За Горењску регију постоји укоријењена особина о не превеликој радодарности. Упркос томе, двојица Александара из ове регије, се већ девету годину труде да дарују срдачност, топлину и примјер доброчинства тамо гдје ти узори могу да падну на најплоднија тла – у срца наших малишана.

Акцију је, како каже Александар Батар, подржало седамдесет и четворо људи из расејања, затим добротвор Далибор Вишић, фондација Мир Божији, те низ појединаца који је учестовао у припреми и реализацији овог топлог празничног геста.

На акцију смо позивали у прилогу Хиљаду пактетића за хиљаду озарених срца напомињућу да ће пакетићи бити доставњени и предани свештенству у бројне светиње.

„Није битан материјални какартер тога пакетића, него је битно сјеме љубави и доброчиства“, казао је протонамјесник парохије Стричићи Миле Дринић за Телевизију српске дијаспоре.

Опширније о свему погледајте у видео-запису којi је припремила Телевизија српске дијаспоре из Минхена:

Телевизија српске дијаспоре, Селена Безбрадица

Српско друштво др Младен Стојановић из Велења већ седму годину организује пијукање. Посебна задужења су имали појединци и чланови друштва за припрему и организацију. За сјечу бадњака су ове године задужени Зоран и Јово Јауз. За сламу се побринуо Даворин Грујић који је већ другу годину припрема на свом имању сламу за тај догађај.  Пакетиће су припремили: Лазар Стојанов, Божидар Саламон, Бојана Саламон, Мартина Грабовац, Валентин Грабовац и Нина Мајсторовић.

Због великог броја пријављене дјеце одлучили смо да програму додамо и дјечју представу, а организацију је преузела Данијела Митровић. 

Велико и искрено радовање малишана

Велика радост и граја дјеце је почела у тренутку. Дозивали смо их позивом „пипи, пипи, пипи“, а онда смо их обдаривали  бомбонима и орасима које смо за њих бацали по простору на мјеста гдје је била слама. Било је задовољство гледати дјечицу како траже и веселе се нађеним орасима и бомбона. Занимљив податак је то да су многа дјеца су први пут у животу имала контакт са сламом, могло би се рећи да их је овај лијепи обичај приближио природи и баштини и на тај начин.

После тога смо малишане даровали са пакетићима. Гости су били врло задовољни, што само значи да у Друштву добро радимо на очувању обичаја и традиције. Ове године је био одазив врло добар, наиме на пијукање се пријавило 51 дјете.

Битно је истаћи да је за припрему и реализацију овог радосног обичаја на опште задовољство била ангажована већина чланова Друштва.

Текст и фото: Јово Јауз

Богослужењу је присуствовао и Драгомир Батар, одборник у Скупштине града Бањалука, који је иначе мјештанин Бронзаног Мајдана.

За пакетиће за најмлађе чланове Цркве се и ове године побринуо Александар Батар. Ове године су успјели прикупити чак 500 пакетића. Александру је свештеник Драган Мијатовић након завршене литургије уручио захвалницу за ово учињено добро дјело.

Након завршене литургије је обављено традиционално ложење Бадњака. Ово колективно спаљивање Бадњака испред цркве спада у обичаје новијег времена, а произилази из традиције ложења ватре и уношења топлине у домове уочи Божића.

По ријечима свештеника је ово било најпосјећеније Бадње вече у Бронзаном Мајдану у последњих неколико година, тј. у периоду његовог службовања на овој парохији. Парох Драган сматра да се узрок за добру посјећеност овог догађаја скрива у сухом и топлом времену, те у великом броју људи који су дошли из расејања да прославе радосни хришћански празник Божић.

Цјелокупан догађај је упркос великој гужви протекао јако мирно и достојно ишчекиваном празнику. Присутни су се ужурбаним корацима разишли ка својим домовима како би наставили са обичајима који обиљежавају Бадње вече.

У суботу 6.1.2018 смо уочи најрадоснијег празника Божића, на Бадње вече, као по обичају и као што наша српска традиција налаже организовали пијукање за наше најмлађе чланове КД Брда.

Кад су се сва дјеца окупила, Виолета Јаковљевић и Вања Чајић, иначе вође Цицибанског и припремног ансамбла, сакриле су се у другу просторију како би прекривене ћилимом изашле и изненадиле дјецу која су једва чекала да почнемо са пијукањем.

Уз уводне ријечи нашег председника Митра Вујиновића, дјечица су радосна и пуна исчекивања помно слушала причу о значењу овог предивног српског обичаја. И тако су дјеца једва дочекала да се баце и закопрцају у сламу која иначе симболизује мјесто рођења Исуса Христа. У слами је веч било сакривено неколико ораха, љешњака и бомбона, а осим што су се радовали слаткишима, још више су се обрадовали кад су иза врата излетеле Виолета и Вања са пуним корпама посластица, које су уз квоцање бацале у сламу. Дјеца се од драгости нису престајала смијати, пунили су своје кесице и такмичили се ко ће више да сакупи. Наравно и на поклончиће нисмо заборавили – свако од дјечице добио је књигу са српским бајкама и приповјеткама у ћирилци. Помислих “како их је само лијепо овако гледати – сложне и раздрагане, како се веселе књигама и како им се окице сјаје од драгости и једва чекања да дођу кући па их прелистају.“ И онда сам се и сама присјетила оних безбрижних дана кад су моји родитељи квоцали, а ја сам онако мала скоро па се нисам ни видјела из сламе сва весела сакупљала бомбонице.

Виолета Јаковљевић