На дан српског јединства 15. септембра у Љубљани потписана историјска декларација о темељним принципима сарадње Савеза српских друштава Словеније и савеза Срба Словеније

Велики српски празник: »ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ« прослављен је у Љубљани веома свечано. Дугогодишње несугласице међу српским друштвима у Словенији, данас су избрисане и заувек заборављене. Потписан је историјски документ.

Полазећи од заједничког уверења да су сложност и јединство српске националне заједнице у Словенији у највишем интересу свих њених припадника Савез српских друштава и Савез Срба Словеније, у жељи за развијањем и подстицањем међусобне сарадње која ће бити од користи целокупној српској заједници у Словенији, сагласиле су се, да усвоје заједничку декларацију.

Два савеза изражавају спремност и вољу да заједнички раде на очувању и промоцији идентитета, језика, ћириличног писма, историје, традиције и културног наслеђа припадника српске националне заједнице у Словенији.

 Од данас ће се Срби ових савеза борити за очување српског националног идентитета радећи на јачању толеранције, разумевања и  сарадње међу свим Србима који живе у Словенији, без обзира којем друштву припадали.

Председници су донели заједничке закључке, да је потребно радити на чвршћем повезивању чланова из два савеза на пољу културе укључујући и развијање заједничких пројеката, који ће дигнути име Србије на један виши развојни ниво у оквиру програма Европске уније, као и других.

Два изузетно радна и комуникативна председника: Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава и Владимир Кокановић, председник Савеза Срба Словеније, данас су потписали документ о заједничкој сарадњи Срба из Словеније.

Потписивању повеље присуствовали су: Милимир Вујадиновић, председник Скупштинског одбора за дијаспору и Србе у региону, Раде Бакрачевић, председник Надзорног одбора Савеза Срба Словеније, Весна Стојиљковић, потпредседница, Јасмина Крапше, Милош Демоњић чланови председништва и чланови ИО Савеза српских друштава као и већина чланова српских друштава из Словеније.

Поред набројаних представника Савеза потписивању Повеље присуствовали су и представници великог броја српских друштава, која припадају Савезу српских друштава Словеније и великог броја друштава, који припадају Савезу Срба Словеније.

На потписивање Повеље стигао је велики број познатих Срба из ове алпске државе и представници свих друштава чланова Савеза. Састанак је протекао у договору о даљем деловању српских удружења у Словенији.

Своју посету Савезу Срба Словеније је Милимир Вујадиновић почео радно. Прво је посетио просторије Савеза Срба Словеније, где га је примио Владимир Кокановић, председник са члановима председништва и надзорног одбора. Кокановић га је упознао са двогодишњим радом Савеза и са пројектима које ће Савез реализовати у овој години.

Вујадиновић је похвалио прошлогодишњи велики успех Срба из Словеније, који су почели са школом српског језика и ћирилице по словеначким градовима, у којима се већ на почетку уписало 1.600 ученика свих година узраста. Тај успех Срба из Словеније су похвалиле Управа за Србе из дијаспоре и региона и министарство просвете и културе Владе Републике Србије. Вујадиновић је обећао, да ће интензивно радити, заједно са представницима словеначке Владе, да Срби у Словенији добију статус националне мањине.

Након потписивања Повеље, председници: Кокановић и Бодирожа исказали су задовољство успостављањем сарадње ове две кровне организације Срба из Словеније. Ова два српска удружења имају доста сличности и жеља, да помогну Србима у Словенији.

Радиће на заједничким тачкама и пројектима гдје ће оба удружења имати користи, што ће Србима (40.000 Срба, колико их је званично у Словенији) помоћи у ширењу српске културе, српског језика и ћирилице, са стремљењима да помогну и својој отаџбини Србији, да се што брже приближи Европској Унији.

Ову „прекрасну иницијативу” покренули су председници Кокановић и Бодирожа, изјављујући, да сарадња између ова два удружења може да буде од велике користи за све Србе по свету и доказује како Удружења могу да остваре добре односе и сарадњу, што може да учврсти и унапреди односе Срба на свим подручјима.

Текст и фото: Раде Бакрачевић

Пријаве у току!

Део пројекта под називом ”Традиција и стваралаштво” намењен је повезивању српских културно-уметничких друштава Словеније кроз едукативне радионице, предавања и етно-форуме о српској традиционалној и сценској народној игри и музици.

У току новембра и децембра биће реализовано седам ЗУМ предавања намењених уметничким руководиоцима, вођама дечјих и одраслих фолклорних група, вођама певачких група, играчима и кореографима. Предавачи ће бити стручна лица из појединих области.

У склопу пројекта ”Традиција и стваралаштво” одржан је Етно-форум (11.11.) и прво онлајн предавање (18.11.) на тему ”Методика рада у фолклорним ансамблима, од најранијег до старијег узраста”, о чему је говорио Велимир Аговски, кореограф народне игре, фолклорни педагог и професионални играч из Београда.
Предавању је присуствовало 30 представника из 7 земаља: Немачке, Словеније, Италије, Републике Српске, Србије, Црне Горе и Македоније. Модератор је била др Весна Бајић Стојиљковић.

Друго онлајн предавање биће одржано у среду, 25. новембра, са почетком у 19 часова. И ово предавање биће намењено уметничким руководиоцима, а тема ће бити усмерена на сценску примену народне ношње. Имаћемо прилике да нам о томе своја знања и искуства пренесе Дејан Трифуновић, етнолог, кореограф народних игара и уметнички директор Културно-уметничког друштва ”Станко Пауновић” из Панчева.

Пријава на предавање доступна нао овом линку.

Онлајн предавања реализује Савез Срба Словеније у склопу пројекта СВЕСРПСКИ САБОР и намењен је уметничким руководиоцима, вођама дечјих и одраслих фолклорних група, вођама певачких група, играчима и кореографима.
Више информација о пројекту можете пронаћи на страници Савеза Срба Словеније под објавом СВЕСРПСКИ САБОР – ИСТОРИЈА, ТРАДИЦИЈА, КУЛТУРА

Наш главни циљ, моја звезда водиља јесте јединство читаве српске заједнице у Словенији и то не само оних Срба који се окупљају око културно-уметничких друштава. То ће у доброј мери омогућити добијање статуса националне мањине, шта Срби заслужују, јер су тамо од XV века. То ће помоћи сваком Србину који живи и ради у Словенији, а биће и подстрек српским савезима у другим државама да ураде исто. Упркос многим притисцима, међу којима је и актуелна пандемија, на добром смо путу да постигнемо циљ, каже за „Вести“ мр Владимир Кокановић, који је од средине октобра на месту председника Савеза Срба Словеније (ССС), кровне организације српских КУД-ова у тој земљи.

Кокановић истиче да је корона све пореметила, али да они настављају да планирају.

– Ова ситуација, колико год страшна била, натерала нас је да више разговарамо, да се боље упознамо. Људи се ослобађају, дају предлоге, дефинишемо пројекте, које ћемо, ако Бог да, реализовати следеће године. Посебно ме радује да видим да нико није одустао од наше ствари, очувања српске традиције ван матице – пун ентузијазма каже наш саговорник.

Град духова

Којим добром сте у Београду?

– На одмору сам, а ужелео сам се да видим родитеље и Београд. Наравно, прво сам се тестирао, будући да долазим из жаришта, мада сад није уопште добра ситуација ни код вас.

Каква је ситуација у Љубљани?

– Алармантна, толико да се из општине у општину може само уз посебну дозволу. Раде само прехрамбене продавнице, бензинске пумпе и апотеке. Све је затворено, па ме Љубљана помало подсећа на град духова. Народ је прилично преплашен јер је скоро 3.000 заражених на дневном нивоу што је много за малу земљу попут Словеније. Неко каже да је здравствени систем пред колапсом, али се надам да ипак неће доћи до тога.

Како током пандемије функционишу српски КУД-ови у Словенији?

– Тренутно су потпуно забрањена окупљања више од пет људи, али битно је да се комуникација одржава, да имају теоријске часове. Фолклор није игра једног човека, тешко је да је игра сам, а пробе много недостају члановима. Многима је то вентил, свакако нешто чему се приступа из чисте љубави. Да не причам о позитивној енергији и емоцији која иначе постоји у тим друштвима, а поготово кад си далеко од својих и своје земље.

Колико их је пришло ССС?

– Словенија је мала земља, али може да се поноси великим бројем српских КУД-ова са дугом традицијом. Нису нам пришла сва друштва, у оквиру Савеза је њих 14. Остварујемо контакт и са осталима и већ нас препознају као референтну српску организацију у Словенији. Радимо на томе да се јаче повежимо, а с поносом могу да кажем да су нам пристигле пријаве за пријем нових друштава у Савез.

Један сте од оснивача ССС (јун 2019), а недавно сте једногласно изабрани за председника на ванредној скупштини. Да ли је било пропуста у раду претходног руководства?

– Увек се може рећи да нешто може бити боље. Седница није одржана само да би се изабрало руководство већ да бисмо се прилагодили новим потребама српске заједнице, а и Савез се проширио те га је требало поставити на јаче темеље. Видели смо да се неке ствари морају мењати и то смо спровели у дело, а ја сам препознат као неко ко све то може да изнесе. Изменили смо Статут и читаву организациону шему како бисмо сва друштва укључили у рад Савеза. Сада имамо Председништво, као оперативно тело, које о свом раду обавештава Извршни одбор у којем је по један представник сваког КУД-а, члана ССС. Тиме је комуникација са чланством подигнута на виши ниво.

Часови језика и историје

Како напредује пројекат увођења српског језика као допунске наставе у словеначким основним школама?

– Осам наставника од октобра држи онлајн часове за нешто више од 800 ђака у 60 група. Ускоро ће се укључити и остали пријављени (око 650). Реакције су фантастичне! Деца се и даље пријављују, што ме посебно радује јер видим да желе да уче српски језик и српску историју. Ако буде потребе, ангажоваћемо хонорарно још наставника. Почели смо да правимо план за наредну генерацију, са чим би у реализацију требало да кренемо већ у јануару. Каква је ситуација, немогуће је ишта предвидети, али ми радимо као да ће све ићи редовним током.

Шта се дешава са Свесрпским сабором?

– Биће реализован до краја године. Наш годишњи пројекат Свесрпски сабор има за циљ промоцију српских КУД-ова у Словенији и српске историје, културе и традиције кроз разноврсне садржаје. Еминентни стручњаци ће о етномузикологији и српској игри едуковати све заинтересоване, не само КУД-ове. Неки садржаји биће организовани онлајн кроз радионице и семинаре, док ће одређени програми, ипак, бити организовани уживо, о чему ћемо благовремено обавештавати на нашем сајту. Имамо много пројеката у плану, који чекају да корона попусти.

Каква је сарадња са сродним организацијама у окружењу?

– Имамо одличну сарадњу са савезима Срба у Италији и Француској и Михољским збором из Црне Горе, с којима смо спровели неколико хуманитарних акција. Ту су и савези из Аустрије и Швајцарске као и хуманитарна организација Одбор за КиМ из Бањалуке. Поменуо бих изузетну сарадњу с органима Републике Србије, нашом матицом, и с Републиком Српском. Издвојио бих СПЦ, која окупља велики број Срба верника и која је подржала нашу идеју о допунским српским часовима и много нам помогла у ширењу те приче међу парохијанима. Црква је прикупила велики број пријава, а то је само један од примера наше одличне сарадње.

Подршка Београда

Како је прошла акција Подржи хероје (медицинаре), коју су „Вести“ својевремено најавиле?

– Управо ту акцију смо организовали заједно са поменутим српским савезима и то у првом налету пандемије кад је све било непознаница око новог вируса, а медицински материјал није био толико доступан особљу. Осим да им помогнемо, желели смо да пошаљемо поруку да највећи терет носе управо сви медицински радници, не само лекари. Брзо смо се организовали и кренули у реализацију, а имали смо и подршку медија, на чему се и „Вестима“ захваљујем. Била је то успешна акција на коју смо поносни, одличан пример шта све можемо да урадимо кад смо уједињени око добре идеје.

И даље се не зна тачан број Срба у Словенији, али не одустајете од статуса националне мањине?

– Тешко је рећи колико заиста има Срба у Словенији, поготово последњих година када је велики број пристигао „на рад“. Сасвим сигурно нас је више од 100.000 и ако не највећа, једна смо од највећих етничких заједница. И даље немамо статус националне мањине попут Италијана и Мађара. Држава Словенија тврди да само заједнице које су тамо дуго настањене могу да добију тај статус. По томе га Срби заслужују јер постоје званични подаци који говоре да Срби, само у Белој Крајини, живе од XВ
века.

Зашто држава Словенија игнорише те аргументе, а имамо добре односе са њом?

– Можемо само да нагађамо. Претпостављамо да малој држави није у интересу да врло бројној етничкој заједници да легитимитет. То је, ипак, ствар политичке воље. Оно што можемо је да радимо на томе да се чињенице што даље чују и зато ћемо организовати предавања на ту тему. Борићемо се да добијемо што боље услове, иако ти услови и сада нису лоши. Видите какав притисак трпе Срби у Црној Гори. Ми немамо проблеме тог типа, али то свакако не значи да ћемо одустати од жеље да Срби добију статус националне мањине, зашта имају политичку подршку матице. Остаје циљ да повежемо све Србе, окупимо српски корпус у Словенији, који није мали.

Посебна емоција према матици
Сада сте у тесној вези са КУД-овима. Да ли сте некада тренирали фолклор?

– Веома кратко, као мали. Тренирао сам ватерполо и био јуниорски репрезентативац тада СЦГ, на шта сам веома поносан. Тренирао сам и џудо, тренирам га и дан-данас, остало ми је да положим за црни појас. Мислим да је фолклор веома битан за развој детета, а знам и многе џудисте који због координације иду на фолклор

Откуд магистар економије и спортиста у ССС?

– Када човек оде у дијаспору, јавља се посебна емоција према матици и жеља да будеш у контакту са „својим људима“. Окупљање са својима се подразумева, али не као обавеза већ као задовољство. Дефинисали смо низ проблема српске заједнице, а један од највећих био је тај што нисмо јединствени, нисмо под једном „капом“ иако је било раније покушаја. Тако смо одлучили да формирамо ССС као кровну организацију.

Сервис грађанима

ССС првенствено повезује српске КУД-ове, али сте отишли даље с овим пројектом.

– Наш генерални секретар има читав тим људи, који се баве административно-финансијским, али и правним питањима. Правни тим нам је изузетно битан будући да нам стижу бројна питања правне природе, из Словеније, али и из Србије, типа шта све треба за добијање визе, која документа за прелазак границе, како раде управне јединице… Сада смо својеврстан сервис грађанима, који је природно настао јер су нам се људи и раније јављали са сличним питањима. Ми их преусмеримо даље на наше људе и тако дођу до одговора. То је пример како ССС спаја нашу заједницу на разним нивоима.

Повезивање са децом с Косова

Да ли је у плану ново путовање деце у Србију какво сте организовали прошлог лета?

-То је био први пројекат реализован одмах по оснивању Савеза. Аутобус пун наших малишана из Словеније довезли смо прошло лето у Београд под покровитељством председника Србије Александра Вучића. Обишли су бројне знаменитости у престоници и околини. Њихово одушевљење не могу да вам опишем речима. Постоји идеја да то поновимо, али све зависи од пандемије.

Којем пројекту се посебно радујете?

– Жеља нам је да сада бар један аутобус деце из Србије и из српских енклава на Косову дође на словеначко приморје. Желимо да деци у косовским енклавама пошаљемо поруку да нису сами и да на њих мислимо. Пројекат је суштински припремљен, чекамо да се створе услови за реализацију.

Казнити крвнике, славити хероје
Мислите ли да је правда достижна у погледу Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија?

– Више није тајна каква су злодела доле почињена над српским народом. Иако спора, верујем да правда јесте достижна, а видећемо како ће даље ићи процес. Желим да верујем да ће правда бити спроведена за мог живота. Важно је да читав свет зна за злоделе над Србима као и за српске хероје попут оних са Кошара и Паштрика. То је нешто што треба промовисати у дијаспори и причати нашој деци, да се хероји не забораве.

Живео у пола СФРЈ

Владимир Кокановић је рођен у Загребу, а одрастао је и школовао се у Београду. Студирао је банкарсто (финансијске анализе), магистрирао економију, а од 2016. живи у Љубљани због посла (ради за једну мултинационалну фирму).