Уочи празника Светог Саве, у недељу 26. јануара, у храму Свете браће Кирила и Методија у Љубљани, свештенство љубљанског храма служило је Молебни канон Пресветој Богородици ради подршке верном народу за очување светиња Српске православне цркве у Црној Гори.

Уз свештенство и вернике из Љубљане, молитвеног учешћа у испуњеном љубљанском храму узели су и бројни верници из целе Словеније, дајући тиме подршку верном народу у Црној Гори у њиховој праведној борби за очување светиња наше Свете Цркве.

По одслуженом молебану, окупљенима се обратио парох љубљански протојереј-ставрофор Перан Бошковић, чију беседу доносимо у наставку:

„Данас смо се помолили Богу за један народ чије име не смијемо изговорити, јер ни за један злочин над тим народом нико никада није одговарао, био кажњен и осуђен. У двадесетом и двадесет првом веку преполовљен је тај народ: Први светски рат, фашизам, олује, погроми и громови, паљевине њихових домова и храмова, а сада отимачине светиња.

Прећутаћемо име тог народа и рећи да су то у овом тренутку православни хришћани у Црној Гори и да су најсветлији бисер у целом хришћанском свету, који једнако светли на Истоку, као и на Западу. Они као да живе у првим данима наше вере, као да су грађани првога Рима, који је хришћане ставио ван закона и препустио крволочним „иродима“ и „неронима“, а не у тако опеваној Европи.

По снегу и мразу, родитељи са децом, старци, младићи и девојке, у молитвеним поворкама траже од својих властодржаца и демократског света оно што је свима дато и сви имају. ЕУ и све њене институције треба да се стиде ових верујућих људи за које власт каже да их је само слаба трећина, као да је то мало.

Да није та власт под смртоносним Нато кишобраном, вероватно се не би тако понашала. Јер кад једном уђеш у Нато друштво можеш да радиш шта хоћеш, да кршиш све земаљске и небеске законе, да убијаш и отимаш без икаквог суда.

Само за те људе написала је декларисано атеистичка и секуларна власт закон, по коме ће њихови храмови бити без људи, Бога и молитве, па тако могу бити било шта: пивнице (што сам својим очима видео у Амстердаму), пицерије или у најбољем случају музеји. Ако би сви постали музеји, Црна Гора би имала више музеја него цела Европа. Са овим законом мошти Светог Василија Острошког ће постати музејски експонат у државној власти. Како то у стварности изгледа пример су велике хришћанске светиње: црква Светог Климента у Охриду и црква задужбина на Опленцу, у којима обреде воде кустоси.

У Црној Гори се догодио хришћански демократски народ, што се није догодило нигде у Европи задњих сто година. Нешто слично је виђено једино у Индији када се индијски народ под вођством Махатме Гандија ослобађао од колонизатора Енглеза. На свим другим местима људи се за своја права и слободу боре паљевином аутомобила, каменицама и свим могућим оружјем. У Црној Гори то раде молитвом и тамјаном. У овом тренутку нису могли наћи адекватније и убојитије оружје. Тим оружјем се не пуца у главу непријатеља, него куца на његову савест да се пробуди, промени и постане брат а не непријатељ.

Наш глас одавде неће послушати моћници у Црној Гори, него га као грађани Републике Словеније и грађани Европске уније упућујемо њима, да их питамо зашто у овом случају ћуте. Навикли смо да их гледамо како соле памет о демократији и поштовању светих демократских канона и трче да штоперицама мере минутажу колико је који политичар пута наступио у неком медију у Србији, а пред овим недемократским чином власти у Црној Гори лицемерно ћуте.

Када су доношени неевропски закони у Мађарској и Пољској, цео Брисел је био под узбуном. Шта је ово и зашто ћути ЕУ и њени комесари, шта је са словеначким демократама који су до сада увек на Балкану били међу првима да бране права мањина и у све се мешали на Балкану? Очигледно је да европски политичари јако слабо пливају у балканским бистрим водама, али су доказано добри пливачи у балканским крвавим рекама. Можда је ту одговор на ово њихово ћутање? Мирни протести су чисти и бистри па је бриселска господа изненађена и ћути.

Власти у Црној Гори, уместо што прогоне свој народ убијајући му идентитет, отимајући му светиње и инате се са својим народом, да су мудри, ово догађање демократско хришћанско би могли понудити Европи као најбољи модел решавања политичких спорова и код њих.“

Црквена општина Љубљана