У Словенији живи преко 45.000 Православаца, а Нову годину су дочекали на бројним прославама широм државе.

Поједине Православне цркве (грчка, румунска, бугарска и још неке мање цркве) су кроз историју прихватиле Миланковићев календар који се подудара са грегоријанским клендаром.

Прославе су биле организоване и у словеначким угоститељским објектима

Одбројавање задњих тренутака старе године су организовали бројни угоститељи словеначких регија. Кулинарски виртуози за православну Нову годину својим гостима спремају углавном традиционална српка јела, на столовима се најчешће нађу ћевапи, пљескавице, печење, као и све остале врсте меса са роштиља. Неизоставна је и шопска салата, а прилог који све то прати је печен кромпир са кајмаком. Јако често послије поноћи, као својеврсно освјежење, долази сарма.

Стеван Зец, шеф сале познатог љубљанског ресторана, који прославе православне Нове године организује већ скоро четрдесет година је за јавни сервис Радио-телевизије Словеније изјавио да занимање за ову прославу из године у годину постаје веће. Као занимљивост Момчило Јоргачевић – Момо наводи да се 60 процената  резервација односи на Словенце, а 40 посто на остале госте. „Код нас је храна српска, пиће словеначко, гости словеначки, а радимо ми – Срби. Требало би бити обратно, да ми прослављамо.“ – нашалио се Јоргачевић.

Прослава као прилог у богаћењу словеначког друштва

Марко Сладојевић, предсједник Савеза Срба Словеније примјећује да се прославе православне Нове године све више истичу у последње вријеме. „За нас који смо српског поријекла је православна Нова година веома значајна, одражава наш културни идентитет, а поред тога је и одличан друштвени догађај. Са друге стране прослава представља наш допринос ка разноликости словеначког друштва“ – рекао је Сладојевић.

Центар догађања, када је дочек православне Нове године у Србији у питању, је наравно у Београду. Обично бива приређен концерт пред Народном скупштином, а у поноћ небо изнад цркве св. Саве обасја раскошан ватромет.

Поред Српске православне цркве у Србији и Црној Гори, истовремено Нову годину славе у Македонији, Русији, Бјелорусији, Украјини и Грузији, те у Антиохијској, Александријској, Јерусалемској и Цариградској патријаршији.