Ово изузетно собрање реализовали смо у Парохијском дому Српске православне цркве Светих Ћирила и Методија у Љубљани. Овом приликом и на овом мјесту изражавам велику захвалност СПЦ у Љубљани, оцу Бориславу, на свој пруженој помоћи, пожртвованости и кооперативности у току припреме и реализације овог изузетног програма. Ријеч захвалности упућујем Министарству спољњих послова Републике Србије – Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону за финансијску подршку овога за нас изузетно важног пројекта. Присутност високих званица учинило је организаторима велику част, а сам догађај узвишенијим и значајнијим.  Међу присутним били су: Горан Марковић, отправник послова у Амбасади Републике Србије у Љубљани, Биљана Мариловић, министар савјетник у Амбасади Босне и Херцеговине у Љубљани, протојереј Борислав Ливопољац, парох у Љубљани и старјешина храма, Зоран Стевановић, предсједник странке Ресница, Крстан Шућур, потпредсједник Савејта Владе Републике Словеније за непризнате националне заједнице бивше СФРЈ, Илија Јанковић и Стојан Миловић,  потпредсједници ССДС и  Златомир Бодирожа, предсједник ССДС, представници Српског друштва „Вретено” из Ријеке у Хрватској,  представници друштава из Републике Словеније као и други посјетиоци.

На позив водитељке присутнима се обратио Горан Марковић, отправник послова у Амбасади Републике Србије из Љубљане. Горан Марковић је поздравио све присутне у име Амбасаде Републике Србије и захвалио Савезу српских друштава Словеније на организацији Свечане академије поводом Видовдана, највећег и најзначајнијег празника који је дубоко уткан у генетски код и душу нашег народа. У нашем народу, казао је даље Марковић, распрострањено је веровање да се на Видовдан све види, па ми тако данас видимо како је држава Србија ушла у ред успешних земаља света. Данас сведочимо о расту економије и са тим у вези свеукупном расту животног стандарда. На крају је  пожелио пуно успјеха Савезу српских друштава Словеније у његовој племенитој мисији његовања српске традиције и културе, што и јесте наш заједнички задатак.

Свечану бесједу говорио је професор др Душко Певуља, редовни професор српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Бањој Луци, модератор и рецитатор професор др Рената Агостини, редовни професор на Академији умјетности – Катедра за глуму и позоришну режију у Бањој Луци, музички дио програма брат и сестра Бојана Пековић на гуслама и Никола Пековић на хармоници. Ови млади, широм свијета, познати умјетници почастили су присутне на крају програма мини концертом са избором познатих нумера из свог богатог стваралачког репертоара. Тиме су изузетно обогатили и учинили незабораван овај дан и  дали огроман допринос квалитету програма. Сви присутни своје одушевљење исказали су громогласним дуготрајним аплаузима.

Професор Душко Певуља у својој препознатљивој зналачкој бесједи, на њему својствен начин, између осталог упутио је јасну поруку и опомену да се Косовски завјет не смије заборавити, он обавезује на памћење. То живо дејство Косовског завјета и Видовданске етике јесу темељне одреднице нашег националног идентитета чија свјетлост ево траје више од шест вијекова. Косово око којег је саткана историја српског народа никада се не смије заборавити. Опредијелити се косовски, то значи одрећи се свега што је варљива добит и лакома слава, напустити оно што је доступно за љубав недостижног, цитирајући Његоша „нека буде што бити не може.”  Професор Певуља је изузетно увјерљиво, говорио како смо сви ми данас, на нашу велику срећу, свједоци да је светост и данас могућа и доступна, а то нам је својим животом тумачио и показао Блаженопочивши Патријарх наш г-дин Павле. Истински увјерљива, бројним живим примјерима поткријепљена, изузетно духовно обојена бесједа професора Певуље, дубоко је дотакла присутне и остаће у сјећању и памћењу присутних још дуго, дуго.

Врстан модератор програма професор др Рената Агостини својом професионалношћу и умјетничком, глумачком надареношћу повезивала је овај дивни програм узвишено и умјетнички обогаћено. Посебно је то било изразито и примјетно док је рецитовала стихове пјесме Милана Ракића „На Газиместану”, а потом стихове пјесме Алексе Шантића „Ми знамо судбу”. Глумачки таленат и професорско професионално искуство ове младе, врсне умјетнице, а и професорице учинили су да је овај програм добио на узвишености и квалитету какав се, по оцјени присутних, ријетко може видјети. Глумица и професорица је свој задатак обавила изузетно професионално са пуно љубави и препознатљиве емоције.

Млади музичари изузетни умјетници свјетски познати, како рече професор Рената Агостини, „свјетски а наши”, Бојана и Никола Пековић, већ са првим изласком пред присутне пјесмом „Ајте браћо белој цркви” јасно су показали о каквим умјетничким громадама је ријеч. Присутни су остали задивљени и радо чекали нови излазак и нове нумере. Посебан доживљај за памћење изазвали су ови млади људи, брат и сестра, на крају програма својим мини концертом гдје нико од присутних није остао равнодушан и нико није примијетио колико дуго је програм трајао. Сви, баш сви били су јединствени да је потребно овакве програме осмишљавати и овакве врсне амбасадоре наше културе ангажовати када је год то могуће и када год то прилике дозвољавају.

На самом крају како то бива и како ред налаже предсједник Савеза српских друштава Словеније Златомир Бодирожа захвалио је свима који су одвојили дио свог свакоднева и својим присуством потврдили исправност одлуке вођства Савеза српских друштава Словеније да Видовдан има сасвим изузетно мјесто у историји српског народа и да је овакав програм изузетан допринос чувања памћења, јер Видовдан носи у себи тежину и снагу историје, али и надахнуће за будућност. Бодирожа је напоменуо да много више осјећа него може ријечима казати, па због тога је његова бесједа сувишна и само би могла умањити импресије присутних које су им дали ови дивни учесници програма. Свако на свој начин. Све заједно величанствено и незаборавно. Бодирожа је учесницима у знак захвалности и сјећање на овај диван догађај додијелио пригодне захвалнице и на самом крају све заједно позвао на коктел и дружење припремљено у сусједној просторији. Сви заједно наздравили су и уз чашицу и опуштеном братском разговору измјењивали утиске, телефонске бројеве и уговарали нова дружења, понесени овим незаборавним доживљајем обојеним великим историјским, а ништа мање духовним осјећањем.

Текст: Златомир Бодирожа
Фото: Драган Благојевић

Концерт СКУД Видовдан са гостима

У препуној дворани Центра културе Шпански борци у Љубљани је СКУД Видовдан у суботу 21. маја текуће године заједно са својим гостима уприличио још један целовечерњи годишњи концерт.

Концерт су отвориле мушка и женска певачка група СКУД-а Видовдан сплетом песама са Косова и Метохије. Сплет је припремила др. Сања Ранковић, а уметнички руководилац певачких група је Анђелина Мијатовић.

После певачке тачке на ред је дошла и прва играчка тачка на концерту. Извођачки ансамбл је својом кореографијом „Ла изворел ку апа рече“ – Влашким играма из Кобишнице загрејао атмосферу у дворани и припремио публику на још један незабораван концерт. Аутор поменуте кореографије и уметнички руководилац извођачког ансамбла је Жељко Крсмановић.

Својим појављивањем на сцени публику су додатно одушевили најмлађи чланови друштва – дечија група Ципирипи. Представили су се Сплетом игара и песама из Шумадије, аутора Наталије Крезовић и Данијела Серчића. Уметнички руководиоци групе су Татјана Тривуновић и Стефан Мишковић.

Овогодишњи гости концерта били су чланови Ансамбла народних игара и пјесама „Веселин Маслеша“ из Бања Луке. Прва кореографија којом су се представили носи назив „Сувајска крађа“ – Игре и песме из Подгрмеча. Као уметнички руководилац ансамбла и аутор кореографије наводи се Горан Пупац, док је солиста на тамбури био Огњен Кнежевић.

Наредна тачка на сцени је удружила домаћине и госте. Сплетом народних песама представили су се женска певачка група СКУД Видовдан (ум. руководилац: Анђелина Мијатовић) и мушка певачка група АНИП Веселин Маслеша (ум. рукиводилац групе: Софија Вучићевић).

Кореографијом „Пошла Тројанка на воду“ односно играма и песмама из Димитровграда, аутора Љубомира Вујчина, поново се представио наш извођачки ансамбл, а потом су се на сцену појавили чланови омладинског ансамбла. Они су премијерно извели и публици показали своју нову кореографију – Влашке игра из Халова. Уметнички руководилац ансамбла и аутор кореографије је Данијел Серчић.

Уследила је још једна премијера. Први пут је своју нову кореографију приказао и ветерански ансамбл. Они су се представили Играма из околине Неготина. Њихов уметнички руководилац и аутор поменуте кореографије је Јован Бајић.

Поново је дошао ред на госте. Играма и песмама са Озрена и Требаве (назив кореографије: Играј коло) представили су се чланови АНИП Веселин Маслеша. Аутор кореографије је и овога пута Горан Пупац, а аутор музичког аранжмана Стефан Шикман.

Уследила је завршна реч водитељке Анђеле Рајлић, која се најпре захвалила публици и свим присутнима, гостима овогодишњег концерта, уметничким руководиоцима и стручним сарадницима на сјајно припремљеном програму, а потом и спонзорима који су подржали концерт.

То су: Јавни фонд Републике Словеније за културне делатности (ЈСКД), Министарство културе и информисања Републике Србије, Беллевуе ливинг, дружба за развој непремичнин д.о.о., Гостилна Тавчар, Шмитранс д.о.о., Цоцкта и Цедевита испред Атлантиц групе, Еко клинер д.о.о., Кикани с.п., Марко Симић с.п., Гостилна & Пиззериа Фурман, Окрепчевалница Мерак и Зумикс транс д.о.о.

приредио: Данијел Серчић

Српско културно уметничко друштво „Видовдан” из Љубљане са гостима успешно реализовао још један целовечерњи годишњи концерт

Светла у дворани су се угасила, „заплакала је Стара планина” и на позорници Центра културе Шпански борци у Љубљани 16. октобра 2021. направила реку, око које су се чланови СКУД „Видовдан” са својим гостима окупили и представили публици на још једном целовечерњем годишњем концерту.

Овогодишњи концерт отворила је женска певачка група СКУД „Видовдан” отпевавши песме „Заплакала је Стара планина” и „Извор вода извирала”. Уметнички руководилац женске певачке групе је Анђелина Мијатовић.

Иако је већ сам наслов концерта то наговештавао, певачка тачка је открила црвену нит концерта – воду и њен изузетан значај, како за свакодневни живот тако и за духовни живот људи. Значај воде за различите сегменте људског живота представљен је и кроз низ видео пројекција, које су се ређале између фолклорних тачака током концерта.

Извођачки ансамбл са кореографијом „Ла изворел ку апа рече” – влашким играма из Кобишнице, додатно је загрејао атмосферу у сали и изазвао аплауз публике већ на самом почетку кореографије. Аутор кореографије, као и уметнички руководилац извођачког ансамбла је Жељко Крсмановић.

Следећи су на сцену изашли чланови омладинског ансамбла. Кореографијом под називом „Беле покладе у Нишко поље” су на сцени приказали обичај белих поклада, као и игре и песме из околине Ниша. Уметнички руководиоци и аутори кореографије су Наталија Керезовић и Данијел Серчић.

Потом је дошао ред и на госте. Најпре су се кореографијом „Фродљар Бурљер Браја” – Плеси из Посочја (аутор кореографије: др Томаж Симетингер) представили чланови Академске фолклорне скупине „Франце Маролт” из Љубљане, а онда сплетом народних мелодија и чланови Етно академског оркестра из Београда. Уметнички руководилац АФС „Франце Маролт” је Лука Кропивник, док је уметнички руководилац Етно академског оркестра Стефан Манчић.

Поново је на позорницу изашао извођачки ансамбл СКУД „Видовдан”, овога пута са кореографијом која је на прошлој Европској смотри српског фолклора дијаспоре и Срба у региону била награђена златном плакетом. Кореографија под називом „Биљани петак у Жагубици” – српске игре из Хомоља, представља обичај везан за петак који претходи Ђурђевдану. Наиме, тог дана се рано ујутру скупи сва сеоска младеж и одлази „у биље”. Девојке и младе жене беру цвеће а момци насеку лескове штапове које девојке украшавају набраним цвећем и биљем. Уз песму и игру се од цвећа такође плету и венци, којима су касније тога дана кићене ограде, дворишни улази, капије, куће, воде и извори.  Аутор поменуте кореографије је Јанко Димитријевић.

Пропраћени великим аплаузом публике следећи су се представили најмлађи чланови друштва, чланови дечије (Ципирипи) групе. Кореографијом „Шири ми се моје коло мало” односно играма и песмама са Кордуна одушевили су сваког гледаоца у дворани. Аутори кореографије и уметнички руководиоци групе су Наталија Керезовић и Данијел Серчић.

Играма из Брусника, аутора Саше Богуновића, поново је наступио омладински ансамбл.

фото: Диана Митровић

АФС „Франце Маролт” публици је показала још једну фолклорну тачку. Кореографија носи назив „Три јагоде ин розга” – Плеси из Кога, а као аутор се поново потписује др Томаж Симетингер.

Етно академски оркестар под вођством Стефана Манчића извео је још један сплет народних песама и публику припремио за следећу, а уједно и последњу тачку концерта.

Кореографијом „Заигра ми дивно коло”, играма из Косовског Поморавља извођачки ансамбл заокружио је овогодишњи целовечерњи концерт и публику подигао на ноге. Као аутори кореографије се наводе Саша Богуновић и Звездан Ђурић.

Уследила је завршна реч водитељке Анђеле Рајлић, која се најпре захвалила публици на присуству, поделила захвалнице гостима, Етно академском оркестру и АФС „Франце Маролт”, уметничким руководиоцима СКУД „Видовдан”, као и МА Здравку Ранисављевићу, аутору музичких аранжмана свих тачака овогодишњег концерта  које је извео СКУД „Видовдан”. На подршци у раду друштва је затим водитељка захвалила и спонзорима. То су: Министарство културе и информисања Републике Србије, Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Јавни фонд Републике Словеније за културне делатности (JSKD), Gostilna Tavčar, Šmitrans d.o.o., Eko Kliner d.o.o., Zumiks Trans d.o.o., Kikani s.p., Bellevue Living, Družba za razvoj nepremičnin d.o.o.

После концерта унутар друштва још увек сабирамо утиске. Јако смо поносни на чињеницу, да смо после скоро две године без већег наступа, успели да организујемо овакав догађај и својој публици концерт донесемо на прави начин. Читаоце Нашег Гласа, који овога пута нису успели да испрате концерт, позивамо, да нам се следећег пута – врло ускоро, обавезно придруже.

припремио: Данијел Серчић

На дан српског јединства 15. септембра у Љубљани потписана историјска декларација о темељним принципима сарадње Савеза српских друштава Словеније и савеза Срба Словеније

Велики српски празник: »ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ« прослављен је у Љубљани веома свечано. Дугогодишње несугласице међу српским друштвима у Словенији, данас су избрисане и заувек заборављене. Потписан је историјски документ.

Полазећи од заједничког уверења да су сложност и јединство српске националне заједнице у Словенији у највишем интересу свих њених припадника Савез српских друштава и Савез Срба Словеније, у жељи за развијањем и подстицањем међусобне сарадње која ће бити од користи целокупној српској заједници у Словенији, сагласиле су се, да усвоје заједничку декларацију.

Два савеза изражавају спремност и вољу да заједнички раде на очувању и промоцији идентитета, језика, ћириличног писма, историје, традиције и културног наслеђа припадника српске националне заједнице у Словенији.

 Од данас ће се Срби ових савеза борити за очување српског националног идентитета радећи на јачању толеранције, разумевања и  сарадње међу свим Србима који живе у Словенији, без обзира којем друштву припадали.

Председници су донели заједничке закључке, да је потребно радити на чвршћем повезивању чланова из два савеза на пољу културе укључујући и развијање заједничких пројеката, који ће дигнути име Србије на један виши развојни ниво у оквиру програма Европске уније, као и других.

Два изузетно радна и комуникативна председника: Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава и Владимир Кокановић, председник Савеза Срба Словеније, данас су потписали документ о заједничкој сарадњи Срба из Словеније.

Потписивању повеље присуствовали су: Милимир Вујадиновић, председник Скупштинског одбора за дијаспору и Србе у региону, Раде Бакрачевић, председник Надзорног одбора Савеза Срба Словеније, Весна Стојиљковић, потпредседница, Јасмина Крапше, Милош Демоњић чланови председништва и чланови ИО Савеза српских друштава као и већина чланова српских друштава из Словеније.

Поред набројаних представника Савеза потписивању Повеље присуствовали су и представници великог броја српских друштава, која припадају Савезу српских друштава Словеније и великог броја друштава, који припадају Савезу Срба Словеније.

На потписивање Повеље стигао је велики број познатих Срба из ове алпске државе и представници свих друштава чланова Савеза. Састанак је протекао у договору о даљем деловању српских удружења у Словенији.

Своју посету Савезу Срба Словеније је Милимир Вујадиновић почео радно. Прво је посетио просторије Савеза Срба Словеније, где га је примио Владимир Кокановић, председник са члановима председништва и надзорног одбора. Кокановић га је упознао са двогодишњим радом Савеза и са пројектима које ће Савез реализовати у овој години.

Вујадиновић је похвалио прошлогодишњи велики успех Срба из Словеније, који су почели са школом српског језика и ћирилице по словеначким градовима, у којима се већ на почетку уписало 1.600 ученика свих година узраста. Тај успех Срба из Словеније су похвалиле Управа за Србе из дијаспоре и региона и министарство просвете и културе Владе Републике Србије. Вујадиновић је обећао, да ће интензивно радити, заједно са представницима словеначке Владе, да Срби у Словенији добију статус националне мањине.

Након потписивања Повеље, председници: Кокановић и Бодирожа исказали су задовољство успостављањем сарадње ове две кровне организације Срба из Словеније. Ова два српска удружења имају доста сличности и жеља, да помогну Србима у Словенији.

Радиће на заједничким тачкама и пројектима гдје ће оба удружења имати користи, што ће Србима (40.000 Срба, колико их је званично у Словенији) помоћи у ширењу српске културе, српског језика и ћирилице, са стремљењима да помогну и својој отаџбини Србији, да се што брже приближи Европској Унији.

Ову „прекрасну иницијативу” покренули су председници Кокановић и Бодирожа, изјављујући, да сарадња између ова два удружења може да буде од велике користи за све Србе по свету и доказује како Удружења могу да остваре добре односе и сарадњу, што може да учврсти и унапреди односе Срба на свим подручјима.

Текст и фото: Раде Бакрачевић