У организацији Савеза српских друштава Словеније одржан је 22. фестивал фолклорних група ССДС

Овај веома значајан и велики догађај, како за Савез српских друштава Словеније, тако и за друштва која су чланови поменутог Савеза, одржан је 23. марта 2024. у Културном дому Нова Горица, пред око четири стотине гледалаца који су имали прилику да виде наступе дјечјих и извођачких ансамбала, који су приказали кореографије, односно српске народне игре и пјесме из разних крајева на којима живе или су живјели Срби.

Веома успјешан домаћин овогодишњег фестивала било је Српско културно друштво „Слога” из Нове Горице, које се са својим члановима побринуло да Фестивал протекне у најбољем реду, на задовољство и публике и учесника у програму. Требало је уложити много труда, воље и знања да сви они који су били на овом догађају буду задовољни и да из Нове Горице однесу лијепе успомене.

На самом почетку 22. фестивала фолклорних група ССДС присутнима се обратила Снежана Максимовић, водитељка програма, која је у свом поздравном говору навела:

„Поштовани посетиоци, драги гости, љубитељи српске традиционалне игре и песме, добро вече. Добродошли на 22. Фестивалу фолклорних група Савеза српских друштава Словеније. Прошло је већ неколико година од како смо били у овој сали истим поводом због којег смо се окупили и вечерас.

Радује нас да се фестивал у организацији Савеза српских друштава Словеније  после дужег времена одржава поново овде у Новој Горици  и овом приликом захваљујем Српском културном друштву „Слога” на дивном домаћинству. Најлепша хвала и Градској општини Нова Горица,  савезу културних друштава Нова Горица за помоћ при организацији фестивала, те Јавном фонду Републике Словеније за културне делатности и Министарству културе Републике Србије за финансијску подршку у организацији фестивала

И овај фестивал као и претходних година је такмичарског карактера и оцењени ансамбли избориће право наступа на 26. Европској смотри српског фолклора дијаспоре и Срба у региону која ће се одржати 18. и 19. маја у МТС дворани, у Београду.

Поред извођачких ансамбала вечерас ћемо видети и оне који у стопу прате своје старије другаре, омладинске саставе српских друштава Савеза српских друштава Словеније.

Програме ансамбала оцењиваће и стручни жири, Игор Гудић кореограф и Иван Терзић етнолог.

Напоменула сам да су међу нама вечерас и драги гости који су се радо одазвали нашем позиву:
Само Турел, градоначелник Нове Горице, јереј Мирослав Ћирковић, парох новогорички, Горан Марковић, отправник послова у амбасади Републике Србије у Љубљани, Александар Гаталица, први саветник и аташе за културу у амбасади Републике Србије у Љубљани, Милинко Шпица, конзул у амбасади Републике Србије у Љубљани, Биљана Мариловић,  министар саветник у амбасади Босне и Херцеговине у Љубљани, Владимир Котуровић, Министарство спољњих послова републике Србије – Управа  за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Владимир Кокановић, председник Савеза Срба Словеније . 

У данашњем модерном времену нестају многе вредности народних обичаја и духа, који је народе сачувао столећима. Идентитет је она духовна бит по којој се разликујемо као појединци али и као заједница. Различитост чини богатство. Одговорност је на свакоме од нас. Мудрост ће нас поучити да се будућност у прошлости налази.

Чувајући мудрост прошлости, мост ка будућности градимо. Ако заборавимо себе и будућност ће заборавити нас. А будућност смо ми сами. Кад помислимо и говоримо о идентитету српског народа, најчешће споменемо косовски завет, светосавље, славу, ћирилицу. Ништа мање важна није ни традиционална игра и песма и музика па тако и ми наш програм настављамо кроз та три важна сегмента живота.”

Након уводног поздрава и говора Снежана Максимовић је на бину позвала Сама Турела, градоначелника Нове Горице, који је у свом обраћању поздравио све присутне и честитао организатору и домаћину на организацији овако великог догађаја. Свим учесницима у програму, као и посјетиоцима пожелио је добродошлицу и да се лијепо и добро осјећају у Новој Горици посебно је истакао чињеницу да се и на овакав начин чува традиција и идентитет, а са оваквим догађајима богати и цјелокупни културни садржај Нове Горице.

Присутнима се обратио и јереј Мирослав Ћирковић који је навео значај оваквих окупљања који доприносе очувању традиције и свега онога што је везано на идентитет српског народа.

Горан Марковић, отправник послова у амбасади Републике Србије у Љубљани поздравио је све присутне и нагласио да се оваквим догађајима чува традиција и култура а преко тога јача и родољубље. На крају свог поздравног говора прогласио је 22. фестивал фолклорних група Савеза српских друштава Словеније отвореним.

Водитељка програма Снежана Максимовић најавила је прву фолклорну групу, а то су били најмлађи учесници Фестивала, чланови млађег дјечјег ансамбла Културно умјетничког друштва „Бела Крајина” из Чрномеља који су се представили кореографијом под називом „Игре из околине Лесковца”. Аутор кореографије је Бојан Раковић, музичког аранжмана Никола Кобас, а умјетнички руководиоци су Сњежана Бранисављевић и Бојан Раковић.

Слиједио је наступ мало старијих дјечјих група, а чланови старијег дјечјег ансамбла Културно умјетничког друштва „Младост” из Љубљане приказали су кореографију „Жоака дака поц”, влашке игре из Радујевца. Аутор кореографије је Милорад Руњо, аутор музичког аранжмана Дарко Ћитић, а умјетнички руководилац је Бојан Антонић.

Из Велења су стигли чланови старијег дјечјег ансамбла из Српског друштва „Др Младен Стојановић” који су одиграли „Игре из Груже”. Аутор кореографије је Борка Прокић, а умјетнички руководилац Зоран Јауз. Након њих на бини су се појавили чланови старијег дјечјег ансамбла Српског културно умјетничког друштва „Видовдан” из Љубљане, који су се представили кореографијом под називом „Влашке игре из Кобишнице”. Аутор ове кореографије је Жељко Крсмановић, музички аранжман урадио Дарко Ћитић, а умјетнички руководиоци су Данијел Серчић и Марија Тривунџа.

Са другог краја Словеније дошли су чланови Српског културног друштва „Марибор” из Марибора, а њихов старији дјечју ансамбл представио се кореографијом „Игре из Лесковца”. Аутор кореографије Ненад Ковачевић, музичког аранжмана Жанијел Шубља а умјетнички руководилац је Тијана Ковач.

Старији дјечји ансамбл Културног друштва „Брдо” из Крања приказао је кореографију која носи назив „Приказ покладних обичаја из горње Ресаве”. Аутор ове кореографије је Владимир Котуровић, а умјетнички руководилац Милан Гламочанин.

На ред су дошли извођачки ансамбли, који су учествовали, како је већ речено, такмичарски, да би изборили право учешћа на 26. европској смотри српског фолклора дијаспоре. И у овом дијелу први су наступили чланови Културно умјетничког друштва „Бела Крајина” из Чрномеља, овај пут са извођачким ансамблом који је одиграо кореографију „Прошета се Јовка Кумановка”, игре кумановског поља. Аутор кореографије Бојан Раковић, музичког аранжмана Никола Кобас а умјетнички руководилац је такође Бојан Раковић.

Извођачки ансамбл Културно умјетничког друштва „Младост” из Љубљане представио се кореографијом која носи назив „Златиборка ја сам” – игре из ужичког краја. Аутори кореографије су Горан Пауновић и Властимир Вељовић, а музичког аранжмана Дарко Ћитић, умјетнички руководилац: Бојан Антонић.

На овај Фестивал дошли су и гости из Вићенце, Италија, чланови Културно умјетничког друштва „Слога”, који су се публици у Новој Горици представили кореографијом под називом „Жоака дака поц” – влашке игре из Радујевца, аутор кореографије Милорад Руњо, музички аранжман Слободан Јеринић, умјетнички руководиоци Дарко и Стефан Марјановић.

Игром и пјесмом стигло се и до Београда, а за то су се побринули чланови извођачког ансамбла Културно просвјетно спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице који су публици приказали кореографију „На васкрс у околини Београда” – пјесме и игре из околине Београда. Аутор кореографије Дамир Шиповац, музички аранжман урадио Жанијел Шубља а умјетнички руководиоци су Адријана Шучур и Сандра Јевтић.

Кореографијом под називом „Ајде Радо да легнамо”, игре и пјесме из лужничке долине, представили су се чланови извођачког анасмбла Српског културно умјетничког друштва „Видовдан” из Љубљане. Аутор кореографије Жељко Крсмановић, музичког аранжмана Дарко Ћитић, умјетнички руководилац је Жељко Крсмановић.

Извођачки ансамбл Српског културног друштва „Марибор” из Марибора извео је кореографију која носи назив „Шетнала се кузум Стана”  – игре из врањског поља. Аутор кореографије Саша Богуновић, музичког аранжмана Здравко Ранисављевић, а умјетнички руководилац је Ана Добријевић.

И тако се дошло до пред крај програма, а за сам крај наступа фолклорних група чланови извођачког ансамбла Српског културног друштва „Слога” из Нове Горице одиграли су кореографију „Ја сам српска кћи” – пјесме и игре из Жагубице. Ауто кореографије је Звездан Ђурић, музички аранжман урадио Владимир Милићевић а умјетнички руководилац ансамбла је Биљана Савић.

Након што су наступиле све фолклорне групе публици се обратила Снежана Максимовић рекавши: „Видели смо наступе свих фолклорних ансамбала, а сада позивам председника Савеза српских друштава Словеније, Златомира Бодирожу да вас поздрави и подели захвалнице за учешће свим друштвима.„

Златомир Бодирожа је поздравио госте, публику и све учеснике у програму. У свом говору посебно је истакао чињеницу да идуће године Савез српских друштава Словеније обиљежава тридесет година свог постојања и рада, и да је у том периоду Савез, заједно са српским друштвима, постигао веома значајне резултате на подручју културе, очувања традиције и свега онога што чини идентитет српског народа. Честитао је свим учесницима на приказаном програму, а исто тако и домаћинима на доброј организацији и свему ономе што су уложили да овај Фестивал буде на задовољство свих. Затим је позвао на бину Илију Јанковића, предсједника СКД „Слога” Нова Горица и свим ансамблима подијелио захвалнице за учешће на 22. фестивалу фолклорних група Савеза српских друштава Словеније. Након тога захвалницу је уручио и СКД „Слога”, добром домаћину Фестивала.

У завршној ријечи и одјави фестивала Снежана Максимовић је рекла: „Поштовани посетиоци, драги гости, надам се да сте уживали у игри и песми свих који су имали прилику да нам покажу један део свог богатог репертоара. Кроз наша дружења и у будуће ћемо осмишљавати циљеве којима смо предани од самог почетка. Пожелимо срећу и успех у будућем раду свим учесницима, а вас позивам да нам се придружите на дружењу у спортском центру хит. До следећег сусрета, живели!”

Послије завршетка догађања у Културном дому Нова Горица сви учесници у програму, као и посјетиоци, преселили су се у Спортски центар ХИТ у Шемпетру при Горици, гдје је била забава за све, уз живу музику Неше Радоњића и Бенда, а жири је засједао и давао коначне оцјене за наступ свих група, да би потом био одржан састанак жирија и умјетничких руководилаца фолклорних група.

Након тога услиједило је проглашење резултата које је обавила Снежана Максимовић. А резултати су следећи:

Дјечји узраст: Кореографија најближа изворном народном стваралаштву: „Приказ покладних обичаја из Горње Ресаве” Културно друштво „Брдо” Крањ.

Најбољи сценски наступ: Српско културно умјетничко друштво „Видовдан” Љубљана.

Приказ оригиналног костима: „Игре из Лесковца” Српско културно друштво „Марибор” из Марибора.

У категорији извођачких ансамбала резултати су:

Најбољи костим СКУД „Видовдан” Љубљана. Најбољи сценски наступ СКД „Слога” Нова Горица. Најбољи играчки ансамбл СКУД „Видовдан” Љубљана. Најбољи пјевачки ансамбл КПСХД „Вук Караџић” Радовљица.

Тако је прошао и тако је завршен 22. фестивал фолклорних група Савеза српских друштава Словеније. Друштвима која ће учествовати на 26. европској смотри српског фолклора дијаспоре у Београду желимо много успјеха и да нас својим учешћем и резултатима обрадују као и до сада.

Савез српских друштава Словеније и Савез Срба Словеније одржали су у недељу 27. јуна у Парохијском дому у Љубљани, академију посвећену Видовдану. Академији су присуствовали, поред великог броја посетилаца и представници Амбасаде Србије у Словенији, наставници српске допунске школе у Словенији и представници српских друштава из Словеније. Стигли су Срби из Копра, Постојне, Марибора, Лендаве, Крања и осталих словеначких градова у којима живи око 50.000 Срба. Присутнима се на академији обратио Проф. др Душко Певуља, са Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци. Душко Певуља је присутнима говорио о значају Видовдана за српски народ али и о односу српског народа према Видовданском завету данас. Професор Певуља посебно је указао на важност јединства српског народа. У име организатора присутнима су се обратили председници два Савеза, Златомир Бодирожа, председник Српских друштава Словеније и Владимир Кокановић, председник Савеза Срба Словеније. Златомир Бодирожа поздравио је присутне и указао на важност јединственог наступа Срба у Словенији. Бодирожа је посебно нагласио да га радује што су друштва јединствено наступила на овај веома битан дан. Златомир Бодироза нагласио је да очекује да ова академија буде само прва манифестација коју су заједничким снагама, јединствено организовала скоро сва српска друштва у Словенији. Владимир Кокановић захвалио се г. Бодирожи на иницијативи и захвалио свим присутнима на присуству. Кокановић је посебно истакао да данас Срби у Словенији указују на дискурс, врло свесно наметнут да су Срби дубоко подељен народ. Овом академијом доказујемо да смо Срби јединствени око најважнијих националних питања. Владимир Кокановић нагласио је да ће Срби заједно радити на очувању српске традиције и културе као и да ће се заједно, раме уз раме борити да Срби у Словенији постану, уместо народ по себи – народ за себе!

Програм је веома професионално водила Снежана Максимовић која је почела данашњу прославу са певањем познате српске песме “Фала Богу, фала јединоме”. Програм је свирањем на гусли допунио млади гуслар Давид Радишић са песмом о Видовдану. Незаборавне речи о Видовдану рецитирала је Снежана Максимовић: “Видовдан је празник који је у календару исписан црвеним словима. Црвеним од крви косовских мученика.

Пред светињом овога празника и пред величином жртве ових Божијих угодника треба заћутати, јер не постоје речи људске којима се они могу описати. Побожно и молитвено ћутање чује се боље и јасније од речи. Но, наша хришћанска душа и наше срце кроз које тече крв ових наших светих предака има потребу да макар са пар немоштих и скромних речи принесе благодарност Богу и бескрајну захвалност нашим светим прецима на њиховом подвигу који је постао наш народни завет, наше светило, наш крсташ барјак који следимо од те славне 1389. године када смо се као народ уписали у књигу живих.« Славећи Видовдан, славећи Светог Кнеза Лазара и Свете косовске мученике, славимо победу живота над смрћу. Да ли треба и говорити о лепотама предела Косова и Метохије?! Не би се могло лако рећи да су нам други крајеви наше земље лепши од ових косовских и метохијских, са њиховим пољима и шумама, са бреговима и планинама, са њивама и виноградима, и више од свега са небоземним лепотама косовско-метохијских манастира и њиховим непролазним лепотама фресака и икона. Све је на Косову и Метохији својеврсни метох небеске лепоте, све на тој висоравни додирује и повезује небо и земљу, царство земаљско и царство небеско. Можда зато што ово додиривање и повезивање најчешће је било и бива кроз крст и страдања. Тако вековима, па и данас. Косовска битка дубоко се утиснула у нашу веру, историју, културу и традицију. У наш идентитет.

Текст: Раде Бакрачевић

Савез српских друштава Словеније као кровна организација Срба у Словенији

Савез српских друштава Словеније је основан 4. 3. 1995. године у Љубљани. Основало га је неколико друштава, а 13. 1. 1996. на скупштини ССДС у хотелу Лев у Љубљани, су сва српска друштва, која су била до тада регистрована, ушла у Савез српских друштава Словеније и тада је било девет друштава. Сва друштва су прихватила програм и изабрала ново руководство кровне организације. Идеја о оснивању Савеза српских друштава Словеније је наишла на велику подршку српског народа који живи у Републици Словенији. Оснивање ССДС је допринело томе да смо имали могућност деловати на целој територији Републике Словеније. Друштва која су била основана од Мурске Соботе па до Нове Горице су добивала помоћ и савете како да најбоље организују рад друштава у тим местима где су била регистрована. Савез српских друштава Словеније је од самог почетка свога деловања имао једном годишње редовну годишњу скупштину а сваке друге године је била изборна скупштина. ССДС има своје органе: Скупштину (као највиши орган кровне организације Срба у Словенији), Извршни одбор, Надзорни одбор и Суд части.

Илија Јанковић је изабран за председника ССДС, на скупштини која је одржана 24. 1. 2004. у рекреативном центру Мостец у Љубљани. У то време Савез није најбоље функционисао, требало је огромно труда и знања да се Савез као кровна организација постави на своје место, регистрација часописа Мостови, добили смо предлог да се часопис зове Српске новине а ново изабрани Извршни одбор је на својој првој седници у Нови Горици (просторије СКД Слоге) донео одлуку да се имену Српске новине дода још „Мостови”. За уредника је постављен Раде Бакрачевић, он је био две године уредник и једног дана Министарство за културу Србије је захтевало да се мора заменити уређивачка политика, да они као главни финансијери желе да виде у новинама више ћирилице и више извештаја о раду српских друштава у Словенији, а мање слика главног уредника.

У јануару 2006. за главног и одговорног уредника ја сам предлагао Душана Јовановића и од тада „Мостови” имају велику улогу у развоју и повезивању српских друштава у Словенији па и шире. То је било изузетно тешко време за рад српских друштава као и самога Савеза, требало је добити поверење од друштава, наших матица Србије и Републике Српске, од институција у Републици Словенији, помирити неке наше Србе који су навикли да роваре по својој вољи тј. да шаљу дописе у Београд, Бању Луку, Љубљану и тиме су отежавали праву комуникацију ССДС као кровне организације са тим институцијама. Знали смо да је маркетинг изузетно важан, зато смо осим „Мостова” поставили и интернет страну ССДС (www.ssds.si), кренули у посете институцијама у нашим матицама као и институцијама у новој домовини. У то време смо имали изузетно добре односе са амбасадама наших матица у Љубљани, велику подршку смо имали и од Министарства за дијаспору (министар Војислав Вукчевић, као и његови сарадници Александар Чотрић и Миодраг Јакшић), од председника Републике Српске, посебно покојног Милана Јелића. У децембру 2004. Савез српских друштава Словеније је предао захтев у Државни збор Републике Словеније тј. председнику државног збора др Францету Цукјатију и захтевали од њега да наш захтев  за признање статуса националне мањине, уврсти на дневни ред Владе. Одговор који смо добили од Францета Цукјатиа нас је изузетно разочарао и тада смо видели да статусно питање није могуће решити без наше матице Србије.

За четири године на челу ССДС је једно велико искуство, огромно састанака, разговора, много скупштина ССДС, велики број реализованих пројеката, неколико мирних протеста у Љубљани, такмичења фолклорних секција, одласци на Европске смотре српског фолклора дијаспоре и Срба у региону, многи пређени километри на релацији Нова Горица, Љубљана, упознато огромно добрих и пријатних људи као и оних мање пријатних, али живот иде даље и нека нам наша кровна организација ССДС потраје најмање још толико. Да хоће, каже и изјава коју је дао Александар Чотрић у Билтену ССДС који је штампан поводом 20 година ССДС на Бледу: „Срби у Словенији су опстали захваљујући Савезу српских друштава Словеније”. У истом Билтену мр Игор Тершар каже: „Савез српских друштава Словеније повезује шеснаест изузетно препознатљивих културних друштава.“

На основу великог броја квалитетно реализованих пројеката, који су прешли локални културни простор, а који представљају допринос к развоју идентитета српског народа на територији Републике Словеније, Савез српских друштава Словеније је придобио статус друштва, које делује у јавном интересу. Изузетан одјек имају наступи српских друштава по различитим градовима у Словенији и иностранству.

 Када сам размишљао о свечаном броју Мостова ја сам одабрао један мој говор у Београду на првој конференцији која је одржана јуна 2005, тада предложене тезе још су актуелне. 

ЗАЈЕДНО У УЈЕДИЊЕНОЈ ЕВРОПИ

МИНИСТАРСТВО ЗА ДИЈАСПОРУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЈУНИ 2005 БЕОГРАД – ПРВА МЕДИЈСКА КОНФЕРЕНЦИЈА

 Запис председника Савеза српских друштава Словеније Илије Јанковића:

„Поштоване даме и господо,

данас сам необично радостан што ми се указала прилика и част да активно учествујем на овом изузетно значајном састанку посвећеном теми: Заједно у уједињеној Европи – положај и перспективе српских заједница у земљама окружења. Ово је изнад свих очекивања, јер се мало када догоди да своје земљаке из дијаспоре дочекују на овај начин највиши представници државе и народа Србије. Хвала што сте на дневни ред уврстили ову значајну тему и необично сам дирнут јер осећам да иза нас стоји матични народ, матична држава и да долази време решавања многих нагомиланих, отворених, нерешених питања Срба у Словенији, на реализацији матичне и домицилне државе. 

Поштована и уважена господо, осећам своју дужност и потребу да се овом приликом захвалим својим најближим сарадницима који су својим несебичним радом и одговорношћу ради наших заједничких интереса сачували друштва и кровну организацију Савез српских друштава Словеније у веома тешким околностима у последњих петнаест година. Без обзира на све, стварање и очување друштава било је масовно подржано од Срба, а спремност наших људи да помогну, ратом и другим недаћама захваћену браћу, ни једног тренутка није долазила у питање. Хвала и Амбасади Србије и Црне Горе, Амбасади Босне и Херцеговине у Љубљани, Министарству за дијаспору, Министарству за културу Републике Србије и многим другим појединцима.

 Према последњем попису становништва у Републици Словенији има нешто мање од четрдесет хиљада Срба. Податак указује на чињеницу да се број Срба након лома заједничке државе смањује, јер према  подацима објављеним деведесетих година прошлог века, број Срба је износио педесет четири хиљаде. Узроци томе су различити, међутим, ми смо још међу најбројнијим народима у Словенији. У Словенији постоји четрнаест друштава, од тога једно црногорско регистровано друштво, која су учлањена у Савез српских друштава Словеније тј. у кровну организацију српскога корпуса у Словенији.

Према броју припадника са вишом и високом стручном спремом, Срби, предњаче у поређењу са другим припадницима националних заједница. Републику Словенију смо прихватили као своју нову домовину. Лојални смо грађани и поштујемо кодекс културног односа са свим грађанима у ужем и ширем окружењу. Признати смо као добри и признати радници, без сумње, томе су допринела сва српска друштва и кровна организација Савез српских друштава Словеније.

Словеначка држава, дакле, са српском популацијом нема никаквих проблема и, према томе, могло би се очекивати да су наши многобројни проблеми примерно решени. Ситуација је међутим, потпуно супротна. Ми немамо решен статус, без обзира што смо аутохтони, а ни традиционално добри односи између наших народа и привредни прворазредни интереси Републике Словеније у нашим матичним земљама не доприносе томе, па чак не помаже ни Европска конвенција о заштити људских права. Добијањем статуса националне мањине решили бисмо многа материјална, културна и сва друга питања која припадају једној националној мањини. Кршење права Срба споро се решава. Један од примера су „избрисани”. Сва друштва, а посебно кровна организација, имају исти проблем, а то је материјална и просторна невоља, који онемогућавају и најосновнији рад и функционисање. Све наше иницијативе како би се ти проблеми решили, наилазе на непослушност. Данашњи састанак је зато преломни и овим датумом се пише нова страница наших међусобних односа. Усвајањем данашње Деклерације, Савез српских друштава Словеније сматра да ћемо све досадашње пропусте који су начињени пре десет и више година, убрзаним темпом вратити на решавање статуса Савеза који би морао имати у Републици Словенији, то јест нашој домовини. Ако су наша браћа Словенци добили статус националне мањине у нашим матицама, онда би било логично да и ми Срби, који имамо држављанство Републике Словеније добијемо тај статус националне мањине. Само на тај начин бисмо очували наше обичаје, традицију, културу и, што је најважније, језик и писмо српског народа. Ми желимо интеграцију, али никако асимилацију. Зато смо одушевљени што у последње време Министарство за дијаспору, као и амбасада Србије и Црне Горе у Љубљани, изузетно добро и коректно сарађују са кровном организацијом ССДС као највишим органом Срба у Републици Словенији. Гледајући програм Савеза предлажемо:

1. Решење статуса националне мањине српског народа у Републици Словенији,

2. Уз сарадњу матичне државе, кровне организације и наше домовине изградити или употребити постојеће објекте који су били у власти Републике Србије за инфо центар, или најпростије речено Српску кућу у Републици Словенији, која би била отворена за све потребе наше матице, наших друштава као и свих пријатеља српског народа.

3. Желимо да нам Министарство за школство, са својим стручним кадром, помогне у организовању допунске школе на српском језику на целој територији Републике Словеније.

4. Очекујемо од свих наших званичника да приликом посете Словенији нађу толико времена да се састану са представницима кровне организације која би требало да има директне контакте са својом матицом, јер тиме у словеначкој политици добијамо већи углед.

5. Очекујемо од Министарства за дијаспору да подржи напоре кровне организације (ССДС), која жели да сва српска друштва регистрована у Републици Словенији буду чланови кровне организације (ССДС), јер не смемо дозволити да лични интереси превладају националне.

6. Очекујемо да културна друштва Срба буду носиоци регионалног и локалног повезивања и организовања, а кровна организација, да одржава комуникацију са домовином и матицама.

Време и број проблема нам не дозвољавају да истичемо појединости. Зато су у излагању наглашене битне и ствари принципијелне природе. Органима матичне државе су на располагању извештаји и материјали који прецизније говоре о нашим отвореним проблемима и нерешеним питањима. Молимо надлежне органе матичне државе да се заузму за успостављање сталних, директних комуникација на свим секторима делатности на чијим се принципима темељи организација државе. На функцији председника кровне организације (ССДС) учинићу све да наша заједничка одлучност уроди плодом. Очекујемо да ће матична држава да поштује кровну организацију као прву спону између матичне и домицилне државе, као мост и темељ нашег заједничког рада. Такође желим да се искрено захвалим Министарству за културу Републике Србије што нам је финансијски помогло остварење, штампање, првих српских новина „Мостови”. Желим, на крају, да истакнем, иако је, можда, било много критике у нашој домовини, сматрамо да само коректним дијалозима, без икаквог заоштравања, можемо доћи до жељенога циља. Мислим да ово мишљење делим са својим најближим сарадницима, Извршним одбором Савеза, представницима друштава који су учлањени у кровну организацију и делегатима скупштине Савеза и другим органима кровне организације (ССДС).“

Илија Јанковић

Поштовани читаоци новина српских Мостови,

Почаствован сам и чини ми не мало задовољство што могу да вам се обратим са неколико пригодних ријечи баш у овом броју Новина српских „Мостови”, којег штампамо у години јубилеја, двадесет и пет година постојања и рада Савеза српских друштава Словеније. Прилика је то можда да се сви заједно подсјетимо неких догађаја у већ поодмаклом времену. Двадесет и пет година успјешног рада значајан је јубилеј  за све који су предано радили и још увијек раде на опстанку и просперитету Савеза српских друштава Словеније. Нека ова моја бесједа буде уједно и честитка свима познатим, мање познатим и оним непознатим прегаоцима који су радили, добро жељели и на прави пут упућивали како би успјешније савлађивали све изазове који су нам све ове године стајали и још увијек стоје на путу као несавладива препрека у остваривању насушних потреба наше националне заједнице. Нове околности проузроковане епидемијом КОВИД 19 укључујући усвојене мјере државних органа у циљу обуздавања епидемије значајно су утицале на живот сваког појединца, самим тим и заједнице у цјелини.

Суочени са насталом  реалношћу у руководству ССДС били смо приморани одустати од раније планираног свечаног обиљежавања јубилеја двадесет и пет година постојања и рада ССДС. Појавом епидемије и са њом у вези усвојеним мјерама Владе Републике Словеније  привремено смо обуставили већ започете активности очекујући скоро превазилажење насталог епидемиолошког стања и поновни наставак активности. Како сви знамо епидемиолошка слика  постала је слабија, а мјере Владе  строже и ригорозније. Били смо приморани одустати од намјераваног пројекта одржавања свечане академије поводом двадесет и пет година постојања и рада ССДС.  Опште је познато да је епидемијом и мјерама Владе за њено обуздавање значајно онемогућен рад наших друштава и нашег Савеза што ће, сигурни смо, имати несагледиве посљедице за даљњи рад. Свјесни смо колико ће бити потребно труда и енергије да све многобројне активности у нашим друштвима поново оживе и добију облик,  димензију и динамику предепидемиолошког времена.  

За боље разумијевање сматрам изузетно важним казати сљедеће. Савез српских друштава Словеније јесте најстарији Савез на подручју Републике Словеније у којег су се самоиницијативно, добровољно удружила тада, прије двадесет и пет година, дјелујућа регистрована српска друштва у Словенији, као и велики дио друштава касније регистрованих. Од тада па до данас ССДС јесте кровна организација највећег броја организованих српских друштава у Словенији. Трајање је то вриједно поштовања. Тешко је, скоро немогуће, набројати све активности, поготово ако узмемо у обзир чињеницу да је Савез кровна организација и самим тим артикулише активности друштава чланова Савеза, а упоредо Савез се бавио питањима од виталног интереса за нашу националну заједницу. Без активности ССДС и друштава учлањених у Савез сигурно би слика наше српске националне заједнице у Републици Словенији била другачија, свакако слабија. Било је у раду Савеза успона и падова, то је неспорно. Рекао сам више пута, поновићу и овдје, да смо ишли некада крупним, некада ситним корацима, али смо увијек остављали трагове. Те трагове видјели су и виде сви који желе. На овом мјесту не бих говорио о културним активностима наших друштава. Те активности су многобројне и о њима ће говорити сама друштва. Поред, како рекох, многобројних активности друштава, ССДС организује сваке године Фестивал српских фолклорних ансамбала Словеније. Фестивал има и квалификациони карактер. На основу оцјене стручног жирија, а по пропозицијама које је усвојио Савјет Европске смотре српског фолклора сваке године буду изабрани ансамбли који путују на Европску смотру српског фолклора дијаспоре и Срба у региону. Не гордимо се, али би било неправедно ако не подсјетим да су наша друштва, односно ансамбли, по правилу освајала висока мјеста, а три године заредом наши учесници освојили су прво мјесто. До тада никоме није пошло за руком три пута заредом бити првак на овом престижном такмичењу. Није потребно наглашавати колико је одјека у нашој средини и новој домовини имао овај успјех. Постали смо далеко препознатљивији, многи припадници наше националне заједнице као и већински словеначки народ препознали су ту нашу препознатљиву посебност изражену у нашој култури, вјери и духовности. Без обзира што као непризната национална заједница немамо доступа медијима, посредством наших новина „Мостови”, и како се то каже од уста до уста, вијест о нама је обишла један дио макар заинтересованих по свијету, па су се ређале размјене гостовања по Републици Србији, Републици Српској и широм Европе, гдје се наша омладина упознавала, дружила, стицали нова пријатељства и размјењивала искуства и све то на милозвучном српском језику. Постојао је и још и данас постоје понеки када желе да оспоре, минимизирају заслуге ССДС и његових друштава у очувању идентитета и позитивне препознатљивости српске националне заједнице у Словенији. Тада са подништавањем говоре како се код нас у ССДС ето само нешто мало игра и пјева и да смо ми нека групица деструктивних стараца жељни функције и фотеље. Нигдје се у својој злоби не дотичу да смо сви ми волонтери и све што радимо чинимо из оних најсветијих осјећања према свом народу и својој богатој прошлости. Како нам рече велики Михајло И. Пупин: „Ништа није узвишеније од човјекове љубави према свему ономе што сачињава његов народ”. Намјерно се заобилази чињеница да наша друштва сваке године улажу много труда како би осмислили нове културне садржаје и обогатили културна дешавања. Тако смо угостили многе драгоцјене бесједнике из Србије и Републике Српске који су говорили на различите теме из историје и књижевности српског народа. Није занемарива чињеница да смо кроз наше пројекте афирмисали различите културне ствараоце, наше саплемењаке који нису наши чланови. Годинама смо били, а биће тако и у будуће, подршка многим ствараоцима из редова  нашег народа који живе, раде и стварају у Словенији. И то је наше посланство. Семинаре које смо организовали посјећују бројни млади људи  из Словеније, а по правилу и из земаља окружења (Италије, Аустрије, Њемачке…, па чак и из Канаде ) гдје стичу потребна знања и тако обогаћени постају спремнији и слободнији у изражавању својих културних садржаја, а јако битно и по правилу у својим срединама организују властите семинаре и предавања на којима битно доприносе едукацији и интересовању за културну наше богате културне баштине. Наше новине „Мостови” редовно издајемо у складу са расположивим средствима и уз несебичан труд и залагање главног и одговорног уредника. Препознали су наш труд и залагање у институцијама матичне и домицилне државе, али не баш у мјери колико би требали и са скромним материјалним средствима помажу реализацију наших пројеката. Имамо разумијевања и за њих.  Заиста реалност је данашњег времена да су популисти у налету и на сцени са разноразним пропагандним флоскулама. Нама заиста велики проблем стварају, како сам неколико пута казао, појаве тих разних бујица које никада нису постале ријеке, а редовно су остављале трагове свог рушилачког похода. Многи желе да се покрију мраком пропаганде, не сјећајући се или не познајући Христове ријечи: „Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати”. Кажу за византијског императора Константина Порфирогенита, да је казао, још у седмом вијеку; „Када би ови Словени били сложни, онда нама не би било више мјеста на овим просторима. Срећа наша што су они несложни, па због тога неће моћи да остваре своје планове и циљеве…”  Ми ипак дубоко вјерујемо да ће се све избистрити и бити на своме мјесту. Потребно је стрпљења, упорног рада и да сви ми, свако од нас прво кренемо од себе.

Ми смо само спона прошлости и будућности

Потребно је и на овом мјесту казати да смо ми као кровна организација редовно били позивани и учествовали на различитим скуповима на којима је било говора о непризнатим националним заједницама у Републици Словенији гдје и ми на нашу жалост спадамо и дијелимо статус са другим народима некада нам заједничке државе. Стављени смо у исти ред, мада, ако би било више воље за историјским памћењем и освјежавањем историјских сјећања на овим просторима, не би било тешко схватити нашу посебност и заслуге наших предака и жртве коју су поднијели за ову средину, па ако хоћете и ову државу. Ако сви други, намјерно или случајно то заборављају, ми не смијемо и вјерујем да нећемо. Ми смо само спона прошлости и будућности и треба да чинимо тако да се не стидимо пред лицем предака својих нити да се потомци наши буду морали стидјети за нас или због нас.

Савез српских друштава Словеније активно ради заједно са Савезима осталих непризнатих националних заједница на рјешавању кључног питања или како ми често кажемо питања свих питања. То је признавање статуса националне мањине нашој националној заједници у Словенији. То је кључно питање, јер знамо да би добијање статуса националне мањине значило остваривање колективних права наше националне заједнице и омогућило системско рјешење у очувању идентитета, језика и свеукупне културне различитости на овом простору. Још 2002. и 2003. године активно смо били укључени у истраживања која је водио Институт за етничка питања Републике Словеније. Пројекат је вођен под именом „Положај и статус припадника народа некадашње Југославије у Републици Словенији”. Заједно са осталим непризнатим заједницама испоставили смо кључне проблеме у раду наших друштава и наше националне заједнице. И по завршеном истраживању наставили смо наше активности по том питању и то траје још и данас. Много је било разговора, састанака са представницима државе, Владе Републике Словеније, Парламента и представника политичких странака које су нас примале на разговор. Највише разумијевања показали су на Министарству за културу и Министарству за школство, науку и спорт. Ипак, редовно су нам одговарали да не постоји законска основа за конкретне активности које би довеле до рјешења нашег проблема и признања статуса националне мањине. Били смо присутни и на Округлим столовима Комисије за борбу против расизма и нетолеранција у Савјету Европе (ECRI). Године 2007. приликом своје треће посјете Словенији ECRI је у свом извјештају записала да мора Република Словенија на одговарајући начин ријешити мањинско питање у припадника народа и народности некадашње заједничке државе СФРЈ који живе у Словенији. Сличних сусрета са представницима међународних асоцијација које дјелују на подручју очувања мањинских и људских права било је у протеклим годинама заиста много.  Сваки пут смо испостављали исту проблематику, што су те међународне комисије записивале и у својим извјештајима слале на одговарајуће адресе словеначке државе. Тек на почетку 2010. године смо заједно са осталим непризнатим етничким заједницама наишли  на озбиљнију подршку неких посланичких група, прије свега Социјалних демократа, Мирана Потрча и Јање Класинц. Годину дана интензивних разговора са посланичким групама парламентарне позиције, касније и опозиције је у Парламенту Републике Словеније 1. фебруара 2011. године усвојена Deklaracija Republike Slovenije o položaju narodnih skupnosti pripadnikov narodov nekdanje SFRJ v Republiki Sloveniji.  Вриједност поменуте Декларације, у чијем доношењу смо активно учествовали, јесте да смо по први пут службено именовани да смо Срби, политички смо признати да смо национална заједница. Прије усвојене Декларације сврставани смо и називани разним именима Досељеници, Други, Несловенци, Ћифури…итд. По усвајању Декларације и на њеној основи исте године формиран је Савјет Владе РС за питања националних заједница некадашње СФРЈ у Словенији. Од тада па до данас редовно ССДС, као и други Савези именујемо представника у тај Савјет Владе. Сваком промјеном Владе на ново се конституише Свјет којег сачињавају шест представника Владе и шест представника непризнатих националних заједница. Из сваке по један.

Поред наведених активности у годинама иза нас ССДС активно се бавио хуманитарним радом како кроз локалне активност друштава тако и оне заједничке које је Савез координирао. Једна од најзапаженијих свакако је 2014. године за вријеме катастрофалних поплава које су захватиле Републику Србију и Републику Српску односно БиХ. Та акција трајала је десетак дана и по обиму прикупљене и испоручене помоћи превазишла је сва очекивања.  На прву информацију о катастрофи сазвали смо хитну ванредну сједницу Извршног одбора, позвали на сједницу Амбасаду Републике Србије и БиХ и у сарадњи са њима отпочели хуманитарну акцију на више збирних мјеста. Радило се даноноћно и како рекох резултати су премашили сва очекивања. Помоћ је стизала са разних страна, физичких лица и предузећа, а укључена је била и наша Српска православна црква. Потребно је казати и овом приликом одати потребну захвалност свима који су вриједно даноноћно радили, а ипак организација и координација је била из ССДС. Импозантан број Словенаца се такође одазвао овој хуманитарној акцији, а у Крању у просторијама КД „Брдо”  помоћ је уручила лично госпођа Аленка Братушек, тадашња предсједница Владе Републике Словеније и у разговору изразила дивљење на организованости те понудила помоћ за све што нам буде потребно. Вјероватно је оволиком успјеху ове хуманитарне акције допринијело велико искуство већине наших друштава у хуманитарном раду још из времена ратних дејстава у отаџбини већине њихових чланова.

Савез српских друштава Словеније организовао је мирне протесте „Поклон жртвама агресије на Србију и Црну Гору” 30. марта 1999. године са почетком у 17 часова испред Српске православне цркве у Љубљани. На протесту је било присутно више од 20 000 учесника који су мирно и достојанствено у колони кренули зацртаном путањом улицама Љубљане и без и једног инцидента мирно се вратили пред цркву а у 19.30 слиједило је уписивање у протестну књигу, те повратак својим кућама.

Поштовани читаоци, ово моје не баш кратко излагање, представља само један дио активности ССДС у току ових двадесет и пет година постојања и рада. Није могуће нити је потребно све написати, али сам ипак сматрао потребним понудити мање упућеним нешто што јасно може демантовати и поставити на лаж тврдњу да у ССДС ето тамо неки само то нешто мало играју и пјевају.

Обзиром да је ово вјероватно задњи штампани број наших српских новина „Мостови”  у овој години коју испраћамо, нека ми буде дозвољено на крају казати моје жеље свима вама, свима нама у години коју дочекујемо.

Жеља ми је да у години која долази сви заједно учинимо напор, прије свега свако код себе и у себи, како би били кадри кренути путем помирења, препотребног нам заједништва, искреног разумијевања и опроста. Опростимо једни другима и оно што не очекујемо да други нама опросте. Говоримо и мислимо лијепо једни о другима, његујмо и развијајмо наше духовне и моралне вриједности. Сачувајте радост у души, мир у мислима и љубав у срцу, без обзира на околности у којима се нађете. Тек када радост других постане наша жеља и циљ који нас чини срећним, ми смо истински спремни за помоћ и разумијевање других.

Нека је радост од Господа и љубав ближњих увијек са вама.

 Златомир Бодирожа

Јубилеј без прославе

Обраћање Душана Јовановића, уредника Новина српских „Мостови”

Поштовани читаоци,

пред вама је нови шездесет први број нашег и вашег часописа, трећи овогодишњи, а било би их више да није било овога великог зла које задеси цијело човјечанство, овог невидљивог непријатеља који нас спречава не само да остварујемо задате циљеве и програме него и да нормално живимо. Неко написа да је ова 2020. година најкраћа година у историји човјечанства и да има само четири мјесеца и то јануар, фебруар, карантин и децембар. Нисам баш сигуран да ли су четири, јер и децембар, како видимо, није ништа бољи од осталих мјесеци.

Као што је писано у прошлим овогодишњим бројевима активности српских друштава у Словенији ове године или су потпуно обустављене или су изведене у веома малом броју, ако се ухватило слободног времена без ових ригорозних мјера па да се нешто уради, барем један пројекат, а често је и тај један урађен на другачији начин него обично.

Ове године требало је да се обиљеже јубилеји по друштвима и Савезу српских друштава Словеније, али због стања какво влада није било могуће никако, а камоли достојно прославити годишњице оснивања друштава и Савеза. Сребрни јубилеј, односно двадесет пет година постојања неке организације, је први велики јубилеј, било да се ради о друштву или неком другом облику удруживања и окупљања.

Упркос томе, смогли смо снаге и начина да у овом броју „Мостова” прикажемо дјеловање друштава, слављеника, као и Савеза српских друштава Словеније, па тако имамо прилоге о Српском културно просвјетном друштву „Свети Сава” из Крања које ове године навршава тридесет година свог постојања и рада, затим Српско културно друштво „Слога” Нова Горица које је на неки начин прославило двадесет пет година од свог оснивања, затим је ту и Културно просвјетно спортско хуманитарно друштво „Вук Караџић” из Радовљице које такође навршава двадесет пет година свог постојања и рада као и Савез српских друштава Словеније.

Годишњица оснивања Савеза српских друштава Словеније није значајна само за Савез као организацију него и за сва друштва која су у њему, а то посебно осјећају и исказују они који су од почетка у њему и који си радили на рађању и афирмацији кровне организације српске заједнице у Словенији, и који су непрестано учествовали у борби и напорима да Савез српских друштава Словеније постане озбиљна и препознатљива институција не само у Словенији и матицама, него и шире, у другим земљама Европе и свијета.

У протеклих двадесет пет година урађено је много тога, највише на успостављању сарадње и добрих и корисних односа међу друштвима, као и односа друштава и Савеза, а поготово треба истаћи однос Савеза и друштава према локалним и државним институцијама и органима, а ти добри односи и сарадња допринијели су томе да је у задње три деценије урађено много тога доброг, лијепог и корисног, мада су се у почетку свог дјеловања друштва сусретала са бројним проблемима и потешкоћама, али се добром вољом и сазнањем да се нешто лијепо, добро и корисно ради за сопствени народ, лакше долазило до квалитетних рјешења.

У видеорепортажи РТС-а можете погледати како је Савез српских друштава Словеније обиљежио двадесетогодишњицу постојања

Културним и другим догађајима можемо бити поносни и увјерен сам да много, много тога можемо слободно приказати било гдје и било када, и да не треба да се стидимо онога што радимо, јер радимо за добро свог народа а уједно доприносимо свеукупним културним догађајима у земљи у којој живимо и која нас је прихватила и омогућила да своју културу, језик, писмо, вјеру, обичаје и традицију покажемо својим суграђанима, прије свега Словенцима а затим и припадницима других народа.

На крају, у нади, вјери и љубави, са мудрошћу која нам је потребна у сваком тренутку, завршавамо ову годину вјерујући да се никада више неће поновити и да ћемо у наредној 2021. бити у могућности да живимо животом достојним човјека и да остварујемо своје циљеве и жеље.

Свим читаоцима Новина српских „Мостови”, као и члановима, пријатељима и симпатизерима Савеза српских друштава Словеније и других српских друштава желим срећну и успјешну 2021. годину.

Душан Јовановић

Овогодишњи 19. Фестивал одржан је 11. маја 2019. у Културном храму Игнација Борштина у Церкљу на Горењскем, иначе родном мјесту Даворина Јенка, композитора српске химне „Боже правде”. Пред више од двјеста гледалаца у уводном поздраву Снежана Максимовић, водитељ програма, истакла je да је „традиција дело људких радњи, које се у времену креативно допуњавају и на тај начин развијају и трају кроз генерације”. У наставку је додала да „управо те богате вредности су нешто што ствара нераскидиве везе међу људима, па су се тако и наша српска друштва у Словенији сјединила са циљем да очувају своје српско културно наслеђе”.

Изразивши добородшлицу присутнима Снежана Максимовић је нагласила да је и овај фестивал, као и претходних година, такмичарског карактера и да ће најбоље бодоване и пласиране фолклорне групе стећи право наступа на 24. европској смотри српског фолклора дијаспоре и Срба у региону која ће се одржати 8. и 9. јуна 2019. у Центру Сава у Београду. Поред фолклорних група које су наступиле у такмичарском дијелу програма, учествовале су и групе у ревијалном дијелу.

У прелијепом амбијенту Културног храма Игнација Борштника водитељ Снежана Максимовић поздравила је Зорану Влатковић, амбасадора Репбулике Србије у Словенији и Ивану Јакшић Матовић, првог секретара и конзула у Амбасади Србије. Такође, поздравила је и представнике СКУД „Понтес-Мостови” из Трста који су присуствовали овом лијепом догађају, а исто тако и представнике свих српских друштава.

Након тога присутнима се обратила Зорана Влатковић, амбасадор Републике Србије у Словенији. Поздравила је присутне и учеснике у програму и отворила 19. фестивал фолклорних група Савеза српских друштава Словеније.

Реализацију овогодишњег Фестивала омогућио је Јавни фонд Републике Словеније за културне делатности, а велику помоћ организатор, односно Савез српских друштава Словеније, добио је и од угоститељске радње Арс кафе Крањ. Овом приликом захваљујемо им се на њиховој помоћи и подршци.

Част да отворе програм 19. фестивала припала је КД „Брдо” из Крања. Они су представили дио обичаја Беле недеље у Гружи. Уз много пјевања и занимљивих обредних сцена публика је између осталих видјела и чула игре и пјесме: „Домаћине отварај капије”, „Имам жену радаву”, „Шетња”, „Рудничанка”. Аутор кореографије је Славица Михаиловић, музички аранжман урадио Здравко Ранисављевић а умјетнички руководилац фолклорне групе је Милан Гламочанин.

Млади фолклораши СПД „Никола Тесла“ Постојна приказали су кореографију „Игре из Пчиње”, аутор кореографије: Велимир Аговски, музички аранжман написао Александар Степић, а умјетнички руководилац фолклорне групе је Цвијета Гојковић.

Игре Пилето ми пе’е, Селка, Шестица, Бугарка, Чачак нико Јану не верује, Власинка, Чачак садила Јана заступљене су у сплету игара по називом „Кад бапне гоч у мене срце да искочи” из Црне Траве коју су извели фолклораши КУД „Божур” из Љубљане. Игре су приказане на аутохтони начин без модификација у основним обрасцима традиционалне игре. Аутор кореографије и умјетнички руководилац је Милан Гламочанин, а музичког аранжмана Жанијел Шубља.

Сплет игара из Врањскога Поља одиграли су чланови ветеранске група СКД „Сава” Храстник. Ради се о класичној кореографији и жељи да се испоштује стил области, као и  играчки образац игара. Аутор кореографије и умјетнички руководилац је Александар Бабић, музички аранжман урадио је Дарко Ћитић.

Са сјеверо-истока Словеније дошла је фолклорна група СКД „Марибор” из Марибора која је приказала кореографију под називом „Народне игре из Владичиног Хана” у којој су приказане, у сплету, најкарактеристичније игре Владичиног Хана и околине. Аутор кореографије је Јанко Димитријевић, музичког аранжмана Здравко Ранисављевић, а умјетнички руководилац фолклорне групе је Ана Добријевић.

Из Велења је дошла млада фолклорна група СД „Др Младен Стојановић” која се представила кореографијом која носи назив „Игре из Левча”. Аутор кореографије и умјетнички руководилац је Зоран Јауз а музички аранжман је написао Милован Николић.

Како рече водитељ Снежана Максимовић темперамент, динамика и емоције су оно што ову тачку чини посебним. Једна од врло старих песама, која се изводила уз игру је песма под називом Цоне моме Цоне, а у кореографији под називом Голуб г’ка на јабука” заступљене и друге пјесме и игре из Босилеградског Крајишта. А које су извели фолклораши КУД „Младост” из Љубљане. Аутор кореографије је Слободанка Рац, музичког аранжмана Јулијан Рац а умјетнички руководилац фолклорне групе је Милка Марин.

Кореографија „Игре и песме из Црноречја” приказује сегменте жетелачког обичаја, представљене песмом и глумом кроз један шаљиви наратив. Издвојене су специфичне игре и песме Црноречја, североисточне области Србије, а све то приказали су ревијално чланови ветеранске фолклорне групе АКУД „Коло” из Копра. Аутор кореографије, музичког аранжмана и умјетнички руководилац фолклорен групе је Весна Бајић Стојиљковић.

Публика је имала прилику да још једном види сплет игара из Црне Траве, односно кореографију „Кад бапне гоч у мене срце да искочи”, којим су се представили чланови СКД „Слога” из Нове Горице. Ради се о кореографији, са више посебних прича и сценског обичаја, где се у моментима надигравају момци и девојке. Циљ је било приказати богате играчке образце и прелепе мелодије тога краја, који су атрактивни, техничко захтевни и траже од играча велико знање и способност. Аутор кореографије Милан Гламочанин, музичког аранжмана Павле Убовић а умјетнички руководилац је Давид Грујић.

Ветеранска фолклорна група СКД „Петар Кочић” из Крања представила се ревијално кореографијом „Сплет игара из Поткозарја” који приказује један од животних циклуса, збор у северо-западном дијелу БиХ, у Поткозарју, а започиње пјесмом „Ми смо сеје испод Козарице” а наставља са играма тог краја. Поред инструменталне пратње коју су обично пратиле тамбурица и усна хармоника, значајна је била и игра уз вокалну пратњу, тачније, колски глас.  обичаја у Поткозарју. Аутор кореографије и умјетнички руководилац је Снежана Максимовић а музички аранжман урадио је Марко Чушин.

СКУД „Видовдан” из Љубљане представило се сплетом игара и песама Срба из Хомоља. У кореографији је приказан обичај на Биљани петак, покретни празник пред Ђурђевдан. Биљани петак пратила је песма, игра и смех а пошто је то био празник, девојке и момци могли су се врло често и заљубити. Аутор кореографије је Јанко Димитријевић, музичког аранжмана Здравко Ранисављевић а умјетнички руководилац фолклорне групе је Жељко Крсмановић.

КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице је у кореографији „Кроз Пиротско поље” приказао игре, пјесме и обичаје који осликавају дио народног живота Пиротског поља. У кореографији је приказан дио лазаричког обичаја, као и са надалеко познатим вашаром у Пироту. Аутор кореографије је Дамир Шиповац, музички аранжман урадио Жанијел Шубља а умјетнички руководилац фолклорне групе је Сандра Јевтић.

Била је то задња кореографија која је приказана у програму овогодишњег Фестивала, а затим је водитељ Снежана Максимовић на позорницу позвала Златомира Бодирожу, предсједника Савеза српских друштава Словеније који је прво поздравио све присутне и захвалио се на овако лијепој посјети, а такође поздравио  исве учеснике у програму и захвалио се на веома квалитетним наступима и приказаним играма и пјесмама, а затим уручио захвалнице свим фолклорним групама, као и захвалницу за Арс кафе, односно Александру Батару који је много помогао реализацију овог великог догађаја.

Након тога сви учесници у програму, као и дио публике, преселио се у спортску дворану гдје је припремљена закуска у организацији Арс кафеа а дружење настављено уз живу музику и добро расположење.

У међувремену је жири у саставу др Весна Бајић Стојиљковић, етномузиколог и етнокореолог и мр Милош Рашић, етнолог, сумирао резултате наступа свих група, након чега је услиједио разговор са умјетничким руководиоцима а затим и проглашење резултата у спортској дворани.

Оцјена стручног жирија је следећа:
1. СКУД „Видовдан” Љубљана 97,5 бодова,
2. КПСХД „Вук Караџић” Радовљица 97 бодова,
3. КД „Брдо” Крањ 94 бода,
4. СКД „Марибор” Марибор 93 бода,
5. КУД „Божур” Љубљана 87 бодова,
6. СКД „Слога” Нова Горица 84 бода,
7. СД „Др Младен Стојановић” Велење 82 бода,
8. СПД „Никола Тесла” Постојна 76 бодова
9. СКД „Сава” Храстник 74 бода

Све фолклорне групе добиле су признања за пласман које су уручили др Весна Бајић Стојиљковић и мр Милош Рашић, а на основу резултата и броја учесника у такмичарском дијелу 19. фестивала фолклорних група ССДС право учешћа на 24. европској смотри српског фолклора дијаспоре и Срба у региону стекло је седам фолклорних група, односно друштава.

На крају треба истаћи да је организација овогодишњег Фестивала била на виском нивоу као и услови у којима је Фестивал одржан. Вођство Савеза српских друштава Словеније се захваљује свима који су учествовали у реализацији овог значајног догађаја, посебно онима који су финансијски и материјално помогли Фестивал, као и радној групи која је на најбољи начин одрадила свој посао.

Текст и фото: Душан Јовановић

Након избора радних органа скупштине приступило се гласању о дневном реду, а затим су на ред дошле и остале тачке дневног реда, а као прве извјештаји. Извјештај о раду Извршног одбора у 2018. години, односно од задње скупштине, поднио је мр Драго Војводић и истакао реализоване пројекте као и друге активности Савеза. У одсутности Драгана Савића, предсједника Надзорног одбора, извјештај је прочитао Крстан Шућур. Извјештај о финансијском пословању поднио је Душан Јовановић, секретар и благајник ССДС, а Данијела Пећанац је поднијела извјештај Суда части.

Послије поднесених извјештаја услиједила је дискусија у којој је учествовала већина присутних делегата из свих друштава. Делегати су расправљали и постављали питања о свему томе што је рађено у протеклом периоду, упућено је подоста негативних критика, чак и за пројекте који су били веома успјешно урађени, као што су Новине српске „Мостови” и Фестивал фолклорних група, као и цјелокупна дјелатност Савеза. Након веома бучне и на моменте мучне дискусије усвојени су сви извјештаји.

Дошао је ред и на избор нових органа Савеза српских друштава Словеније, а друштва су имала могућност да предлажу своје кандидате за све функције и органе Савеза још прије одржавања скупштине. С обзиром на то да су била два кандидата за предсједника, и то Златомир Бодирожа из КД „Брдо” Крањ и Марко Сладојевић из СКУД „Видовдан”, скупштина је одлучила да гласање за предсједника буде тајно. Прије гласања оба кандидата су представила свој програм дјеловања Савеза у наредном периоду. Верификационо кандидациона комисија подијелила је гласачке листиће и приступило се гласању, а након тога јавном пребројавању гласова. Златомир Бодирожа је добио 26 гласова, или 57,78%, а Марко Сладојевић 19 гласова или 42,22%, чиме је нови предсједник Савеза српских друштава Словеније постао Златомир Бодирожа.

Гласање за два потпредсједника Савеза било је јавно, а кандидати су били Јово Јауз из СД „Др Младен Стојановић” Велење, Јасмина Крапше из СКД „Марибор” из Марибора и Душан Јовановић из СКПД „Свети Сава” Крањ, а за потпредсједнике изабрани су Јово Јауз и Душан Јовановић који су добили по 27 гласова, испред Јасмине Крапше са 19 гласова.

Скупштина је једногласно, гласовима свих делегата, изабрала Надзорни одбор у саставу: Синиша Живковић из СКД „Слога” Нова Горица, Младен Миливојевић из СКД „Марибор” Марибор и Славко Павловић из КУД „Младост” Љубљана, затим исто тако једногласно Суд части у саставу: Данијела Пећанац из СКД „Марибор” Марибор, Сњежана Бранисављевић из СКД „Ново Место” Ново Место и Недељка Стубичар из ПКУД „Свети Никола” Марибор. Изабран је и Извршни одбор, исто тако гласовима свих делегата, у саставу: Бранко Бајић из АКУД „Коло” Копар, Златомир Бодирожа из КД „Брдо” Крањ, Милан Стојановић из КПСХД „Вук Караџић” Радовљица, Драго Војводић из КУД „Младост” Љубљана, Милош Богдановић из ПКУД „Свети Никола” Марибор, Јово Јауз из СД „Др Младен Стојановић” Велење, Остоја Бубњевић из СКД „Ново Место” Ново Место, Илија Јанковић из СКД „Слога” Нова Горица, Раде бакрачевић из СКД „Штајерска заједница” Марибор, Јасмина Крапше из СКД „Марибор” Марибор, Крстан Шућур из СКД „Петар Кочић” Крањ, Цвијетин Нешковић из СКД „Сава” Храстник, Душан Јовановић из СКПД „Свети Сава” Крањ, Мирјана Ћосић из СКУД „Видовдан” Љубљана и Милош Демоњић из СПД „Никола Тесла” Постојна.

Текст и фото: Душан Јовановић

У организацији Савеза српских друштава Словеније одржан 18. фестивал фолклорних група ССДС

Фестивал је одржан 31. марта 2018. у Центру културе Шпански борци у Љубљани пред око 360 гледалаца који су имали прилику да виде тринаест фолклорних група, од тога девет група у такмичарском дијелу програма а четири групе у ревијалном. Учествовало је више од триста фолклораша који су приказали различите кореографије са играма и пјесмама из неколико кореолошких подручја.

У уводном дијелу водитељ програма Снежана Максимовић рекла је о значају оваквих догађаја везаних за очување народне традиције, а фолклор је једна од најмасовнијих дјелатности која се бави тиме. Поздравила је присутне као и госте Фестивала, међу којима су били Ивана Јакшић Матовић, први секретар и конзул у Амбасади Републике Србије у Словенији и протојереј Борислав Ливопољац из СПЦО Љубљана.

Част да отворе програм имали су чланови АКУД „Коло” из Копра који су извели кореографију под називом „Драгачево, село мало трубом опевано”, игре и песме из Драгачевског краја. Аутори кореографије су Милорад Руњо и Весна Бајић Стојиљковић, аутор музичког аранжмана је Михајло Милићевић а умјетнички руководилац ансамбла је Весна Бајић Стојиљковић.

Ветеранска група СКД „Сава” из Храстника представила се играма из Лесковца, под називом „Дођи Јело, дођи душо”. Аутор кореографије је Александар Бабић, аутор музичког аранжмана Дејан Ерцег а умјетнички руководилац ансамбла Александар Бабић.

Како на млађима свијет остаје, тако је публика на овом фестивалу видјела и три омладинске групе, које крупним корацима газе за својим старијим другарима. Први омладински ансамбл који се представио је ансамбл КУД „Младост” из Љубљане. Они су приказали игре из Биначке Мораве. Аутор кореографије је Дејан Милисављевић, аутор музичког аранжмана је Никола Вранеш а умјетнички руководилац је Бојан Антонић.

Фолклорни ансамбл СКУД „Видовдан” из Љубљане представио се кореографијом под називом „Посла мене моја мати, у Цвијетнић заиграти”, игре и пјесме из околине Дрвара. Аутор кореографије је Саша Богуновић, аутор музичког аранжмана је Здравко Ранисављевић а умјетнички руководилац ансамбла Зорица Латиновић.

Из Марибора су дошли фолклораши ПКУД „Свети Никола” који су извели игре из Бујановца под називом „Чувало Стојне говеда”. Аутор кореографије је Горан Денић, аутор музичког аранжмана је Бобан Костић а умјетнички руководилац ансамбла Саша Станковић.

Чланови СД „Др Младен Стојановић” из Велења приказали су игре Левачког краја. Аутор кореографије је Зоран Јауз, аутор музичког аранжмана је Милован Николић а умјетнички руководилац ансамбла је Зоран Јауз.

На ред је дошао још један омладински ансамбл и то млади фолклораши СКД „Слога” из Нове Горице који су се представили Влашким играма Горњег Пореча. Аутор кореографије је Далибор Мартинов, аутор музичког аранжмана је Жанијел Шубља а умјетнички руководилац ансамбла Синиша Машић.

Чланови КД „Брдо” из Крања представили су се Ђурђевданским обичајем у Гламочу. Аутори кореографије су Светозар Качар и Срђан Крговић, а умјетнички руководилац ансамбла је такође Срђан Крговић.

Публика је још једном видјела фолклораше из Нове Горице, али у извођачком саставу. Они су наступили са играма из околине Бујановца. Аутор кореографије је Милан Гламочанин, аутор музичког аранжмана је Здравко Ранисављевић, умјетнички руководилац Марија Вукославчевић

Ансамбл СКД „Марибор” из Марибора приказао је „Сабор у Црној Трави”. Аутор кореографије је Јанко Димитријевић, аутор музичког аранжмана је Здравко Ранисављевић а умјетнички руководилац ансамбла је Ана Добријевић.

Омладинци СКУД „Видовдан” из Љубљане представили су се кореографијом „Крај Дунава лутка позлаћена”, игре и пјесме из Брусника. Аутор кореографије је Саша Богуновић, аутор музичког аранжмана је Вања Диздаревић а умјетнички руководилац ансамбла је Жељко Крсмановић.

Извођачки ансамбл КУД „Младост” из Љубљане извео је игре и пјесме из Владичиног Хана, под називом „Зарек’о се, пререк’о се, бре”. Аутор кореографије је Дејан Војводић, аутор музичког аранжмана је Дарко Ћитић а умјетнички руководиоци ансамбла су Дејан Војводић и Милка Марин.

Чланови КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице, представили су се кореографијом под називом „Разболе се дилбер Денка”, пјесме и игре Средњег Тимока. Аутор кореографије је Дамир Шиповац, аутор музичког аранжмана је Жанијел Шубља а умјетнички руководилац ансамбла је Сандра Јевтић.

На крају програма присутнима су се обратили мр Драго Војводић, предсједник Савеза српских друштава Словеније и Ивана Јакшић Матовић, конзул у Амбасади Републике Србије. Представницима друштава мр Драго Војводић подијелио је захвалнице за учешће на Фестивалу.

Наступе фолклорних група у такмичарском дијелу оцјењивао је жири у саставу: др Весна Бајић Стојиљковић, етномузиколог и етнокореолог и мр Милош Рашић, етнолог. На основу њихових оцјена на 23. Европску смотру српског фолклора дијаспоре и Срба у региону пласирало се седам друштава и то: АКУД „Коло” из Копра, КД „Брдо” из Крања, СКУД „Видовдан” из Љубљане, СКД „Слога” из Нове Горице, КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице, СКД „Марибор” из Марибора и КУД „Младост” из Љубљане.

Осамнаести фестивал фолклорних група ССДС финансијски је подржан од стране Јавног фонда Републике Словеније за културне дјелатности.

Текст и фото: Душан Јовановић