Српско културно друштво „Петар Кочић” организовало и извело традиционалне „Кочићеве дане

Овај,  за  друштво  најважнији  догађај,  трајао  је  четири  дана  са  разноликим
културним  програмом  и  садржајем  у коме су учествовали драмски и литерарни
ствараоци, фолклораши и пјевачи.

Изложба

Као и годинама уназад „Кочићеви дани” се  отварају  изложбом  фотографија  са мотивима  Крајине,  Грмеча,  Змијања  и других. Отварање је било у сриједу, 29. маја 2024. у просторима друштва.

Литерарно вече

Литерарно вече у склопу „Кочићеви дана” одржано је 30. маја 2024. у просторима друштва, дворани Инекс. Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић” обратио се присутнима и навео шта се све очекује у наредна четири дана, који програми и гдје. Догађаји ће се одвијати на три различита мјеста у Крању, зависно од појединачног програма и садржаја. Отворио је „Кочићеве дане 2024”, а затим навео да је овогодишње Литерарно вече посвећено сто и десетој годишњици од почетка Првог свјетског рата, а онда најавио Душана Јовановића, који је говорио о стању у Европи на почетку двадесетог вијека које се одражавало у незадовољству великих сила око подјеле свијета, односно колонија. У наставку свог излагања Душан Јовановић је споменуо узроке, као и Сарајевски атентат, који је био повод за напад на Србију и почетак Великог рата, како су га тада звали. У свом говору Душан Јовановић је посебан осврт дао на ситуацију у Србији у току рата, спомињући велике битке које је извојевала српска војска, као што Церска и Колубарска битка, а такође и повлачење преко Албаније и касније пробој Солунског фронта и коначна борба за ослобођење. Србија и српски народ поднијели су огромне жртве а уједно дали велики допринос коначној побједи.

У наставку Литерарне вечери Љубо Андрић је извео монолог „Говор поручника Тасића”, у којем се на посебан начин види однос старјешине према војницима и тиме учвршћује њихов морал. Љубо Андрић је на веома упечатљив начин дочарао овај познати говор, а публика је великим аплаузом наградила његово извођење.

Програм је настављен рецитовањем родољубивих и других пјесама које су читали и рецитовали Радоман Мајо Крговић, Крстан Шућур, Остоја Шобот, Љубо Андрић и Душан Јовановић, а на крају програма присутнима се обратио и Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеније, који се захвалио и честитао организатору за овакво Литерарно вече и подсјећање на почетак Првог свјетског рата. Милан Аксентијевић, генерал у пензији, изнио је нака своја веома значајна запажања из српске историје, посебно се осврћући на своју Шумадију.

Драмска представа „Jазавац пред судом”

Трећег дана Кочићевих дана, у петак 31. маја 2024, чланови „Театра Давид” извели су драмску представу „Јазавац пред судом”, на текст сатире Петра Кочића, познатог српског писца. Ова драма, иако писана прије око стотину година, још увијек је по својој тематици актуелна, а уједно нас подсјећа на времена у којима је живио и радио Петар Кочић.

Ово није било прво извођење ове драмске представе, након дужег времена окупила се екипа, иако у нешто измјењеном саставу, ипак се потрудила да све одради на најбољи начин и на велико задовољство публике. Добро су се у својим улогама снашли Миле Гашић као писар и Крстан Шућур као доктор, Љубо Андрић одиграо улогу судије баш онако како треба, док је Остоја Шобот све то одрадио као да је истински Давид Штрбац и као да и није глумио, већ био стварни лик. Ова, увијек занимљива представа, требало би да се изводи широм Словеније, гдје постоје српска друштва, а колико је била интересантна говори и чињеница да је простор друштва, у коме се одвијала представа као и Литерарно вече, био мали да прими све, тако да је било као у кошници.

Концерт народних игара и пјесама

У дворани Шмартинског дома Стражишче у Крању у склопу „Кочићевих дана 2024” одржан је у суботу, 1. јуна 2024. концерт народних  игара  и  пјесама  уз  учешће фолклорних и пјевачких група.

Програм  концерта  водила  је  Нада Вукић, а присутнима се обратио Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић” и поздравио све учеснике у програму и госте, Стојана Миловића, потпредсједника Савеза српских друштава Словеније, представнике друштава и Соњу Машић, одборника у Градској општини Крањ.

У програму прве су се представиле чланице Пјевачке групе СКД „Петар Кочић” са сплетом српских народних пјесама, а затим су чланови ветеранске фолклорне групе КД „Брдо” Крањ одиграли игре из Лесковца.

Сплетом народних пјесама представиле су се и чланице Женске пјевачке групе „Трамошњанке” из КД „Брдо” Крањ, а наставило се пјесмама Мушке пјевачке „Оштрељ” из Кочевја. Поново је на ред дошла игра, а гости из Новог Места, ветеранска фолклорна група СКД „Ново Место” одиграла је кореографију „Игре из Шумадије”.

Опет се кренуло са пјесмом, а за то су се побринули чланови Мушке пјевачке групе СКД „Петар Кочић” Крањ са неколико крајишких пјесама, а такође и Женска пјевачка група СКД „Петар Кочић” још једном је одушевила извођењем неколико лијепих народних пјесама. Програм је завршен игром, односно кореографијом у којој су представљене игре из Поткозарја.

На крају ове вечери Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић” подијелио је свим учесницима захвалнице за учешће на Концерту народних игара и пјесама, а уједно и учешће на „Кочићевим данима 2024”. Присутнима су се обратили, поздравили их и честитали на изведеном програму Соња Мићић и Зоран Стевановић, чланови Градског вијећа Градске општине Крањ, као и генерал Милан Аксентијевић.

Дружење је настављено уз живу музику оркестра Драге Нинића.

Тако  су  завршени,  веома  успјешно организовани и изведени, и овогодишњи „Кочићеви дани”, а који су реализовани уз подршку Јавног фонда Републике Словеније (JSKD) и Градске општине Крањ, као и донатора друштва.

Текст и фото: Душан Јовановић

Поводом 21. марта, Свјетског дана поезије, одржано књижевно вече у организацији СКД „Петар Кочић” Крањ

Српско културно друштво „Петар Кочић” Крањ, настављајући своју дјелатност на подручју литерарног стваралаштва, припремило је 8. априла 2022. у просторима друштва књижевно вече на коме су учествовали српски књижевници из Словеније, као и рецитатори који су читали пјесме српских пјесника. На тај начин друштво се придружило онима који обиљежавају овај значајан догађај не само за поезију, него за књижевност и писану ријеч у цјелини.

На почетку програма присутнима, њих око педесетак, међу којима и чланови других друштава, обратила се Снежана Максимовић, која је водила програм овог догађаја. У свом уводном говору навела је: „Поштовани посетиоци, драги пријатељи и чланови друштва. Веома се радујем, јер поново могу рећи „добро вече на још једно књижевно вече”. У времену које је иза нас, времену сивила и на неки начин ускраћене слободе, мислим да смо схватили колико смо људи заправо потребни једни другима, колико нам је недостајало да у колу заиграмо, да се загрлимо и запевамо, по коју песму прочитамо и радосно се дружимо. Надамо се да ће тако и остати па ћу са надом у боље сутра прочитати песму под називом „Човече”, коју је написао Мајо Крговић”.

Након тога сљедећим ријечима истакла је због чега се обиљежава овај датум: „Организација уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO), 1999. године прогласила је 21. март светским даном поезије. Дан када нам стиже пролеће из којег пупа и креће живот. Циљ који се жели постићи обележавањем овог дана је промоција читања и писања, објављивања и проучавања поезије у језичким заједницама широм света. У иницијативи да се прогласи светским дан поезије, UNESKO је препознао начин да се изрази јединство о креативности људског ума. Поезија нам открива да појединци свуда у свету деле иста питања, мисли и осећања, а какве мисли и осећања деле наши песници у Словенији најбоље ће вам рећи они сами”.

Водитељка је поздравила учеснике у програму: Радослава Милановића, Крстана Шућура, Маринка Јагодића Макија, Остоју Шобота, Радомана Маја Крговића и Душана Јовановића.

Програм ове књижевне вечери био је подијељен у три круга, а прије првог круга Снежана Максимовић је у кратком уводу навела: „У поезији се пажљиво бирају речи, као што се пажљиво траже шкољке на плажи. Већ сам ритам и распоред речи у поезији прича једну причу, поставља атмосферу, увлачи читатеља и шапћући му долази све до срца. Потребна је вештина за постизање таквог склада, за преношење поруке, а потребна је и отвореност за слушање те поруке. Снага поезије није само у језику или могућности да се човек натера да осећа нешто, брзо и сада. Снага је у ритму којем није потребна музика и у речима којима сами дајемо контекст. Можда се у неким стиховима препознамо, можда нас подсете на детињство или само нешто научимо у сваком стиху. Надам се да понекад завирите у понеку збирку песама и пустите да вас стихови воде као што ћемо се и ми препустити стиховима наших песника”.

На ред су дошли пјесници и рецитатори. Често се поставља питање гдје пјесници, као и други писци, проналазе надахнуће за своје стваралаштво, своје пјесме, приче, романе, приповјетке, а одговор може бити једноставан, налазе га у себи, своме срцу, својој души, у својим ближњима, пријатељима, познаницима, у своме народу, у својој околини, у Богу, укратко речено у цијелој васељени. У првом кругу прво је Радослав Милановић прочитао из своје нове збирке „Ишчашено доба” три пјесме и то „Елита”, „Фотељски живот” и „Ишчашено доба”. Ово је иначе његова трећа збирка пјесама. Крстан Шућур је рецитовао пјесму Боре Капетановића „Чувај Боже”, а Маринко Јагодић је у овом кругу представио своје три нове пјесме: „Коронавирус”, „Писање песме” и „Реч”. Остоја Шобот је говорио одломке из Платоновог дјела књиге „Одбрана Сократова”. Своју пјесму „Зима” у првом кругу прочитао је и Радоман Мајо Крговић. Представљајући неке од српских и свјетских пјесника Душан Јовановић је рецитовао пјесме Стевана Раичковића „Камена успаванка” и „Књиге”, као и пјесму Александра Сергејевича Пушкина „Клеветницима Русије”.

Други круг је такође почео уводом Снежане Максимовић која је навела: „Поезија је вештина којом се речима претвара снага маште у игру. Поезија је врста музике, ваља се чути да би се доживела. Поезија је као живот – свака љубав, мисао, сваки инстинкт па и нагон, поезија је за себе. Данашњи свет је узнемирен и гневан, потребна му је помоћ да се смири и радује новом дану. Неуништива поезија је мелемна творевина духа која зацељује душу и отвара неслућене лепоте у матерњем језику. Доследност је оно што код поезије највише боли човека данас и то умањује њен утицај, али је доследност упорна, оставиће свој траг и тај траг ће бити велики. И наши песници оставили су вечерас на нас упечатљиво велик траг па их послушајмо још једном”.

Рецитације пјесама у овом кругу отпочео је Радослав Милановић и представио још двије своје нове пјесме а то су „Да ли смо достојни предака својих” и „Бања Луко”. Крстан Шућур је рецитовао веома духовиту и поучну пјесму Боре Капетановића „Једна мајка, једном сину, једне зиме”. Из своје збирке „Источни прозор“ Маринко Јагодић Маки је прочитао пјесме „Одбрана Русије” и „Милош Обилић”. Остоја Шобот је извео одломак из дјела „Друга књига” Жарка Лаушевића. Радоман Мајо Крговић је рецитовао своју пјесму „Другови”, а Душан Јовановић је рецитовао пјесме Мирослава Мике Антића „Опроштај” и „Протестну песму” а онда и пјесму Милована Витезовића „Поменик”.

У наставку програма, у трећем кругу, прво је Радослав Милановић читао своје пјесме, такође из нове збирке, а то су пјесме „Плакање сам забранио себи” и „Боеми”, да би потом Крстан Шућур одрецитовао „Идилу”, још једну пјесму Боре Капетановића. Затим је Маринко Јагодић из своје збирке „Из торбе једног…” прочитао пјесму „Просула се месечина” као и једну још необјављену пјесму „Да смо се раније срели”. Занимљив одломак из свог романа „Свјетла у тами” прочитао је Остоја Шобот. Своје пјесме „Деда и унук” и „Београд” рецитовао је Радоман Мајо Крговић, да би потом Душан Јовановић прво рецитовао пјесме Бранка Миљковића „Љубав поезије” и „Поезију ће сви писати”, затим пјесму „Ако” од Радјарда Киплинга, а на крају извео и кратак одломак „Шпијун у Ровцима” из дјела Матије Бећковића.

На крају трећег круга, односно при крају самог програма, Снежана Максимовић је истакла: „Верујем да сте као и ја уживали у свим овим стиховима и речима наших песника. Нека нам се и у будуће дешавају само овако лепе ствари, а једна од најлепших која следи ускоро је наш најрадоснији празник васкрсење. Васкрсење је празник над празницима, живот вечни, повратак извору живота, повратак оцу небеском. Као што је рекао наш апостол Павле, да господ није васкрсао, узалуд би била вера наша. Наши чланови друштва увек умеју да понешто лепо напишу а и срећни су јер њихове песме за њиховог живота има ко да чита. Искористићу прилику да тим поводом прочитам још једну песму нашег Маја Крговића”.

Рецитовањем пјесме „Васкрс”, Радомана Маја Крговића, завршен је програм ове књижевне вечери, а онда је Снежана Максимовић дала ријеч Крстану Шућуру, предсједнику СКД „Петар Кочић” Крањ који је у свом обраћању и поздраву публици и гостима навео да су овај пут изостали неки пјесници, као и музичари, гитаристе, гуслари, али да је и поред тога јако задовољан приказаним програмом. Поздравио је госте, Златомира Бодирожу, предсједника Савеза српских друштава Словеније, Митра Вујиновића, предсједника КД „Брдо” Крањ и Милоша Милића, предсједника СКПД „Свети Сава” Крањ. Захвалио се свим учесницима у програму, пјесницима и рецитаторима и нагласио да уз сарадњу друштво може помоћи и другим друштвима да организују сличне догађаје. На крају свог обраћања захвалио се и свима онима који су помогли организацију ове приредбе, и позвао све присутне на дружење уз скромну, али добро припремљену закуску.

Текст и фото: Душан Јовановић

Поводом 15. фебруара – Сретења, Дана државности Србије одржана је 18. фебруара 2022. у просторима друштва свечаност у знак сјећања на овај важан датум у српској историји. На самом почетку присутнима се поздравом добродошлице обратио Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић”, а затим дао ријеч Остоји Шоботу, који је даље водио програм.

У свом излагању Остоја Шобот се осврнуо на почетак српске историје, од Лепенског Вира и Винчанске цивилизације, потом је споменуо српски календар, вјероватно најстарији календар на свијету. Навео је такође и Веде, за које, како каже, Индијци тврде да су до њих дошле са сјевера од Бијелих Богова. У свом даљем излагању вратио се на сам 15. фебруар, Сретење 1804. када је у Орашцу подигнут Први српски устанак под вођством Карађорђа Петровића, а онда се вратио на Сретење 1935 и на „Сретењски устав”. Устав Књажества Србије, познат као Сретењски устав, први је устав у Кнежевини Србији који је донет у Крагујевцу 1835. године. Устав је саставио Димитрије Давидовић. Уставом је извршена подела власти на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије и уставности.

Послије свог обраћања Остоја Шобот је позвао Душана Јовановића да каже нешто о „Законоправилу  Светог Саве”, јер је то била тема у програму овог догађаја. Душан Јовановић је у својој бесједи прво споменуо тадашње стање у српској држави, нагласивши да се током владавине династије Немањића (1166—1371), српска средњовековна држава развијала у сфери политике, религије и културе. Изграђен је велики број манастира, много више него у претходним вековима. Држава се ширила на пространству између три мора, а градски живот достигао је високи степен развоја. Трговина, рударство и мануфактура су знатно напредовале. Да би се све то регулисало било је потребно да се усвоје прописи како да све то дјелује у тадашњој српској држави, да се успостави регулатива свих друштвених односа, како грађанских, тако и црквених. У вези са тим Свети Сава је, користећи разне изворе из грађанских и црквених прописа Ромејског царства одабрао о превео оне који се могу односити и примијенити у српском народу и српској православној цркви.

Законоправило Сетог Саве

Законоправило или Номоканон, или Крмчија како га неки зову рађен је почетком 13. вијека, а сматра се да је Свети Сава је 1219. године саставио номоканон под називом Законоправило. То је био први српски устав, први српски правни акт и писан је на разумљивом народном језику. Као поређење Душан Јовановић је навео примјер из Енглеске, када је 1215. године усвојен документ под називом „Мagna carta libertatum”, Велика повеља о слободама, писана на латинском језику и латинским писмом, а „Законоправило” је писано на српском језику и српским писмом.

Треба напоменути, нагласио је Душан Јовановић, да је „Законоправило” написано, како се тврди, прије него што је Српска православна црква добила своју аутокефалност. Законоправило је имало 70 глава, 6 уводних, 44 црквеног права и 20 свјетовног права. Законоправило није само пуки превод ромејских грађанских и црквених правних аката, него садржи и тумачења која је написао Свети Сава. Због тога Законоправило има своју оригиналност и вриједност. Свети Сава је у своје Законоправило унио бројне прописе о заштити сиромашних, обесправљених и угрожених слојева друштва. У „Законоправилу” је наглашен складан однос између духовне и свјетовне власти.

У свом даљем излагању Душан Јовановић је навео и неке садржаје из „Законоправила”, као што су социјална правда, чији су прописи били поприлично модерни за то доба, затим ту је заштита сиромашних и улога „часних домова”, заштита старих, немоћних и оних са тјелесним манама, потом узајамне обавезе родитеља и дјеце, положај жена, прописи о заробљеницима, изгнаницима и заточеницима, робовима. Тако да „Законоправило” обухвата шири сплет друштвених односа у тадашњој српској држави, и с правом се сматра првим српским Уставом.

Након бесједе Душана Јовановића наставило се са програмом у коме су рецитоване пјесме поводом овог догађаја. Крстан Шућур је одрецитовао пјесму Алексе Шантића „Отаџбина“, а Радоман Мајо Крговић своје пјесме „Хероји Великог рата” и „Владици на поклон“, а Остоја Шобот је говорио стихове Војислава Илића из пјесме „Родољуб” и Душана Костића „У тој тами”, Душан Јовановић је рецитовао пјесме Бранка Миљковића „Морава” и Владислава Петковића Диса „Уздах са Дунава”.

Тиме је завршен програм поводом Дана државности Србије, а потом је обављено освећење водице, које је стари хришћански обичај који за циљ има прочишћење воде, како би она задобила моћ очишћења, те да би је људи употребљавали за исцјељење душе и тијела, на одгањање демонских и непријатељских сила и слично. Освећење воде се најчешће обавља пред крсну славу, Божић, Васкрс и када за то осјетимо потребу.

За водицу треба припремити посуду (мања чинија) чисте воде, свијећу, кадионицу, тамјан и босиљак. Да би вода, служила за освећење и очишћење оних који је пију или се кропе њоме, свештеник овим светим чином призива на воду Божији благослов, те вода добија силу која служи на исцјељење душе и тела, на одагнање видљивих и невидљивих непријатеља, на освећење и очишћење ствари и предмета за људску употребу; једном ријечју, на велику духовну корист оних који вјерују и са повјерењем је употребљавају. Освећење водице по домовима није само обичај, него  потреба самих вјерника, који осјећају потребу да повремено буду освећени и очишћени кропљењем светом водицом. Долазак свештеника има за циљ да се негује наша духовност, православље и Светосавље, да будно чувамо своју вјеру и своју лијепу српску традицију.

Обред освећења водице обавио је јереј Бранислав Тодорић, који ја затим одржао пригодну бесједу поводом овог догађаја.

Након освећења водице наставило се са дружењем у добром расположењу, а кувари Миле и Рајко, уз помоћ чланица друштва, послужили су кувани купус са сувим месом, који су раније припремили.

Текст и фото: Душан Јовановић

Културна манифестација „12. Кочићеви културни дани 2021” изведена је у термину од 12. до 20. јуна ове године у Крању

Литерарно вече

За отварање манифестације у просторијама друштва, што је био први догађај у склопу овогодишњих „Кочићевих културних дана”, постављена је изложба  Змијањског веза, који је под заштитом агенције Уједињених нација „УНЕСКО”, као нематеријално културно добро, које припада просторима Змијања и Босанске Крајине, гдје живи српски народ. Такође постављена је изложба фотографија Крајине, а посебно мјесто је дато одржавању Змијањске и Грмечке кориде, борбе бикова и народног саборовања. Пејзажи тих крајева и неке историјске знаменитости, биле су у опусу изложбе. Изложба ће бити отворена до 1. 10. 2021. у просторијама друштва, а на закључној манифестацији 20. јуна, дио изложбе представљен је посјетиоцима.

У другом дијелу програма „Кочићевих културних дана”, истог дана, приређено је „Литерарно вече”, а у програму су учествовали др Васо Предојевић, Рада Гашић, Остоја Шобот, Радослав Милановић, Крстан Шућур и Душан Јовановић. Након представљања учесника Остоја Шобот је, напоменувши да „Кочићеви дани” не могу без помена Петра Кочића, прочитао писмо које је Петар Кочић упутио својој жени Милки, а које овдје преносимо:

„Милки Кочић у Бању Луку, Сарајево, XXIV-III-MCMXI

Драга моја Милка, Примио сам Твоје писмо. Хвала Ти на обавјештењу. Ја сам знам да Ти је тешко са Слободаном, али шта ћеш: дијете је дијете, мора се трпјети. У нас се у Сабору ухватила велика џефа. Босански католици хоће да нас све уз припомоћ Турака похрвате, а Турци уз припомоћ католика хоће да кмета и сељака за вјечита времена заробе. Кроз који дан доћи ће аграрно питање. Морам бити овдје, јер се бојим да нас народ не назове издајницима. Пази на се и на Слободана. Поздрави Лепу и Ђорђу. Све вас топло грли и љуби П. Кочић”.

Рада Гашић је одрецитовала пјесму Мирка Поповића „Српкиња сам”, а Радослав Милановић је читао стихове из своје збирке „Пјесмом кроз живот”, односно пјесму „Сви будимо тамо”. Душан Јовановић је рецитовао „Бесмртну песму” Мирослава Мике Антића.

Остоја Шобот је говорио о језику, а Крстан Шућур рецитовао стихове, да би потом најавио др Васу Предојевића, односно назначио промоцију његове нове књиге, монографије „Предојевић главица – село на Грмеч гори”.  Др Васо Предојевић је веома опширно и детаљно говорио о своме дјелу, о самој идеји о настанку књиге, као и свему томе што је слиједило до завршетка овог подухвата. У кратким цртама изнио је и неколико детаља из самог садржаја монографије. Поред ове књиге др Васо Предојевић је изложио и своју збирку пјесама под називом „Сањар на путу наде”. Крстан Шућур и Остоја Шобот су коментарисали ова остварења и заједно са публиком постављали питања на која је др Предојевић одговарао.

Након промоције поново се вратило поезији, а Радослав Милановић је читао стихове своје пјесме „Живот на истоку”, а Душан Јовановић говорио стихове Добрице Ерића и његове пјесме „Писмо учитељу”. У задњем дијелу ове Литерарне вечери Милан Аксентијевић је говорио о проблемима који су још увијек присутно код Срба у Словеније, са посебним нагласком на проблем „избрисаних” који траје ево већ тридесет година.

Кочићев сабор

Слободно се може рећи да је културна манифестација „12. Кочићеви културни дани” одржана и завршена као „сабор”. У недјељу 20. јуна на Полици код Крања, у спортско-рекреационом центру одржан је сусрет чланова, гдје су у програму учествовали представници СПД „Никола Тесла”  Постојна, Удружење гуслара Словеније, СКПД „Свети Сава” Крањ, а присутни су били и чланови КД „Брдо” Крањ.

Чланови драмских секција су посебно одушевили преко стотину посјетилаца. Гојко Лазић из СПД „Никола Тесла” је уз двије монодраме, посебно „Банкомат”, протресао бројне посјетиоце. Душан Јовановић, монодрамом „Пилипенда”, на текст приповијетке Симе Матавуља, с пажњом публике очарао је све. Млади гуслар Давид Радишић, члан Удружења гуслара Словеније, извео је пјесму посвећену Видовдану и Косовском боју, а касније је уз помоћ гуслара Паје Вученовића и других пјевача отпјевао још неколико српских патриотских и народних пјесама, што је наишло на веома добар одзив публике. Иако је изостао велики концерт фолклора и пјевања, ветерани и пјевачи из нашега друштва извели су краћи програм, што је публика поздравила и на крају укључујући се у велико коло „Игре из Шумадије и Поткозарја”.

Учесници у програму, заслужни чланови друштва за рад и пријатељи, донатори друштва, добили су писмене захвалнице. Пријатељи друштва, чланови и донатори, побринули су својим прилозима и поклонима да је одржана и томбола у жељи да се помогне друштву да успјешније ради. Настављено је дружење уз неке спортске игре, као бацање камена с рамена, скок у даљ и вуча конопца. Дружење је настављено до касних вечерњих сати уз пјесму, игру и „бањалучки роштиљ”, а вриједни чланови нашега друштва побринули су да сви посјетиоци буду послужени и задовољни.

Слободно се може рећи да је манифестација успјела, задовољни су сви посјетиоци и учесници у програму, чланови друштва, жељели су да се вратимо у нормалне услове након више од године дана. Друштво упућује захвалност свим друштвима и ССДС, члановима и пријатељима друштва да су допринијели да је манифестација успјела.

Истини за вољу, морамо признати да нисмо у цјелини успјели поставити садржај програма, изостао нам је концерт игара и пјесама, гдје је редовно учествовало пет-шест фолклорних и пјевачких група. Разлог томе су посљедице и мјере у вези са епидемијом ковид-19, кад многе групе нису више од године дана вјежбале, а пред организацију манифестације услови нису дозвољавали планирање већих манифестација.

Прије почетка представе присутнима се обратила и поздравила их Славица Трипуновић, потпредсједница СКД „Сава” Храстник и представила извођача као и госте из СКД „Петар Кочић”, предсједника Крстана Шућура, Драгицу Шућур и Остоју Шобота.

Ова представа изведена је пред око осамдесетак присутних, који су са великом пажњом пратили монодраму, повремено награђивали аплаузом у току извођења а на крају дуготрајним аплаузом наградили извођача, чиме су потврдили да су били веома задовољни, како извођењем, исто тако и самом представом, односно њеним садржајем.

На крају представе Славица Трипуновић захвалила се Душану Јовановићу, као  идруштву „Петар Кочић” на успјешној сарадњи између два друштва.

Дружење је настављено уз пријатан разговор, са жељом да се настави са сарадњом, јер за то постоје могућности које треба на најбољи начин искористити, а показало се да је публика жељна оваквих догађаја.

Извођење монодраме омогућили су Јавни фонд Републике Словеније за културне дјелатности и Младински центер Храстник.

Текст и фото: Душан Јовановић

У првом дијелу програма Душан Јовановић је извео монодраму „Петар Пепо Бандић” на текст Бранка Ћопића. Душан Јовановић је, поред тога што је глумио Петра Пепу Бандића, уједно и адаптирао текст, урадио режију, сценографију и костимографију. Ова представа изведена је пред око седеамдесетак присутних, који су са великом пажњом пратили монодраму, повремено награђивали аплаузом у току извођења а на крају дуготрајним аплаузом наградили извођача, чиме су потврдили да су били веома задовољни, како извођењем, исто тако и самом представом, односно њеним садржајем. На крају представе присутнима се обратио Остоја Бубњевић, предсједник СКД „Ново место“ и захвалио се како извођачу, исто тако и публици која је са великом пажњом и задовољством пратила представу.

Након завршетка монодраме гости из Крања и чланови СКД „Ново место” преселили су се у други простор библиотеке гдје је уз закуску одржано литерарно вече. Присутнима се прво обратио Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић”, који је поздравио присутне, захвалио се на позиву и организацији, а затим представио и учеснике програма.

Прво је наступила Смиљана Кондић која је прочитала своју пјесму „Реци ми ријеко” из своје збирке „Јутро у туђини”, као и необјављене пјесме „Туђи дан” и „Мајци”. Остоја Шобот је прво говорио о демократији, ослањајући се на грчког филозофа Сократа, да би у другом дијелу говорио о језику и завештању Стефана Немање. Душан Јовановић је извео краћи комад, односно сатиру Вука Безаревића „Скончање максима дискутанта”, а Крстан Шућур је одрецитовао двије пјесме Боре Капетановића.

Ово дружење је насатвљено уз пријатан разговор, са жељом да се настави са сарадњом, јер за то постоје могућности које треба на најбољи начин искористити, а показало се да је публика жељна оваквих догађаја, а треба нагласити да је током извођења монодраме био и већи број младих, који су показали своје интересовање за овакве догађаје.

Драмско литерарно вече омогућили су: Општина Ново место, Завод Ботер и Библиотека „Миран Јарц”.

Текст и фото: Душан Јовановић

У свом надахнутом говору Милан Аксентијевић је говорио о приликама у Србији и Европи у вријеме усвајања Сретењског устава, једног од најдемократскијих устава у то вријеме. Посебно је истакао подјелу власти на законодавну, извршну и судску, што је био у то вријеме преседан не само у Србији, него и у цијелој Европи, а затим навео неколико одредаба Сретењског устава који се односе на министарства, посебно је нагласио министарство просвјете  утадашњој Србији, а такође и неке одредбе Устава које се односе на обичне грађане. На тај начин присутнима је бар у некој мјери приближио тај веома важан историјски докуменат.

У наставку програма Маринко Јагодић Маки је прочитао своје двије пјесме из збирке „Источни прозор” и то „Час историје” и „Моји преци”, а Душан Јовановић је одрецитовао пјесме Јована Дучића „Ave Serbia” и Ђуре Јакшића „Јевропи”.

Остоја Шобот је рецитовао пјесме Алексе Шантића „О земљо моја“ и Владике Николаја Велимировића „Песма Светом Сави”, а Нада Вукић је рецитовала пјесме Алексе Шантић „Моја отаџбина” и „Ми знамо судбу”.

Радоман Мајо Крговић је прочитао своју пјесму посвећену овом догађају да би поново Маринко Јагодић Маки читао своје пјесме из исте збирке, које носе назив „Растко Немањић пред вратима” и „Бели анђео”. Крстан Шућур је одрецитовао пјесме Матеје Матејића „Хиландар”, Васка Попе „Жича” и „Хиландарску елегију”.

Душан Јовановић је рецитовао пјесме Бојане Марковић „Песма Студеници” и Десанке Максимовић „Савин монолог“ да би на крају програма Остоја Шобот извео говор Светог Владике Николаја Жичког „Молитва за српски народ”.

На крају програма Крстан Шућур се захвалио учесницима у програму, као и посјетиоцима који су својим присуством дали допринос обиљежавању овог значајног догађаја не само за Србију, него и за све Србе.

Текст и фото: Душан Јовановић