Савез српских друштава Словеније и Српско културно друштво „Сава” Храстник припремили и извели Семинар за умјетничке руководиоце пјевачких група – Етно радионицу пјевања

Семинар је одржан 23. и 24. октобра 2021. у Храстнику и намијењен је руководиоцима и члановима пјевачких група, као и члановима фолклорних група који у својим кореографијама имају пјевање. С обзиром на тренутну ситуацију везану на епидемију Коивд-19, као и свим проблемима и потешкоћама изазваним мјерама за сузбијање епидемије, семинар је одржан са мањим бројем полазника него што је то уобичајено, мада треба навести и одређену пасивност као и страх друштава да у оваквим приликама било шта раде или организују. Ипак, и поред тога, полазници Семинара су својим присуством и активним учешћем на Семинару – Етно радионици пјевања показали велико интересовање за садржај Семинара и тиме омогућили да Семинар буде успјешно реализован.

Српско културно друштво „Сава“ Храстник било је иницијатор организовања Семинара, односно реализације овог пројекта Савеза српских друштава Словеније и обезбиједило оптималне услове за нормалан и функционалан рад Семинара – Етно радионице пјевања, простори Омладинског центра Храстник (Mladinski center Hrastnik), били су добро припремљени и идеални за овакву врсту догађаја, а водство друштва, са Цвијетином Нешковићем на челу, потрудило се да се полазници осјећају веома пријатно и да могу радити на најбољи и најефикаснији начин, а својим гостопримством још једном показали да су спремни и способни организовати велике и важне догађаје, што су више пута то и потврдили. Треба посебно нагласити да Савез српских друштава није имао никаквих трошкова у вези споменутих простора и дугује велику захвалност Омладинском центру Храстник за уступљене просторе.

Етно радионицу пјевања водила је, као предавач и учитељ пјевања, Снежана Максимовић, која иначе ради са пјевачким групама у више друштава, тако да је одлука да она води Семинар била у потпуности оправдана, што доказује и начин њеног рада као и ангажованост и спремност полазника да што више науче  истечено знање употријебе за будући рад у својим друштвима. Са много енергије и ентузијазма радило се на најбољи и у датом тренутку најприхватљивији начин, а вођа Семинара се трудила да своје знање, искуство и умијеће пренесе на полазнике, а они су опет упијали сваки њен предлог и сугестију.

Семинар, односно Етно радионица пјевања, почео је у суботу 23. октобра 2021. прије подне окупљањем полазника који су дошли из Велења, Крања и Храстника. Након обављених формалности око пријављивања, евиденције полазника и подјеле материјала почело се са радом по групама, посебно су радиле женска и мушка пјевачка група полазника.

Сам програм Семинара, који је спремила и предложила Снежана Максимовић,  био је сачињен из двије теме и то: Традиционалне српске пјесме једногласног и двогласног типа из разних области, и „Разговора” на тему посвјећености пјевачког рада у фолклорним ансамблима.

Иначе рад Семинара се одвијао по блоковима, првог дана обрађене су пјесме из два блока. Први блок, у коме су наизмјенично радиле женска и мушка група полазника, садржавао је пјесме из које су биле чиниле пјевачко наслијеђе Срба у Горњем Банату, затим пјесме из Буковице, па поново пјесме из других дијелова Баната, пјесме из Јања и пјесме из западне Славоније. Без обзира што су неке пјесме по свом карактеру биле намијењене женском или мушком пјевању, обје групе су подједнако обрадиле све пјесме из све три блока.

Након првог блока и паузе за ручак настављен је рад „Разговором“ – округли сто, на тему посвјећености пјевачког рада у фолклорним ансамблима гдје се разговарало о раду по друштвима и значају и улози пјевања у кореографијама фолклорних група, јер многе игре имају у свом извођењу и пјевање, негдје више, негдје мање. Вођа Радионице је износила своја искуства из свог досадашњег дугогодишњег рада а полазници су опет казивали о искуствима из својих друштава, тако да су могли и на теоретски начин понешто сазнати и потреби постојања пјевачких група.

У другом боку представљене су и обрађене пјесме из Босанске Крајине, затим посебно пјесме са Змијања, па онда пјесме из Жегара, а нису изостале ни пјесме са Косова и Метохије, да би се други блок завршио обрадом пјесама из Ужица.

Други дан Семинара, односно недјеља 24. октобра 2021, почео је такође окупљањем полазника и почетком рада на трећем блоку пјесама. У овом блоку полазници Семинара су се упознали и обрадили пјесме из Гламоча, затим пјесме из Челарева, па онда пјесме са Кордуна, из Војводине и на крају пјесме из Шумадије. Опет, наравно наизмјенично, женска и мушка група.

Након што је обрађен и други блок услиједила је пауза за ручак, а затим се приступило понављању свих пјесама. Послије тога приступило се видео снимању материјала, односно репертоара, са Семинара који ће бити коришћен у будућем раду учесника у Семинару.

На само крају Семинара – Етно радионице пјевања Цвијетин Нешковић, предсједник СКД „Сава” Храстник подијелио је свим полазницима увјерења о учешћу на Семинару. 

На крају се може закључити да овакви Семинари још једном потврђују потребу и да их убудуће треба практиковати и дати им значај као и семинарима фолклорних група, односно народних игара., а томе иде у прилог и реакција и задовољство свих полазника, који су веома задовољни како условима, тако и квалитетом и начином рада вође Семинара и предавача Снежане Максимовић, која је и сама похвалила организатора у учеснике Семинара.

Савез српских друштава Словеније изражава захвалност свим учесницима, како полазницима тако и предавачу, као и СКД „Сава” Храстник и Омладинском центру Храстник, затим Јавном фонду Републике Словеније за културне дјелатности на финансијској подршци.

Текст и фото: Душан Јовановић

На дан српског јединства 15. септембра у Љубљани потписана историјска декларација о темељним принципима сарадње Савеза српских друштава Словеније и савеза Срба Словеније

Велики српски празник: »ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ« прослављен је у Љубљани веома свечано. Дугогодишње несугласице међу српским друштвима у Словенији, данас су избрисане и заувек заборављене. Потписан је историјски документ.

Полазећи од заједничког уверења да су сложност и јединство српске националне заједнице у Словенији у највишем интересу свих њених припадника Савез српских друштава и Савез Срба Словеније, у жељи за развијањем и подстицањем међусобне сарадње која ће бити од користи целокупној српској заједници у Словенији, сагласиле су се, да усвоје заједничку декларацију.

Два савеза изражавају спремност и вољу да заједнички раде на очувању и промоцији идентитета, језика, ћириличног писма, историје, традиције и културног наслеђа припадника српске националне заједнице у Словенији.

 Од данас ће се Срби ових савеза борити за очување српског националног идентитета радећи на јачању толеранције, разумевања и  сарадње међу свим Србима који живе у Словенији, без обзира којем друштву припадали.

Председници су донели заједничке закључке, да је потребно радити на чвршћем повезивању чланова из два савеза на пољу културе укључујући и развијање заједничких пројеката, који ће дигнути име Србије на један виши развојни ниво у оквиру програма Европске уније, као и других.

Два изузетно радна и комуникативна председника: Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава и Владимир Кокановић, председник Савеза Срба Словеније, данас су потписали документ о заједничкој сарадњи Срба из Словеније.

Потписивању повеље присуствовали су: Милимир Вујадиновић, председник Скупштинског одбора за дијаспору и Србе у региону, Раде Бакрачевић, председник Надзорног одбора Савеза Срба Словеније, Весна Стојиљковић, потпредседница, Јасмина Крапше, Милош Демоњић чланови председништва и чланови ИО Савеза српских друштава као и већина чланова српских друштава из Словеније.

Поред набројаних представника Савеза потписивању Повеље присуствовали су и представници великог броја српских друштава, која припадају Савезу српских друштава Словеније и великог броја друштава, који припадају Савезу Срба Словеније.

На потписивање Повеље стигао је велики број познатих Срба из ове алпске државе и представници свих друштава чланова Савеза. Састанак је протекао у договору о даљем деловању српских удружења у Словенији.

Своју посету Савезу Срба Словеније је Милимир Вујадиновић почео радно. Прво је посетио просторије Савеза Срба Словеније, где га је примио Владимир Кокановић, председник са члановима председништва и надзорног одбора. Кокановић га је упознао са двогодишњим радом Савеза и са пројектима које ће Савез реализовати у овој години.

Вујадиновић је похвалио прошлогодишњи велики успех Срба из Словеније, који су почели са школом српског језика и ћирилице по словеначким градовима, у којима се већ на почетку уписало 1.600 ученика свих година узраста. Тај успех Срба из Словеније су похвалиле Управа за Србе из дијаспоре и региона и министарство просвете и културе Владе Републике Србије. Вујадиновић је обећао, да ће интензивно радити, заједно са представницима словеначке Владе, да Срби у Словенији добију статус националне мањине.

Након потписивања Повеље, председници: Кокановић и Бодирожа исказали су задовољство успостављањем сарадње ове две кровне организације Срба из Словеније. Ова два српска удружења имају доста сличности и жеља, да помогну Србима у Словенији.

Радиће на заједничким тачкама и пројектима гдје ће оба удружења имати користи, што ће Србима (40.000 Срба, колико их је званично у Словенији) помоћи у ширењу српске културе, српског језика и ћирилице, са стремљењима да помогну и својој отаџбини Србији, да се што брже приближи Европској Унији.

Ову „прекрасну иницијативу” покренули су председници Кокановић и Бодирожа, изјављујући, да сарадња између ова два удружења може да буде од велике користи за све Србе по свету и доказује како Удружења могу да остваре добре односе и сарадњу, што може да учврсти и унапреди односе Срба на свим подручјима.

Текст и фото: Раде Бакрачевић

За  високи јубилеј, 25 година плодног и  успјешног рада Савеза српских друштава Словеније, честитке прије свега свим визионарима који су 1995. окупили  у најтежим условима, тада регистрована српска друштва под један кров. Иако је у почетним годинама сав рад био сконцентрисан на хуманитарне активности, јер других пројеката није ни било, нити су се могли изводити, јер смо крчили многе политичке, културне препреке, је то био почетак масовног настајања српских друштава у Републици Словенији.

Одмах по регистрацији нашега друштва, СКД Сава из Храстника, смо се укључили у рад ССДС. Доприносом у раду и сарадњи са друштвима покушали смо да уклонимо медијски мрак над српском заједницом, који у другом облику траје и до данас, сарађивали смо на разним округлим столовима о статусу српске заједнице у Словенији, из које ће касније проистећи Декларација о статусу, сви протести од бомбардовања СР Југославије и признања Косова, су били под окриљем ССДС. Била су тешка времена, али стварањем предуслова Савез и друштва су започела многе културне, хуманитарне, спортске манифестације, није се заборавила ни школа српског језика, излазе прве Српске новине „Мостови”.

Црква св. Арханђела Гаврила у Рашкој, побратимљеном мјесту са Храстником

Размјењивали смо идеје, преносили знања  како радити у локаним заједницама и успјели смо. Иако се број српских организација сваке године увећавао били смо свјесни да је заради различитих интереса реално било  очекивати да  у  ССДС неће бити сва друштва, али су најбоља и највећа  сигурно ту, друштва која окупљају највише чланова и која су најмасовнија, друштва са највише различитих пројеката. Савез српских друштава Словеније је до данас остао највећа организација, са јасном визијом очувања идентитета српске заједнице у Републици Словенији. ССДС остаје кровна организација, призната од многих релевантних институција, иако је  у посљедњим годинама  Савез изложен притисцима, уцјенама, омаловажавањима од ствараоца неких других савеза, који су себи одмах дали за право да представљају српску заједницу у Словенији и подјељују статус кровне организација Срба у Словенији, али архив и хиљаде пројеката Савеза и друштава се не може избрисати.

Галерија признања и захвалница стечених у протеклим деценијама рада:

Можда се у овом свечаном тренутку не треба превише обазирати на њих, али треба јасно казати да се наш пут наставља, јер резултат Савеза и друштава је само оно што се памти, да не пристајемо на омаловажавање. Савез и већина друштава има статус друштава у јавном интересу на подручју културе, јер је  мукотрпни  рад  препознало и Министарство културе Републике Словеније. Можда би то требало да препозна  још неко други,  јер  смо способни да се одупремо свим изазовима, што смо много пута и показали да се преко ноћи не може покушавати уништавати СДСС од политичних дилетаната и културних незналица. Томе треба додати и многа висока признања која су друштва добила у својим локалним заједницама, гдје су већина веома цијењена друштва од стране општинских управа.

У име свих чланова и пријатеља Српског културног друштва „Сава” Храстник искрене честитке за високи јубилеј.

Цвијетин Нешковић , председник СКД Сава

Савез српских друштава Словеније као кровна организација Срба у Словенији

Савез српских друштава Словеније је основан 4. 3. 1995. године у Љубљани. Основало га је неколико друштава, а 13. 1. 1996. на скупштини ССДС у хотелу Лев у Љубљани, су сва српска друштва, која су била до тада регистрована, ушла у Савез српских друштава Словеније и тада је било девет друштава. Сва друштва су прихватила програм и изабрала ново руководство кровне организације. Идеја о оснивању Савеза српских друштава Словеније је наишла на велику подршку српског народа који живи у Републици Словенији. Оснивање ССДС је допринело томе да смо имали могућност деловати на целој територији Републике Словеније. Друштва која су била основана од Мурске Соботе па до Нове Горице су добивала помоћ и савете како да најбоље организују рад друштава у тим местима где су била регистрована. Савез српских друштава Словеније је од самог почетка свога деловања имао једном годишње редовну годишњу скупштину а сваке друге године је била изборна скупштина. ССДС има своје органе: Скупштину (као највиши орган кровне организације Срба у Словенији), Извршни одбор, Надзорни одбор и Суд части.

Илија Јанковић је изабран за председника ССДС, на скупштини која је одржана 24. 1. 2004. у рекреативном центру Мостец у Љубљани. У то време Савез није најбоље функционисао, требало је огромно труда и знања да се Савез као кровна организација постави на своје место, регистрација часописа Мостови, добили смо предлог да се часопис зове Српске новине а ново изабрани Извршни одбор је на својој првој седници у Нови Горици (просторије СКД Слоге) донео одлуку да се имену Српске новине дода још „Мостови”. За уредника је постављен Раде Бакрачевић, он је био две године уредник и једног дана Министарство за културу Србије је захтевало да се мора заменити уређивачка политика, да они као главни финансијери желе да виде у новинама више ћирилице и више извештаја о раду српских друштава у Словенији, а мање слика главног уредника.

У јануару 2006. за главног и одговорног уредника ја сам предлагао Душана Јовановића и од тада „Мостови” имају велику улогу у развоју и повезивању српских друштава у Словенији па и шире. То је било изузетно тешко време за рад српских друштава као и самога Савеза, требало је добити поверење од друштава, наших матица Србије и Републике Српске, од институција у Републици Словенији, помирити неке наше Србе који су навикли да роваре по својој вољи тј. да шаљу дописе у Београд, Бању Луку, Љубљану и тиме су отежавали праву комуникацију ССДС као кровне организације са тим институцијама. Знали смо да је маркетинг изузетно важан, зато смо осим „Мостова” поставили и интернет страну ССДС (www.ssds.si), кренули у посете институцијама у нашим матицама као и институцијама у новој домовини. У то време смо имали изузетно добре односе са амбасадама наших матица у Љубљани, велику подршку смо имали и од Министарства за дијаспору (министар Војислав Вукчевић, као и његови сарадници Александар Чотрић и Миодраг Јакшић), од председника Републике Српске, посебно покојног Милана Јелића. У децембру 2004. Савез српских друштава Словеније је предао захтев у Државни збор Републике Словеније тј. председнику државног збора др Францету Цукјатију и захтевали од њега да наш захтев  за признање статуса националне мањине, уврсти на дневни ред Владе. Одговор који смо добили од Францета Цукјатиа нас је изузетно разочарао и тада смо видели да статусно питање није могуће решити без наше матице Србије.

За четири године на челу ССДС је једно велико искуство, огромно састанака, разговора, много скупштина ССДС, велики број реализованих пројеката, неколико мирних протеста у Љубљани, такмичења фолклорних секција, одласци на Европске смотре српског фолклора дијаспоре и Срба у региону, многи пређени километри на релацији Нова Горица, Љубљана, упознато огромно добрих и пријатних људи као и оних мање пријатних, али живот иде даље и нека нам наша кровна организација ССДС потраје најмање још толико. Да хоће, каже и изјава коју је дао Александар Чотрић у Билтену ССДС који је штампан поводом 20 година ССДС на Бледу: „Срби у Словенији су опстали захваљујући Савезу српских друштава Словеније”. У истом Билтену мр Игор Тершар каже: „Савез српских друштава Словеније повезује шеснаест изузетно препознатљивих културних друштава.“

На основу великог броја квалитетно реализованих пројеката, који су прешли локални културни простор, а који представљају допринос к развоју идентитета српског народа на територији Републике Словеније, Савез српских друштава Словеније је придобио статус друштва, које делује у јавном интересу. Изузетан одјек имају наступи српских друштава по различитим градовима у Словенији и иностранству.

 Када сам размишљао о свечаном броју Мостова ја сам одабрао један мој говор у Београду на првој конференцији која је одржана јуна 2005, тада предложене тезе још су актуелне. 

ЗАЈЕДНО У УЈЕДИЊЕНОЈ ЕВРОПИ

МИНИСТАРСТВО ЗА ДИЈАСПОРУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЈУНИ 2005 БЕОГРАД – ПРВА МЕДИЈСКА КОНФЕРЕНЦИЈА

 Запис председника Савеза српских друштава Словеније Илије Јанковића:

„Поштоване даме и господо,

данас сам необично радостан што ми се указала прилика и част да активно учествујем на овом изузетно значајном састанку посвећеном теми: Заједно у уједињеној Европи – положај и перспективе српских заједница у земљама окружења. Ово је изнад свих очекивања, јер се мало када догоди да своје земљаке из дијаспоре дочекују на овај начин највиши представници државе и народа Србије. Хвала што сте на дневни ред уврстили ову значајну тему и необично сам дирнут јер осећам да иза нас стоји матични народ, матична држава и да долази време решавања многих нагомиланих, отворених, нерешених питања Срба у Словенији, на реализацији матичне и домицилне државе. 

Поштована и уважена господо, осећам своју дужност и потребу да се овом приликом захвалим својим најближим сарадницима који су својим несебичним радом и одговорношћу ради наших заједничких интереса сачували друштва и кровну организацију Савез српских друштава Словеније у веома тешким околностима у последњих петнаест година. Без обзира на све, стварање и очување друштава било је масовно подржано од Срба, а спремност наших људи да помогну, ратом и другим недаћама захваћену браћу, ни једног тренутка није долазила у питање. Хвала и Амбасади Србије и Црне Горе, Амбасади Босне и Херцеговине у Љубљани, Министарству за дијаспору, Министарству за културу Републике Србије и многим другим појединцима.

 Према последњем попису становништва у Републици Словенији има нешто мање од четрдесет хиљада Срба. Податак указује на чињеницу да се број Срба након лома заједничке државе смањује, јер према  подацима објављеним деведесетих година прошлог века, број Срба је износио педесет четири хиљаде. Узроци томе су различити, међутим, ми смо још међу најбројнијим народима у Словенији. У Словенији постоји четрнаест друштава, од тога једно црногорско регистровано друштво, која су учлањена у Савез српских друштава Словеније тј. у кровну организацију српскога корпуса у Словенији.

Према броју припадника са вишом и високом стручном спремом, Срби, предњаче у поређењу са другим припадницима националних заједница. Републику Словенију смо прихватили као своју нову домовину. Лојални смо грађани и поштујемо кодекс културног односа са свим грађанима у ужем и ширем окружењу. Признати смо као добри и признати радници, без сумње, томе су допринела сва српска друштва и кровна организација Савез српских друштава Словеније.

Словеначка држава, дакле, са српском популацијом нема никаквих проблема и, према томе, могло би се очекивати да су наши многобројни проблеми примерно решени. Ситуација је међутим, потпуно супротна. Ми немамо решен статус, без обзира што смо аутохтони, а ни традиционално добри односи између наших народа и привредни прворазредни интереси Републике Словеније у нашим матичним земљама не доприносе томе, па чак не помаже ни Европска конвенција о заштити људских права. Добијањем статуса националне мањине решили бисмо многа материјална, културна и сва друга питања која припадају једној националној мањини. Кршење права Срба споро се решава. Један од примера су „избрисани”. Сва друштва, а посебно кровна организација, имају исти проблем, а то је материјална и просторна невоља, који онемогућавају и најосновнији рад и функционисање. Све наше иницијативе како би се ти проблеми решили, наилазе на непослушност. Данашњи састанак је зато преломни и овим датумом се пише нова страница наших међусобних односа. Усвајањем данашње Деклерације, Савез српских друштава Словеније сматра да ћемо све досадашње пропусте који су начињени пре десет и више година, убрзаним темпом вратити на решавање статуса Савеза који би морао имати у Републици Словенији, то јест нашој домовини. Ако су наша браћа Словенци добили статус националне мањине у нашим матицама, онда би било логично да и ми Срби, који имамо држављанство Републике Словеније добијемо тај статус националне мањине. Само на тај начин бисмо очували наше обичаје, традицију, културу и, што је најважније, језик и писмо српског народа. Ми желимо интеграцију, али никако асимилацију. Зато смо одушевљени што у последње време Министарство за дијаспору, као и амбасада Србије и Црне Горе у Љубљани, изузетно добро и коректно сарађују са кровном организацијом ССДС као највишим органом Срба у Републици Словенији. Гледајући програм Савеза предлажемо:

1. Решење статуса националне мањине српског народа у Републици Словенији,

2. Уз сарадњу матичне државе, кровне организације и наше домовине изградити или употребити постојеће објекте који су били у власти Републике Србије за инфо центар, или најпростије речено Српску кућу у Републици Словенији, која би била отворена за све потребе наше матице, наших друштава као и свих пријатеља српског народа.

3. Желимо да нам Министарство за школство, са својим стручним кадром, помогне у организовању допунске школе на српском језику на целој територији Републике Словеније.

4. Очекујемо од свих наших званичника да приликом посете Словенији нађу толико времена да се састану са представницима кровне организације која би требало да има директне контакте са својом матицом, јер тиме у словеначкој политици добијамо већи углед.

5. Очекујемо од Министарства за дијаспору да подржи напоре кровне организације (ССДС), која жели да сва српска друштва регистрована у Републици Словенији буду чланови кровне организације (ССДС), јер не смемо дозволити да лични интереси превладају националне.

6. Очекујемо да културна друштва Срба буду носиоци регионалног и локалног повезивања и организовања, а кровна организација, да одржава комуникацију са домовином и матицама.

Време и број проблема нам не дозвољавају да истичемо појединости. Зато су у излагању наглашене битне и ствари принципијелне природе. Органима матичне државе су на располагању извештаји и материјали који прецизније говоре о нашим отвореним проблемима и нерешеним питањима. Молимо надлежне органе матичне државе да се заузму за успостављање сталних, директних комуникација на свим секторима делатности на чијим се принципима темељи организација државе. На функцији председника кровне организације (ССДС) учинићу све да наша заједничка одлучност уроди плодом. Очекујемо да ће матична држава да поштује кровну организацију као прву спону између матичне и домицилне државе, као мост и темељ нашег заједничког рада. Такође желим да се искрено захвалим Министарству за културу Републике Србије што нам је финансијски помогло остварење, штампање, првих српских новина „Мостови”. Желим, на крају, да истакнем, иако је, можда, било много критике у нашој домовини, сматрамо да само коректним дијалозима, без икаквог заоштравања, можемо доћи до жељенога циља. Мислим да ово мишљење делим са својим најближим сарадницима, Извршним одбором Савеза, представницима друштава који су учлањени у кровну организацију и делегатима скупштине Савеза и другим органима кровне организације (ССДС).“

Илија Јанковић

Култура – чинилац повезивања између друштава и Савеза

Сва српска друштва у Словенији, која су чланови Савеза српских друштава Словеније, имају у својим статутима и програмским опредјељењима записано да је њихово дјеловање усмјерено прије свега на подручје културе, затим подручје хуманитарног рада, спортских активности и још неких дјелатности која повезују с једне стране чланство у поједином друштву, а с друге стране служе повезивању између друштава. То доводи непосредно или посредно, како када, и до повезивања између друштва, односно друштава, и Савеза српских друштава Словеније, организације која окупља највећи број српских друштава у Словенији.

Иако је у већини друштава у великој мјери њихова дјелатност усмјерена на подручје фолклора, односно на његовање и очување народне игре и пјесме, с обзиром да то највише привлачи младе и да је највећа заинтересованост за такву врсту културног дјеловања, ипак имамо у друштвима присутне и друге облике и садржаје везане за српску културу. Ту су, у складу са могућностима, прије свега људски капацитети и могућности, организоване и секције за различите друге активности, као што су драмска, литерарна, спортска, а било је и има покушаја учења српског језика и историје. Кад смо код српског језика треба напоменути да се у одређеној мјери језик може научити и без институционалног учења, мада је ипак учење кроз школе нешто друго и квалитетније, али у неким приликама може се и спонтано учити. То прије свега важи за породицу а онда и за друштво, ако је неко члан било које секције у друштву. Често смо свједоци тога да се на пробама фолклора не говори и не комуницира на српском, а то је баш једна прилика да се нешто научи, јер има, треба признати, и оних који су веома добро савладали српски језик управо кроз ово што сам навео, а то су породица и друштво.

У протеклих двадесетак година пратио сам рад српских друштава и остваривање културних пројеката, а у многим пројектима и лично сам учествовао у припреми, организацији и извођењу. Могу слободно рећи да су друштва, чланови Савеза српских друштава Словеније, у протеклом периоду, односно у двадесет и пет година постојања Савеза урадила преко сто културних догађаја са разноврсним садржајима и веома квалитетно, узимајући у обзир чињеницу да се ради о аматерским друштвима и друштвима са скромним материјалним, финансијским, просторским и људским могућностима. Приказане су драмске представе, приређивани концерти фолклора, односно народних игара и пјесама, литерарни сусрети, издано је на десетине књига српских књижевника који живе у Словенији и пишу на српском језику, остварена су многа гостовања како по Словенији исто тако и по другим државама широм Европе.

Скоро сва друштва у ССДС су за свој обиман и квалитетан рад добила разна признања, од општинских, државних, награда на такмичењима и фестивалима, како домаћим тако и страним, а на рачун тога друштва су добила статус друштва у јавном интересу на подручју културе а тај статус додијелило им је Министарство за културу Републике Словеније. То је за сва друштва подстрек за шире повезивање, изван локалне заједнице а исто тако и изван српске заједнице, повезивање и сарадња и са другим културним друштвима и организацијама.

Друштва су међусобно сарађивала, у мјери у којој су то допуштале могућности као и заинтересованост за сличне активности. Тако имамо на фолклорним сусретима учеснике из више друштава, драмске групе гостују и изван свог мјеста, односно сједишта друштва, литерарни ствараоци учествују на књижевним сусретима гдје год се укаже прилика. Све то важи како за Словенију тако и за наше матице и друге државе у окружењу и шире.

Све то у великој мјери доприноси повезивању друштава, изналажењу нових могућности, тражењу нових садржаја и заједничких наступа, а са друге стране је значајно све то и за повезивање међу члановима друштава, што се посебно види на упознавању и зближавању међу фолклорашима, јер је некако као урођено да нас игра и пјесма најлакше и најбрже зближује.

Свиме што смо до сада урадили, како по друштвима исто тако и у Савезу српских друштава Словеније, можемо и треба да будемо задовољни и да нас све то на неки начин обавезује да у будућим активностима будемо још разноврснији и квалитетнији јер култура, а можемо слободно рећи и наша српска култура, је веома богата, непресушни извор надахнућа и могућности.

Често смо у прилици да чујемо мишљење како аматерска друштва, а поготово српска друштва у дијаспори, треба да се баве, и баве се, очувањем традиције и обичаја српског народа и његове културне баштине. Јесте, треба и то, али се никако и ни у ком случају не смије занемарити и запоставити и културно стваралаштво, јер култура није нешто што је нечим за сва времена ограничено, него сама тежи да се непрестано допуњује, усавршава, обогаћује новим садржајима, методама, да постане приступачна свима и сваком појединцу према његовим склоностима и заинтересованости. Замислите кад би престало културно стваралаштво шта би рекле генерације иза нас, да ли би нам биле захвалне као што смо ми захвални свима онима који су радили и стварали прије нас.

Вјерујем да ће, упркос невољама које се дешавају, као што је ова са епидемијом, наша друштва наставити са радом, да ће им ово бити подстицај за још већу ангажованост и да ће наше културне везе постати још чвршће. Мало је тога што тако брзо, лако, једноставно и чврсто повезује људе као што је култура, без обзира на њихову народну, језичку, географску или било коју другу припадност.

Душан Јовановић

Поштовани читаоци новина српских Мостови,

Почаствован сам и чини ми не мало задовољство што могу да вам се обратим са неколико пригодних ријечи баш у овом броју Новина српских „Мостови”, којег штампамо у години јубилеја, двадесет и пет година постојања и рада Савеза српских друштава Словеније. Прилика је то можда да се сви заједно подсјетимо неких догађаја у већ поодмаклом времену. Двадесет и пет година успјешног рада значајан је јубилеј  за све који су предано радили и још увијек раде на опстанку и просперитету Савеза српских друштава Словеније. Нека ова моја бесједа буде уједно и честитка свима познатим, мање познатим и оним непознатим прегаоцима који су радили, добро жељели и на прави пут упућивали како би успјешније савлађивали све изазове који су нам све ове године стајали и још увијек стоје на путу као несавладива препрека у остваривању насушних потреба наше националне заједнице. Нове околности проузроковане епидемијом КОВИД 19 укључујући усвојене мјере државних органа у циљу обуздавања епидемије значајно су утицале на живот сваког појединца, самим тим и заједнице у цјелини.

Суочени са насталом  реалношћу у руководству ССДС били смо приморани одустати од раније планираног свечаног обиљежавања јубилеја двадесет и пет година постојања и рада ССДС. Појавом епидемије и са њом у вези усвојеним мјерама Владе Републике Словеније  привремено смо обуставили већ започете активности очекујући скоро превазилажење насталог епидемиолошког стања и поновни наставак активности. Како сви знамо епидемиолошка слика  постала је слабија, а мјере Владе  строже и ригорозније. Били смо приморани одустати од намјераваног пројекта одржавања свечане академије поводом двадесет и пет година постојања и рада ССДС.  Опште је познато да је епидемијом и мјерама Владе за њено обуздавање значајно онемогућен рад наших друштава и нашег Савеза што ће, сигурни смо, имати несагледиве посљедице за даљњи рад. Свјесни смо колико ће бити потребно труда и енергије да све многобројне активности у нашим друштвима поново оживе и добију облик,  димензију и динамику предепидемиолошког времена.  

За боље разумијевање сматрам изузетно важним казати сљедеће. Савез српских друштава Словеније јесте најстарији Савез на подручју Републике Словеније у којег су се самоиницијативно, добровољно удружила тада, прије двадесет и пет година, дјелујућа регистрована српска друштва у Словенији, као и велики дио друштава касније регистрованих. Од тада па до данас ССДС јесте кровна организација највећег броја организованих српских друштава у Словенији. Трајање је то вриједно поштовања. Тешко је, скоро немогуће, набројати све активности, поготово ако узмемо у обзир чињеницу да је Савез кровна организација и самим тим артикулише активности друштава чланова Савеза, а упоредо Савез се бавио питањима од виталног интереса за нашу националну заједницу. Без активности ССДС и друштава учлањених у Савез сигурно би слика наше српске националне заједнице у Републици Словенији била другачија, свакако слабија. Било је у раду Савеза успона и падова, то је неспорно. Рекао сам више пута, поновићу и овдје, да смо ишли некада крупним, некада ситним корацима, али смо увијек остављали трагове. Те трагове видјели су и виде сви који желе. На овом мјесту не бих говорио о културним активностима наших друштава. Те активности су многобројне и о њима ће говорити сама друштва. Поред, како рекох, многобројних активности друштава, ССДС организује сваке године Фестивал српских фолклорних ансамбала Словеније. Фестивал има и квалификациони карактер. На основу оцјене стручног жирија, а по пропозицијама које је усвојио Савјет Европске смотре српског фолклора сваке године буду изабрани ансамбли који путују на Европску смотру српског фолклора дијаспоре и Срба у региону. Не гордимо се, али би било неправедно ако не подсјетим да су наша друштва, односно ансамбли, по правилу освајала висока мјеста, а три године заредом наши учесници освојили су прво мјесто. До тада никоме није пошло за руком три пута заредом бити првак на овом престижном такмичењу. Није потребно наглашавати колико је одјека у нашој средини и новој домовини имао овај успјех. Постали смо далеко препознатљивији, многи припадници наше националне заједнице као и већински словеначки народ препознали су ту нашу препознатљиву посебност изражену у нашој култури, вјери и духовности. Без обзира што као непризната национална заједница немамо доступа медијима, посредством наших новина „Мостови”, и како се то каже од уста до уста, вијест о нама је обишла један дио макар заинтересованих по свијету, па су се ређале размјене гостовања по Републици Србији, Републици Српској и широм Европе, гдје се наша омладина упознавала, дружила, стицали нова пријатељства и размјењивала искуства и све то на милозвучном српском језику. Постојао је и још и данас постоје понеки када желе да оспоре, минимизирају заслуге ССДС и његових друштава у очувању идентитета и позитивне препознатљивости српске националне заједнице у Словенији. Тада са подништавањем говоре како се код нас у ССДС ето само нешто мало игра и пјева и да смо ми нека групица деструктивних стараца жељни функције и фотеље. Нигдје се у својој злоби не дотичу да смо сви ми волонтери и све што радимо чинимо из оних најсветијих осјећања према свом народу и својој богатој прошлости. Како нам рече велики Михајло И. Пупин: „Ништа није узвишеније од човјекове љубави према свему ономе што сачињава његов народ”. Намјерно се заобилази чињеница да наша друштва сваке године улажу много труда како би осмислили нове културне садржаје и обогатили културна дешавања. Тако смо угостили многе драгоцјене бесједнике из Србије и Републике Српске који су говорили на различите теме из историје и књижевности српског народа. Није занемарива чињеница да смо кроз наше пројекте афирмисали различите културне ствараоце, наше саплемењаке који нису наши чланови. Годинама смо били, а биће тако и у будуће, подршка многим ствараоцима из редова  нашег народа који живе, раде и стварају у Словенији. И то је наше посланство. Семинаре које смо организовали посјећују бројни млади људи  из Словеније, а по правилу и из земаља окружења (Италије, Аустрије, Њемачке…, па чак и из Канаде ) гдје стичу потребна знања и тако обогаћени постају спремнији и слободнији у изражавању својих културних садржаја, а јако битно и по правилу у својим срединама организују властите семинаре и предавања на којима битно доприносе едукацији и интересовању за културну наше богате културне баштине. Наше новине „Мостови” редовно издајемо у складу са расположивим средствима и уз несебичан труд и залагање главног и одговорног уредника. Препознали су наш труд и залагање у институцијама матичне и домицилне државе, али не баш у мјери колико би требали и са скромним материјалним средствима помажу реализацију наших пројеката. Имамо разумијевања и за њих.  Заиста реалност је данашњег времена да су популисти у налету и на сцени са разноразним пропагандним флоскулама. Нама заиста велики проблем стварају, како сам неколико пута казао, појаве тих разних бујица које никада нису постале ријеке, а редовно су остављале трагове свог рушилачког похода. Многи желе да се покрију мраком пропаганде, не сјећајући се или не познајући Христове ријечи: „Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати”. Кажу за византијског императора Константина Порфирогенита, да је казао, још у седмом вијеку; „Када би ови Словени били сложни, онда нама не би било више мјеста на овим просторима. Срећа наша што су они несложни, па због тога неће моћи да остваре своје планове и циљеве…”  Ми ипак дубоко вјерујемо да ће се све избистрити и бити на своме мјесту. Потребно је стрпљења, упорног рада и да сви ми, свако од нас прво кренемо од себе.

Ми смо само спона прошлости и будућности

Потребно је и на овом мјесту казати да смо ми као кровна организација редовно били позивани и учествовали на различитим скуповима на којима је било говора о непризнатим националним заједницама у Републици Словенији гдје и ми на нашу жалост спадамо и дијелимо статус са другим народима некада нам заједничке државе. Стављени смо у исти ред, мада, ако би било више воље за историјским памћењем и освјежавањем историјских сјећања на овим просторима, не би било тешко схватити нашу посебност и заслуге наших предака и жртве коју су поднијели за ову средину, па ако хоћете и ову државу. Ако сви други, намјерно или случајно то заборављају, ми не смијемо и вјерујем да нећемо. Ми смо само спона прошлости и будућности и треба да чинимо тако да се не стидимо пред лицем предака својих нити да се потомци наши буду морали стидјети за нас или због нас.

Савез српских друштава Словеније активно ради заједно са Савезима осталих непризнатих националних заједница на рјешавању кључног питања или како ми често кажемо питања свих питања. То је признавање статуса националне мањине нашој националној заједници у Словенији. То је кључно питање, јер знамо да би добијање статуса националне мањине значило остваривање колективних права наше националне заједнице и омогућило системско рјешење у очувању идентитета, језика и свеукупне културне различитости на овом простору. Још 2002. и 2003. године активно смо били укључени у истраживања која је водио Институт за етничка питања Републике Словеније. Пројекат је вођен под именом „Положај и статус припадника народа некадашње Југославије у Републици Словенији”. Заједно са осталим непризнатим заједницама испоставили смо кључне проблеме у раду наших друштава и наше националне заједнице. И по завршеном истраживању наставили смо наше активности по том питању и то траје још и данас. Много је било разговора, састанака са представницима државе, Владе Републике Словеније, Парламента и представника политичких странака које су нас примале на разговор. Највише разумијевања показали су на Министарству за културу и Министарству за школство, науку и спорт. Ипак, редовно су нам одговарали да не постоји законска основа за конкретне активности које би довеле до рјешења нашег проблема и признања статуса националне мањине. Били смо присутни и на Округлим столовима Комисије за борбу против расизма и нетолеранција у Савјету Европе (ECRI). Године 2007. приликом своје треће посјете Словенији ECRI је у свом извјештају записала да мора Република Словенија на одговарајући начин ријешити мањинско питање у припадника народа и народности некадашње заједничке државе СФРЈ који живе у Словенији. Сличних сусрета са представницима међународних асоцијација које дјелују на подручју очувања мањинских и људских права било је у протеклим годинама заиста много.  Сваки пут смо испостављали исту проблематику, што су те међународне комисије записивале и у својим извјештајима слале на одговарајуће адресе словеначке државе. Тек на почетку 2010. године смо заједно са осталим непризнатим етничким заједницама наишли  на озбиљнију подршку неких посланичких група, прије свега Социјалних демократа, Мирана Потрча и Јање Класинц. Годину дана интензивних разговора са посланичким групама парламентарне позиције, касније и опозиције је у Парламенту Републике Словеније 1. фебруара 2011. године усвојена Deklaracija Republike Slovenije o položaju narodnih skupnosti pripadnikov narodov nekdanje SFRJ v Republiki Sloveniji.  Вриједност поменуте Декларације, у чијем доношењу смо активно учествовали, јесте да смо по први пут службено именовани да смо Срби, политички смо признати да смо национална заједница. Прије усвојене Декларације сврставани смо и називани разним именима Досељеници, Други, Несловенци, Ћифури…итд. По усвајању Декларације и на њеној основи исте године формиран је Савјет Владе РС за питања националних заједница некадашње СФРЈ у Словенији. Од тада па до данас редовно ССДС, као и други Савези именујемо представника у тај Савјет Владе. Сваком промјеном Владе на ново се конституише Свјет којег сачињавају шест представника Владе и шест представника непризнатих националних заједница. Из сваке по један.

Поред наведених активности у годинама иза нас ССДС активно се бавио хуманитарним радом како кроз локалне активност друштава тако и оне заједничке које је Савез координирао. Једна од најзапаженијих свакако је 2014. године за вријеме катастрофалних поплава које су захватиле Републику Србију и Републику Српску односно БиХ. Та акција трајала је десетак дана и по обиму прикупљене и испоручене помоћи превазишла је сва очекивања.  На прву информацију о катастрофи сазвали смо хитну ванредну сједницу Извршног одбора, позвали на сједницу Амбасаду Републике Србије и БиХ и у сарадњи са њима отпочели хуманитарну акцију на више збирних мјеста. Радило се даноноћно и како рекох резултати су премашили сва очекивања. Помоћ је стизала са разних страна, физичких лица и предузећа, а укључена је била и наша Српска православна црква. Потребно је казати и овом приликом одати потребну захвалност свима који су вриједно даноноћно радили, а ипак организација и координација је била из ССДС. Импозантан број Словенаца се такође одазвао овој хуманитарној акцији, а у Крању у просторијама КД „Брдо”  помоћ је уручила лично госпођа Аленка Братушек, тадашња предсједница Владе Републике Словеније и у разговору изразила дивљење на организованости те понудила помоћ за све што нам буде потребно. Вјероватно је оволиком успјеху ове хуманитарне акције допринијело велико искуство већине наших друштава у хуманитарном раду још из времена ратних дејстава у отаџбини већине њихових чланова.

Савез српских друштава Словеније организовао је мирне протесте „Поклон жртвама агресије на Србију и Црну Гору” 30. марта 1999. године са почетком у 17 часова испред Српске православне цркве у Љубљани. На протесту је било присутно више од 20 000 учесника који су мирно и достојанствено у колони кренули зацртаном путањом улицама Љубљане и без и једног инцидента мирно се вратили пред цркву а у 19.30 слиједило је уписивање у протестну књигу, те повратак својим кућама.

Поштовани читаоци, ово моје не баш кратко излагање, представља само један дио активности ССДС у току ових двадесет и пет година постојања и рада. Није могуће нити је потребно све написати, али сам ипак сматрао потребним понудити мање упућеним нешто што јасно може демантовати и поставити на лаж тврдњу да у ССДС ето тамо неки само то нешто мало играју и пјевају.

Обзиром да је ово вјероватно задњи штампани број наших српских новина „Мостови”  у овој години коју испраћамо, нека ми буде дозвољено на крају казати моје жеље свима вама, свима нама у години коју дочекујемо.

Жеља ми је да у години која долази сви заједно учинимо напор, прије свега свако код себе и у себи, како би били кадри кренути путем помирења, препотребног нам заједништва, искреног разумијевања и опроста. Опростимо једни другима и оно што не очекујемо да други нама опросте. Говоримо и мислимо лијепо једни о другима, његујмо и развијајмо наше духовне и моралне вриједности. Сачувајте радост у души, мир у мислима и љубав у срцу, без обзира на околности у којима се нађете. Тек када радост других постане наша жеља и циљ који нас чини срећним, ми смо истински спремни за помоћ и разумијевање других.

Нека је радост од Господа и љубав ближњих увијек са вама.

 Златомир Бодирожа

Јубилеј без прославе

Обраћање Душана Јовановића, уредника Новина српских „Мостови”

Поштовани читаоци,

пред вама је нови шездесет први број нашег и вашег часописа, трећи овогодишњи, а било би их више да није било овога великог зла које задеси цијело човјечанство, овог невидљивог непријатеља који нас спречава не само да остварујемо задате циљеве и програме него и да нормално живимо. Неко написа да је ова 2020. година најкраћа година у историји човјечанства и да има само четири мјесеца и то јануар, фебруар, карантин и децембар. Нисам баш сигуран да ли су четири, јер и децембар, како видимо, није ништа бољи од осталих мјесеци.

Као што је писано у прошлим овогодишњим бројевима активности српских друштава у Словенији ове године или су потпуно обустављене или су изведене у веома малом броју, ако се ухватило слободног времена без ових ригорозних мјера па да се нешто уради, барем један пројекат, а често је и тај један урађен на другачији начин него обично.

Ове године требало је да се обиљеже јубилеји по друштвима и Савезу српских друштава Словеније, али због стања какво влада није било могуће никако, а камоли достојно прославити годишњице оснивања друштава и Савеза. Сребрни јубилеј, односно двадесет пет година постојања неке организације, је први велики јубилеј, било да се ради о друштву или неком другом облику удруживања и окупљања.

Упркос томе, смогли смо снаге и начина да у овом броју „Мостова” прикажемо дјеловање друштава, слављеника, као и Савеза српских друштава Словеније, па тако имамо прилоге о Српском културно просвјетном друштву „Свети Сава” из Крања које ове године навршава тридесет година свог постојања и рада, затим Српско културно друштво „Слога” Нова Горица које је на неки начин прославило двадесет пет година од свог оснивања, затим је ту и Културно просвјетно спортско хуманитарно друштво „Вук Караџић” из Радовљице које такође навршава двадесет пет година свог постојања и рада као и Савез српских друштава Словеније.

Годишњица оснивања Савеза српских друштава Словеније није значајна само за Савез као организацију него и за сва друштва која су у њему, а то посебно осјећају и исказују они који су од почетка у њему и који си радили на рађању и афирмацији кровне организације српске заједнице у Словенији, и који су непрестано учествовали у борби и напорима да Савез српских друштава Словеније постане озбиљна и препознатљива институција не само у Словенији и матицама, него и шире, у другим земљама Европе и свијета.

У протеклих двадесет пет година урађено је много тога, највише на успостављању сарадње и добрих и корисних односа међу друштвима, као и односа друштава и Савеза, а поготово треба истаћи однос Савеза и друштава према локалним и државним институцијама и органима, а ти добри односи и сарадња допринијели су томе да је у задње три деценије урађено много тога доброг, лијепог и корисног, мада су се у почетку свог дјеловања друштва сусретала са бројним проблемима и потешкоћама, али се добром вољом и сазнањем да се нешто лијепо, добро и корисно ради за сопствени народ, лакше долазило до квалитетних рјешења.

У видеорепортажи РТС-а можете погледати како је Савез српских друштава Словеније обиљежио двадесетогодишњицу постојања

Културним и другим догађајима можемо бити поносни и увјерен сам да много, много тога можемо слободно приказати било гдје и било када, и да не треба да се стидимо онога што радимо, јер радимо за добро свог народа а уједно доприносимо свеукупним културним догађајима у земљи у којој живимо и која нас је прихватила и омогућила да своју културу, језик, писмо, вјеру, обичаје и традицију покажемо својим суграђанима, прије свега Словенцима а затим и припадницима других народа.

На крају, у нади, вјери и љубави, са мудрошћу која нам је потребна у сваком тренутку, завршавамо ову годину вјерујући да се никада више неће поновити и да ћемо у наредној 2021. бити у могућности да живимо животом достојним човјека и да остварујемо своје циљеве и жеље.

Свим читаоцима Новина српских „Мостови”, као и члановима, пријатељима и симпатизерима Савеза српских друштава Словеније и других српских друштава желим срећну и успјешну 2021. годину.

Душан Јовановић