Српско културно друштво „Сава” Храстник организовало 21. Етно фестивал Храстник 2024

Овај, за друштво најважнији и највећи догађај био је 15. јуна 2024. у Спортској дворани Храстник, пред око четири стотине посетилаца који су имали прилике видети и чути игре и песме из разних крајева, од Словеније до Северне Македоније.

На самом почетку Фестивала Женска певачка група СКД „Сава” Храстник отпевала је песму „Шетнала се Кузум Стана”, а потом је дечја фолклорна група из истог друштва одиграла игре из централне Србије.

Водитељка програма Снежана Максимовић у свом поздравном говору навела је: „Поштовани гледаоци, драги посетиоци, цењени гости и пријатељи, добро вече. Дани тако брзо пролазе и већ је прошла година од када смо се срели ту на истом месту, на Етно фестивалу којег организује Српско културно друштво „Сава” из Храстника. Нисмо одмарали за све ово време, већ смо вредно радили да би се вечерас представили у најбољем светлу. Наш највећи успех су свакако наши најмлађи, који су и отворили вечерашњи фестивал.

Поштовани посетиоци, драги гости, цењени љубитељи фолклорне уметности, са великим нестрпљењем ишчекивали смо наш Етно фестивал. Марљиво смо радили током целе сезоне, а наш завршни Фестивал свакако је круна нашег годишњег рада.

Са нама су вечерас и многобројни учесници у програму и пријатељи нашег друштва:

СД „Др Младен Стојановић” Велење, КУД „Севдах” Љубљана, ФС „Свобода” Трбовље, Међимурско културно друштво „Иван Цар” Љубљана, СКД „Марибор” Марибор, СПД „Никола Тесла” Постојна, СКД „Петар Кочић” Крањ, КУД „Leyli” Тржич, МКД „Свети Ћирило и Методије” Крањ”.

Затим је поздравила и госте овогодишњег Етно фестивала, а то су били: Катјуша Лазник, заменица градоначелника општине Храстник, Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава Словеније, јереј Горан Шљивић, парох цељски, представници Савеза српских друштава Словеније и представници Савеза Срба Словеније, донатори и спонзори, учесници 21. Етно фестивала, посетиоци.

У наставку свог поздравног говора Снежана Максимовић навела све оне који су подржали 21. Етно фестивал, а то су: Општина Храстник, Јавни фонд Републике Словеније за културне делатности (ЈСКД), Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Општина Загорје, Пекара „Бане” Зрече, Кораћ Нурадин, с. п., Логистика, д. о. о. Цеље, Restavracija S, Чамбер Рада – Фризерство „Стил” Трбовље, Шивиљство „Маја” – Гордана Кокић, с. п., „Мода”, д. о. о. Трбовље, Тадеја Пипан, с. п. Трбовље, Цвећара „Марјетка” Римске Топлице, „Јагода” Храстник, Културно рекреациони центар (KRC) Храстник, Основна школа Храстник, бројни дуги чланови и пријатељи друштва.

Истакла је да је Етно фестивал део програма „Парада учења” Zasavske ljudske universe (Засавског народног универзитета) и део приредбе „Teden ljubiteljske kulture JSKD” (Недеља аматерске културе).

Након поздрава, представљања учесника, гостију и донатора, прешло се на сам програм Етно фестивала, односно на песму и игру. Пре наступа сваке појединачне групе водитељка програма Снежана Максимовић рекла је неколико речи о самом друштву и најавила кореографију која ће бити изведена.

У овом делу Етно фестивала први су на сцену изишли чланови ветеранске фолклорне групе Српског просветног друштва „Никола Тесла” из Постојне које је Снежана Максимовић најавила следећим речима: „Из Постојне нам стиже СПД „Никола Тесла”. Њихов циљ је српску културу представљати широкој јавности, наравно уз поштовање словеначког народа и простора у којем живе и раде. Основна делатност друштва је фолклор кроз очување богате културне баштине коју врло успешно преносе на млађе генерације. У друштву делују многобројне секције а са вама је вечерас фолклорна која нам је одабрала „Игре из Шумадије”.

Друго друштво које је учествовало на овом Етно фестивалу је Међимурско културно уметничко друштво „Иван Цар” из Љубљане за које је речено у најави: „За фолклорну групу Међимурског културног друштва „Иван Цар” је  ове године веома леп јубилеј и то десет година деловања друштва. У тих десет година тако су били веома чврст мост између два народа, хрватским и словеначким. Своју хрватску, међимурску културу представљали су у Француској, Италији, Грчкој, Мађарској, вечерас су овде са нама. Прво се представила певачка група „Фијолице”, затим и фолклорна група са сплетом под именом „Лепе ти је Загорје зелене”.

У најави мушке певачке групе Српског културног друштва „Сава” Храстник речено је: „Како наше старе песме на глас и на бас све више тону у заборав, а ми то желимо да спречимо, поред фолклорне оформили смо и певачку групу. Свесни да је у СКД „Сава” српска традиционална песма огроман део нашег народног стваралаштва, којег смо као потомци наших предака наследили и нисмо дозволили да песма оде у заборав, прикупили смо материјал, теренске записе, учили на семинарима, а то певачко богатство наши момци вечерас деле са вама.”

Из Марибора је стигло Српско културно друштво „Марибор” са своје две фолклорне групе, а друштво је представљено следећим речима: „Ово друштво богато је многобројним члановима који су активни у свим секцијама друштва. Поред младих у стопу их прате и старији играчи који делују већ од 2005. године. Током тих година створио се велики репертоар, иза њих је много наступа, али и путовања и представљања свог ансамбла и у иностранству. Вечерас нам се представљају „Играма из Бруса”. Ветерански ансамбл СКД „Марибор”.”

Фестивали су и место на којима се може видети нешто ново, нешто што у извесном смислу одудара од уобичајеног програма фестивала, а то на неки начин допуњује сам програм. Тако је ове године организатор позвао и КУД „Leyli” из Тржича, а Снежана Максимовић је њихов наступа најавила следећим речима: „Сада за нешто другачије. КУД „Leyli“ ради од јуна 2008. године. Њихова сврха је да допринесу вишем нивоу оријенталног плеса, приказивању тога као сценску плесну форму. Овога пута, група чланова наступиће у нешто мањем ансамблу са модернизованим стилом класичног оријенталног плеса, где је кључ самог плеса разумевање и интерпретација музике и текста музике. Поздравимо плесаче громогласним аплаузом.”

Овако је најављена наредна тачка програма: „Увек драги пријатељи и већ редовни гости нашег фестивала, и они су се вечерас одазвали позиву. Поред дечјих и омладинских група, ту су већ веома познати старији фолклораши који не одступају од своје традиције. Заједничком снагом и љубављу према македонским народним играма, они показују македонске обичаје и навике у земљи и иностранству. За вас су одабрали венац македонских игара из источне Македоније. МКД „Свети Ћирило и Методије“ Крањ.”

На ред је поново дошла песма и поново наступа друштва из Крања, овај пут то су биле чланице Женске певачке групе Српског културног друштва „Петар Кочић” Крањ које је Снежана Максимовић, која је иначе и руководилац ове певачке групе, најавила на следећи начин: „Песме су некада имале више значења него данас, јер се и живело другачије и није било медија и технике којима су се преносиле поруке, па су се преносиле песмама. Кроз песму се исказивала љубав, песма је говорила кроз шта је човек пролазио и шта га је све кроз живот пратило. Песма је била све, не само део живота већ и начин живота. Песма је и њихов начин живота. Ове године су скупиле храброст и оформиле своју женску певачку групу. Запевајмо заједно са женском певачком групом СКД „Петар Кочић” Крањ.”

И из Љубљане је дошло још једно друштво, а то су чланови Културно уметничког друштва „Севдах” које је водитељка представила речима: „Веома смо срећни што је вечерас међу нама више култура, што волимо своје и поштујемо туђе, зато су се нашем позиву одазвали и чланови КУД „Севдах“ из Љубљане. Друштво, које већ осамнаесту годину ради на очувању културне традиције народа Босне и Херцеговине, посебно севдалинки и народних игара. Сарађују са сродним друштвима свих народа и народности у Словенији и иностранству. Вечерас ће се представити муслиманским играма из средње Босне.”

Песмом и игром отишло се до Горењске, а за то су се побринули фолклораши Фолклорне групе „Свобода” Трбовље које је Снежана Максимовић најавила на следећи начин: „Драге комшије и пријатељи Фолклорне групе „Свобода“ Трбовље, прошле године су прославиле 35 година свог деловања. Чланови долазе из Храстника, Трбовља и Загорја об Сави. Окупља их радост до плеса и љубав према словеначком културном наслеђу. Иако су из Трбовља, њихов репертоар је богат и играма из других крајева. Вечерас ће нам се представити са горењским сплетом „S tabo plesat grem” (Идем да играм с тобом). Уверите се сами шта се дешава у сплету.”

Српско друштво „Др Младен Стојановић” Велење дугогодишњи је учесник Етно фестивала Храстник, а то је водитељка потврдила овим речима: „Они су од српских друштава редовна група на нашем фестивалу. Упркос томе што се баве различитим професијама спаја их једино љубав према српској култури, љубав према фолклору и љубав према своме друштву. То су доказали многим учешћима и организовањем разних концерата. Своје корене чувају од заборава и млађе веома успешно подучавају о томе одакле долазе. Иза сцене се спрема да запева и заигра СД „Др Младен Стојановић” из Велења.” Прво је Мушка певачка група отпевала неколико песама а затим је фолклорни ансамбл извео кореографију „Игре из Груже”.

Представљајући извођачки ансамбл Српског културног друштва „Марибор” речено је следеће: „У програму вечерас видели смо њихов ветерански ансамбл а ускоро ће нам се представити и извођачки СКД „Марибор”. Друштво се већ 25 година успешно труди да у духу међукултурног дијалога сачува језик, традицију и културу српског народа који живи у Словенији. Мисија друштва је стварање додатне вредности у култури која се не мери у материјалном смислу, већ у срећи и задовољству својих чланова. Не штедимо дланове за ансамбл који ниже многе успехе, а највећи међу њима је Златна плакета на Европској смотри 2018. Уживајте у играма Врањског поља.”

Пред сам крај наступа певачких и фолклорних група водитељка програма Снежана Максимовић је рекла и ово:

„Верујемо да смо вам и ове године пренели лепу поруку. Желимо да се захвалимо свима који су помогли да наш фестивал успе, а следеће године вас очекујемо са још лепшим програмом”, а затим најавила и домаћу фолклорну групу: „Они који нам дају снагу и мотив да устрајемо у нашем раду свакако сте ви драга публико, и ми смо ту због вас. Желимо вам рећи хвала за сву вашу подршку и сваки ваш аплауз а за сам крај погледајмо домаћине, СКД „Сава” Храстник”. Певачка група отпевале је још једну песму, а онда је фолклорна група одиграла кореографију „Игре из Лесковца”.

На крају 21. Етно фестивала Храстник 2024. Цвијетин Нешковић, председник СКД „Сава” Храстник прво је уручио захвалнице свим учесницима у програму, а затим и посебно признање – захвалницу Катјуши Лазник за Општину Храстник, као и за Општину Загорје об Сави. Посебно признање – захвалница уручено је и Нурадину Кораћу, с. п., дугогодишњем активном члану друштва и члану фолклорне групе СКД „Сава” Храстник.

За све госте и учеснике у програму приређена је вечера у друго делу дворане, где је била и игранка уз живу музику.

Текст и фото: Душан Јовановић

Српско културно друштво „Сава” Храстник и ове године наставља са приређивањем догађаја посвећеним српској поезији и музици. Тако је 30. октобра 2022. у дво­рани РЦР – Регионални центар за развој, (RCR – Regionalni center za razvoj) одржа­на лепа културна приредба посвећена срп­ској лирској народној поезији под називом „Литерарно музички мозаик”.

На почетку програма Снежана Максимовић, водитељка и учесница у програму, поздра­вила је присутне чланове друштва и госте, а међу њима и Златомира Бодирожу, председ­ника Савеза српских друштава Словеније.

Затим се захвалила свима који су омогућили реализацију овог пројекта, а то су Javni sklad RS za kulturne dejavnosti, који је финан­сијски подржао пројекат, Občina Hrastnik in RCR (Regionalni center za razvoj).

Говорећи о лирским народним песмама Снежана Максимовић је рекла:

„Народне песме настајале су у народу. Стварали су их појединци који су нама не­познати. Преносиле су се са генерације на генерацију, па се зато временом и мењале.“

Свако ко их је некоме казивао могао је да дода нешто своје. Вук Караџић их је беле­жио, па захваљујући њему многе од њих су остале сачуване до данас – записане у збир­кама али и запамћене од стране наших најс­таријих чланова породице.

Вук Караџић је лирске песме назвао „жен­ске песме” јер су их жене певале и казива­ле. У различитим приликама, у оквиру по­родице и значајних догађаја у животу људи. Наш народ је уз песму обављао послове на њиви, уз песму се успављивао, уз песму је прослављао празнике, песмом је покуша­вао да умилостиви природу око себе. Ове песме нам приказују време у којем су људи веровали у магијске појаве. То је свет пун вила, змајева, додола, коледа, свет у којем су човек и природа – једно.

• Лирске народне песме могу бити: 1. обред­не, 2. обичајне, 3. митолошке, 4. посленич­ке, 5. љубавне, 6. породичне, 7. шаљиве.

Обредне песме

У прошлости су људи веровали да све што се дешава у природи изазивају неке „више силе” и Богови. Због тога су људи смишља­ли песме које су певали изводећи разне об­реде како би се Бог умилостивио и подарио им, на пример, кишу како би њихови усеви опстали и дали добар род. Обредне песме су се певале и на велике празнике као што су Божић или Васкрс.

Обичајне песме

Важни догађаји у животу сваког човека су рођење детета, крштење, свадба и слично. Овакви догађаји су били увек пропраћени обичајним лирским песмама. Међу овим песмама постоји и једна подврста која је намењена исказивању жалости за блиском особом која више није жива. Те песме се зову тужбалице.

Митолошке песме

Пошто човек није умео да објасни многе појаве у природи као што данас објашња­ва наука, он је у песмама природне поја­ве упоређивао, тј. давао им особине људи. Месец и Сунце су најчешћи мотиви мито­лошких лирских песама.

Посленичке песме

Ово су песме које певају о раду. У давна времена људи су многе послове обављали заједно јер није било машина да им олакша рад. Тако су, на пример, када се жање жито, окупљали се и једни другима помагали. У овим песмама се често такмиче међусоб­но ко је јачи, спретнији и вреднији у раду.

Љубавне песме

Од када је постао свет, љубав између муш­караца и жена је инспирација за стварање најлепших уметничких креација. Зато међу лирским песмама има највише оних које пе­вају о љубави, лепоти девојке, изјавама љу­бави, растанцима од вољене особе. Љубав се у давним временима исказивала на друга­чије начине – често скривено и тајанствено.

Породичне песме

Породичне песме су проткане љубављу коју осећају чланови породице једни за друге – браћа према сестрама, родитељи према деци и обрнуто. Некада су породице биле много­члане и њени чланови су били више повеза­ни. У истој кући су живели муж и жена, де­вер, заова, јетрва, снаха и сл. Најемотивније су песме које говоре о љубави сестре пре­ма брату.

Шаљиве песме

Као што сам назив каже, ове песме су има­ле за циљ да насмеју и орасположе људе. Оне су кратке и лако се памте. Обзиром да су људи живели тешко, под туђинском влашћу, често су ове песме имале и неку скривену поруку која није могла да се из­рази директно”.

Водитељка програма представила је и учес­нике у програму, а то су: Сара Митровић, сопран, Марко Чушин, хармоника, Женска певачка група СКД „Сава” Храстник, Душан Јовановић, рецитатор и Снежана Максимовић рецитатор и водитељ.

Програм је био подељен у четири блока. У првом блоку прво је Снежана Максимовић рецитовала лирску народну песму „Жетву жела лепота девојка”, наставио је Душан Јовановић са рецитовањем пес­ме „Девојка род куша”, а затим је Снежана Максимовић отпевала познату српску пес­му југа Србије „Фала богу, фала једино­ме”. Душан Јовановић је одрецитовао пес­му „Љуба је преча него сестра и снаа” а Снежана Максимовић песму „Највећа је жалост за братом”. Наставило се са пе­вањем, Сара Митровић, сопран уз музич­ку пратњу Марка Чушина на хармоници, отпевала је песму „Ој, јесенске дуге ноћи”.

Други блок је почео са песмом „Сестра отровница” коју је рецитовала Снежана Максимовић, а Душан Јовановић одреци­товао песму „Драги па драги”, да би потом у првом музичком делу овог блока Женска пе­вачка група СКД „Сава” Храстник отпевала „Мајка мари косе плела”. Рецитаторски део настављен је песмом „Ко најправије дели”, коју је рецитовао Душан Јовановић, а онда и Снежана Максимовић песму „Девојка се сунцу противила”. Музички део овог бло­ка завршен је дивним извођењем и гласом Саре Митровић, која је уз одличну пратњу Марка Чушина, отпевала песму „Мируј, мируј срце моје”.

У трећем блоку прво је Снежана Максимовић одрецитовала песму „Санак снила цари­ца госпоја”, а Душан Јовановић песму „С драгим су најкраће ноћи”. У свом другом наступу Женска певачка група СКД „Сава” Храстник је отпевала песму „Тегнај ми оро бојано”. Рецитовањем Душана Јовановића приказана је песма „Најбољи лов”, као и „Три су цвета у гори цветала” у извођењу Снежане Максимовић. Познату песму „Стаде се цвијеће росом китити” на ве­ома леп начин извела је Сара Митровић, такође уз музичку пратњу Марка Чушина.

Рецитацијом песме „Расла јела”, у извођењу Снежане Максимовић започео је четвр­ти блок, а настављен рецитовањем песме „Смиљ Смиљана покрај воде брала”, коју је одрецитовао Душан Јовановић. Женска певачка група СКД „Сава” Храстник у свом трећем наступу отпевала је песму „Тргнала Румена”. На крају овог блока прво је Душан Јовановић одрецитовао песму „Момак и девојке”, а затим и Снежана Максимовић одрецитовала песму „Буди мајка свог Ивана сина”. Програм је завршен изврсном ин­терпретацијом Саре Митровић, која је уз музичку пратњу Марка Чушина отпевала лепу народну песму „Жубор вода жуборила”.

Публика је уживала у рецитацијама и пе­вању и бурно награђивала све учеснике у програму. На самом крају ове приредбе при­сутнима и учесницима у програму обратио се и Златомир Бодирожа, који је похвалио учеснике у програму и навео како је вео­ма значајно да чувамо своју српску народ­ну традицију и да не препустимо забораву.

Цвијетин Нешковић, председник СКД „Сава” Храстник се такође захвалио учес­ницима у програму, као и публици на посе­ти, а затим свим учесницима поделио зах­валнице у знак сећања на овај леп догађај.

Текст и фото: Душан Јовановић

Монодрама „Мртво море” коју је на текст Радоја Домановића, најпознатијег српског сатиричара, извео Душан Јовановић, приказана је 12. марта 2022. у Младинском центру Храстник пред око педесетак чланова и пријатеља друштва који су с великом пажњом и интересовањем пратили ову представу.

Прије самог извођења представе присутнима се обратио Цвијетин Нешковић,  предсјед­ник СКД „Сава” Храстник, које је орга­низатор и реализатор овог пројек­та, и најавио извођача, који ће извести драму која је у наслову. Душан Јовановић је до сада учествовао у низу пројеката литерарно-драмског садржаја, а једна од његових склоности је тумачење књижевних дјела, која су на свој начин захтијевна и треба напамет да научи веома обимне текстове и да их изразито увјерљиво тумачи.

Тако је био веома успјешан на наступу код Српског културног друштва „Сава” из Храстника, тумачећи при­повјетку Радоја Домановића ,,Мртво море”. То је приповјетка у којој се описује живот људи у једној српској паланци, њихово не прихватање различитих од себе и мржњу само према онима који се издигну изнад просјека средине у којој живе.

Малограђанска средина је учмала среди­на која на подноси разлике и веома тешко мијења своја учмала унапријед утврђена мјерила доброг понашања. У њој влада дволичност и лицемјерје, а сваки појединац је принуђен да своја лична размишљања под­реди маси, да се не супротставља учмало­сти и крши правила. Малограђани не воле промјене и не желе да прихвате ништа ново, па чак и ако је оно лијепо, добро и занимљи­во. Ту се осуђује свако понашање другачије од уобичајеног. Сви који штрче и одскачу од других изложени су исмијавању, оговарању и игнорисању.

Можете замислити колико ликова је у јед­ној провинцији описивано, и овај извођач их је на свој начин тумачио. Како се каже, сто људи сто ћуди, а наш Душан Јовановић је сваку ћуд увјерљиво тумачио. Ако је неко у њиховој средини имао какав таленат то није његова врлина, већ напротив, велика мана због које у својој малој средини доживљавају велике непријатности. Они представљају опасност и ризик за друге, јер могу да постигну нешто више и нешто боље.

Душан је томе додао нешто своје страсти, код наглашавања појединих ликова, па је то звучало заиста страствено и упечатљиво. Приводећи свој наступ крају, публика га је наградила громогласним аплаузом. Овај драмски пројекат финансијски је подржао Јавни фонд Републике Словеније за кул­турне дјелатности, а за костимографију побринула се Славица Трипуновић – Мода Трбовље.

Након представе уприличена је закуска и свечаност поводом Осмог марта – Међународног дана жена, гдје је настављено дружење у веома пријатној атмосфери, уз музику, а ту је и неизбјежно српско коло. Цвијетин Нешковић је чланицама и пријатељицама друштва честитао њихов празник, а затим је Марко свима њима подијелио букете цвијећа, да би се потом наставило са дружењем у добром расположењу.

СКД „Сава“ Храстник

Признање „8. фебруар” које додељује Савез културних друштава Храстник највеће је признање за рад у области аматерске културе у општини Храстник. Ове године уручено је пет награда Маји Кастелиц, Тјаши Шкетако Разпотник, Михи Бантану, Звонету Излакару и Тимотеју Мастнаку.

У културном програму учествовали су Женски хор КД „Свобода” Дол, МоПЗ „Свобода” Храстник, Српско културно друштво „Сава” Храстник, саксофонска секција „Стекларске годбе“ и рецитаторка Ангелина Абрам из Основне школе Храстник. Свечани беседник је био Матјаж Древеншек.

У најави наступа Српског културног друштва „Сава” Храстник се каже: „Култура је оно што нас повезује у тешким временима. Свестраност културе је безгранична и без ње би наш свет био празан, непријатан и изгубљен. Она живи у нашим срцима и све док је тако не морамо да се плашимо за будућност. 8. фебруара одајемо почаст култури, дешавају се и ређају догађаји и прославе, а вечерас ће Женска певачка група СКД „Сава“ наш културни програм обојити сплетом традиционалних српских песама.

Потом је Женска певачка група СКД „Сава“ Храстник, под менторством Снежане Максимовић, отпевала песме: „Тегнај ми оро Бојано“, „Мајка Мари косе плела“ и „Тргнала румена за вода студена“. Музички корепетитор Марко Чушин, хармоника.

И за овај 18. етно фестивал Храстник 2021 Спортска дворана Храстник била је мјесто одржавања велико догађаја за СКД „Сава” Храстник и за цијелу општину Храстник и Засавје. А све се збило у недјељу, 4. јула 2021, када су друштва из Велења, Трбовља, Постојне, Цеља и Крања већ у поподневним сатима била у Храстнику да би својим учешћем у програму увеличали овај Фестивал

Узимајући у обзир ситуацију везану за Ковид-19 пандемију, све се одвијало у другачијим околностима и приликама, организатор, учесници у програму и посјетиоци поштовали су мјере у вези пандемије, али је и поред тога приличан број љубитеља народне игре и пјесме присуствовао овој лијепој приредби, која је на неки начин постала и симбол Храстника.

На самом почетку овог 18. Етно фестивала на позорницу је ступила пјевачка група Српског културног друштва „Сава” Храстник која је уз пратњу хармоникаша Марка Чушина извела сплет српских традиционалних пјесама.

Водитељ програма Снежана Максимовић у поздравном говору поздравила је посјетиоце и учеснике у програму, чланове свих друштава и рекла неколико ријечи о самом Фестивалу и значају игре, пјесме и музике које је сведено под једну заједничку ријеч „етно”, а ради се о веома широком спектру различитих жанрова неке области и поднебља. Након поздрава позвала је све присутне да бурним аплаузом поздраве сва друштва, односно све учеснике у програму а то су на овом Фестивалу били: Српско друштво „Др Младен Стојановић” Велење, Фолклорна група „Свобода” Трбовље, Српско културно хуманитарно друштво „Десанка Максимовић” Цеље, Плесна група „Shekaya”, Српско просвјетно друштво „Никола Тесла” Постојна, Македонско културно друштво „Свети Кирил и Методиј” Крањ и домаћин СКД „Сава” Храстник.

Снежана Максимовић је споменула и оне без којих је тешко организовати овакве догађаје, и који се увијек нађу при руци и подржавају и помажу културне дјелатности, а то су: Општина Храстник, Јавни фонд Републике Словеније за културне дјелатности, Стекларна Храстник – Храстник 1860, Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Кокос бар, Културно рекреациони центар Храстник, Мода Трбовље д.о.о, Сендвичарна д.о.о., и свима се у име организатора захвалила на пруженој подршци и помоћи а за дивну сценографију захвалила се Ради Чамбер.

Снежана Максимовић поздравила и посебне госте, а то су: Блаж Ројко, координатор ЈСКД за општине Храстник и Трбовље, Сонибој Кнежак, посланик у Државном збору (парламенту) Републике Словеније, Владимир Кокановић, предсједник Савеза Срба Словеније, Душан Јовановић, секретар Савеза српских друштава Словеније, представници општинске управе, представници јавних завода у општини Храстник и представници културних друштава.

Послије уводних говора и поздрава дошло је вријеме за игру и пјесму. Пред почетак сваке кореографије водитељка је позвала по једног представника фолклорне групе да каже неколико ријечи о самој кореографији, играма, пјевању и ношњи. Да се покажу шта могу и како могу прво се пружила прилика фолклорашима из Постојне, члановима Српског просвјетног друштва „Никола Тесла” који су уз пјесме у колу одиграли игре са Озрена.

Из сусједног Трбовља стигла је Фолклорна група „Свобода” која је извела „Белокрањске игре” уз пратњу свог народног оркестра, и у кореографији приказали дио традиционалног обичаја из овог краја Словеније, односно из Беле Крајине.

На Етно фестивалу не иде без добре и јаке пјесме, у то се могла увјерити публика слушајући како чланови Пјевачке групе Српског културно хуманитарног друштва „Десанка Максимовић” из Цеља пјевају традиционалну и познату „Ојкачу”. Из Цеља је дошла још једна група, и то Плесна група „Shekaya” која је у првом наступу извела један дио оријенталних плесова, а њихова игра и костими били су веома интересантни за публику.

Опет пјесма, и опет Пјевачка група СКД „Сава” Храстник са сплетом српских народних пјесама, а одмах након њих и чланови Српског друштва „Др Младен Стојановић” из Велења који су се прво представили пјесмом у извођењу женске пјевачке група, а затим су фолклораши одиграли „Игре из Левча”.

Пјесмом, и то оном „Крајишком” наставило се и у овом дијелу програма, а пјевачи из Цеља, чланови СКХД „Десанка Максимовић” и овај пут су показали своје гласове и своје умијеће.

Плесна група „Shekaya” извела је још једну кореографију оријенталних плесова, а фолклораши Македонског културног друштва „Свети Кирил и Методиј” из Крања приказали су и одиграли, уз пратњу свог народног оркестра, кореографију „Венчек ората копата” која уз игру и пјесму показује и дио народних обичаја.

И пред крај програма кренула је пјесма „Београдски мали пијац” у извођењу пјевачке групе СКД „Сава” Храстник, да би потом фолклораши одиграли игре из околине Београда, тако је завршен програмски дио Фестивала, односно наступи пјевачких и фолклорних група, а затим су Цвијетин Нешковић, предсједник СКД „Сава” Храстник, Славица Трипуновић, члан друштва, и Кармен Вртачник Вукајловић, члан друштва, уз најаву Снежане Максимовић, подијелили захвалнице и поклоне представницима свих друштава учесника у програму 18. Етно фестивала Храстник 2021.

Тако прође и овај 18. Етно фестивал, који је и поред свих невоља и труда изведен на прави начин, тако да могу бити задовољни и организатор, и публика и учесници у програму, а биће дана да буде још и боље и љепше.

Текст и фото: Душан Јовановић

Чланови наше фолклорне групе су са одушевљењем дочекали „Teden ljubiteljske kulture” (Недељу аматерске културе), који се одржао 30. маја 2021. у Храстнику.

Зажељели смо се дружења, игре и пјесме. Тренинг је требало да се одржи на отвореном са публиком, а у случају слабог времена у спортској дворани. Нисмо имали среће, киша је падала, и ипак је тренинг одржан у затвореном простору. Ми смо били пресрећни да коначно почнемо, послије дужег времена, са тренингом. Сви смо се окупили двадесет минута раније и имали смо толико тема за разговор, али разговоре је прекинула музика за игру наше кореографије.

Осјетио се је један полет, као да смо раширили крила да полетимо, као да смо жељели  да скинемо сав терет који смо носили и носимо због пандемије корона вируса. Заиграле су ноге наших фолклораша,  заиграла су наша срца, запјевале су чланице наше пјевачке групе. Осјетила се срећа из сваког покрета из сваког звука, из сваког осмијеха. Одиграли смо наше старе кореографије и највише тренирали нову кореографију коју ћемо да одиграмо 19. јуна 2021. у Чрнучу у Љубљани, и уједно смо се спремали за наш 17. етно фестивал који ће се одржати у суботу, 03. јула 2021.

Послије два сата доброг и квалитетно одрађеног тренинга отишли смо у просторе друштва.

Један мали дио тренинга (пробе) пун утисака вам преносимо путем приложених фотографија.

                                             Славица Трипуновић

Одлазак је био из Храстника у четвртак, 03.10.2019 у 23.часа. Путовање је било у прелепом расположењу, тако да није било спавања. Све је текло по плану, није било чекања и заплета на границама.

У петак ујутру, као што смо и планирали допутвали смо тачно у 6 сати и 30 минута у Врдник. Одмах по доласку смо се упутили у енски манастир Врдник, познат и као Мала Раваница, један је од најзначајнијих манастира на Фрушкој гори. Манастир Раваница у Врднику је надалеко чувен по Видовданском сабору који се сваке године у њему одржава 28. јуна, у знак сјећања на Косовски бој у коме је, поред осталих страдао и српски кнез Лазар Хребељановић, чије су се свете мошти својевремено налазиле у овом манастиру. Манастир се први пут помиње у турским списима током 16. века, али као посед који није могао да обезбеди давање, па се зато сматра да је манастир Врдник у то доба запустео.

Крајем 17. века, тачније 1697.године, бежећи из Сент Андреје према Срему у фрушкогорски манастир Врдник долазе монаси, који су предходно побегли из манастира Раваница код Ћуприје, а са собом дносе и мошти Светог кнеза Лазара.

Монаси обнављају Светињу, а манастир Врдник добија и назив Раваница, по којем га и данас знају. Видели смо главну манастирску цркву која је сазидана у почетку 19. века, у периоду између 1801. и 1810. године. У цркву је том приликом сазидан и четвероспратни звоник, а 1811. године када је и црква освећена, на празник Видовдан су пренете мошти Светог кнеза Лазара у нову цркву.

 Ова фрушкогорска Светиња и данас чува кивот у коме су се налазе Свете мошти, као и ребро Светог кнеза Лазара. Поред тога, у манастиру се чувају и мошти Свете Великомученице Анастасије, које потичу из 3. века, као и бројне светиње са Христовог гроба. Манастирски комплекс уз главну цркву посвећену Вазнесењу Господњем чине и две капеле као и конаци. У северном крилу конака се налази капела посвећена Светом Сави, док се на извору налази капела посвећена Светом цару Констатину и царици Јелени. Сви смо били  задивљени над овом Светињом. Наставили смо наше поклоничко путовање према велики Светињи манстиру Јазак.

Јазак је женски манастир, припада Епархији сремској Српске православне цркве. Изграђен је 1736. године. Позициониран на завршетку мале котлине, између два пропланка на јужној падини Фрушке горе. По предању подигао га је деспот Јован Бранковић крајем XV века.

Током Велике сеобе Срба мошти Уроша Нејаког пренете су из Неродмиља у стари Јазак. Захваљујући овом чину, манастир је почео да ужива велики углед, што је допринело и грађењу и новог и већег манастира у XVIII веку и то га чини »најмлађим« на Фрушкој гори. Посвећен је Светој Тројици. Барок и благи утицаји  исламске архитектуре на фасади су учинили овај манастир својеврсним на Фрушкој гори. Брез даха нас је оставио богати иконостас.

Више пута су мошти цара Уроша премештане из Јазка, да би 2001 .године биле поново враћене. Ту је и део моштију Свете Анастасије Римљанке. У дворишту манастира се налази извор који је посвећен истоименој светици.

Ми смо наставили наше поклоничко путовање до манастира Велика Ремета. По предању, основао га је краљ Драгутин, када је у лову пао са коња и остао трајно хром предао власт свом брату Милутину. Манастир Велика Ремета је један најстаријих од 16 фрушкогорских манастира. Манастир је посвећен светом Димитрију, а у његовом саставу се налази и црква посвећена овом свецу. У оквиру манастира се налази и две капеле: Светог Јована Крститеља из 18. века и Успења Пресвете Богородице из 1970.  Барокни звоник са  капелом посвећен је рођењу светог Јована ПРЕТЕЧЕ (Светог Јована Крститеља), придодат је 1735. и спада у највише звонике (38,6m) у Срему.

Велика Ремета је обновљена 1982. године, то је женски је манастир. Старешина манастира је архимандит Стефан Вучковић. Манастир поседује мали музеј старе српске музике. Нашу пажњу је привукло Етно село поред манастира, реплика ВИТЛЕЈЕМСКЕ ПЕЋИНЕ са црквом изнад и рајски врт.

Следећи дан смо посјетили  Патријаршију у Сремским Карловцима. Карловачка патријаршија је била помјесна аутокефална црква од 1848. до 1920. године. Настала је уздизањем Карловачке митрополије на ранг патријаршије. Постојала је до уједињења у СПЦ 1920.године. Патријаршијски двор је једна од највелелепнијих грађевина у Сремским Карловцима је двор (боравиште) владике сремског, а до 1930. године и Патријарха српског.

Посјетили смо и епархијско Саборну цркву Светог Николе, која у Сремским Крловцима спада у ред најважнијих храмова Српске Православне цркве. Има огроман значај за српство.Храм има и велики културно-историјски значај,јер су у њој поред Фресака и слика Паје Јовановића налазе идве реликвије-чудотворна икона Пресвете Богородице Бездинске.

Усвим тим прелепим манастирима нахранили смо наше душе и са једним неописивим осјећајима вратили се нашим домовима у Словенију.

Славица ТРИПУНОВИЋ, СКД САВА ХРАСТНИК

То је њихов 9. Фестивал, а трајао је од 3. до 6. октобра ове године. Учестовало је више од 60 друштава из  Србије, Словеније,  Хрватске, Републике Српске, Федерације, Црне Горе, Македоније, Мађарске, а изведено је више од шестдесет различитих кореографија.

СКД САВА је наступило са ветеранском секцијом у суботу , 5. октобра у 12 часова са Играма из Лесковца. Кореографију је поставио Александар Бабић Цока.

Ако је судити по аплаузу и подршци публике, наш наступ је био више него одличан. Али ‘слава’ нам неће ударити у главу. Тај наступ нам је дао још више мотивације и ентузијазма, јер нове обавезе су већ на видику. Сваким наступом доказујемо да ако волиш фолклор тасда године нису препрека.

Верујем да ћемо се идуће године видети у још бољем издању.

Сви учесници су показали висок ниво знања и талента за фолклору, што је публика препознала и подржала громогласним аплаузима. Можда је и то допринело да су сви фолклораши наступали опуштено, брез треме, иако их је гледало више стотина људи.

Слика нашег гостовања би била непотпуна ако неби споменула прекрасан град гдје се је фестивал одвијао. Нови Сад је град који се налази на граници Бачке и Срема, на обалама Дунава и Малог бачког канала, у Панонској равници и на северним обронцима  Фруске горе.

Посјетили смо најпознатију грађевину у Новом Саду, Петроварадинску тврђаву, која је највећа тврђава у Европи. Простире се на више  од 110 хектара. Још једну занимљиву легенду смо сазнали, и то да име ПЕТРОВАРАДИН је добијено из више речи: ‘Петра‘ на латинском знаци стена, ‘вар‘ је на мађарском град, а ‘дин‘ на турском вера, из  чега је изведено  Петроварадин,  град на стени чврст као вера.

Нека и наша вера буде чврста као Петроварадинска тврдјава.

Славица ТРИПУНОВИЋ, СКД САВА Храстник

Фестивал је показао, да је важан мост међу генерацијама, чуло се доста добре пјесме, много се играло и плесало, повезивале су се генерације, представљале су се привредне и бројне невладине организације.

На отварању фестивала је присуствовао велики број министара, председник државе Борут Пахор, жупани и културни дјелатници. Часни покровитељ фестивала је био Дејан Жидан, предсједник Државног збора.

На фестивалу учешће биљежи и Српско културно друштво Сава Храстник. На међугенерацијској бини смо приказали дио српске културе, те достојно представљали српску културу кроз пјесму и игру.  То је било наше прво учешће на фестивалу, на 20.јубилејни фестивал 2020 ћемо се сигурно вратити са  још богатијим програмом. Добили смо нове идеје за цјеловито представљање  друштва и српске заједнице на фестивалу, као и ту могућност да се презентујемо.

Цвијетин Нешковић

„Фунштерц” је посебно традиционално јело, које углавном познају у Засавју, „Фунштерц” или рударско сунце (некад рударско јело).

Три чланице нашег друштва, Славица Трипуновић, Стана Згоњанин и Велинка Мађаревић такмичиле су се са веома великом конкуренцијом (српски „Фунштерц” против словенског „Фунштеца”).

Поред основног рецепта који је морао да буде основа, наше учеснице су биле иновативне. Сваки „Фунштерц” је био другачијег укуса.

У слатку смјесу су додавале боровнице, ананас, пекмез, мармеладу, за декорацију свеже воће и шећер у праху.

У слану смјесу су додавале першун, чварке, прасу, бели лук за декорацију су користиле парадајз, паприку и першун. На сваки сервиран слани Фунштерц  су додале сир сушен на диму, са кајмаком или млади лук са кајмаком.

Међу првима су се код нашег штанда уставили из општинске управе, начелник Марко Функл, секретарица и други. Време је било предивно,а било је огромно посјетилаца и  нико није могао мимо наших штандова а да се не би уставио и пробао наш „Фунштерц” уз чашицу ракије. Њихове погледе су привукле наше прекрасне шумадијске ношње, као и наше чланице које су нудиле разноразна српска јела … пите и колаче.

Остали чланови нашег друштва су радили на промоцији и придобијању нових чланова.

Било је то за нас једно предивно дружење и учвршћивање пријатељства у средини у којој живимо  између српског и словеначког народа.

Текст: Славица Трипуновић