Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” Крањ свечано прославило Савиндан, славу друштва и свог заштитника Светог Саву

Славска свечаност одржана је 27. јануара 2023. у просторима друштва у Крању. Прије самог славског обреда Милош Милић, предсједник друштва, поздравио је све присутне чланове друштва и госте међу којима су били Јанез Черне, замјеник начелника Градске општине Крањ, Соња Машић, вијећник Градске општине Крањ, Митар Вујиновић, вијећник Градске општине Крањ и предсједник Културног друштва „Брдо” Крањ, Крстан Шућур, предсједник Српског културног друштва „Петар Кочић” Крањ, Драгиша Милић, један од оснивача и први предсједник СКПД „Свети Сава” Крањ, Милан Аксентијевић, пријатељ друштва, Гојко Николић, Жељко Савановић и Зоран Зец, донатори друштва. Поздравио је и Бориса Манојловића, донатора друштва, који није био на слави. Милош Милић се захвалио свима да су се одазвали позиву и дошли на славу друштва, а затим је дао ријеч Јанезу Чернету, замјенику градоначелника Крања, који је у свој честитки и веома лијепој бесједи рекао:

„Чланице и чланови, поштовани гости, прије свега хвала предсједнику за позив и преносим вам лијепе честитке од Градске општине Крањ за ваш празник. Данас српски народ обиљежава Савиндан. Свети Сава је био једна од највећих историјских личности српског народа, зачетник српске духовности и покровитељ свих свјетовних организација. Записи, ако се тачно сјећам, увијек су га описивали као човјека који је много знао, увијек желио помагати, саслушати, па и дијелити савјете или то све заједно даје. Али ако слиједимо томе желио је неку јаку заједницу, што значи повезивање. То што вјерује је да је Свети Сава, па уопште и српска заједница у Крању успјела достићи је достигла веома јако, односно јако повезивање, чему је данас симбол у суштини Свети Сава. Тако да смо радосни да вас имамо, да је Крањ отворен град, отворено друштво, гдје се повезујемо, гдје знамо саслушати, гдје знамо помагати и много вам се захваљујем у име Градске општине Крањ да сте такви какви јесте, да сте се знали повезати, да знате очувати вриједности српскога народа, да чувате вриједности језика, традиције, што је веома похвално и много тога се можемо научити од вас, те јаке заједнице. То повезивање, мислим да је значајно за све нас, да овдје живимо, да је овдје наш дом и да имамо јаку заједницу и да знамо саслушати. Тако да вам данас желим срећно, срећан вам празник друштва и срећна слава”.

Након лијепе и дирљиве бесједе Јанеза Чернета приступило се славском обреду који је обавио јереј Бранислав Тодорић уз саслужење Драгише Лазовића.  Послије освећења и благосиљања славског колача, жита и славске трпезе, обављено је ломљење славског колача које су обавили Љубиша Гојковић, кума славе и Милош Милић, предсједник друштва, а домаћице су затим све присутне и госте послужиле славским житом и славским колачем. Послије тога отац Бранислав је у својој здравици одржао и пригодну бесједу у којој је рекао:

„Цијењени предсједниче, срећна слава Свети Сава теби и овдје у дому овога друштва, да много година прослављате, да вас Господ Бог благослови и да подари свако добро. Желим да поздравим и господина замјеника градоначелник Градске општине Крањ и све предсједнике културно умјетничких друштава и све вас окупљене госте, на овој великој, можемо рећи, прослави овога друштва, а то је прослављање Светога Саве као заштитника овога друштва, а уједно слава свих нас Срба, јер знамо ко је био Свети Сава, каквим је животом живио и шта је допринио нашему роду српском, а то је да га прослављамо. Послије Божића, великога празника, свакако да се увијек сјећамо и да не можемо заборавити 27. јануар као исто на ни 7. јануар, јер управо то је процват и нашега друштва, цјелокупнога српскога уједињенога у држави у цркви и у свему оном је што је израсло из тога и допринијело да ми данас ево из матичне државе из које смо се доселили очувамо коријене онога што нам је Свети Сава оставио. А оставио је на првом мјесту да будемо људи овдје на земљи и да служимо Господу Богу и једни међу другима да имамо велике љубави, а да не говоримо о његовом животу, јер то је како можемо рећи три дана да причамо опет о великој личности мало би било шта казали. Иако је био светац божији на земљи и одрекао се земаљскога пријестола, ипак, он је постао и остао у земљи те утемељивач и српске државе и српске цркви, јер је много дао уплива и на владаре своју браћу, мирио их завађене и све оне како можемо рећи којима је било потребно од великих до малих. Оснивајући прво школе, учећи нас писмености учећи нас свему ономе што би могли показати и кренути пут у даљи свијет. Све нам је то Свети Сава омогућио и прве болнице поред школа. Све се то сливало уз манастире српске цркве и зато је управо историја српскога народа не издвојива од цркве. Једно другим се прожима и тако је остало у вијекове. Онај ко не разумије и није упућен у историју, њему то можда није схватљиво, али од нас гдје год била, како можемо рећи државност увијек је била и црква и тако је то функционирало. И тако је то остало, употпуњавала се и помажући једни другима, савлађивали смо проблеме овога земнога свијета и дај Боже тако да и даље останемо да се молимо Светоме Сави првоме архиепископу српском, оснивачу наше свете цркве. Да та црква коју је он основао и даље је ми носимо и даље је у њој се Господу Богу молимо и произносимо молитве и да будемо благословљени гдје се год налазимо. Ми се данас молимо њему самоме да благослови како ово друштво, наш српски народ, па и овај град у коме се налазимо, да буде мира и слоге и свакога добра и Господ ће помоћи ако будемо истрајни, ако ваистину будемо имали оно што тражи од нас, а то је љубав према њему, самоме и љубав према сваком човјеку, овога земнога свијета. Све оно што је Господ створио, дато је човјеку на управљање, али исто тако, срећемо се у овоме земаљском свијету гдје имамо разних људи и добрих и лоших и све је то тако можемо рећи обједињено у овоме земном свијету све до онога дана и часа када ће бити одлучено добро од злога. Али ми смо ти којима је Господ дао слободу, а слобода је увијек да бирамо добро, зато живимо добро и неке Господ Бог благослови. На многе године да прослављате ову своју, како можемо рећи крсну славу вашега друштва и да вам Свети Сава буде на помоћ, да се трудите да умножавате своје друштво, да се оно не смањује, него да се повећава, што се каже да буде благословљено. Нека вас Господ све благослови и подари свој небески благослов. Да сте нам живи и здрави на многа љета. Свако добро од Господа Бога. Куме срећно ти кумство. Наздравље, спасење и свако добро од господа да буде. Амин”.

Након здравице и пригодне бесједе оца Бранислава Тодорића, приступило се славском ручку, а с обзиром на то да је слава пала у петак, припремљена је врло богата трпеза са разним укусним посним јелима.

Док су домаћини и домаћице износили јела на трпезу пјевачка група СКПД „Свети Сава” је уз музичку пратњу Паје Вученовића отпјевала неколико српских народних пјесама. Са пјесмом се наставило и послије славског ручка, а заиграло се и српско коло, као што је и уобичајено на славама, да се заигра и запјева.

Тако је Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” прославило Савиндан – свог заштитника, и не само свог, јер Свети Сава је заштитник васколиког српског народа и српски народ ће га поштовати и славити све док постоји. Чланови друштва и гости растали су се у нади да ће још много година славити своју славу, један од најстаријих обичаја не само у српском народу, већ и даље.

Текст и фото: Душан Јовановић

У свечаној сали КД ,,Брдо“ у Крању је пригодним програмом и чином резања славског колача обележена школска слава Свети Сава.

Више пута сте слушали или читали о животу Растка Немањића, али највише о њему знају наши ђаци који су рециталима, драмским текстовима и песмом одушевили бројну публику.

У школама широм Србије и Републике Српске, као и унутар бројних организација у дијаспори је прослављена школска слава Свети Сава. Уз „Химну Светом Сави“ ђаци су обележавали дан посвећен првом српском просветитељу.

Дела која је Свети Сава, рођен као Растко Немањић (1175 – 1236) оставио иза себе превазилазе оквире просветитељства. Начином на који је живео принц из лозе Немањића, монах, дипломата, књижевник и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве поставио је темеље нашег духовног пута којим ходамо дуже од осам векова.

Светосавље или завет Светог Саве обухвата и образовање, али и честитост, поштење, посвећеност, послушност, човекољубље, висок морал, пристојност, јединство, измирење, саборност, савест, разум… Темељ његовог завета је православље, истина и вера у живот вечни.

„Духовна наука није игра, нити речи безумља људских мисли, него је то проповедана Света вера Божија на којој су основани свети чинови у Исусу Христу Господу нашем, о коме пророци Светим духом прорекоше и апостоли научише, и мученици исповедаше, и сви свети сачуваше…“,

беседио је тако Свети Сава

Ученици Српске допунске школе у Словенији су извели драмски комад „Крсна слава – Свети Сава“, који је осликао време у коме је просветитељ живео. Организацију приредбе и овог симболиком испуњеним комадом је на себе и овога пута преузела учитељица Нeвена Ступар.

Протојереј-ставрофор Будимир Галамић је на  радост и част ученика узео учешће у самој приредби. Био је то својеврсни час веронауке и народне традиције, осмишљен тако да својим поукама ученике припреми за живот. Захвалност дугујемо СПЦ у Крању, организаторима и председнику КД ,,Брдо“, као и родитељима који су се потрудили да се овај празник обележи достојанствено, свечано и предано, онако како наш просветитељ заслужује.

Невена Ступар

Српско културно просветно друштво „Свети Сава“ успешно реализовало пројекат из литерарне делатности друштва

Рецитал под називом „Ала је леп овај свет“, посвећен великом српском песнику Јовану Јовановићу Змају, одржан је 28. маја 2022. у просторима СКПД „Свети Сава“ у Крању, пред око шездесетак посетилаца који су са великом пажњом и интересовањем пратили извођаче који су својим извођењем приказали само мали део огромног књижевног стваралаштва Чика Јове Змаја.

У поздравном говору Душан Јовановић је прво навео о каквом се пројекту ради и жељи да друштво кроз рад литерарне секције прикаже у што већој мери стваралаштво српских књижевника, пре свега песника.

Програм рецитала је био распоређен у шест блокова, у сваком блоку речено је понешто о Јовану Јовановићу Змају, затим рецитовано неколико његових песама, а на крају сваког блока отпевана је једна песма компонована на стихове овог великог песника.

У прво блоку прво је Душан Јовановић нагласио да је Јован Јовановић Змај био један од највећих лиричара српског романтизма, а затим навео неке податке из његове биографије, његовом пореклу и школовању у Новом Саду и другим местима, као и о песниковим првим почецима, затим студирању у Пешти, Прагу и Бечу.

Након тога Душан Јовановић је прво рецитовао три Змајеве песме из других збирака, а то су „Кад се сетим”, „Моје небо, јер је мутно” и „Сунце и ветар”, да би потом истакао да су следеће песме из збирака „Ђулићи” и „Ђулићи увеоци”. Из збирке „Ђулићи” одрецитовао је прво песму „Разговор са срцем”, а онда и песме, које су иначе означене само римским бројевима, „И ти си храбра била” и „Пола срце, пола камен”.

За музички део рецитала побринули су се Сара Митровић, сопран и Марко Чушин, хармоника, а у прво блогу је Сара Митровић уз музичку пратњу Марка Чушина отпевала песму „Кад сам био на твом гробу”.

Други блок је такође почео казивањем о песнику и његовом животу, његовом упознавању са својом будућом супругом Еуфрозином-Розом, коју је прекрстио у Ружу, свадби на Савиндан 1862. и разлогу, због љубави и срећног породичног живота, да напише циклус (збирку) песама „Ђулићи”. Наведен је и његов рад у Пешти, као због чега је добио надимак Змај.

У овом блоку Душан Јовановић је рецитовао песме: „О, погледај звезде јасне”, „Љубим ли те… ил’ ме санак вара”, „Кажи ми, кажи”, „И молио сам очи”, Јеси л’ ме жељна, драга?” и „Та не бој се, није тако”

На ред је дошла музика, а Сара Митровић је уз свирање Марка Чушина отпевала песму „Небо је тако ведро”.

У трећем блоку Душан Јовановић је навео како је Змај завршио студије медицине, вратио се у Нови Сад и почео своју лекарску праксу. На позив Панчеваца, преселио се у Панчево где је радио као општински лекар и покренуо хумористички лист „Жижу”. Наводно је више живео од писања (хонорара) него од лечења. Овде га је убрзо задесила породична трагедија, умрла су му деца, а потом и жена Ружа. Из ове породичне трагедије произишао је низ елегичних песама објављене под заједничким називом „Ђулићи увеоци”.

Душан Јовановић је у наставку одрецитовао још шест песама Јована Јовановића Змаја, а то су: “Ала је леп овај свет”, — што је и насловна песма овог рецитала, затим „Љуби мене, љубованко”, „Свет ће читат’ песме моје”, „Ој, љубави, видовита вило”, „Дај ми руку, да је видим” и „Имам песме, ако немам злата”.

„На те мислим” је једна од најпознатијих Змајевих песама која је компонована и која се веома често пева, а како то изгледа дочарала нам је Сара Митровић уз изврсну пратњу хармоникаша Марка Чушина.

Четврти блок је такође почео казивањем о животу Чика Јове Змаја и његовом односу до пријатеља и познаника, као и о његовом лекарском позиву и службовању у разним местима, а затим и о његовој смрти 14. јуна 1904. у Сремској Каменици.

У овом блоку Душан Јовановић је казивао стихове песама: „Празан је листак овај”, „Нагиздаћу те душо”, „Накићени твоји свати”, „Хоће да се и насмеју”, „Душо моја, шта сам снио” и „Песмо моја, закити се цветом”.

На ред је дошла још једна музичка нумера, свакако најпознатија Змајева песма која је компонована и која се веома радо пева и слуша, а то је песма „Тихо ноћи, моје сунце спава”, коју су одлично извели Сара Митровић, као сопран и Марко Чушин пратећи на хармоници.

Почетак петог блока био је посвећен књижевном раду Јована Јовановића Змаја наводећи да су две најбоље збирке песама „Ђулићи” и „Ђулићи увеоци”. Споменуте су и друге Змајеве збирке као „Певанија” и Друга певанија“, затим „Смиље”, збирка са богољубивим и родољубивим темама. У прози је написао једну песничку легенду („Видосава Бранковић”) и један шаљиви позоришни комад („Шаран”) 1866. године.

Јован Јовановић Змај бавио се и преводилачким радом, преводећи дела из мађарске, немачке, руске и енглеске литературе. Поред „Змаја”, уређивао је сатиричне листове „Жижу” и „Стармали”. Од 1880. па до смрти издавао је дечји лист Невен, најбољи српски дечји лист тог времена.

У овом блоку Душан Јовановић је одрецитовао следеће песме Јована Јовановића Змаја: „Путујемо. Воз нам лети”, „Ђулићи, Ђулићи”, „Село је сунце јарко”, „Небо гори, звезде горе”, „Ти ме питаш, што те гледам“ и из збирке Ђулићи увеоци” песма „Све што даље време хити”.

За крај програма Сара Митровић је уз пратњу Марка Чушина на хармоници, отпевала веома популарну и лепу песму, као што су и све друге Змајеве, „Зрачак вири кроз гранчице”.

У одјави програма Душан Јовановић се захвалио свима који су учествовали у припреми и реализацији овог пројекта, који је иначе подржан и суфинансиран од стране Јавног фонда Републике Словеније за културне делатности (JSKD), а посебно нагласио подршку за овакве пројекте од стране председника друштва и свих оних који присуствују оваквим догађајима. Изван програма одрецитовао је и песму Јована Јовановића Змаја „Још нас има што кличемо, ја сам Србин сав“. Након тога дао је реч Милошу Милићу, председнику Српског културно просветног друштва „Свети Сава“ Крањ.

Милош Милић се захвалио учесницима на веома лепом и квалитетном програму и одличном извођењу а затим у знак сећања на овај догађај поделио захвалнице и скромне поклоне.

Дружење учесника у програму и посетилаца настављено је уз закуску коју су припремиле вредне домаћице друштва.

Текст: Душан Јовановић

Фото: Драгиша Лазовић