Uz prisustvo više oko 4.000 učesnika i gostiju iz sedam zemalja EU i regiona, u Beogradu je proteklog vikenda održana 26. Evropska smotra srpskog folklora dijaspore.

Najveća kulturna manifestacija srpske dijaspore održana je u MTS dvorani, a u takmičarskom delu programa učestvovalo je 40 ansambala. Titulu najboljeg, ove kao i prošle godine, poneli su članovi SKC “Stevan Mokranjac” iz Beča. Udruženje iz prestonice Austrije za koreografiju “Dogodine u Prizrenu”, od žirija prvi put u istoriji Smotre dobilo maksimalnih 100 bodova i prestižnog “Čiču Šumadinca”, prelazni pehar “Vesti” vraća u svoje vitrine. “Mokranjac” sada ima šest titula prvaka Eropske smotre.

– Pobedli su rad i trud. Odigrali smo dobro i presrećni smo. Čast da prime pehar najboljeg društva 26. Evropske smotre srpskog folklora dijaspore pripala je akterima ove pobede, mladim igračima Jeleni Radojčić i Stefanu Bakiću – izjavio je neposredno posle proglašenja pobednika Saša Božinović, potpredsednik “Mokranjca”.

Dodela nagrada prvi put je održana u strogom centru Beograda, na Trgu Republike gde su svi učesnici, ali i njihovi gosti u prestonici priredili slavlje za pamćenje koje nije pomutio ni jak pljusak Svi zajedno su poručili koliko vole otadžbinu, svoj jezik i kulturu bez obzira na to što su od nje udaljeni više hiljada kilometara.

Nenad Milenković, predsednik Asocijacije srpskog folklora dijaspore ističe za “Vesti” da je prezadovoljan kako je 26. Smotra protekla.

– Veličanstvena atmosfera tokom oba dana. Ovo je zaista u svakom smislu te reči bio spektakl koji je krunisan svečanim proglašenjem na mestu koje su srpski folkloraši iz Evrope i zaslužili – na bini koja se nalazi između nacionalnog muzeja i nacionalnog pozorišta Srbije. Sve je proteklo u najbolje redu, a Srbija je još jednom pokazala da voli i ceni sve ono što dijaspora čini za maticu – naglasio je Milenković po završetku svečane ceremonije dodele priznanja.

Matica ceni rasejanje

Manifestacija je svečano otvorena u subotu, u velikoj sali MTS dvorane, a čast da proglasi početak 26. Evropske smotre srpskog folklora dijaspore pripala je ministru kulture Nikoli Selakoviću i ministru bez portfelja Đorđu Milićeviću. Oni su poručili da Srbija i Republika Srpska cene napore srpske dijaspore da očuvaju naš identitet, tradiciju, nasleđe i kulturu.

– Ta borba vas koji ste u rasejanju da očuvate svoje ja, svoje srpsko ime i prezime, srpsku igru i pesmu, tradiciju, istoriju, istorijsko sećanje i pamćenje jeste tamo gde živite je najžešća, najteža, ali Bogami, i najuspešnija za očuvanje srpskog identita – istakao je Selaković.

On je dodao da će Srbija, njen predsednik i vlada nastaviti da pomažu dijaspori u toj misiji.

– U ime Srbije, u ime Republike Srpske, u ime naroda našeg u matici, želim vam da se uvek dobro osećate kada se vratite kući, kao što ste se sada vratili i da dolazite češće i da vas se što više vraća da ostaje, da živi, stvara i da se rađa. A između ostalog i da zaigra i zapeva – rekao je Selaković otvarajući Smotru.

Gromoglasan aplauz izazvala je činjenica da je došao u društvu supruge i dece od kojih je sin Lazar bio u narodnoj nošnji.

Ministar bez portfelja zadužen za odnose sa dijasporom Đorđe Milićević, kao izaslanik premijera Miloša Vučevića poručio je da odnos prema sopstvenoj veri, kulturi i običajima počinje od porodice i da je važno da deca od malih nogu uče o svojoj kulturi, indentitetu i tradiciji.

Srbija je vaša kuća

– Ovde smo da proslavimo i očuvamo bogato kulturno nasleđe koje naš narod neguje kroz pesmu, igru i tradiciju i koja nas povezuje i podseća na naše korene bez obzira na to gde se nalazimo u svetu. Ova manifestacija predstavlja izvanrednu priliku da se okupe srpski folklorni ansambli iz različitih zemalja. Naše kulturne veze koje se protežu od preko granica biće osnažene zajedničkim radom i međusobnim razumevanjem kroz umetnost – istakao je Milićević.

Dodao je da je posvećenost srpske dijaspore u očuvanju srpske kulturne tradicije inspiracija za sve.

– Vaš trud, posvećenost i ljubav prema kulturi su inspiracija za sve nas. Pružate primer kako se tradicija i daleko od svoje matice može čuvati i preneti budućim generacijama – kazao je Milićević.

On je na kraju poručio da mališanima iz dijaspore koji dođu u Srbiju nikad ne kaže “Dobro došli”.

– Srbija je vaša kuća. Vi ste ovde svoji na svome. Mi smo isti narod, a za naše mališane uvek imam istu poruku da se druže i da grade mostove prijateljstva u državama gde žive i da nikad ne zaborave našu ćirilicu, kulturu, istoriju, tradiciju i kada završe škole da uvek razmišljaju da se vrate u svoju Srbiju, a mi ćemo ih uvek čekati raširenih ruku – naglasio je Milićević.

O brojnim specijalnim nagradama i utiscima učesnika “Vesti” će izveštavati narednih dana.

Prosidba na sceni

Dodelu nagrada i veselu atmosferu na Trgu Republike ulepšala je i prosidba. Jovan Grubački je na sceni zaprosio Andru Kležu posle pet godina zabavljanja. Oni su se upoznali u folklornom ansamblu AKUD Mladost iz Temišvara gde i sada zajedno igraju, a kada je Andra rekla “DA”, na bini i ispred nje usledio je aplauz i povici odobravanja svih prisutnih.

– Od sada ćemo igrati zajedno celog života – rekli su kratko za “Vesti”, još vidno uzbuđeni Andra i Jovan.

Pokroviteljstvo

Selaković je podsetio da se prvi put sa Evropskom smotrom susreo 2018. godine u Švajcarskoj.

-Tada sam ostao bez reči. Ubrzo su predstavnici Smotre došli u Predsedništvo i dobili smo pokroviteljstvo Predsednika Srbije i pozvali da se ubuduće Smotre organizuju u matici, Srbiji ili Republici Srpskoj. Od tada je dijaspora ovde u svojoj kući. Za mnoge naše mlade folkloraše koji dolaze iz rasejanja Smotra je način da prvi put dođu u Srbiju ili Srpsku i time smo dovoljno uspeli – istakao je Selaković.

Čuvari identiteta

Obraćajući se učesnicima Đorđe Milićević je zahvalio što čine “značajnu stvar za Srbiju”.

Odlični uslovi

Nenad Milenković je i predsednik Saveza srpskog folklora Švajcarske, koji je bio zadužen za organizaciju 26. Evropske smotre.

– Jedan od ciljeva Evropske smotre svakako jeste druženje i upoznavanje naših mladih iz dijaspore, ali prioritet je ipak na samom takmičenju, a posebno na uslovima da na najbolji način predstave sve ono što su vredno vežbali tokom godine. Prezadovoljni smo ovogodišnjom organizacijom i što su društva dobila mogućnost da nastupaju u uslovima koji su adekvatni njihovoj posvećenosti. Mi u dijaspori se mnogo trudimo, kao uostalom i Srbija, u očuvanju tradicije i folklora. Zato smatram da zaslužujemo da uvek imamo najbolje uslove za nastup naših takmičara – kaže Milenković.

Praznik za oči i dušu

Vladimir Koturović, predstavnik Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu MSP Srbije, ističe za “Vesti” da je Evropska smotra dokaz da srpska dijaspora ne zaboravlja svoje korene, a da je uspešna saradnja sa institucijama u Srbiji dokaz sinergije koja daje rezultate.

– Toliko naše dijaspore, naših mladih ljudi iz svih krajeva Evrope koji neguju kulturu i tradiciju je praznik za oči i dušu. Ovo jeste folklorna manifestacija, ali to je pre svega kulturni događaj koji svedoči o očuvanju srpskog indentiteta. Ovo je dokaz da srpska dijaspora ne zaboravlja svoje korene i da ih se ne stidi, već se njima i te kako ponosi – ističe Koturović.

On je naveo da je saradnja Uprave sa svim savezima i udruženjima u Evropi rezultat zajedničkog rada na očuvanju veza matice i dijaspore.

– Ponosni smo na to – naglasio je Koturović.

Dodao je da je Uprava i do sada vrednovala i pomagala rad saveza i udruženja u dijaspori, a da je ove godine, kroz konkurs, Evropsku smotru srpskog folklora pomogla sa tri miliona dinara.

– I ponosni smo što godinama podržavamo organizaciju ovakvog događaja zato što je ovo jedan od, ako ne i najveći događaj dijaspore koji se organizuje u matici – zaključio je Koturović.

Riječ „duhoklonuće“ nije zamjena za tuđicu „depresija“ i, po mom mišljenju, nije najljepša srpska riječ, izjavio je profesor srpske književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Banjaluci Duško Pevulja, gostujući u Jutarnjem programu naše televizije.

Pevulja je objasnio da je duhoklonuće stvar trenutka i osjećaj razočaranja, a depresija je potpuno drugačije stanje koje, ako potraje, može postati i stanje bolesti.

Srpski jezik je dovoljno bogat i nema potrebe za izmišljanjem takvih riječi – poručio je Pevulja.

Komentarišući činjenicu da je riječ „duhoklonuće“ pobijedila na takmičenju za najljepšu novu srpsku riječ koje je organizovao sajt „Mala biblioteka“ iz Londona, Pevulja je naglasio da se konkursima neće obogatiti jezik

To je suluda putanja. Veliki pisci su dovoljno obogatili srpski jezik i oni to i treba da rade. Bojim se te naše sklonosti da se takmičimo sa drugima u takvim stvarima. Nemamo potrebe za tim i ne treba to da radimo – upozorio je Pevulja.

Hrvati su pokušali izmišljanjem novih riječi da dokažu da se hrvatski jezik razlikuje od srpskog. Čuvanje jezika je izazov za sve i svi smo odgovorni prema svom maternjem jeziku – napomenuo je Pevulja.

Pevulja je ocijenio da je ovo i skretanje s problema s kojima se decenijama susreće srpski jezik.

Problemi srpskog jezika i književnosti su što oni nisu dovoljno zastupljeni u našim školama. Nastava srpskog jezika mora da ima potpuno drugačiji pristup u školama. Gramatički smo nepismeni i to se sistemski mora drugačije riješiti. Moramo neuporedivo veću pažnju da posvetimo usavršavanju naših nastavnika. Dobar i kreativan nastavnik će inspirisati svakog đaka. S druge strane, Ministarstvo mora da kreira prosvjetnu politiku i da se time neko ozbiljno i stalno bavi – naglasio je Pevulja.

Komentarišući riječi „prohujak“ (vraćanje u prošlost), „prikačica“ (prilog u mejlu), beznemož (bez toga se ne može, mora se imati) Pevulja je rekao da su smiješne i da mu se uopšte ne sviđaju.

To je čista nelogična i nezdrava intervencija u jezik. Te riječi neće zaživjeti. Nadam se da neće opstati ni naša potreba da izmišljamo riječi – zaključio je Pevulja.

Delegacija Pokrajinske Vlade Vojvodine koja je boravila u Sloveniji na poziv Saveza Srba Slovenije, danas je obišla opštinu Novo Mesto i opštine Metliku, Črnomelj kao i mesta Milići, koje se nalazi u Beloj Krajini.

Prvi sastanak delegacije AP Vojvodine i Saveza Srba Slovenije imale su u opštini Novo Mesto sa gradonačelnikom ovog grada g. Gregorom Macedonijem.
Na sastanku delegacije su razgovarale o projektima koje sprovodi grad Novo Mesto, eventualnoj saradnji a poseban akcenat sastanka posvećen je bio položaju Srba u Novom Mestu kao i o srpskom društvu koje postoji u ovom gradu i načinima na koje bi opština mogla da podrži aktivnosti koje SKD “Novo Mesto” sprovodi.

Nakon posete gradonačelniku Novog Mesta, delegacije su obišle Muzej u Metlici, kao i muzej u Črnomelju, opštinama u Beloj Krajini i tako se uputile u istoriju ove čitave regije u koju su Srbi došli još davne 1520 godine.

Nakon obilaska muzeja, usledio je sastanak sa predsednikom opštine Črnomelj, g. Andrejom Kravšekom. Na sastanku je bilo reči o dolasku Srba u čitavu ovu regiju, još davne 1520 godine, zbog čega Srbi u Sloveniji danas ističu da pripadaju autohtonom delu stanovništva u Sloveniji.

Razgovaralo se o trenutnom položaju Srba. Delegacija AP Vojvodine istakla je da Vlada Vojvodine veliku pažnju usmerava ka položaju Srba u Sloveniji te da će ta pažnja u budućem periodu biti još veća.

Selo Milići koje se takođe nalazi u Beloj Krajini, selo je u kom se nalazi crkva sv. Petra i Pavla. Tim povodom gosti iz Vojvodine, i delegacija Srba iz Slovenije razgovarali su sa Tomislavom Đorđevićem i Simom Selakovićem, Srbima koji su zaslužni za očuvanje srpske tradicije u kulture u Beloj Krajini.
Selaković i Đorđević izneli su dokumenta koja su prikupili i koja dokazuju autohtonost Srba.

Rukovodstvo AP Vojvodine nastavlja svoju posetu Sloveniji, i tim povodom prisustvovaće manifestaciji koju Savez Srba Slovenije i SPD “Nikola Tesla” organizuju u Postojni, a koja se održava u sklopu projekta “Novi Sad – Evropska Prestonica Kulture”.

tekst i foto: Rade Bakračević

Na dan srpskog jedinstva 15. septembra u Ljubljani potpisana istorijska deklaracija o temeljnim principima saradnje Saveza srpskih društava Slovenije i saveza Srba Slovenije

Veliki srpski praznik: »DAN SRPSKOG JEDINSTVA, SLOBODE I NACIONALNE ZASTAVE« proslavljen je u Ljubljani veoma svečano. Dugogodišnje nesuglasice među srpskim društvima u Sloveniji, danas su izbrisane i zauvek zaboravljene. Potpisan je istorijski dokument.

Polazeći od zajedničkog uverenja da su složnost i jedinstvo srpske nacionalne zajednice u Sloveniji u najvišem interesu svih njenih pripadnika Savez srpskih društava i Savez Srba Slovenije, u želji za razvijanjem i podsticanjem međusobne saradnje koja će biti od koristi celokupnoj srpskoj zajednici u Sloveniji, saglasile su se, da usvoje zajedničku deklaraciju.

Dva saveza izražavaju spremnost i volju da zajednički rade na očuvanju i promociji identiteta, jezika, ćiriličnog pisma, istorije, tradicije i kulturnog nasleđa pripadnika srpske nacionalne zajednice u Sloveniji.

 Od danas će se Srbi ovih saveza boriti za očuvanje srpskog nacionalnog identiteta radeći na jačanju tolerancije, razumevanja i  saradnje među svim Srbima koji žive u Sloveniji, bez obzira kojem društvu pripadali.

Predsednici su doneli zajedničke zaključke, da je potrebno raditi na čvršćem povezivanju članova iz dva saveza na polju kulture uključujući i razvijanje zajedničkih projekata, koji će dignuti ime Srbije na jedan viši razvojni nivo u okviru programa Evropske unije, kao i drugih.

Dva izuzetno radna i komunikativna predsednika: Zlatomir Bodiroža, predsednik Saveza srpskih društava i Vladimir Kokanović, predsednik Saveza Srba Slovenije, danas su potpisali dokument o zajedničkoj saradnji Srba iz Slovenije.

Potpisivanju povelje prisustvovali su: Milimir Vujadinović, predsednik Skupštinskog odbora za dijasporu i Srbe u regionu, Rade Bakračević, predsednik Nadzornog odbora Saveza Srba Slovenije, Vesna Stojiljković, potpredsednica, Jasmina Krapše, Miloš Demonjić članovi predsedništva i članovi IO Saveza srpskih društava kao i većina članova srpskih društava iz Slovenije.

Pored nabrojanih predstavnika Saveza potpisivanju Povelje prisustvovali su i predstavnici velikog broja srpskih društava, koja pripadaju Savezu srpskih društava Slovenije i velikog broja društava, koji pripadaju Savezu Srba Slovenije.

Na potpisivanje Povelje stigao je veliki broj poznatih Srba iz ove alpske države i predstavnici svih društava članova Saveza. Sastanak je protekao u dogovoru o daljem delovanju srpskih udruženja u Sloveniji.

Svoju posetu Savezu Srba Slovenije je Milimir Vujadinović počeo radno. Prvo je posetio prostorije Saveza Srba Slovenije, gde ga je primio Vladimir Kokanović, predsednik sa članovima predsedništva i nadzornog odbora. Kokanović ga je upoznao sa dvogodišnjim radom Saveza i sa projektima koje će Savez realizovati u ovoj godini.

Vujadinović je pohvalio prošlogodišnji veliki uspeh Srba iz Slovenije, koji su počeli sa školom srpskog jezika i ćirilice po slovenačkim gradovima, u kojima se već na početku upisalo 1.600 učenika svih godina uzrasta. Taj uspeh Srba iz Slovenije su pohvalile Uprava za Srbe iz dijaspore i regiona i ministarstvo prosvete i kulture Vlade Republike Srbije. Vujadinović je obećao, da će intenzivno raditi, zajedno sa predstavnicima slovenačke Vlade, da Srbi u Sloveniji dobiju status nacionalne manjine.

Nakon potpisivanja Povelje, predsednici: Kokanović i Bodiroža iskazali su zadovoljstvo uspostavljanjem saradnje ove dve krovne organizacije Srba iz Slovenije. Ova dva srpska udruženja imaju dosta sličnosti i želja, da pomognu Srbima u Sloveniji.

Radiće na zajedničkim tačkama i projektima gdje će oba udruženja imati koristi, što će Srbima (40.000 Srba, koliko ih je zvanično u Sloveniji) pomoći u širenju srpske kulture, srpskog jezika i ćirilice, sa stremljenjima da pomognu i svojoj otadžbini Srbiji, da se što brže približi Evropskoj Uniji.

Ovu „prekrasnu inicijativu” pokrenuli su predsednici Kokanović i Bodiroža, izjavljujući, da saradnja između ova dva udruženja može da bude od velike koristi za sve Srbe po svetu i dokazuje kako Udruženja mogu da ostvare dobre odnose i saradnju, što može da učvrsti i unapredi odnose Srba na svim područjima.

Tekst i foto: Rade Bakračević

Za Gorenjsku regiju postoji ukorijenjena osobina o ne prevelikoj radodarnosti. Uprkos tome, dvojica Aleksandara iz ove regije, se već devetu godinu trude da daruju srdačnost, toplinu i primjer dobročinstva tamo gdje ti uzori mogu da padnu na najplodnija tla – u srca naših mališana.

Akciju je, kako kaže Aleksandar Batar, podržalo sedamdeset i četvoro ljudi iz rasejanja, zatim dobrotvor Dalibor Višić, fondacija Mir Božiji, te niz pojedinaca koji je učestovao u pripremi i realizaciji ovog toplog prazničnog gesta.

Na akciju smo pozivali u prilogu Hiljadu paktetića za hiljadu ozarenih srca napominjuću da će paketići biti dostavnjeni i predani sveštenstvu u brojne svetinje.

„Nije bitan materijalni kakarter toga paketića, nego je bitno sjeme ljubavi i dobročistva“, kazao je protonamjesnik parohije Stričići Mile Drinić za Televiziju srpske dijaspore.

Opširnije o svemu pogledajte u video-zapisu koji je pripremila Televizija srpske dijaspore iz Minhena:

Televizija srpske dijaspore, Selena Bezbradica

Ne postoji precizan podatak o tome koliko tačno Srba živi u Sloveniji, kaže predsednik Saveza Srba iz Slovenije Vladimir Kokanović i ističe da se Savez zalaže za izmenu Zakona o popisu što bi, kako kaže, doprinelo da Srbi steknu status nacionalne manjine u Sloveniji.

„Zadovoljni smo našim položajem, on je nešto bolji položaj od naših sunarodnika koji žive u nekim drugim državama regiona, ali budući da smo druga najbrojnija etnička zajednica u Sloveniji smatramo da nam pripada status nacionalne manjine“, rekao je Kokanović za Tanjug.

Trenutni zakon ne daje manjinama mogućnost da se izjasne o verskoj i nacionalnoj pripadnosti, kaže on i najavljuje da će brojnim aktivnostima Savez insistirati na zakonskoj mogućnosti da se omogući Srbima da se izjasne kao Srbi, ali svim stanovnicima Slovenije, pa i samim Slovencima da bi se izjasnili kao Slovenci“, rekao je Kokanović.

Vladimir Kokanović, predsjednik Saveza Srba Slovenije

Kokanović, koji je za predsednika Saveza izabran 19. oktobra, kaže da je prema popisu iz 2002. godine u Sloveniji živelo 40.000 Srba, ali da narednim popisom 2011. godine to nije definisano, kao i da veruje da je broj Srba daleko veći.

Sam Savez osnovan je pre nešto više od godinu dana i okuplja veliki broj kulturno-umetničkih društava u Sloveniji i, kako navodi Kokanović, nastoje da ostvare kontakt sa što većim brojem ljudi.

Pre dva meseca na Skupštini Saveza izabrano je novo rukovodstvo, ustanovljen novi statut organizacije, a definisan je i cilj – jedinstvo srpskog korpusa koji živi u Sloveniji.

„Svi naši napori i projekti biće usmereni u tom pravcu. Mnogi projekti koje smo zamislili morali smo da odložimo zbog ove situacije, ali oni su usmereni na promociju srpske kutlture, tradicije i istorije, što će nas dovesti do jedinstva naše zajednice u Sloveniji“, rekao je Kokanović.

Kao jedan od projakata Saveza koji je realizovan, on istče uvođenje srpskog jezika kao dopunske nastave od početka aktuelne školske godine i da se za njega prijavilo 1.500 dece.

Učenje na daljinu preko internetnih platformi

„Počela je da se izučava srpska tradicija i kultura koja je u potpunosti usklađena sa programom Ministarstva prosvete Srbije i preko 1.500 dece se prijavilo da uče srpsku ćirilicu, tradiciju i celokupan program. To nisu sva deca, mi smo ipak brojnija manjina ali je to jedna impozantna cifra obzirom da je Slovenija manja država od Srbije“, rekao je on.

Kokanović ističe dobru saradnju sa institucijama u Srbiji, pre svega sa Predsedništvom, Ministarstvom spoljnih poslova i Upravom za dijasporu,o čemu, kako kažei govori podatak da je osnivanju Saveza, pre nešto više od godinu dana, prisustvovao tada generalni sekretar Predsedništva, a sada Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i naglasio da je saradnja sa SPC, odnosno Mitropolijom ljubljansko-zagrebačkom dobra.

Prošle godine, preko Saveza i uz pomoć Predsedništva Srbije organizovan je dolazak dece Srba iz Slovenije u maticu, kaže Kokanović i dodaje da su oni imali priliku da obiđu mnoge znamenitosti.

Kako je rekao, to je bilo planirano i ove godine, kao i dolazak dece iz Srbije i sa Kosova u Sloveniju i slovenačko primorje, međutim zbog pandemije korona virusa to je odloženo.

Trenutno u Sloveniji se održava Svesrpski sabor, čiji proogram je izmenjen i prebačen u online formu, a čiji je cilj promocija srpskih kulturno-umetničkih i folklornih društava koje postoje u Sloveniji.

Ipak zbog situacije, Sabor je uobličen u online predavanja iz oblasti kulture, tradicije i održavanje kurseva iz oblasti istorije na kojima se govorilo o 800 godina autokefalnosti SPC, o znamenitim ljudima slovenačkog i srpskog porekla koji su obeležili istoriju i to od 15. veka.

„Tako smo govorili o Katarini Kantakuzinoj Branković koja je prva srpska grofica koja je živela u Celju u sloveniji, o Nataliji Bjelajac, Slovenki koja je ratovala za Srbiju i koja je 12 puta bila ranjavana i 12 puta odlikovana“, rekao je Kokanović.

To su samo neki od podataka koji govore o prijateljstvu srpskog i slovenačkog naroda, ali i o tome da su Srbi jako dugo nastanjeni u Sloveniji, zaključio je Kokanović.

Videoreportaža je dostupna na portalu agencije Tanjug – intervju.

„Dragi prijatelji,

Velika mi je čast da vam saopštim da sam na današnjoj sednici Vlade Republike Srbije (26.11.2020), imenovan na mesto Direktora „Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u Regionu“ pri Ministarstvu spoljnih poslova.

Ovo je čast za mene lično ali i za celu moju porodicu. Na meni je sada velika odgovornost. Ne predstavljam više samo sebe ili svoju humanitarnu organizaciju, već Državu Srbiju. Svestan sam da ću biti izloženiji nego ranije zbog toga i da izlazim sada iz svoje zone komfora… Ali znam da ću takođe moći da radim još više, bolje i efikasnije za dobrobit zemlje koju sam srcem izabrao.

Kad sam pročitao osnovne ciljeve Uprave kojom ću rukovoditi, nisam se dugo kolebao da li da prihvatim ili ne:
– Očuvanje i razvoj duhovne, nacionalne i kulturne samostalnosti srpskog naroda izvan matice.
– Poboljšanje položaja dijaspore i Srba u regionu.
– Ekonomsko i kulturno umrežavanje sa Srbijom.
– Očuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma.

Za sve to se vredi boriti, pa čak i kada borba izgleda neravnopravna. Srbi sa Kosova i Metohije, uz koje sam proveo 16 godina svoga života, naučili su me svojim primerom da nikad ne treba odustati. Posao koji me sada čeka jeste ogroman. Ali moja energija da ga obavim je još veća. Već se radujem susretima sa našim ljudima iz regiona i dijaspore kao i novim izazovima.

Hvala Vladi Srbije, Ministru Selakoviću i Predsedniku Vučiću na poverenju kao i na prilici da sa najvišeg državnog vrha radim za Srbiju. Hvala svima vama na ogromnoj podršci koju mi neprestano pružate od kada sam se preselio u Srbiju 2012. „

Gospodin Gujon je i osnivač humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“. Takođe je i autor knjige „Svi moji putevi vode ka Srbiji“.

U nastavku pogledajte njegov odgovor na pitanje: Šta je najteže u Srpskom jeziku?

Na društvenim mrežama se trenutno nalaze iskrene čestitke novoizabranom Direktoru Uprave, u kojima brojni pratioci iz Slovenije nisu izostali.

Prijave u toku!

Deo projekta pod nazivom ”Tradicija i stvaralaštvo” namenjen je povezivanju srpskih kulturno-umetničkih društava Slovenije kroz edukativne radionice, predavanja i etno-forume o srpskoj tradicionalnoj i scenskoj narodnoj igri i muzici.

U toku novembra i decembra biće realizovano sedam ZUM predavanja namenjenih umetničkim rukovodiocima, vođama dečjih i odraslih folklornih grupa, vođama pevačkih grupa, igračima i koreografima. Predavači će biti stručna lica iz pojedinih oblasti.

U sklopu projekta ”Tradicija i stvaralaštvo” održan je Etno-forum (11.11.) i prvo onlajn predavanje (18.11.) na temu ”Metodika rada u folklornim ansamblima, od najranijeg do starijeg uzrasta”, o čemu je govorio Velimir Agovski, koreograf narodne igre, folklorni pedagog i profesionalni igrač iz Beograda.
Predavanju je prisustvovalo 30 predstavnika iz 7 zemalja: Nemačke, Slovenije, Italije, Republike Srpske, Srbije, Crne Gore i Makedonije. Moderator je bila dr Vesna Bajić Stojiljković.

Drugo onlajn predavanje biće održano u sredu, 25. novembra, sa početkom u 19 časova. I ovo predavanje biće namenjeno umetničkim rukovodiocima, a tema će biti usmerena na scensku primenu narodne nošnje. Imaćemo prilike da nam o tome svoja znanja i iskustva prenese Dejan Trifunović, etnolog, koreograf narodnih igara i umetnički direktor Kulturno-umetničkog društva ”Stanko Paunović” iz Pančeva.

Prijava na predavanje dostupna nao ovom linku.

Onlajn predavanja realizuje Savez Srba Slovenije u sklopu projekta SVESRPSKI SABOR i namenjen je umetničkim rukovodiocima, vođama dečjih i odraslih folklornih grupa, vođama pevačkih grupa, igračima i koreografima.
Više informacija o projektu možete pronaći na stranici Saveza Srba Slovenije pod objavom SVESRPSKI SABOR – ISTORIJA, TRADICIJA, KULTURA

Naš glavni cilj, moja zvezda vodilja jeste jedinstvo čitave srpske zajednice u Sloveniji i to ne samo onih Srba koji se okupljaju oko kulturno-umetničkih društava. To će u dobroj meri omogućiti dobijanje statusa nacionalne manjine, šta Srbi zaslužuju, jer su tamo od XV veka. To će pomoći svakom Srbinu koji živi i radi u Sloveniji, a biće i podstrek srpskim savezima u drugim državama da urade isto. Uprkos mnogim pritiscima, među kojima je i aktuelna pandemija, na dobrom smo putu da postignemo cilj, kaže za „Vesti“ mr Vladimir Kokanović, koji je od sredine oktobra na mestu predsednika Saveza Srba Slovenije (SSS), krovne organizacije srpskih KUD-ova u toj zemlji.

Kokanović ističe da je korona sve poremetila, ali da oni nastavljaju da planiraju.

– Ova situacija, koliko god strašna bila, naterala nas je da više razgovaramo, da se bolje upoznamo. Ljudi se oslobađaju, daju predloge, definišemo projekte, koje ćemo, ako Bog da, realizovati sledeće godine. Posebno me raduje da vidim da niko nije odustao od naše stvari, očuvanja srpske tradicije van matice – pun entuzijazma kaže naš sagovornik.

Grad duhova

Kojim dobrom ste u Beogradu?

– Na odmoru sam, a uželeo sam se da vidim roditelje i Beograd. Naravno, prvo sam se testirao, budući da dolazim iz žarišta, mada sad nije uopšte dobra situacija ni kod vas.

Kakva je situacija u Ljubljani?

– Alarmantna, toliko da se iz opštine u opštinu može samo uz posebnu dozvolu. Rade samo prehrambene prodavnice, benzinske pumpe i apoteke. Sve je zatvoreno, pa me Ljubljana pomalo podseća na grad duhova. Narod je prilično preplašen jer je skoro 3.000 zaraženih na dnevnom nivou što je mnogo za malu zemlju poput Slovenije. Neko kaže da je zdravstveni sistem pred kolapsom, ali se nadam da ipak neće doći do toga.

Kako tokom pandemije funkcionišu srpski KUD-ovi u Sloveniji?

– Trenutno su potpuno zabranjena okupljanja više od pet ljudi, ali bitno je da se komunikacija održava, da imaju teorijske časove. Folklor nije igra jednog čoveka, teško je da je igra sam, a probe mnogo nedostaju članovima. Mnogima je to ventil, svakako nešto čemu se pristupa iz čiste ljubavi. Da ne pričam o pozitivnoj energiji i emociji koja inače postoji u tim društvima, a pogotovo kad si daleko od svojih i svoje zemlje.

Koliko ih je prišlo SSS?

– Slovenija je mala zemlja, ali može da se ponosi velikim brojem srpskih KUD-ova sa dugom tradicijom. Nisu nam prišla sva društva, u okviru Saveza je njih 14. Ostvarujemo kontakt i sa ostalima i već nas prepoznaju kao referentnu srpsku organizaciju u Sloveniji. Radimo na tome da se jače povežimo, a s ponosom mogu da kažem da su nam pristigle prijave za prijem novih društava u Savez.

Jedan ste od osnivača SSS (jun 2019), a nedavno ste jednoglasno izabrani za predsednika na vanrednoj skupštini. Da li je bilo propusta u radu prethodnog rukovodstva?

– Uvek se može reći da nešto može biti bolje. Sednica nije održana samo da bi se izabralo rukovodstvo već da bismo se prilagodili novim potrebama srpske zajednice, a i Savez se proširio te ga je trebalo postaviti na jače temelje. Videli smo da se neke stvari moraju menjati i to smo sproveli u delo, a ja sam prepoznat kao neko ko sve to može da iznese. Izmenili smo Statut i čitavu organizacionu šemu kako bismo sva društva uključili u rad Saveza. Sada imamo Predsedništvo, kao operativno telo, koje o svom radu obaveštava Izvršni odbor u kojem je po jedan predstavnik svakog KUD-a, člana SSS. Time je komunikacija sa članstvom podignuta na viši nivo.

Časovi jezika i istorije

Kako napreduje projekat uvođenja srpskog jezika kao dopunske nastave u slovenačkim osnovnim školama?

– Osam nastavnika od oktobra drži onlajn časove za nešto više od 800 đaka u 60 grupa. Uskoro će se uključiti i ostali prijavljeni (oko 650). Reakcije su fantastične! Deca se i dalje prijavljuju, što me posebno raduje jer vidim da žele da uče srpski jezik i srpsku istoriju. Ako bude potrebe, angažovaćemo honorarno još nastavnika. Počeli smo da pravimo plan za narednu generaciju, sa čim bi u realizaciju trebalo da krenemo već u januaru. Kakva je situacija, nemoguće je išta predvideti, ali mi radimo kao da će sve ići redovnim tokom.

Šta se dešava sa Svesrpskim saborom?

– Biće realizovan do kraja godine. Naš godišnji projekat Svesrpski sabor ima za cilj promociju srpskih KUD-ova u Sloveniji i srpske istorije, kulture i tradicije kroz raznovrsne sadržaje. Eminentni stručnjaci će o etnomuzikologiji i srpskoj igri edukovati sve zainteresovane, ne samo KUD-ove. Neki sadržaji biće organizovani onlajn kroz radionice i seminare, dok će određeni programi, ipak, biti organizovani uživo, o čemu ćemo blagovremeno obaveštavati na našem sajtu. Imamo mnogo projekata u planu, koji čekaju da korona popusti.

Kakva je saradnja sa srodnim organizacijama u okruženju?

– Imamo odličnu saradnju sa savezima Srba u Italiji i Francuskoj i Miholjskim zborom iz Crne Gore, s kojima smo sproveli nekoliko humanitarnih akcija. Tu su i savezi iz Austrije i Švajcarske kao i humanitarna organizacija Odbor za KiM iz Banjaluke. Pomenuo bih izuzetnu saradnju s organima Republike Srbije, našom maticom, i s Republikom Srpskom. Izdvojio bih SPC, koja okuplja veliki broj Srba vernika i koja je podržala našu ideju o dopunskim srpskim časovima i mnogo nam pomogla u širenju te priče među parohijanima. Crkva je prikupila veliki broj prijava, a to je samo jedan od primera naše odlične saradnje.

Podrška Beograda

Kako je prošla akcija Podrži heroje (medicinare), koju su „Vesti“ svojevremeno najavile?

– Upravo tu akciju smo organizovali zajedno sa pomenutim srpskim savezima i to u prvom naletu pandemije kad je sve bilo nepoznanica oko novog virusa, a medicinski materijal nije bio toliko dostupan osoblju. Osim da im pomognemo, želeli smo da pošaljemo poruku da najveći teret nose upravo svi medicinski radnici, ne samo lekari. Brzo smo se organizovali i krenuli u realizaciju, a imali smo i podršku medija, na čemu se i „Vestima“ zahvaljujem. Bila je to uspešna akcija na koju smo ponosni, odličan primer šta sve možemo da uradimo kad smo ujedinjeni oko dobre ideje.

I dalje se ne zna tačan broj Srba u Sloveniji, ali ne odustajete od statusa nacionalne manjine?

– Teško je reći koliko zaista ima Srba u Sloveniji, pogotovo poslednjih godina kada je veliki broj pristigao „na rad“. Sasvim sigurno nas je više od 100.000 i ako ne najveća, jedna smo od najvećih etničkih zajednica. I dalje nemamo status nacionalne manjine poput Italijana i Mađara. Država Slovenija tvrdi da samo zajednice koje su tamo dugo nastanjene mogu da dobiju taj status. Po tome ga Srbi zaslužuju jer postoje zvanični podaci koji govore da Srbi, samo u Beloj Krajini, žive od XV
veka.

Zašto država Slovenija ignoriše te argumente, a imamo dobre odnose sa njom?

– Možemo samo da nagađamo. Pretpostavljamo da maloj državi nije u interesu da vrlo brojnoj etničkoj zajednici da legitimitet. To je, ipak, stvar političke volje. Ono što možemo je da radimo na tome da se činjenice što dalje čuju i zato ćemo organizovati predavanja na tu temu. Borićemo se da dobijemo što bolje uslove, iako ti uslovi i sada nisu loši. Vidite kakav pritisak trpe Srbi u Crnoj Gori. Mi nemamo probleme tog tipa, ali to svakako ne znači da ćemo odustati od želje da Srbi dobiju status nacionalne manjine, zašta imaju političku podršku matice. Ostaje cilj da povežemo sve Srbe, okupimo srpski korpus u Sloveniji, koji nije mali.

Posebna emocija prema matici
Sada ste u tesnoj vezi sa KUD-ovima. Da li ste nekada trenirali folklor?

– Veoma kratko, kao mali. Trenirao sam vaterpolo i bio juniorski reprezentativac tada SCG, na šta sam veoma ponosan. Trenirao sam i džudo, treniram ga i dan-danas, ostalo mi je da položim za crni pojas. Mislim da je folklor veoma bitan za razvoj deteta, a znam i mnoge džudiste koji zbog koordinacije idu na folklor

Otkud magistar ekonomije i sportista u SSS?

– Kada čovek ode u dijasporu, javlja se posebna emocija prema matici i želja da budeš u kontaktu sa „svojim ljudima“. Okupljanje sa svojima se podrazumeva, ali ne kao obaveza već kao zadovoljstvo. Definisali smo niz problema srpske zajednice, a jedan od najvećih bio je taj što nismo jedinstveni, nismo pod jednom „kapom“ iako je bilo ranije pokušaja. Tako smo odlučili da formiramo SSS kao krovnu organizaciju.

Servis građanima

SSS prvenstveno povezuje srpske KUD-ove, ali ste otišli dalje s ovim projektom.

– Naš generalni sekretar ima čitav tim ljudi, koji se bave administrativno-finansijskim, ali i pravnim pitanjima. Pravni tim nam je izuzetno bitan budući da nam stižu brojna pitanja pravne prirode, iz Slovenije, ali i iz Srbije, tipa šta sve treba za dobijanje vize, koja dokumenta za prelazak granice, kako rade upravne jedinice… Sada smo svojevrstan servis građanima, koji je prirodno nastao jer su nam se ljudi i ranije javljali sa sličnim pitanjima. Mi ih preusmerimo dalje na naše ljude i tako dođu do odgovora. To je primer kako SSS spaja našu zajednicu na raznim nivoima.

Povezivanje sa decom s Kosova

Da li je u planu novo putovanje dece u Srbiju kakvo ste organizovali prošlog leta?

-To je bio prvi projekat realizovan odmah po osnivanju Saveza. Autobus pun naših mališana iz Slovenije dovezli smo prošlo leto u Beograd pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Obišli su brojne znamenitosti u prestonici i okolini. Njihovo oduševljenje ne mogu da vam opišem rečima. Postoji ideja da to ponovimo, ali sve zavisi od pandemije.

Kojem projektu se posebno radujete?

– Želja nam je da sada bar jedan autobus dece iz Srbije i iz srpskih enklava na Kosovu dođe na slovenačko primorje. Želimo da deci u kosovskim enklavama pošaljemo poruku da nisu sami i da na njih mislimo. Projekat je suštinski pripremljen, čekamo da se stvore uslovi za realizaciju.

Kazniti krvnike, slaviti heroje
Mislite li da je pravda dostižna u pogledu Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija?

– Više nije tajna kakva su zlodela dole počinjena nad srpskim narodom. Iako spora, verujem da pravda jeste dostižna, a videćemo kako će dalje ići proces. Želim da verujem da će pravda biti sprovedena za mog života. Važno je da čitav svet zna za zlodele nad Srbima kao i za srpske heroje poput onih sa Košara i Paštrika. To je nešto što treba promovisati u dijaspori i pričati našoj deci, da se heroji ne zaborave.

Živeo u pola SFRJ

Vladimir Kokanović je rođen u Zagrebu, a odrastao je i školovao se u Beogradu. Studirao je bankarsto (finansijske analize), magistrirao ekonomiju, a od 2016. živi u Ljubljani zbog posla (radi za jednu multinacionalnu firmu).

„Zaboravljamo ono što su znali naši nepismeni preci kada su obnavljali svoju državu. Tu spoznaju, koju mi uporno ignorišemo, odrešito je formulisao Dositej Obradović, koji je rekao: srpsko pitanje je kulturno pitanje“, kaže Duško Pevulja.

Ugledni banjalučki profesor Srpskog jezika i književnosti, teoretičar kulture, esejista te glavni urednik književnog časopisa “Srpski pregled” nedavno je objavio knjigu “Čitanje postupaka” (Zadužbina Petar Kočić Banjaluka-Beograd), zbornik književnih kritika i kritičkih ogleda u kojima se u posljednje dvije decenije bavio domaćom književnom i kulturnom scenom.

U razgovoru za „Srpskainfo” govorio je o samoj knjizi, motivima za njeno pisanje, manjku argumentovane kritičke misli, svom uredničkom radu, a najviše kulturnom pitanju Republike Srpske, koje se po njegovom mišljenju marginalizuje i većim dijelom svodi na populističku zabavu.

Vaša knjiga „Čitanje postupaka“ je pred publikom. Oko riječi „Čitanje“ u naslovu nema dileme, iako živimo u vrijeme nečitanja, ali „postupke“ nam morate objasniti, kao i motive za njihovo spajanje u nazivu jedne knjige?

Saglasan sam da sa vama da živimo u vremenu koje obilježava nesrazmjera između pisanja i čitanja. Paradoksalno rečeno: piše se sve više, a čita sve manje! Riječ čitanje u naslovu moje knjige podrazumijeva kritičarski doživljaj, razumijevanje i interpretaciju književnih djela koja su bila predmet moga interesovanja. Prema mome shvatanju, ključni zadatak onoga ko o knjigama piše i rasuđuje, jeste da uoči, opiše i, po mogućstvu, objasni postupke književnog stvaranja, naročito one segmente koji čitaocima koji nisu stručnjaci promaknu ili na njih ne obrate potrebnu pažnju.

Knjiga je podjeljena na nekoliko temata, ali pojam kritike i kritički se često ponavlja kroz tekstove. Kako stojimo sa kritičkim osvrtom i mišljenjem u našoj književnoj i kulturnoj stvarnosti?

-O knjigama o kojima sam pisao, a knjiga „Čitanje postupaka „ donosi samo jedan manji izbor književno kritičkih tekstova koje sam po novinama, stručnim i naučnim časopisima objavio u posljednjih dvadeset godina, nastojao sam da uvijek iznesem, implicitno ili neposredno, određeni vrednosni sud. Suština svake kritike, pa i one koje nazivamo književnom, je upravo u tome. U suprotnom ona gubi svoj smisao. Međutim, u više tekstova ja kritički govorim o prilikama u kulturi u Republici Srpskoj i uopšte o statusu kulturnih sadržaja u svijesti onih koji oblikuju kulturnu i javnu svijest. O tome čovjek, ako ozbiljno pristupa onome čime se profesionalno bavi, mora govoriti isključivo kritički, jer pozitivnih primjera ima tek sporadično.

Mi u Republici Srpskoj, kojima su puna usta priče o stvaranju države, ono što su znali naši nepismeni preci kada su obnavljali svoju državu, podnoseći za te napore velike žrtve. Tu spoznaju, koju mi uporno ignorišemo, odrešito je formulisao Dositej Obradović, koji je rekao: „Srpsko pitanje je kulturno pitanje!“ Dovoljno je za orijentire u ovakvim vremenima, prelomnim i prekretničkim, uzeti samo ono što su o stvaranju države i njenom utemeljenju govorili naši istaknuti intelektualci i pisci. U knjizi, a često i u svojim javnim nastupima, citiram čuvene Dučićeve riječi: “Gde se štedi na kulturi, društvo počiva na laži, a država na nesigurnosti. Nikad ni jedan narod nije propao trošeći na svoju kulturu pre nego na sve drugo”. Evo Vam u ovim riječima sažeto da sažetije ne može, izloženog nacionalnog pitanja. Ali, do koga to danas dopire u Republici Srpskoj. Mi smo društvo koje je porazilo sve temeljne vrijednosti koje smo kao narod nekada imali, bez koje postojanje postaje puko statiranje. Sve je na prodaju: politički stavovi i uvjerenja, javno izgovorena riječ, osnovni moralni principi, vjera i nacionalnost. I sve to zarad mrvice vlasti i koristi, koja se uglavnom ne mjeri mrvicama, koja iz toga proizilazi. To je za mene zastrašujuće. Potiru se razlike, neistomišljenici se proglašavaju za protivnike ili neprijatelje, dok se ta ubistvena unisonost u javnom diskursu naziva jedinstvo. Skerlić je davno upozoravao: „Tamo gdje svi isto misle, niko ništa ne misli!“ I opet je pjesnička riječ ubjedljivija od bilo čega što u ovom trenutku možemo smisliti pvodom ovog oporog inventarisanja. Milan Nenadić u pjesničkom ciklusu “Strašni sud” na jednom mjestu kaže: „Ludilo nema kapije. Šta će ludilu straže. Ovde se svaki zakon razbije. Da blista ludak neporažen: Odozdo gleda Niko, Odozgo bulji Svejedno – Jedno, pa jedno.”

I što je možda najopasnije, sve se podvodi pod lažni patriotizam, čime se obesmišljava to plemenito osjećanje koje obremenjuje svakog pojedinca. Slobodan Jovanović je pisao u svom testamentarnom tekstu “Jedan prilog za proučavanje nacionalnog karaktera” da nacionalizam sam po sebi ne predstavlja nikakvu vrijednost, već mu vrijednost pribavljaju sadržaji koje mu prislužujemo. Mjera našeg patriotizma danas, odnosno njegovog naopakog poimanja i zloupotrebe, koja vrhuni u podjeli na patriote i izdajnike, već je magistralno opisana u Domanovićevoj „Stradiji”. Jedan od junaka ove čudesne, i kod Srba na žalost uvijek aktuelne pripovijetke, kaže: „Život su naši stari žrtvovali za ovu zemlju, a mi se još predomišljamo da li za nju samo čast svoju da žrtvujemo!„

Iz ugla nekog ko prati i predaje Srpsku književnost, kako gledate na njeno stanje danas, posebno na prostoru zapadno od Drine. Nikad se više ne izdaje, ali nikad se manje nije čitalo, ozbiljna književna kritika je kao što smo pomenuli mahom isčezla izvan krugova stručne štampe, a bilo kakav programski pristup književnosti ostaje samo skup lijepih želja?

-O tome pokušavam skromno da govorim u knjizi „Čitanje postupaka”. U takvom jednom ambijentu, o razložnoj, argumentovanoj, kritizerstva lišenoj kritici, suludo je govoriti o svakoj vrsti kritičke djelatnosti, pa i one koja pripada područjima književnosti i kulture. Tamo gdje, govorio je umni Radovan Samardžić, „caruje primitivna politička netrepeljivost, gospodari duhovni primitivizam.“

Kao čitalac, teoretičar i pisac kako gledate na stanje književne scene Republike Srpske nekih 25 godina kasnije od osnivanja njenog matičnog književnog udruženja. Jubilej je zvanično proslavljen, ali djeluje da se pisci, mahom oni najtalentovaniji i njihovo Udruženje nalaze u velikom raskoraku?

Ne pripadam Udruženju književnika Republike Srpske pa nije lijepo ni da komentarišem njihov rad, ali iskreno ne vidim da preduzimaju išta što je vrijedno ozbiljne pažnje. U krug se već četrdeset godina vrte isti ljudi, pitam se samo kako više nisu dosadili sami sebi. Sve što organizuju, a vole to paradno i manifestaciono, uglavnom je lišeno bilo kakve vrijednosti. Meni je uvijek dobar primjer za tu vrstu (ne)rada organizacija Kočićevog zbora, gdje se sa piscima, koje uglavnom niko ne čita, udruže nadobudni i primitivni političari, priređujući nam svake godine manifestaciju koja predstavlja javno ponižavanje velikog pisca. Za razliku od pisaca koji u tome učestvuju, Kočić je i danas živ i čitan i, uvjeren sam nakon što sam priredio nekoliko knjiga o njemu, ne bi odobrio skoro ni jedan sadržaj koji je sastavni dio programa u njegovu čast. Vidim da je i ova književna bratija, alava na nagrade i priznanja, po ugledu na političare, počela da dijeli zahvalnice i priznanja i da se udvara politici na jedan tragikomičan način. I tu se približavamo Domanovićevoj Stradiji: „počeće da podozrivo gledaju na građane koji na ulicu izađu bez nekoliko ordena na prsima!”

Jedna od proznih formi, kojom se bavite posebno u knjizi jeste kratka priča, koja je danas u jednoj fazi javne marginalizacije u odnosu na roman, pa čak i poeziju. Isčezava polako iz novina i časopisa, opstaje u rijetkim antologijama. Šta su po vama uzroci i vjeruje li u njen opstanak u modernoj književnosti?

-Vjerujem u snagu i opstanak karaktke priče koja u srpskoj književnosti ima bogatu tradiciju i velike njene majstore. Veliki pisac se vidi upravo u tim krakim formama. Kod nas je specifičnost i to snažno zaleđe usmene pripovjedačke tradicije, u kojoj presudnu ulogu imaju kratke forme. Problem kratke ili novinske priče jeste u tome što su novine i časopisi prestali da je objavljuju i tako približavaju čitaocima.

Generalno, kako gledate na odnos društvenih institucija u društva uopšte prema kulturi, ne samo kroz prizmu njenog finansiranja, već i njenog naučnog, sistemskog vrednovanja i čuvanja u trenutku, kada se više bavimo zaboravom, nego njegovanjem sopstvenog kulturnog identiteta?

-Kao što sam već naglasio, u situaciji kada je kultura u društvenom istemu vrijednosti statusno marginalizovana i potcijenjena, svi ozbiljni, inače malobrojni pokušaji, ostaju bez odjeka. Evo samo nekoliko primjera za razmišljanje. Naš grad se kandiduje za evropsku prestonicu kulture, a nema nijednu književnu reviju, književno glasilo koje bi izlazilo makar mjesečno, koje bi trebalo da predstavlja kulturna pluća Banjaluke, prostor gdje bi se ispoljavalo kulturno raznoglasje i različiti tonovi, kao izraz duhovnog pluralizma. Od međuratnog perioda u Banjaluci nije izgrađena nijedna kulturna institucija. Ove koje postoje, uglavnom se ne bave svojim poslom, poput Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, koja jedva da daje znakove nekog života, koja je u uslovima dramatične ugroženosti srpskog jezika ugasila, osnovani a nikad istinski oživotvoreni Institut za srpski jezik. Nadobudnim gradskim ocima, čija samouvjerenost i neprikosnovena arbitrarnost počiva na neznanju i neiskustvu, treba poručiti da se regionalnim centrom postaje istinskim kulturnim sadržajima a ne lakom zabavom. I danas je Banjaluka na bivšem jugoslovenskom kulturnom prostoru prepoznatljiva po časopisu „Putevi“, a ne po nastupima zabavljača.

Istinski dragulj književnosti

Godinama ste radili ili uređivali književne časopise poput „Zmijanja“ i „Krajine“, trenutno radite urednički posao u „Srpskom pregledu“. Koliko je (ne)zahvalno raditi taj posao u ovom trenutku i kakvi su planovi u toj oblasti?

-Jedno kratko vrijeme sam uređivao knjževnu reviju „Zmijanje”, a zatim skoro jednu deceniju časopis za književnost i kulturu „Krajina”, koji je u posljednjih dvadeset godina ostavio značajan trag u kulturi ovog grada i Republike Srpske. Trenutno, sa grupiom prijatelja, entuzijasta i posvećenika, uređujem časopis „Srpski pregled.” Uz velike finansijske poteškoće i volonterski, treba li to uopšte naglašavati. Iako su izašla tek četiri broja, ovo glasilo već stiče pozitivnu reputaciju. Pred kraj ove godine smo, u posebnoj biblioteci, objavili prvi srpski književni časopis „Slaveno-srpski magazin”, po prvi put na savremenom srpskom jeziku. Ovaj časopis, čiji je jedini broj u Veneciji izašao prije 250 godina, priredio je čuveni srpski pisac iz druge polovine 18. vijeka Zaharija Orfelin. Ponosni smo na činjenicu da se upravo u Banjaluci, ponavljam, prvi put u savremenom jezičkom ruhu (prevodilac Borivoj Čalić), pojavila kultna knjiga srpske književnosti i kulture, njen istinski dragulj.

Banjaluka, 05.01.2019