Српско културно просветно друштво „Свети Сава“ организовао Међународни светосавски фолклорни фестивал уз учешће друштава из Словеније, Републике Српске и Аустрије

Након двогодишње паузе због опште познатих разлога СКПД „Свети Сава”  је 4. фебруара 2023. у Дому културе Кокрица организовао Међународни светосавски фолклорни фестивал уз присуство великог броја посјетилаца и учесника у програму. На почетку програма изведена је „Светосавска химна”, а затим су водитељке програма послије поздрава и уводног говора на бину позвале Јанеза Чернета, замјеника градоначелника Крања, који се веома топлим ријечима обратио свим учесницима у програму као и присутним гледаоцима. У свом говору Јанез Черне је истакао напоре СКПД „Свети Сава” у очувању и његовању традиције српског народа и похвалио њихов цјелокупан рад. Присутним се обратио и Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеније који је истакао тридесетогодишње дјеловање СКПД „Свети Сава” и улогу друштва   у његовом дјеловању на подручју културе и другим подручјима.

Водитељке програма су посебно поздравиле госте из Републике Српске, ГКУД „Алат – Swisslion” Требиње, Република Српска, а затим и донаторе друштва, који су помогли одржавање овог Фестивала, а који помажу и многе друге активности друштва.

Први су на бину ступили фолклораши СКПД „Свети Сава” Крањ, ветеранска група, који су одиграли игре из Груже. Млади фолклораши из Македонског културног друштва „Св. Кирил и Методија” из Крања приказали су, уз музичку пратњу њиховог оркестра, игре из Македоније. Да би овај Фестивал попримио међународни карактер, поред чланова македонског друштва и њихових игара, побринули су се и гости из Шкофје Локе, чланови Хрватског културног друштва „Комушина” који су одиграли игре из Босанске Посавине, уз пјесме у колу и музичку пратњу на виолини и шаргији.

Посебну пажњу публике изазвао је наступ гостију из Републике Српске, чланова Градског културно умјетничког друштва „Алат – Swisslion” из Требиња који су приказали игре из Херцеговине, које су на публику оставиле веома јак утисак. Из Херцеговине игром и пјесмом отишло се до ужичког краја, а ветеранска група Српског културног друштва „Петар Кочић” одиграла је игре из Ужица.

Програм је настављен сплетом српских народних пјесама у извођењу пјевачке групе Српског културно просвјетног друштва „Свети Сава” из Крања, да би потом отишли до Лесковца, када је фолклорна група Српског културног друштва „Завичај” из Клагенфурта извела кореографију са играма из околине Лесковца.

Увијек радо виђену кореографију са играма и пјесмама из Беле Крајине публици су представили чланови ветеранске групе Културно просвјетно спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице. Други гости из Аустрије, фолклораши Српског клуба „Никола Тесла” из Филаха, одиграли су игре из Ниша, а ветеранска група Културног друштва „Брдо” из Крања представила се играма из Димитровграда.

Гости из Требиња, фолклораши ГКУД „Алат-Swisslion” у свом другом учешћу у програму одиграли су темпераментне Влашке игре, да би потом и чланови СКПД „Свети Сава” у свом, такође другом наступу, одиграли игре из Пчиње.

На самом крају програма присутнима се обратио Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава” и у име друштва, организатора и домаћина Фестивала, као и у своје лично име захвалио се свим учесницима у програму као и посјетиоцима који су се окупили у великом броју. Затим је Милош Милић свим учесницима подијелио захвалнице за учешће у програму Међународног светосавског фолклорног фестивала. Посебно се захвалио гостима из Требиња и размијенио поклоне са Недељком Ламбетом, предсједником ГКУД „Алат-Swisslion”. Присутним се обратио и Недељко Ламбета, који се захвалио на позиву, учешћу на Фестивалу и гостопримству, а такође и похвалио српска друштва у Словенији која раде на очувању традиције српског народа у Словенији.

Дружење учесника у програму и посјетилаца настављено је уз добро расположење и музику у живо.

Текст и фото: Душан Јовановић

Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” Крањ свечано прославило Савиндан, славу друштва и свог заштитника Светог Саву

Славска свечаност одржана је 27. јануара 2023. у просторима друштва у Крању. Прије самог славског обреда Милош Милић, предсједник друштва, поздравио је све присутне чланове друштва и госте међу којима су били Јанез Черне, замјеник начелника Градске општине Крањ, Соња Машић, вијећник Градске општине Крањ, Митар Вујиновић, вијећник Градске општине Крањ и предсједник Културног друштва „Брдо” Крањ, Крстан Шућур, предсједник Српског културног друштва „Петар Кочић” Крањ, Драгиша Милић, један од оснивача и први предсједник СКПД „Свети Сава” Крањ, Милан Аксентијевић, пријатељ друштва, Гојко Николић, Жељко Савановић и Зоран Зец, донатори друштва. Поздравио је и Бориса Манојловића, донатора друштва, који није био на слави. Милош Милић се захвалио свима да су се одазвали позиву и дошли на славу друштва, а затим је дао ријеч Јанезу Чернету, замјенику градоначелника Крања, који је у свој честитки и веома лијепој бесједи рекао:

„Чланице и чланови, поштовани гости, прије свега хвала предсједнику за позив и преносим вам лијепе честитке од Градске општине Крањ за ваш празник. Данас српски народ обиљежава Савиндан. Свети Сава је био једна од највећих историјских личности српског народа, зачетник српске духовности и покровитељ свих свјетовних организација. Записи, ако се тачно сјећам, увијек су га описивали као човјека који је много знао, увијек желио помагати, саслушати, па и дијелити савјете или то све заједно даје. Али ако слиједимо томе желио је неку јаку заједницу, што значи повезивање. То што вјерује је да је Свети Сава, па уопште и српска заједница у Крању успјела достићи је достигла веома јако, односно јако повезивање, чему је данас симбол у суштини Свети Сава. Тако да смо радосни да вас имамо, да је Крањ отворен град, отворено друштво, гдје се повезујемо, гдје знамо саслушати, гдје знамо помагати и много вам се захваљујем у име Градске општине Крањ да сте такви какви јесте, да сте се знали повезати, да знате очувати вриједности српскога народа, да чувате вриједности језика, традиције, што је веома похвално и много тога се можемо научити од вас, те јаке заједнице. То повезивање, мислим да је значајно за све нас, да овдје живимо, да је овдје наш дом и да имамо јаку заједницу и да знамо саслушати. Тако да вам данас желим срећно, срећан вам празник друштва и срећна слава”.

Након лијепе и дирљиве бесједе Јанеза Чернета приступило се славском обреду који је обавио јереј Бранислав Тодорић уз саслужење Драгише Лазовића.  Послије освећења и благосиљања славског колача, жита и славске трпезе, обављено је ломљење славског колача које су обавили Љубиша Гојковић, кума славе и Милош Милић, предсједник друштва, а домаћице су затим све присутне и госте послужиле славским житом и славским колачем. Послије тога отац Бранислав је у својој здравици одржао и пригодну бесједу у којој је рекао:

„Цијењени предсједниче, срећна слава Свети Сава теби и овдје у дому овога друштва, да много година прослављате, да вас Господ Бог благослови и да подари свако добро. Желим да поздравим и господина замјеника градоначелник Градске општине Крањ и све предсједнике културно умјетничких друштава и све вас окупљене госте, на овој великој, можемо рећи, прослави овога друштва, а то је прослављање Светога Саве као заштитника овога друштва, а уједно слава свих нас Срба, јер знамо ко је био Свети Сава, каквим је животом живио и шта је допринио нашему роду српском, а то је да га прослављамо. Послије Божића, великога празника, свакако да се увијек сјећамо и да не можемо заборавити 27. јануар као исто на ни 7. јануар, јер управо то је процват и нашега друштва, цјелокупнога српскога уједињенога у држави у цркви и у свему оном је што је израсло из тога и допринијело да ми данас ево из матичне државе из које смо се доселили очувамо коријене онога што нам је Свети Сава оставио. А оставио је на првом мјесту да будемо људи овдје на земљи и да служимо Господу Богу и једни међу другима да имамо велике љубави, а да не говоримо о његовом животу, јер то је како можемо рећи три дана да причамо опет о великој личности мало би било шта казали. Иако је био светац божији на земљи и одрекао се земаљскога пријестола, ипак, он је постао и остао у земљи те утемељивач и српске државе и српске цркви, јер је много дао уплива и на владаре своју браћу, мирио их завађене и све оне како можемо рећи којима је било потребно од великих до малих. Оснивајући прво школе, учећи нас писмености учећи нас свему ономе што би могли показати и кренути пут у даљи свијет. Све нам је то Свети Сава омогућио и прве болнице поред школа. Све се то сливало уз манастире српске цркве и зато је управо историја српскога народа не издвојива од цркве. Једно другим се прожима и тако је остало у вијекове. Онај ко не разумије и није упућен у историју, њему то можда није схватљиво, али од нас гдје год била, како можемо рећи државност увијек је била и црква и тако је то функционирало. И тако је то остало, употпуњавала се и помажући једни другима, савлађивали смо проблеме овога земнога свијета и дај Боже тако да и даље останемо да се молимо Светоме Сави првоме архиепископу српском, оснивачу наше свете цркве. Да та црква коју је он основао и даље је ми носимо и даље је у њој се Господу Богу молимо и произносимо молитве и да будемо благословљени гдје се год налазимо. Ми се данас молимо њему самоме да благослови како ово друштво, наш српски народ, па и овај град у коме се налазимо, да буде мира и слоге и свакога добра и Господ ће помоћи ако будемо истрајни, ако ваистину будемо имали оно што тражи од нас, а то је љубав према њему, самоме и љубав према сваком човјеку, овога земнога свијета. Све оно што је Господ створио, дато је човјеку на управљање, али исто тако, срећемо се у овоме земаљском свијету гдје имамо разних људи и добрих и лоших и све је то тако можемо рећи обједињено у овоме земном свијету све до онога дана и часа када ће бити одлучено добро од злога. Али ми смо ти којима је Господ дао слободу, а слобода је увијек да бирамо добро, зато живимо добро и неке Господ Бог благослови. На многе године да прослављате ову своју, како можемо рећи крсну славу вашега друштва и да вам Свети Сава буде на помоћ, да се трудите да умножавате своје друштво, да се оно не смањује, него да се повећава, што се каже да буде благословљено. Нека вас Господ све благослови и подари свој небески благослов. Да сте нам живи и здрави на многа љета. Свако добро од Господа Бога. Куме срећно ти кумство. Наздравље, спасење и свако добро од господа да буде. Амин”.

Након здравице и пригодне бесједе оца Бранислава Тодорића, приступило се славском ручку, а с обзиром на то да је слава пала у петак, припремљена је врло богата трпеза са разним укусним посним јелима.

Док су домаћини и домаћице износили јела на трпезу пјевачка група СКПД „Свети Сава” је уз музичку пратњу Паје Вученовића отпјевала неколико српских народних пјесама. Са пјесмом се наставило и послије славског ручка, а заиграло се и српско коло, као што је и уобичајено на славама, да се заигра и запјева.

Тако је Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” прославило Савиндан – свог заштитника, и не само свог, јер Свети Сава је заштитник васколиког српског народа и српски народ ће га поштовати и славити све док постоји. Чланови друштва и гости растали су се у нади да ће још много година славити своју славу, један од најстаријих обичаја не само у српском народу, већ и даље.

Текст и фото: Душан Јовановић

Српско културно просветно друштво „Свети Сава” из Крања приредило и извело концерт традиционалне и умјетничке српске музике под називом „Лети, лети песмо моја мила“.

Концерт је одржан 26. новембра 2021. у просторима друштва у Крању пред око четрдесетак гледалаца који су с великом пажњом пратили овај догађај, поштујући мјере у вези са епидемијом ковид-19.

Овај догађај отворио је Душан Јовановић које је у свом поздравном говору наве: „Поштовани посјетиоци, драги гости, добро вече и добро дошли на концерт традиционалне и умјетничке српске музике који носи наслов по веома познатој и популарној пјесми Јована Илића „Лети, лети песмо моја мила”, а у коме ћемо вам приказати само мали дио из богате ризнице српских традиционалних и умјетничких пјесама, као и неколико поетских остварења познатих и мање познатих српских пјесама. Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају празник посвећен Светом Јовану Златоустом, великом светитељу и реформатору који је познат и као најчувенији проповједник у историји цркве. Убраја се у три јерарха, а надимак Златоусти добио је због својих реторичких – говорних способности. У неким крајевима Србије још се вјерује да на данашњи дан жене не треба да у руке узимају вуницу, конац или игле. У многим српским породицама овај светац слави се као крсна слава. Свети Јован Златоусти сматра се једним од најученијих светитеља, па се вјерује да на данашњи дан ваља узети неку књигу и из ње прочитати макар дио. Тако и ми који учествујемо у програму, придружујући се онима који вјерују у Светог Јована Златоустог и вјеровању да данас ваља узету књигу, вечерас заједно с вама прочитаћемо један дио из богатства српске поезије а биће, као што је већ и сам смисао концерта, отпјевано неколико пјесама, а чућемо и неке инструменталне верзије. У вечерашњем програму учествују Сара Митровић, сопран, Марко Чушин, хармоника, Николина Бенић, флаута, Снежана Максимовић, рецитатор и Душан Јовановић, рецитатор. Желимо вам пријатно вече и да уживате у програму који смо припремили”.

Након поздравног говора Душан Јовановић је у првом блоку одрецитовао пјесму Божидара Ковачевића „Љубав – радости тужна”, затим је Снежана Максимовић рецитовала стихове Анице Савић Ребац, односно пјесму „Пролетњи дитирамб”, да би потом Душан Јовановић читао још једну пјесму Божидара Ковачевића „Једној пролазници”, Снежана Максимовић пјесму Данице Марковић „Ноћна идила”, па опет Душан Јовановић пјесму „Љубав, о љубав” коју је написао Велимир Живојиновић Масука. Након рецитација Сара Митровић је уз музичку пратњу Марка Чушина на хармоници, отпјевала пјесму „Лети, лети песмо моја мила”. Публика је, као што је већ речено, веома пажљиво и са великим поштовањем пратила наступе учесника у програму и сваког наградила заслуженим и бурним аплаузом.

Други блок почео је пјесмом Вељка Петровића „У пролазу” коју је изрецитовао Душан Јовановић, а затим је читао и стихове Владислава Петковића Диса „Ноћ љубави”, Снежана Максимовић је одрецитовала пјесму Даринке Јеврић „Музика”, потом Душан Јовановић пјесме Војислава Илића „Љубим те душо” и Косте Абрашевића „Драгој”. И други блок је завршен музиком, Сара и Марко су извели композицију „Што се боре мисли моје”, коју је компоновао Корнелије Станковић на текст Михаила Обреновића.

У трећем блоку публика је прво чула стихове пјесме „Пред сликом твојом” коју је написао Милорад Ј. Митровић а рецитовао Душан Јовановић, затим пјесму Драгиње Адамовић „У једном дану”, коју је одрецитовала Снежана Максимовић. Па онда опет Душан Јовановић са стиховима Момчила Настасијевића „Зора”, а Снежана Максимовић читала пјесму Јованке Хрваћанин „Невиђеном”, затим Душан Јовановић говорио стихове пјесме „Наша љубав” које је написао Раде Драинац. У свом трећем наступу Сара Митровић је, наравно уз пратњу Марка Чушина, отпјевала пјесму „Српкиња”, аутор музике и текста Исидор Бајић.

Пјесмом Милоша Црњанског „Мизера”, коју је рецитовао Душан Јовановић, почео је четврти блок овог концерта, а онда је Снежана Максимовић изрецитовала пјесму Милене Павловић Барили „Хтела бих да те волим”, да би затим Душан Јовановић прочитао пјесму Растка Петровића „Волећу ноћ, њу и земљу”, наставила Снежана Максимовић са стиховима пјесме без наслова коју је написала Милица Стојадиновић Српкиња, а затим је Душан Јовановић читао стихове Станислава Винавера „Ми се чудно разумемо”. Бранко Радичевић је аутор текста а Даворин Јенко аутор музике за композицију „Укор” коју су извели Сара Митровић као вокални солиста и Марко Чушин, инструментална пратња.

Пети блок је почео стиховима Јована Дучића, односно пјесмом „Душа” коју је одрецитовао Душан Јовановић, а у наставку је прочитао и пјесму Лазе Костића „Лице твоје”, да би потом Снежана Максимовић изрецитовала пјесму Мире Алечковић „Да живот буде љубав”, а онда је дошла на ред пјесма Милорада Ј. Митровић „Бика једном ружа једна“. На крају овог петог блока, односно на крају програма публика је чула још једну пјесму у извођењу Саре и Марка, а то је пјесма Бранка Радичевића „Ој, јесенске дуге ноћи”, чиме је завршен извођачки дио програма.

Душан Јовановић се захвалио публици на присуству и великој пажњи коју су присутни показали током програма, као и на аплаузу за извођење, напоменуо је да је овај концерт суфинансиран од стране Јавног фонда Републике Словеније за културне дјелатности (JSKD), као и да рад друштва помажу Градска општина Крањ, суфинансирањем дјелатности друштва, а исто тако и Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, а затим је позвао Милоша Милића, предсједника СКПД „Свети Сава” да се обрати присутнима.

Милош Милић се прво захвалио учесницима у програму а затим поздравио све присутне, а посебно госте међу којима су били: Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеније, Цвијетин Нешковић, предсједник Српског културног друштва „Сава” из Храстника и Крстан Шућур, предсједник Српског културног друштва „Петар Кочић” Крањ. Након поздрава Милош Милић је позвао Златомира Бодирожу да се обрати публици и учесницима у програму.

Златомир Бодирожа је у свом говору истакао: „нека ми буде дозвољено изразити моје задовољство вечерас са програмом из више разлога. Прије свега, и са другим културно умјетничким групама, даје се допринос очувању наше традиције, културног насљеђа и цјелокупног српског идентитета у Словенији. То и јесте примарни циљ свих друштава, уз све остале активности забавног и другог карактера. Радујем се што су ови млади људи препознали потребу и што његују културу и традицију, поготово на овако професионалан, да кажем, начин, као што су они то вечерас извели. Поносан сам што у нашој средини имамо могућности да саслушамо овакве врсне извођаче и умјетнике који су дошли овдје, и који његују прије свега наш језик и нашу културу, јер је језик синтеза сваког народа, па и нашег. Понекад сам, нажалост кад примијетим, а вјероватно и ви примијетите, да се понекад наши људи стиде нашег језика. Прочитао сам негдје како постоји, негдје на сјеверу Русије, једно село и језик којим говоре још само двоје људи, муж и жена. Цијела свјетска културна јавност труде се да сачувају тај језик. И нека се труде. Зашто би било некога срам и стид нашег дивног језика на коме су створена толика дјела свјетског значаја, да их не набрајам. Не могу а да се не дотакнем споменутог Даворина Јенка. Сви ми знамо да је он компоновао химну Србије, а он је рођен дванаестак километара одавде, код Церкља на Горењскем и био је члан Српске академије наука и умјетности и дао је огроман допринос. Ми се са поносом ево њега сјећамо и гајимо сјећање на њега, али не смијемо заборавити наше изврсне умјетнике и друге људе. Споменуо је дипломатску активност Јована Дучића у току Другог свјетског рата и његов разговор и одговор Хрватима у Њујорку 1942. године. На крају свог обраћања учесницима и публици Златомир Бодирожа је додао: „Мени је драго што су ови млади људи свјесни тога, нема другог начина за очување културе него преношењем са кољена на кољено. Шта би било да наши умни, мада већином формално неписмени преци, то нису знали, а врло добро су то предање пренијели до данашњих дана”. Говорећи о концерту рекао је да је ово огроман рад, не само таленат, и зато је велика захвалност овим људима јер су они упорни, и треба да их сви подржавамо и да се сви трудимо да би некако ти млади људи дошли што више до изражаја”.

На крају овог лијепог и занимљивог догађаја Милош Милић је учесницима у програму подијелио захвалнице и скромне поклоне, а затим позвао све, и учеснике и публику, на дружење у истом простору. Услиједило је заједничко фотографисање публике и учесника у концерту а затим и дружење, чиме је завршен овај концерт, односно пројекат СКПД „Свети Сава” Крањ, који је, као што смо већ навели, суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности (JSKD)”.

Текст: Душан Јовановић

Фото: Драгиша Лазовић и Душан Јовановић

Српско културно просветно друштво „Свети Сава” из Крања извело рецитал под називом „На студенцу”, посвећен великом српском пјеснику доба романтизма Бранку Радичевићу

Рецитал је одржан 22. октобра 2021. у Све­тосавском културном центру у Крању пред око педесетак посјетилаца који су са ве­ликом пажњом пратили овај догађај који до­приноси цјелокупној активности друштва, а исто тако даје свој прилог културним дјелат­ностима у Крању.

Рецитал је иначе био подијељен у осам блокова, а први блок почео је „Химном Светом Сави” коју је, свирајући на бочној флаути, извела млада талентована музичарка Николина Бенић.

Након тога присутнима се у име организатора обратио Душан Јовановић, поздравио присутне, најавио учеснике у програму и рекао неколико ријечи о овом догађају, као и самом значају оваквих културних програма и садржаја.

Програм настављен представљањем Бранка Радичевића и у овоj првоj бесједи о пјеснику Снежана Максимовић је говорила о његовом рођењу „у Славонском Броду 16. марта 1824. године родила је Ружица Радичевић, жена малог царинског чиновника, првенца сина Алексија. То дете, које неће проћи кроз живот пун авантура и крупних заокрета, постаће једно од најлепших имена српске књижевности“. У наставку приче о Бранку Радичевићу истакнуто је да „има људи чији животи изгледају као један потез, прост, неузбуркан и неизломљен. На први поглед живот Бранка Радичевића личи на кратку, обичну, често срећну причу”. Споменуто је Бранково дјетињство у родитељској кући а затим школовање у двије основне школе, па онда у двије гимназије, прво у Сремским Карловцима а затим у Темишвару и најзад студије у Бечу.

Послије уводног представљања Бранка Радичевића услиједио је други блок и рецито­вање његових познатих пјесама, а поред то­ликог броја врхунских пјесама било је тешко одабрати неколико њих које би биле рецито­ване, али ипак се некако успјело у томе.

У овом другом блоку прво је Душан Јовановић одрецитовао пјесму „Болесников уздисај”, а Снежана Максимовић пјесму „Долазак драгога”, па поново Душан Јовановић пјесму „VII сонет” да би други блок завршила Снежана Максимовић рецитовањем пјесме „Драги на путу”.

Трећи блок отпочела је Снежана Максимовић читајући пјесму „Њени јади”, Душан Јовановић наставио рецитацијом „Путник на уранку”, Снежана Максимовић је прочитала пјесму „Берачице”, а Душан Јовановић „Ноћ па ноћ”, да би потом Снежана Максимовић у другој бесједи о Бранку Радичевићу и његовом боравку, односно гимназијским данима у Сремским Карловцима у вријеме кад је Вук Стефановић Караџић почео са реформом српског језика и писма. Бранко „са одличном дипломом шестог разреда и главом пуном грчке митологије и латинске прозодије путује оцу у Темишвар“, гдје се није дуго задржао.

Овај, трећи блок, завршен је свирањем композиције Guj Claude Lujpaertsa „Tarantella”, а опет у веома лијепом извођењу Николине Бенић.

„Рибарчета сан” је пјесма којом је започео четврти блок, а коју је изрецитовао Душан Јовановић, да би затим Снежана Максимовић рецитовала пјесму „Ој, Мораво, што би без Србиња”, Душан Јовановић продужио рецитовањем једне од најпознатијих и најпопуларнијих Бранкових пјесама а то је пјесма „Кад млидијах умрети”, а овај блок завршен пјесмом „Перивој” у рецитацији Снежане Максимовић.

Пети блок почео је пјесмом „Девојка драгом” коју је одрецитовала Снежана Максимовић, Душан Јовановић читао „Путу крај”, Снежана Максимовић рецитовала пјесму „Ране”, а Душан Јовановић „Жељу”, да би овај блок завршили пјесмом „Благо ми на виру” коју је изрецитовала Снежана Максимовић уз музичку пратњу Марка Чушина на хармоници.

Рецитовањем пјесме „Нека сунца” Душан Јовановић је отпочео шести блок, да би Снежана Максимовић наставила са рецитацијом пјесме „Јадна драга”, Душан Јовановић продужио са стиховима „Слатка мисли”, а Снежана Максимовић послије рецитовања пјесме „Молитва” у трећој бесједи о Бранку Радичевићу  и његовом боравку и студију у Бечу и на крају о његовој болести и смрти нагласивши да је „Последње месеце свога живота Бранко провео, кажу, са слеђеним једним осмејком. Само конац му није дошао ни онако како је желео, нити тамо где га је желео: ʼАл кад ми се беће смрћи мора, нек се смркне измеђ ови гораʼ, а њему се „смркло” у једној хладној туђинској болници”. На крају бесједе речено је да је „у књижевности проговорио само своје прве речи. Па ипак и те прве речи биле су му довољне да не умре”.

Шести блок завршила је надарена Николина Бенић извођењем изворне српске пјесме „Ој, девојко, ој ружице”.

„Враголије” су била пјесма којом је почео седми блок, а одрецитовала ју је Снежана Максимовић, да би потом Душан Јовановић читао стихове пјесме „Нуто јада за момице”, поново је наступила Снежана Максимовић са пјесмом „Туђин” а Душан Јовановић са стиховима „Моја молитва”, да би овај седми блок био завршен пјесмом која је узета за назив овог рецитала, а то је пјесма „Девојка на студенцу” коју је уз Музичку пратњу Марка Чушина изрецитовала Снежана Максимовић.

Осми блок почео је рецитацијом пјесме „VIII сонет” коју је извео Душан Јовановић, Снежана Максимовић наставила рецитовањем пјесме „Сунашце јасно”, да би затим Душан Јовановић прочитао неколико стихова из пјесме „Гојко”. Снежана Максимовић је одрецитовала стихове из пјесме „Путник и тица”, а Душан Јовановић дио из „Ђачког растанка”, да би потом на крају програма Душан Јовановић уз пратњу хармоникаша Марка Чушина одрецитовао стихове из пјесме „Коло, коло наоколо”, чиме је завршен програм овог рецитала.

На крају овог лијепог и занимљивог догађаја Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава” Крањ захвалио се учесницима у програму и подијелио им захвалнице, а пу­блици се захвалио на посјети и подршци из­вођачима током рецитала и позвао учеснике у програму, као и све присутне, на скромну закуску и дружење.

Овај пројекат финансијски је подржан од стране Јавног фонда Републике Словеније за културне дјелатности и Министарства спољ­них послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Фото: Драгиша Лазовић

Текст: Душан Јовановић

Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” Крањ и поред настале ситуације изазване епидемијом Ковид-19 труди се да своје чланове држи на окупу и тако настави са својим радом

С обзиром на новонастале услове, који трају више од годину и по онемогућено је нормално дјеловање свих организација па тако и српских друштава у Словенији. Већина друштава ипак проналази нека рјешења да би барем, док ово зло траје, колико толико понешто урадили и одржали своје чланство у заједништву.

Тако је и СКПД „Свети Сава” Крањ у протеклом периоду уложило све своје снаге и могућности да очувало неке од своји дјелатности, а такође и да би реализовало већи дио предвиђених пројеката овој години. Није било лако. Препрека много, али ипак је превладала жеља да се уради нешто што би задовољили чланство, пријатеље и симпатизере друштва.

У вези с тим друштво је 29. августа 2021. организовало пикник за чланове друштва, пријатеље, симпатизере и све оне који су жељни дружења и заједништва. Пикник је одржан на старој локацији, „Код Славице” на Полици код Накла. Вријеме је било погодно за овакву врсту догађаја, окупио се приличан број оних који су жељели и били спремни да овај дан проведу у друштву својих пријатеља и познаника. Ту је био и незаобилазни роштиљ, а домаћице су се трудиле да сваки гост буде угошћен и послужен на најбољи начин.

Они, увијек жељни покрета и пуни снаге, нису могли ни овај пут без већ традиционалне одбојке, ређале су се екипе, измјењивани састави и на крају сви су били побједници. А како другачије. Па онда је ту и коло без кога се такође не може нити на једном дружењу, па је ово на неки начин била и проба за оне који играју у фолклорним групама.

Да би овај пикник имао и културни садржај организатор се побринуо да се изведе монодрама Радоја Домановића „Данга”, коју је адаптирао, режирао и извео Душан Јовановић. „Данга” је најоштрија и најубојитија сатирична приповијетка Радоја Домановића. Онај који говори причу из овог дјела путује у сну и долази до неког далеког краја, до неке чудне земље „за коју нико жив не зна и која се само у сну може сањати”. То је нека чудна земља и у свему се разликује од оних земаља и свега онога што је до сад видио, тако да су у овој земљи највећа грађанска врлина и радост ропска понизност пред представницима власти оличена у јахању. Тако грађанска власт каже „да би се распознавао сваки наш грађанин од осталих, кмет је јуче издао наредбу да сви овдашњи грађани иду пред општински суд, где ће сваком ударити жиг на чело”, „данга” као доказ витештва. На крају, и сам путник који се затекао у тој земљи тражи да му се удари десет жигова, а не само два, као њиховом јунаку Леару, да покаже шта је српска витешка крв, али га ипак сан изда и не доживје судбину људи из оне чудне земље.

Дружење на пикнику трајало је до касних поподневни сати и сви су били задовољни оним што су доживјели и видјели.

Текст и фото: Душан Јовановић

Друштво је основано и регистровано 1990.

Српско културно просветно друштво „Свети Сава”

Прошле, 2020. године, навршило се 30 година плодног рада, пуних успеха, похвала, признања и доброг дружења. Нормално је било и преброђавање криза.

За све време деловања, друштво седам пута мења вођство, са седам нових председника и седам пута мења методологију рада. Четири пута мења адресу и хвата се у коштац са тешкоћама  деловања и финансирања, што не умањује успехе и квалитет рада. Стање се смирује добивањем садашњих, за рад нормалнијих простора, названих „Светосавски културни центар”, Хује 19а, Крањ.

Поред више постојећих секција, друштво појачава деловање на најатрактивнијој фолклорној секцији, са којом се нижу и највећи успеси. Наведено не умањује рад и квалитет осталих секција: Драмске, Певачке (женске и мушке групе), Спортске, Планинарске, Литералне, Дечје, Гусларске, Ликовно-изложбене, Музичке… као и рад техничке екипе за све догађаје и организацију путовања.

Успеси се нижу учествовањем на бројним фолклорним манифестацијама у Словенији, као и на гостовањима у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Турској, Румунији, Словачкој, Аустрији, Италији, Швајцарској, Немачкој, Португалији… такође учествујемо на Европским смотрама српског фолклора дијаспоре и Срба у региону по градовима Европе. Истовремено, угошћивали смо исто тако, бројна друштва из Матице и из горе наведених држава. Велики промотивни наступи били су и на Телевизији Србије у два наврата.

Друштво сваке године организује и самостални Међународни светосавски фестивал фолклора у Крању.

Добитници смо и велике Прешернове плакете Градске општине Крањ, 2014. године, подељене за 25 година рада на свечаној академији у граду Брдо код Крања.

Све наведено било је пропраћено у словеначким и страним медијима.

Подсетник наших успеха је и шетња по фото архиву, где се виде наши почеци, наступи, успеси, догађаји и наша дружења.

Остајемо у сталној жељи да нам се придружите.

Драгиша Лазовић