Српско културно просветно друштво „Свети Сава“ организовао Међународни светосавски фолклорни фестивал уз учешће друштава из Словеније, Републике Српске и Аустрије

Након двогодишње паузе због опште познатих разлога СКПД „Свети Сава”  је 4. фебруара 2023. у Дому културе Кокрица организовао Међународни светосавски фолклорни фестивал уз присуство великог броја посјетилаца и учесника у програму. На почетку програма изведена је „Светосавска химна”, а затим су водитељке програма послије поздрава и уводног говора на бину позвале Јанеза Чернета, замјеника градоначелника Крања, који се веома топлим ријечима обратио свим учесницима у програму као и присутним гледаоцима. У свом говору Јанез Черне је истакао напоре СКПД „Свети Сава” у очувању и његовању традиције српског народа и похвалио њихов цјелокупан рад. Присутним се обратио и Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеније који је истакао тридесетогодишње дјеловање СКПД „Свети Сава” и улогу друштва   у његовом дјеловању на подручју културе и другим подручјима.

Водитељке програма су посебно поздравиле госте из Републике Српске, ГКУД „Алат – Swisslion” Требиње, Република Српска, а затим и донаторе друштва, који су помогли одржавање овог Фестивала, а који помажу и многе друге активности друштва.

Први су на бину ступили фолклораши СКПД „Свети Сава” Крањ, ветеранска група, који су одиграли игре из Груже. Млади фолклораши из Македонског културног друштва „Св. Кирил и Методија” из Крања приказали су, уз музичку пратњу њиховог оркестра, игре из Македоније. Да би овај Фестивал попримио међународни карактер, поред чланова македонског друштва и њихових игара, побринули су се и гости из Шкофје Локе, чланови Хрватског културног друштва „Комушина” који су одиграли игре из Босанске Посавине, уз пјесме у колу и музичку пратњу на виолини и шаргији.

Посебну пажњу публике изазвао је наступ гостију из Републике Српске, чланова Градског културно умјетничког друштва „Алат – Swisslion” из Требиња који су приказали игре из Херцеговине, које су на публику оставиле веома јак утисак. Из Херцеговине игром и пјесмом отишло се до ужичког краја, а ветеранска група Српског културног друштва „Петар Кочић” одиграла је игре из Ужица.

Програм је настављен сплетом српских народних пјесама у извођењу пјевачке групе Српског културно просвјетног друштва „Свети Сава” из Крања, да би потом отишли до Лесковца, када је фолклорна група Српског културног друштва „Завичај” из Клагенфурта извела кореографију са играма из околине Лесковца.

Увијек радо виђену кореографију са играма и пјесмама из Беле Крајине публици су представили чланови ветеранске групе Културно просвјетно спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице. Други гости из Аустрије, фолклораши Српског клуба „Никола Тесла” из Филаха, одиграли су игре из Ниша, а ветеранска група Културног друштва „Брдо” из Крања представила се играма из Димитровграда.

Гости из Требиња, фолклораши ГКУД „Алат-Swisslion” у свом другом учешћу у програму одиграли су темпераментне Влашке игре, да би потом и чланови СКПД „Свети Сава” у свом, такође другом наступу, одиграли игре из Пчиње.

На самом крају програма присутнима се обратио Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава” и у име друштва, организатора и домаћина Фестивала, као и у своје лично име захвалио се свим учесницима у програму као и посјетиоцима који су се окупили у великом броју. Затим је Милош Милић свим учесницима подијелио захвалнице за учешће у програму Међународног светосавског фолклорног фестивала. Посебно се захвалио гостима из Требиња и размијенио поклоне са Недељком Ламбетом, предсједником ГКУД „Алат-Swisslion”. Присутним се обратио и Недељко Ламбета, који се захвалио на позиву, учешћу на Фестивалу и гостопримству, а такође и похвалио српска друштва у Словенији која раде на очувању традиције српског народа у Словенији.

Дружење учесника у програму и посјетилаца настављено је уз добро расположење и музику у живо.

Текст и фото: Душан Јовановић

Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” Крањ свечано прославило Савиндан, славу друштва и свог заштитника Светог Саву

Славска свечаност одржана је 27. јануара 2023. у просторима друштва у Крању. Прије самог славског обреда Милош Милић, предсједник друштва, поздравио је све присутне чланове друштва и госте међу којима су били Јанез Черне, замјеник начелника Градске општине Крањ, Соња Машић, вијећник Градске општине Крањ, Митар Вујиновић, вијећник Градске општине Крањ и предсједник Културног друштва „Брдо” Крањ, Крстан Шућур, предсједник Српског културног друштва „Петар Кочић” Крањ, Драгиша Милић, један од оснивача и први предсједник СКПД „Свети Сава” Крањ, Милан Аксентијевић, пријатељ друштва, Гојко Николић, Жељко Савановић и Зоран Зец, донатори друштва. Поздравио је и Бориса Манојловића, донатора друштва, који није био на слави. Милош Милић се захвалио свима да су се одазвали позиву и дошли на славу друштва, а затим је дао ријеч Јанезу Чернету, замјенику градоначелника Крања, који је у свој честитки и веома лијепој бесједи рекао:

„Чланице и чланови, поштовани гости, прије свега хвала предсједнику за позив и преносим вам лијепе честитке од Градске општине Крањ за ваш празник. Данас српски народ обиљежава Савиндан. Свети Сава је био једна од највећих историјских личности српског народа, зачетник српске духовности и покровитељ свих свјетовних организација. Записи, ако се тачно сјећам, увијек су га описивали као човјека који је много знао, увијек желио помагати, саслушати, па и дијелити савјете или то све заједно даје. Али ако слиједимо томе желио је неку јаку заједницу, што значи повезивање. То што вјерује је да је Свети Сава, па уопште и српска заједница у Крању успјела достићи је достигла веома јако, односно јако повезивање, чему је данас симбол у суштини Свети Сава. Тако да смо радосни да вас имамо, да је Крањ отворен град, отворено друштво, гдје се повезујемо, гдје знамо саслушати, гдје знамо помагати и много вам се захваљујем у име Градске општине Крањ да сте такви какви јесте, да сте се знали повезати, да знате очувати вриједности српскога народа, да чувате вриједности језика, традиције, што је веома похвално и много тога се можемо научити од вас, те јаке заједнице. То повезивање, мислим да је значајно за све нас, да овдје живимо, да је овдје наш дом и да имамо јаку заједницу и да знамо саслушати. Тако да вам данас желим срећно, срећан вам празник друштва и срећна слава”.

Након лијепе и дирљиве бесједе Јанеза Чернета приступило се славском обреду који је обавио јереј Бранислав Тодорић уз саслужење Драгише Лазовића.  Послије освећења и благосиљања славског колача, жита и славске трпезе, обављено је ломљење славског колача које су обавили Љубиша Гојковић, кума славе и Милош Милић, предсједник друштва, а домаћице су затим све присутне и госте послужиле славским житом и славским колачем. Послије тога отац Бранислав је у својој здравици одржао и пригодну бесједу у којој је рекао:

„Цијењени предсједниче, срећна слава Свети Сава теби и овдје у дому овога друштва, да много година прослављате, да вас Господ Бог благослови и да подари свако добро. Желим да поздравим и господина замјеника градоначелник Градске општине Крањ и све предсједнике културно умјетничких друштава и све вас окупљене госте, на овој великој, можемо рећи, прослави овога друштва, а то је прослављање Светога Саве као заштитника овога друштва, а уједно слава свих нас Срба, јер знамо ко је био Свети Сава, каквим је животом живио и шта је допринио нашему роду српском, а то је да га прослављамо. Послије Божића, великога празника, свакако да се увијек сјећамо и да не можемо заборавити 27. јануар као исто на ни 7. јануар, јер управо то је процват и нашега друштва, цјелокупнога српскога уједињенога у држави у цркви и у свему оном је што је израсло из тога и допринијело да ми данас ево из матичне државе из које смо се доселили очувамо коријене онога што нам је Свети Сава оставио. А оставио је на првом мјесту да будемо људи овдје на земљи и да служимо Господу Богу и једни међу другима да имамо велике љубави, а да не говоримо о његовом животу, јер то је како можемо рећи три дана да причамо опет о великој личности мало би било шта казали. Иако је био светац божији на земљи и одрекао се земаљскога пријестола, ипак, он је постао и остао у земљи те утемељивач и српске државе и српске цркви, јер је много дао уплива и на владаре своју браћу, мирио их завађене и све оне како можемо рећи којима је било потребно од великих до малих. Оснивајући прво школе, учећи нас писмености учећи нас свему ономе што би могли показати и кренути пут у даљи свијет. Све нам је то Свети Сава омогућио и прве болнице поред школа. Све се то сливало уз манастире српске цркве и зато је управо историја српскога народа не издвојива од цркве. Једно другим се прожима и тако је остало у вијекове. Онај ко не разумије и није упућен у историју, њему то можда није схватљиво, али од нас гдје год била, како можемо рећи државност увијек је била и црква и тако је то функционирало. И тако је то остало, употпуњавала се и помажући једни другима, савлађивали смо проблеме овога земнога свијета и дај Боже тако да и даље останемо да се молимо Светоме Сави првоме архиепископу српском, оснивачу наше свете цркве. Да та црква коју је он основао и даље је ми носимо и даље је у њој се Господу Богу молимо и произносимо молитве и да будемо благословљени гдје се год налазимо. Ми се данас молимо њему самоме да благослови како ово друштво, наш српски народ, па и овај град у коме се налазимо, да буде мира и слоге и свакога добра и Господ ће помоћи ако будемо истрајни, ако ваистину будемо имали оно што тражи од нас, а то је љубав према њему, самоме и љубав према сваком човјеку, овога земнога свијета. Све оно што је Господ створио, дато је човјеку на управљање, али исто тако, срећемо се у овоме земаљском свијету гдје имамо разних људи и добрих и лоших и све је то тако можемо рећи обједињено у овоме земном свијету све до онога дана и часа када ће бити одлучено добро од злога. Али ми смо ти којима је Господ дао слободу, а слобода је увијек да бирамо добро, зато живимо добро и неке Господ Бог благослови. На многе године да прослављате ову своју, како можемо рећи крсну славу вашега друштва и да вам Свети Сава буде на помоћ, да се трудите да умножавате своје друштво, да се оно не смањује, него да се повећава, што се каже да буде благословљено. Нека вас Господ све благослови и подари свој небески благослов. Да сте нам живи и здрави на многа љета. Свако добро од Господа Бога. Куме срећно ти кумство. Наздравље, спасење и свако добро од господа да буде. Амин”.

Након здравице и пригодне бесједе оца Бранислава Тодорића, приступило се славском ручку, а с обзиром на то да је слава пала у петак, припремљена је врло богата трпеза са разним укусним посним јелима.

Док су домаћини и домаћице износили јела на трпезу пјевачка група СКПД „Свети Сава” је уз музичку пратњу Паје Вученовића отпјевала неколико српских народних пјесама. Са пјесмом се наставило и послије славског ручка, а заиграло се и српско коло, као што је и уобичајено на славама, да се заигра и запјева.

Тако је Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” прославило Савиндан – свог заштитника, и не само свог, јер Свети Сава је заштитник васколиког српског народа и српски народ ће га поштовати и славити све док постоји. Чланови друштва и гости растали су се у нади да ће још много година славити своју славу, један од најстаријих обичаја не само у српском народу, већ и даље.

Текст и фото: Душан Јовановић

Литерарно музичко вече под називом „Дугина огрлица” одржано је 25. новембра 2022. у просторима СКПД „Свети Сава”. На почетку програма Душан Јовановић је рецитовао „Здравицу народу српском” од Добрице Ерића и Љубивоја Ршумовића. Након тога поздравио је све присутне, а међу њима и Златомира Бодирожу, предсједника Савеза српских друштава Словеније, и пожелио им добродошлицу на литерарно музичку приредбу која носи назив „Дугина огрлица” а која је посвећена српској лирској народној поезији. Захвалио се онима који су омогућили реализацију овог пројекта, а то су Јавни фонд RS за културне дјелатности, који је финансијски подржао пројекат и Градска општина Крањ.

У свом уводном говору споменуо је лирске народне пјесме, које су настајале у анроду а које су стварали појединци који су нама непознати. Преносиле су се са генерације на генерацију, па се зато временом и мијењале. Свако ко их је некоме казивао могао је да дода нешто своје. Лирске пјесме су записане у збиркама али и запамћене од стране наших најстаријих чланова породице. Пјевале су се и казивале у различитим приликама, у оквиру породице и значајних догађаја у животу људи. Лирске народне пјесме могу бити: обредне, обичајне, митолошке, посленичке, љубавне, породичне, шаљиве.

Почело се са рецитацијама, Душан Јовановић је рецитовао двије митолошке и хришћанске пјесме „Фалила се звијезда Даница” и „Три су цвета у гори цветала” а затим и двије обредне и обичајне, односно коледарске пјесме „Добар вече, коледо!” и „Домаћине, коледо!”. Николина Бенић, млада музичарка, на флаути је одсвирала „Светосавску химну”.

У другом склопу Душан Јовановић је одрецитовао три божићне пјесме „Грану сунце иза брда”, „Божић зове с оне стране” и „Божић зове сврх планине оне високе” а Мушка пјевачка група СКПД „Свети Сава” отпјевала је пјесму „Мала моја из другога села”.

У трећем склопу Душан Јовановић је рецитовао ђурђевске и спасовске пјесме „Ђурђево лето, пролето”, „Мајка хоће Ђурђа да окупа” и „Пала магла у приморје”. Композицију „Ој, дјевојко” одсвирала је Николина Бенић.

Четврти склоп је почео рецитовањем краљичких пјесама „Ој девојко плава” и „Овде нама кажу”, а одрецитована је и једна ивањска пјесма „Пасло коња младо момче”. Настављено је пјесмом „Анђелија” коју су отпјевали чланови Мушке пјевачке групе СКПД „Свети Сава”.

У петом блоку публика је прво чула рецитацију додолске пјесме „Ми идемо преко села” а онда и двије сватовске пјесме „Сеја брата на сунашце звала” и „Добро дошли, кићени сватови”, да би овај склоп завршила Николина Бенић изводећи на флаути композицију „Опа цупа скочи”.

Шести блок је посвећен рецитацијама почашница (здравица) „Бисерна брада” и „Ово је вино црвено”, а настављен пјесмом „Пођи за ме Маро” коју је такође отпјевала Мушка пјевачка група.

Посленичким пјесмама почео је седми блок, а Душан Јовановић је одрецитовао двије пјесме из тог циклуса „Жетву жела лепота девојка” и „Жетву желе три јетрве” а овај склоп завршен је инструменталном музиком, односно свирањем на флаути пјесме „Ја посадих лубенице“ у извођењу Николине Бенић.

У осмом блоку Душан Јовановић је прво рецитовао двије породичне пјесме „Сунце зађе за невен, за гору” и „Вишњичица род родила, више од рода”, а потом и једну успаванку „Спавај, чедо, родила те мајка“. Овај склоп је настављен пјесмом „Јелено, девојко” коју су отпјевали Драгиша Лазовић и Владо Филић.

Љубавним пјесмама кренуо је осми блок, а Душан Јовановић је рецитовао пјесме „Вјетар ружу уз поље носаше”, „Очи моје, куд сте погледале”, „Кол’ка је ноћца ноћашња” и „Текла Сава на камену сама”. Николина Бенић је још једном показала свој таленат изводећи композицију „Рокатанц”.

И овај, девети склоп, посвећен је љубавним пјесмама, а рецитоване су пјесме „Тужна јадна, да сам вода ладна”, „Болан Јово по гори ходио”, „Ах, моја водо студена”, „Ранила девојка лава и лабуда”, „Ђул дјевојка под ђулом заспала” и „Извор вода извирала бистра студена”, а затим је Мушка пјевачка група СКПД „Свети Сава” отпјевала пјесму „Ој Личани дођите овамо”.

Десети склоп је започет рецитовањем пјесама „Гдјено синоћ на конаку бјесмо”, „Ја посади виту јелу”, „Белила се призренска девојка”, „Мислила сам (о злу не мислила!)”, „Дјевојка је драгом поручила”, „У ливади под јавором вода извире” и „Захвали се бела рада”. На крају овог склопа Драгиша Лазовић је отпјевао пјесму „Ја посадих виту јелу”.

На крају, у једанаестом склопу, прво је Душан Јовановић прочитао шаљиву пјесму „Синоћ мома доведена” да би потом Николина Бенић показала да поред свирања зна и да лијепо запјева извођењем пјесме „Ој, ружице румена”.

На крају програма присутнима и извођачима обратили су се Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава” Крањ и Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеније, који су се захвалили учесницима у програму за ово лијепо литерарно музичко вече.

Текст и фото: Душан Јовановић

Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” Крањ и поред настале ситуације изазване епидемијом Ковид-19 труди се да своје чланове држи на окупу и тако настави са својим радом

С обзиром на новонастале услове, који трају више од годину и по онемогућено је нормално дјеловање свих организација па тако и српских друштава у Словенији. Већина друштава ипак проналази нека рјешења да би барем, док ово зло траје, колико толико понешто урадили и одржали своје чланство у заједништву.

Тако је и СКПД „Свети Сава” Крањ у протеклом периоду уложило све своје снаге и могућности да очувало неке од своји дјелатности, а такође и да би реализовало већи дио предвиђених пројеката овој години. Није било лако. Препрека много, али ипак је превладала жеља да се уради нешто што би задовољили чланство, пријатеље и симпатизере друштва.

У вези с тим друштво је 29. августа 2021. организовало пикник за чланове друштва, пријатеље, симпатизере и све оне који су жељни дружења и заједништва. Пикник је одржан на старој локацији, „Код Славице” на Полици код Накла. Вријеме је било погодно за овакву врсту догађаја, окупио се приличан број оних који су жељели и били спремни да овај дан проведу у друштву својих пријатеља и познаника. Ту је био и незаобилазни роштиљ, а домаћице су се трудиле да сваки гост буде угошћен и послужен на најбољи начин.

Они, увијек жељни покрета и пуни снаге, нису могли ни овај пут без већ традиционалне одбојке, ређале су се екипе, измјењивани састави и на крају сви су били побједници. А како другачије. Па онда је ту и коло без кога се такође не може нити на једном дружењу, па је ово на неки начин била и проба за оне који играју у фолклорним групама.

Да би овај пикник имао и културни садржај организатор се побринуо да се изведе монодрама Радоја Домановића „Данга”, коју је адаптирао, режирао и извео Душан Јовановић. „Данга” је најоштрија и најубојитија сатирична приповијетка Радоја Домановића. Онај који говори причу из овог дјела путује у сну и долази до неког далеког краја, до неке чудне земље „за коју нико жив не зна и која се само у сну може сањати”. То је нека чудна земља и у свему се разликује од оних земаља и свега онога што је до сад видио, тако да су у овој земљи највећа грађанска врлина и радост ропска понизност пред представницима власти оличена у јахању. Тако грађанска власт каже „да би се распознавао сваки наш грађанин од осталих, кмет је јуче издао наредбу да сви овдашњи грађани иду пред општински суд, где ће сваком ударити жиг на чело”, „данга” као доказ витештва. На крају, и сам путник који се затекао у тој земљи тражи да му се удари десет жигова, а не само два, као њиховом јунаку Леару, да покаже шта је српска витешка крв, али га ипак сан изда и не доживје судбину људи из оне чудне земље.

Дружење на пикнику трајало је до касних поподневни сати и сви су били задовољни оним што су доживјели и видјели.

Текст и фото: Душан Јовановић

Након пар минута Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава” Крањ, које је организатор пикника и реализатор овог пројекта, најави нашег извођача, који ће извести драму која је у наслову. Душан Јовановић је окићен многим надареним врлинама. Једна од тих је склоност до тумачења књижевних дјела. Непристрасни извјештач би помислио да је Јовановић професионални глумац, јер је способан да научи напамет веома обимне текстове и да их изразито увјерљиво тумачи. Тако је био веома успјешан на наступу код Српског културно просвјетног друштва „Свети Сава” из Крања, тумачећи приповјетку Радоја Домановића ,,Мртво море”. То је приповјетка у којој се описује живот људи у једној српској паланци, њихово не прихватање различитих од себе и мржњу само према онима који се издигну изнад просјека средине у којој живе.

Малограђанска средина је учмала средина која на подноси разлике и веома тешко мијења своја учмала унапријед утврђена мјерила доброг понашања. У њој влада дволичност и лицемјерје, а сваки појединац је принуђен да своја лична размишљања подреди маси, да се не супротставља учмалости и крши правила. Малограђани не воле промјене и не желе да прихвате ништа ново, па чак и ако је оно лијепо, добро и занимљиво. Ту се осуђује свако понашање другачије од уобичајеног. Сви који штрче и одскачу од других изложени су исмијавању, оговарању и игнорисању.

Можете замислити колико ликова је у једној провинцији описивано, и овај извођач их је на свој начин тумачио. Како се каже, сто људи сто ћуди, а наш Дуле је сваку ћуд увјерљиво тумачио.

Ако је неко у њиховој средини имао какав таленат то није његова врлина, већ напротив, велика мана због које у својој малој средини доживљавају велике непријатности. Они представљају опасност и ризик за друге, јер могу да постигну нешто више и нешто боље.

Душан је томе додао нешто своје страсти, код наглашавања појединих ликова, па је то звучало заиста страствено и упечатљиво. Приводећи свој наступ крају, публика га је наградила громогласним аплаузом.
Овај драмски пројекат финансијски је подржао Јавни фонд Републике Словеније за културне дјелатности.

Остоја Шобот

Пред више од шездесет посјетилаца Душан Јовановић је извео монодраму на себи својствен начин, тако да је публика са великом пажњом и интересовањем пратила цијели ток представе а на крају бурним и искреним апалузом наградила извођење ове лијепе монодраме. Треба напоменути да је послије представе припремљена закуска за извођача и све који су присуствовали овом догађају. Овај пројекат суфинансиран је од стране Јавног фонда Републике Словеније за културне дјелатности и Градске општине Крањ.

Душан Јовановић

„Међународни светосавски фолклорни фестивал” одржан је 2. фебруара 2019. у Културном дому Кокрица код Крања пред око двејста посјетилаца који су имали прилику да виде кореографије из разних крајева и да чују пјесме из различитих подручја.

Фестивал је почео извођењем „Светосавске химне” коју су отпјевали чланови дјечје и ветеранске фолклорне групе, као и чланови мушке и женске пјевачке групе СКПД „Свети Сава”.

У најави програма водитељка Маја Кнежевић је истакла: „Драга публико, хвала вам што сте на почастили вашим присуством и надам се да ћемо данас провести једно незаборавно вече, испуњено енергијом и радошћу, исткати нове пријатељске везе и ојачати старе. Свима вама из срца желим да отворите своју душу и срце до дубина и да се једноставно препустите да вас музика и наши учесници одведу у њихов свет, да потврдимо да култура није само поштовање и очување својих корена, обичаја и традиције, већ такође и толеранција до различитих.”

Након тога водитељка је поздравила госте концерта међу којима су били Матјаж Раковец, градоначелник Крања, Јанез Черне, замјеник градоначелника, Игор Велов, директор Агенције за безбједност саобраћаја и Илија Димитријевски, предсједник Савеза македонских културних друштава у Словенији,  а затим је водитељка позвала на бину Матјажа Раковца, градоначелника Крања, који се обратио присутнима и захвалио се организатору на овом догађају и пожелио много успјеха у будућем раду.

Поред гостију Маја Кнежевић је представила и спонзоре, односно оне који су финансијским и другим средствима омогућили организацију и реализацију Фестивала, а то су: Градска општина Крањ, Игор Велов, Јавни фонд Републике Словеније за културне дјелатности, GIS Gradnje – Љубиша Гојковић, Gril Restauracija Centar – Зоран Зец, Мирко Шокчевић, Рачуноводски сервис – Вида Крчмар, Ауто продаја – Гојко Николић, Mercator Крањ, Servis dvigal Bexel&A.N. Крањ, Cvetličarna Vrtnica, Kedig d.o.o. Крањ.

У наставку програма водитељка је најавила прве извођаче, а то су били чланови дјечје фолклорне групе „Ринга Раја” СКПД „Свети Сава” Крањ који су наступили са кореографијом „Игре из Неготина”, а онда је Мушка пјевачка група СКД „Петар Кочић” из Крања отпјевала пјесме „Питају ме одакле си брате” и „Нема раја на овоме сввијету”.

Ветеранска фолклорна група СКПД „Свети Сава” приказала је кореографију „Игре из Баната”, а након њих представила се пјевачка група Удружења Срба „Никола Тесла” из Удина, Италија, која је отпјевала пјесму из Шумадије „Промиче момче кроз село”, затим пјесму са Косова „Сини јарко сунце са Косова”, и пјесму из кумановског региона „Кумановски блок” уз музичку пратњу фруле и тапана.

Македонско културно друштво „Свети Кирил и Методија” из Крања упризорили су кореографију под називом „Плесни вјенчић Роненка” који представља љубавну причу двоје младих, а потом су чланице Женске пјевачке групе КУД „Засавје” из Трбовља отпјевале пјесме „Густа ми магла паднала” и „Горанине чафанине” уз музичку пратњу тамбурице и тапана. Мушка пјевачка група КУД „Засавје” отпјевала је пјесме „Грмеч горо” и „Казуј право”.

Из Постојне су дошли чланови ветеранске фолклорне групе СПД „Никола Тесла” који су одиграли игре из Лесковца, а послије њих на ред су дошли гуслари. Млади гуслар Давид Радишић је уз гусле отпјевао пјесму „Марко Краљевић познаје очину сабљу”, а Давор Вулевић је отпјевао пјесму „Света земља Васојева”.

Игре из Босилеградског Крајишта приказали су чланови ветеранске групе КД „Брдо“ из Крања, а Мушка пјевачка група СКПД „Свети Сава” отпјевала је пјесме „Нек се ори Буковица цијела” и „Што ливада није покошена”. На ред је дошла још једна група из Крања, а то су фолклораши из Фолклорне групе „Сава” који су приказали игре из источне Штајерске које носе назив „На колинах”. Сплет Комушанских кола „Двојац са пјесмом“ и „Коло среће” извели су млади и ветеранински чланови ХКД „Комушина”.

Из Новог Сада стигли су чланови Академског ансамбла Универзитета у Новом Саду „Соња Маринковић”. Ансамбл је основан на Универзитету у Новом Саду 1962. Свој програм ствара базирајући га на аутентичним облицима народне уметности – мелодијама, играма, костимима и обичајима. Ансамбл окупља више од 500 чланова и чине га: фолклорни ансамбли, народни оркестар, тамбурашки оркестар, велики народни оркестар, школа фолклора, фолклорни ансамбл ветерана, женска група пјевача и вокално-инструментални солисти. Ветерански ансамбл  још увијек је спреман за дружење и гостовање, уз громогласне аплаузе и широк осмех,..тако. На овом Фестивалу представили су се играма из Понишавља.

На крају програма Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава” захвалио се учесницима на разноврсном и богатом програму, као и посјетиоцима који су са великом пажњом и задовољством испратили овај догађај. Милош Милић је свим учесницима подијелио захвалнице за учешће на Фестивалу и пожелио да се поново виде идуће године на истом догађају.

Након званичног програма настављено је дружење учесника и публике.

Текст и фото: Душан Јовановић

Славски обред који је уз саслужење Драгише Лазовића водио јереј Бранислав Тодорић, одржан је 27. јануара 2019. у просторима друштва у Крању, уз присуство чланова друштва и гостију. Након ломљења славског колача и послужења славским житом присутнима се обратио јереј Бранислав Тодорић који је у свом говору рекао: „Уважени гости, драга браћо и сестре, нека буде назван спасењем овај велики поглед и значај за ваш празник и заштитника вашега друштва, од онога момента и тренутка када сте то друштво и основали и хвала Богу да се прославља у овоме друштву многе године на здравље и Божјем благослову, да и даље прослављате, да вас овај велики светац заштити и да вам пред господом Богом принесе молитве које њему упућујете, како у овоме вашем раду тако и диљем наших светих цркава које прослављају овога великога и дивнога светитеља.“

Иначе, ове године је велики јубилеј, осамсто година од оснивања српске архиепископије, то јест добијања самосталности, управо захваљујући овоме великоме и умном светитељу који се одрекао свога земаљскога насљеђа и како се говори сам у својој лози није прихватио као други Немањићи да води државу, него се опредијелио за монашки живот. Каже се у његовом житију: „Побјегао са двора у коме је живио, да би завршио на Хиландару, то јесте руском манастиру гдје је пострижен и гдје је добио монашко име Сава, а прије тога звао се Растко. Својим животом је повукао, као што знамо, родитеље који су исто тако ступили у монашку заједницу, а самим тим издејствовао је ову самосталност 1219. године, када је велики успјех био и када је српска држава била у великом успону, то јесте за вријеме Немањића. Градиле су се цркве, градили су се манастири и много је прошириван духовни живот. Оне је, иако је био монах, много у своме животу давао подстрека и у неким великим државним одлукама, јер се управо ишло у манастир да се пита таквога човјека у тешким искушењима, што је најбоље да се чини за државу. Измирио је своју браћу завађену, која су се била посвађала због насљедства и самим тиме допринио мир тада  усрпској држави. Колико је његова велика улога била и лик у самоме нашему српском народу говори то да, када су по окончању свога земаљскога живота, из Бугарске пренијете његове свете мошти, јер се задесио на пропутовању за Јерусалим гдје је одлазио, а самим тиме је преставио своју душу ван земље Србије. Када су пренијели мошти, каже се само, да је народ ишао клечећи и дочекивао тијело, светога Божјега човјека, јер Бог је прославио његово тијело, да није било, да није видјело трулење, а самим тиме каже се, за вријеме српских устанака везане су управо заставе са његовим ликом, гдје се ишло и гдје се давао подстрек и храброст народу тада у борби против Турака који су угњетавали наш народ и самим тиме они су из освете спалили те мошти на Врачару. И данас имамо тамо велики и велелепни храм, можемо да се похвалимо то што је народ подигао у заслугу Светоме Сави. Таква љепота је стварно огромна, то нам и показују да су се и сами Руси, који имају исто тако сличан храм, задивили тој љепоти, а самим тиме и помагању да га завршимо у ономе свјетлу у коме стварно треба да буде и да представља ваистину тај велики храм светоме Божјем човјеку, то јесте Светоме Сави, првоме архиепископу српском. Није спаљивањем његова тијела учињено то да би народ заборавио, него народ још више јача и јачаће у вјери и прослављању Светога Саве. Данас је, каже се, слава свих школа.

Учио је и писмености наш народ, и државности и свему ономе што је било битно за човјеков живот, и много оставио нама оно што ми треба да испоштујемо у овоме земном свијету, да чувамо и да се поносимо оним што имамо, гдје год да се налазимо у овоме земном свијету и у овоме нашем земаљском животу. Његов отац који се исто тако замонашио постао је Свети Симеон Мироточиви, као монах, његово тијело је било сахрањено у манастиру Хиландару. Истом том заслугом је обновио да имамо велики наш манастир, са великим богатством у Грчкој, који припада српском народу и који стварно показује велике успјехе наше вјере кроз Светога Саву и све Србе који су испоснички живјели и који данас живе, велика љепота од манастира. На многе године у свакоме добру да се виђамо. Господине предсједниче нека је срећна слава, у свакоме добру, Божјем благостању, што се каже, да буде све свето, честито и благословено у овоме нашем овоземаљском животу.”

Све присутне поздравио је Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава” сљедећим ријечима: „Ово је лепа прилика да се ми нађемо, да се захвалимо нашим спонзорима, свим нашим пријатељима друштва, да се захвалимо члановима друштва. Поздрављам нашег свештеника Бранислава и захвалио се за обред. Поздрављам заменика градоначелника Крања, он је млад дечко, Јанеза Чернета, добро нам дошао, драго ми је да сте данас са нама, искрен да будем жао ми је што није са вама дошао и градоначелник, али он се извинио. Поздрављам нашег Љубишу Гојковића, он нам је десна рука и спонзор друштва, поздрављам Вељка Татића, господина генерала у пензији Милана Аксентијевића, поздрављам госпођу Богатај из Градске општине Крањ, она је дугогодишњи наш пријатељ, поздрављам Виду Крчмар као и представнике друштава „Петар Кочић” Крањ, „Вук Караџић” Радовљица и „Брдо” Крањ. Захваљујем се свим нашим гостима, а посебно хвала нашим домаћицама и нашим члановима који су се потрудили да је све овако припремљено како треба да буде. Пријатно”.

Присутнима се обратио и Јанез Черне, замјеник градоначелника Крања који је у свом поздраву рекао: „Најљепша хвала што сте ме позвали, морам да се извинем у име градоначелника јер није могао доћи пошто је на путу, а обећао је да ће идући пут доћи сам. Знам да је за вас Свети Сава један од највећих црквених и вјерских празника у Српској православној цркви. Овдје сте се сви окупили и ја сам радостан да српска заједница дјелује у Крању и драго ми је да сте се окупили у овако великом броју. Најљепша хвала што сте ме позвали и срећна слава свима.”

Своје поздраве и честитке за славу изразили су и представници друштава, као и Милан Аксентијевић, који су се одазвали позиву и присуствовали овом великом догађају за друштво.

Дружење и славље је настављено уз богату трпезу и добро расположење.

Текст и фото: Душан Јовановић

Прослава је почела светосавском химном. У препуној дворани присутне су поздравили: Борислав Божић, председник СКД Просвјета – Пододбор Ријека, Јован Галамић, парох ријечки те протојереј-ставрофор Мићо Костић, парох ријечки. Истакли су важност очувања традиције, културе, вере и духовности.

Повода за ову прославу било је више. СКД Просвјета је прославила свој Дан Светог Саву и 25 година од оснивања »Просвјете« у Ријеци. Истовремено, протекло је 250 година од доласка шеснаест  српских породица, које су се 1768. године доселиле у Ријеку. Они су поставили темеље за српску православну цркву. Градња је завршена 1790. и то је важна годишњица за Српску црквену општину у Ријеци. Црква је саграђена у барочном стилу, носи име по заштитнику Светом Николи а иконе су из 18. Столећа.

Борислав Божић се захвалио свима који су помогли и подржали организацију Светосавске академије. Рекао је и »… да Срби заједно са локалним властима граде идентитет Ријеке…, нисмо гетоизирани већ смо отворени и да је у овом свијету подјела мјера свега човјек и доброта«.

Музички и културни програм академије су увеличали: Етно група Ива из Добоја, оперна уметница Јубов Јудченко Кошмери, КУД Жељезничар из Моравица, млади хармоникаши Радован Јездић и Милан Иванишевић и као што рекох, ветеранска сеција КД Брдо са играма из Груже – кореографију је поставио Дејан Јовић. На писца ових редова су снажан утисак оставили вокали и музичари етно групе Ива.

Морам посебно истаћи гостопримство домаћина у сваком тренутку и на сваком кораку, од нашег доласкау Ријеку, наступа на приредби, вечере са српским специјалитетима уз српску музику, до одласка одласка у касним ноћним сатима. За овакав дочек, и за чињеницу да су од толико фолклорних друштава позвали КД Брдо, посебну захвалност дугујемо јереју Јовану Галамићу, рођеном у Крању. Због те чињенице, чини ми се да смо се и ми осећали као код куће. Надамо се да ћемо сарадњу наставити и у временима која су пред нама.

Драган Ђерић

Рецитал је одржан 3. јуна 2018. у дворани Основне школе Францета Прешерна у Крању. У уводу Душан Јовановић је уз музку „Марш на Дрину“ одрецитовао истоименовану пјесму, а затим је свечани бесједник Милан Аксентијевић, генрал у пензији, одржао говор у вези са Првим свјетским ратом, његовим почетком, трајањем и завршетком. Присутни су са пажњом пратили излагање и могли су сазнати неке појединости везане за овај велики свјетски догађај.

Остоја Шобот је одрецитовао пјесму Благоја Глозића „Позивање ратника“, а Снежана Максимовић је рецитовала пјесму Бранка Миљковића „Одбрана земље“.

Драмски дио програма започео је Остоја Шобот изводећи исјечак и романа Данка Поповића „Књига о Милутину“, да би потом Душан Јовановић приказао говор генерала Михајла Рашића, начелника Војне академије пред Први свјетски рат.

Музички дио рецитала почео је пјесмом „Тамо далеко“ коју је отпјевала Бранислава Сара Митровић уз музичку птратњу Марка Чушина на хармоници.

Настављено је са драмским дијелом у коме је Душан Јовановић извео говор војводе Степе Степановића пред Церску битку, а Љубо Андрић је приказао „Говор поручника Тасића“, да би потом Душан Јовановић извео и говор војводе Степе Степановића послије Церске битке, а Остоја Шобот одрецитовао пјесму Милутина Јовановића „Ноћ после битке на Церу“.

Говор краља Петра I Карађорђевића, који је одржао пред Колубарску битки говорио је Душан Јовановић, а затим говорио и о Мојковачкој бици а гуслар Пајо Вученовић је отпјевао пјесму „Сестро мила, горска вило“.

Пјесму Душана Васиљева „Домовина“ рецитовала је Снежана Максимовић, да би потом Душан Јовановић извео и говор владике Николаја Велимировића, који је владика одржао у Лондону 1916, а након тога Душан Јовановић је говорио и о Словенцима добровољцима у српској војсци у ослободилачким ратовима 1912-1918.

Снежана Максимовић је одрецитовала пјесму Милутина Бојића „Плава гробница“, а Бранислава Сара Митровић је уз музичку пратњу Марка Чушина отпјевала пјесму „Креће се лађа француска“.

У наставку програма Душан Јовановић је рецитовао пјесму Јована Дучића „Хорда“ а Снежана Максимовић пјесму Мире Алечковић „Знам ту земљу буне“, да би потом Душан Јовановић казивао и стихове Алексе Шантића из пјесме „Кајмакчалан“.

Говор војводе Живојина Мишића пред пробој Солунског фронта приказао је Душан Јовановић а затим говорио и о „чојству и јунаштву“ српских војника приказујући један примјер са пробоја Солунског фронта.

Програм рецитала завршен је пјесмом „Млади капетане” коју је уз музичку пратњу Марка Чушина отпјевала Бранислава Сара Митровић.

Сценарио и режија рецитала Душан Јовановић, костимографија и сценографија Снежана Максимовић, избор музике и аранжмани Бранислава Сара Митровић и Марко Чушин.

Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава“ Крањ захвалио се учесницима у програму, као и публици на посјети и подршци, а затим подијелио захвалнице и поклоне за све учеснике рецитала.

Дружење је настављено у „Грил ресторану Центар“ Крањ.

Текст и фото: Душан Јовановић