игре из Лесковца”. На самом крају програма омладински ансамбл КД „Брдо” Крањ одиграо је „Игре из Куманова”, и тиме је завршен овај лијеп догађај, који је показао да друштва имају будућност и да могу рачунати на ове младе фолклораше.

Фестивал су омогућили: Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Јавни фонд Републике Словеније за културне дјелатности (JSKD), Градска општина Крањ и донатори.

Текст и фото: Душан Јовановић