Културно умјетничко друштво „Младост” Љубљана учествовало на Међународном Нести арт фестивалу „Црноморски бисери” у Несебару, Бугарска

Човјек је по својој природи радознало биће, а та радозналост огледа се у многочему, а једна од њих је и путовање у друге крајеве земље и свијета, како оне непознате тако исто и у оне које је више пута посјетио и обишао. Жеља за путовањем присутна је код свих узраста, и младих и старих. Тако је то и код чланова фолклорних ансамбала, од оних најмлађих до ветерана и рекреативаца.

Тако су, ето, и млади чланови фолклорне секције Културно умјетничког друштва „Младост” Љубљана, они из омладинске и припремне групе, одлучили да отпутују на Фестивал фолклора у Бугарску, тачније у туристичко мјесто Несебар, које се налази на познатој плажи „Сунчани бријег”. Знали су да их очекује дугачак пут, преко хиљаду и триста километара у једном смјеру, да их очекују три наступа у три дана заредом. Али су исто тако знали да их очекује и лијепо и занимљиво путовање, без обзира на пут, знали су да их очекује Црно море, купање и све што иде уз то. Све су то добро знали, спремили се и са великим одушевљењем кренули на пут.

На далеку пут кренули смо у сриједу, 26. јуна 2024. око пола два поподне, испред већ сталног полазишта, а то је „СПАР” на Фужинама. Удобан аутобус ЛПП (Љубљански потнишки промет), са веома пријатном климом и још пријатнијим возачима аутобуса. Путовање је ишло преко Словеније, Хрватске, Србије и скоро цијеле Бугарске, од Софије до Бургаса, па онда до самог Несебара. Успут смо неколико пута одмарали, како би се освјежили, шофери одморили и замијенили, понешто купили у трговинама на бензинским пумпама, а било је и задржавања на границама, али не баш тако великог. Све се некако с лакоћом издржало. Када смо стигли у Београд веће је пао мрак и неки су и заспали, али, како рече Бојан Антонић, предсједник КУД „Младост” и умјетнички руководилац фолклорне групе, а овом приликом и вођа пута, неке су цијело вријеме чаврљале и нису спавале.

Када смо прошли отприлике Стару Загору почело је свањивати, тако да смо могли видјети и панораму куда пролазимо. Углавном је то равница са малим брежуљцима, тек негдје у даљини виде се брда и планине. Поред пута поља засијана пшеницом, кукурузом а скоро највише сунцокретом. Биће уља.

Пролазимо поред Бургаса, четвртог по величини града у Бугарској, већ се види море. Још мало па стижемо у Несебар.

И коначно мало послије девет прије подне, заправо по нашем је то било осам, јер у Бугарској је вријеме сат раније од нашег. Излазимо из аутобуса са стварима, а тога није било баш мало. Долазимо до хотела и остављамо ствари на тераси једног хотела и очекујемо смјештај у другом, одмах поред, Цамелот Ресиденце Суннy Беацх хотел. Ту се сусрећемо са члановима КУД „Извор” из Старих Бановаца код Старе Пазове, као и са Милошем Вићентијевићем, старим познаником, преко кога смо и организовали ово путовање и боравак у Несебару. Сунце већ упекло, температура око тридесет степени. Коначно смо се сви смјестили, а неки су већ искористили вријеме да пробају воду у базену. Сви смо добили наруквице као гости хотела, за идентификацију за оброке и улазак у хотел.

Иначе имали смо пуни пансион, али некима и није баш одговарала храна, нарочито прва два дана, мада је била доста разноврсна и могло се бирати, али изгледа да неки и нису били много гладни, касније су се привикли.

Послије ручка слиједило је купање у базену и одмор, а увече, послије вечере, отишли смо у шетњу градом. Треба напоменути да је Несебар мало мјесто, са свега тринаест хиљада становника, али са преко шест стотина хотела. Стари дио града налази се на малом острву које је повезано са копном.

Тако смо, те прве вечери боравка у Несебару, прво отишли до мјењачнице да замијенимо евре у леве, а онда отишли до плаже, која се налази око петнаестак минута пјешачења од хотела. Плажа пјешчана, пијесак до глежњева, на њу се надовезују друге плаже „Сунчаног бријега”, до бескраја. Нешто заиста величанствено.

Са плаже смо отишли до центра гдје се налази велики број трговина и угоститељских објеката. Они који су били гладни потражили су у Мекдоналду да нешто поједу. Они храбрији одлучили су се и вожњом на рингишпилу, а други су полако кренули према хотелу и задржали се код киоска са палачинкама.

Тако је некако протекло путовање и први дан боравка у Бугарској, а другог дана, петак, 28. јуна, одмах послије доручка отишли смо на плажу. Море је било валовито, са великим таласима у којима су млади чланови „Младости” уживали, борећи се са таласима. Сунце је већ добро припекло, треба се пазити да се не изгори, а за то су већ спремна разна козметичка средства, креме, уља, спрејови… Црно море иначе није слано, сасвим мало, и нема оног мириса као друга мора, али то не значи да се не може уживати у њему, и Црно море и није тако црно, као што му име говори, напротив, вода је бистра и чиста.

Тог другог дана фолклораше су чекале и обавезе, први дан учешћа на Међународном Нести арт фестивалу „Црноморски бисери”, који иначе траје за једну групу три дана заредом. Са плаже отишло се до хотела, на ручак и припрему за наступ. Било је подоста посла око фризура за дјевојчице, за дјечаке је много лакше, они се брзо спреме, а помагао им је и Милош Пантић из извођачког ансамбла. Код припреме, а нарочито код фризура, велики дио посла обавиле су Анђела Малинић, Тамара Њењић и Катарина Јанковић, која је и руководилац припремног ансамбла.

Послије вечере кренули смо аутобусом према Светом Власу, гдје се одржавало прво фестивалско вече. То је мјесташце близу Несебара а за бину је послужила велика тераса испред Градске куће Свети Влас, а публика је извођаче пратила из парка који је одмах уз бину.

Ове фестивалске вечери у Светом Власу, насељу у општини Несебар, које има близу четири хиљаде становника, учествовале су фолклорне групе:  КУД „Купиник” Купиново, Пећинци, Србија, који су и први наступили са играма из Србије, затим „Серпанок”, Лавов, Украјина, „Намисто” – Хмељницки, Украјина, КУД „Извор” Стари Бановци, Србија са Влашким играма из Хомоља. Као трећи ове вечери наступили су чланови припремног ансамбла КУД „Младост” са играма из Шумадије, а као шести наступили су чланови омладинског ансамбла КУД „Младост” са играма из Владичиног Хана. И на само крају, у десетој тачки програма омладинци КУД „Младост” извели су кореографију Игре из Радујевца. Након завршетка ове прве фестивалске вечери отишло се према хотелу, а онда опет из хотела на палачинке.

У суботу, 29. јуна, трећег дана боравка у Несебару, одмах послије доручка, отишли смо аутобусом, од организатора, до марине која се налази неколико километара од хотела. Имали смо организовану вожњу бродићем, заправо старим једрењаком који је преправљен на моторни погон. Возили смо се морем скор сат времена а онда се брод усидрио у једној ували гдје се могло скакати са брода и пливати. На самом броду приређен је и ручак а пића је било заиста много, сокови и пива. Ту смо се задржали скор два сата и онда поново у марину и одлазак аутобусом до хотела. Био је ово веома лијеп и интересантан догађај, а посада брода јако љубазна и гостољубива.

Вратили смо се у хотел гдје је фолклораше очекивала припрема за још један наступ. Опет исто, фризуре, сређивање ношње, облачење и све што треба за појаву на сцени. Послије вечере аутобусом смо отишли до Ахелоја, градића са око двије хиљаде становника, који је удаљен око шест километара од Несебара. То је такође једно лијепо мало мјесто, бина постављена такође у парку. Ове вечери учествовало је више фолклорних група и то су: Зеспół Пиесни и Таńца, „ЦХОРЗÓW” (ХОЖОВ), Пољска; „Серпанок”, Лавов и „Намисто”, Хмељницки, Украјина, Ансамбл „Момавали” Тбилиси, Грузија КУД „Извор” Стари Бановци, и КУД „Купиник” Купиново, Пећинци, Србија, као и КУД „Младост” Љубљана са омладинским и припремним ансамблом.

И ове вечери фолклораши „Младости” одиграли су исте кореографије, омладинци Игре из Владичиног Хана и Игре из Радујевца, а припремни ансамбл Игре из Шумадије. За публику која је била ближе бини и свјетлу било је неугодно због великог броја комараца, јер се Ахелој налази мало удаљен од мора. Али то није сметало да се ужива у наступима свих ансамбала.

Четвртог дана боравка у Несебару, то јест у недјељу 30. јуна, прије подне није се никуда ишло, они који су жељели да се купају то су могли у базену, што су скоро сви искористили. Стечена су и нова пријатељства између наших чланова и чланова КУД „Извор” из Старих Бановаца код Старе Пазове у Србији, а договорена је и сарадња између друштава, која ће се, надамо се, и остварити у догледно вријеме.

Након ручка почела је још једна припрема за наступ, а послије вечере отишли смо до Поморија, града са око двадесет и осам хиљада становника, а које је удаљено око петнаестак километара од Несебара, а на тој фестивалској вечери наступила су иста друштва као претходне вечери, а КУД „Младост” овај пут само са омладинском групом и истим кореографијама, односно са Играма из Владичиног Хана и Играма из Радујевца.

Посебно су били занимљиви и атрактивни наступи фолклорне групе Ансамбла „Момавали” из Тбилисија, Грузија, а ништа нису заостајали ни остали ансамбли. Публика, која се окупила у прилично великом броју имала је прилику видјети разне кореографије са разноврсним и богато украшеним ношњама а исто тако и чути пјесме у извођењу пјевачких група као и домаћих пјевачица.

Пред сам наступ приређен је мали дефиле и представљање свих учесника уз интонирања химни држава из којих долазе учесници, тако да смо могли чути и „Боже правде” и „Здрављицу”.

Ово фестивалско вече искоришћено је и за разне изборе, тако је титула Мис фестивала припала дјевојци из Грузије, а Мистер фестивала је из КУД „Извор” Стари Бановци, одакле је и најбоља играчица Фестивала, најбољи играч из КУД „Купиник” Купиново, Пећинци, такође Србија, за најатрактивнији сценски костим у мушкој конкуренцији признање је припалу играчу из пољског ансамбла, а за најатрактивнији женски сценски костим признање је припало Ники Јанковић, из КУД „Младост” Љубљана, из кореографије Игре из Радујевца.

Свим учесницима Фестивала подијељене су дипломе за учешће, а онда се заиграло једно велико коло у које се ухватила већина учесника овог Фестивала. Вратили смо се у хотел са веома лијепим утисцима, и само млади фолклораши КУД „Младост” могли су видјети кореографије и ношње из других држава и тако се упознати са фолклором других народа.

Тако се завршио Међународни Нести арт фестивал „Црноморски бисери” у Несебару, Бугарска, али то није био крај нашег боравка у овом дивном мјесту, зато смо искористили понедјељак, 1. јула, за још један одлазак на плажу.

Одмах послије доручка отишли смо на плажу, а море је било мирно, пријатно топла вода и ваздух, прави услови за један лијеп провод, купање и сунчање. Ту смо се задржали до времена за ручак, а онда отишли у хотел, ручали и искористили поподне свако на свој начин.

У касним поподневним сатима опет смо отишли на плажу, гдје је приређено једно лијепо и пријатно изненађење за Дијану Инђић, која је тај дан славила свој тринаести рођендан. Бојан Антонић и Дејан Хајдин су се побринули за рођенданску торту, пиће и понешто за прегризнути. Дијана је била веома изненађена, узбуђена и радосна због овакве пажње и прилике да свој рођендан прослави са својим пријатељицама и пријатељима из друштва.

Иако је било већ касно поподне, сунце на заласку, искористили смо прилику да се окупамо у мору, а вода је била веома пријатна, море мирно у почетку, а касније због плиме и таласи се појавише.

На плажи нам се придружио и Милош Вићентијевић, који је у екипи организатора Фестивал и преко којег се друштво и пријавило за овај Фестивал и боравак у Несебару. Милош је већ неколико година познаник КУД „Младост” и са њиме је већ била сарадња и учешће не овом Фестивалу. Бојан Антонић му је у име друштва уручио поклон у знак сјећања на овај велики и лијеп догађај. Милош Вићентијевић се захвалио и рекао да се нада и вјерује да ћемо се поново видјети на истом Фестивалу.

Прође и тај дан, испуњен лијепим утисцима као и цијели боравак у Несебару, али свему има крај па и нашем боравку на црноморском приморју. Требало се спремати за пут.

И тако дођосмо до задњег дана нашег путешествија, уторак 2. јула, одмах послије доручка изношење ствари, прво у аулу хотела а онда до аутобуса. У близини је била трговина коју су сваки дан посјећивали да понешто купе, па тако и пред сам полазак сви нагрнуше да се обезбиједе за дуго путовање.

До бугарско-српске границе једном смо одмарали, а касно поподне стигли и на сами границу, гдје није било ни једног другог аутобуса, али смо се ипак ту задржали око сат времена. Улазимо у Србију, пролазимо поред Димитровграда, Беле Паланке, Пирота и онда послије Ниша правимо паузу и једну заједничку фотографију са возачима аутобуса.

Већ се добро смркло када смо прошли поред Београда а онда се успут још једном зауставили ради одмора. На српско-хрватској граници смо такође чекали око сат времена, али без било каквих проблема. Сљедећа кратка пауза је била када смо прешли у Словенију и онда око пола пет ујутро стигли до Фужина, гдје су фолклораше чекали родитељи, који су иначе свакодневно били обавјештавани о свему што се дешавало у Несебару. Урађено је на десетине видеа и фотографија и посредовано преко Вибера и на друге начине.

На крају да напоменем да је вођа пута био Бојан Антонић, предсједник друштва, а помагали су му Дејан Хајдин и Катарина Јанковић, руководилац припремне групе. Сигуран и удобан превоз као до Несебара, тако и у вријеме Фестивала веома добро, чак одлично, обављен је преко ЛПП – Љубљански потнишки промет.

Сви који су путовали на ово лијепо и занимљиво путовање били су јако задовољни, са израженом жељом да се овако нешто понови и идуће године.

Текст и фото: Душан Јовановић

Фестивал ветерана фолклора „Идем преко земље Србије”

КУД „Младост” из Љубљане овај пут повело је на свој први наступ у Србију свој рекреативни ансамбл. Први међународни фестивал ветерана фолклора „Идем преко земље Србије” у организацији Етно села „Ла Салаш”, које се налази између Пожаревца и Голупца, одржан је 25. маја 2024. На фестивалу су учествовала многобројна друштва из целе Србије, а наши рекреативци су се представили „Играма из Лесковца”. Поред свега тога посјетили смо тврђаву Голубац, а у повратку свратили смо у манастир Тумане гдје смо присуствовали литургији за здравље. Да не би били гладни и да нам не би било жао „морали” смо свратити у чувену печењару „Код деде Ставре” у Сурчину гдје смо добро омрсили бркове.

Иза нас је један незабораван  викенд који ће мени лично остати у лијепом сјећању, од самог почетка вјеровао сам и сигуран сам био да ће нам бити ТОП! Све се поклопило како треба као баба на дједу или као кец на десетку.

Прије годину дана и кусур формирали смо ову рекреативну секцију у нашем друштву. Циљ је одувијек био да се поред стандардних кола која би играли на разним догађајима, науче и по коју кореографију како би могли да наступају на разним манифестацијама, односно да би били дио једне дивне фолклорне приче и да осјете све чари фолклора кроз пјесму и игру.

Све три дана била су изузетна, са пуно позитивне енергије, среће, емоција и благостања. Кренули смо у петак поподне после посла, када би била гужва на цести, ми је нисмо имали! На граници у оба правца није било ниједног аутобуса који би нам спрјечавао или успорио темпо. Резервисали смо фин и чист смјештај у природи гдје би нас у сунчано суботње јутро пробудиле птице, гдје смо заједно доручковали као једна права екипа а касније један дио екипе прошетао би поред Дунава.

Такође имали смо срећу и код тврђаве Голубац гдје смо им банули ненајављено, а нас свеједно срећом нису одбили и омогућили су нам посјету. Највећу срећу смо имали кад смо стигли на вријеме у манастир Тумане. Нико  од нас није знао да молитва за здравље  почиње у 11.30 а ми ко наручени стигли пола сата раније.

Упркос великој посјети вјерујем да су многи од доживјели  велико благостање свевишњег већ у самом улазу на капији, авлији или за вријеме молитве. Ја сигурно јесам и драго ми је због тога а посебно кад ми је свештеник услишио тиху жељу да ме барем мало она света водица  додирне. На крају сам од истог био окупан.

Улазак у етно село Ла Салаш био је скроман, дошли смо први од свих осталих гдје смо могли у миру без икакве журбе попити пиће у сеоској кафаници па је и сам фестивал на крају испао на прави сеоски начин што је имало свој чар. Касније у ресторану сва позитивна енергија коју смо скупљали све ово вријеме морала је негдје да прсне па смо због тога лудовали и пјевали касно у ноћ  уз фантастичну музику  коју често можемо видјети само на youtube – тако барем ја мислим.

Да полако завршим, мени је заиста драго видјети све задовољне и сигуран сам  да ће свима  ова прва турнејица  остати у лијепом сјећању. Сви су били одлични као и њихови партнери за које ми је посебно драго да су их повели. Сигуран сам да ћемо сљедећи пут ићи у већем броју па ће и остали другари из те групе имати прилику доживјети све ово што смо и ми доживјели овог викенда.

Живи и здрави били.
Бојан Антонић, предсједник и умјетнички руководилац КУД „Младост” Љубљана

Након вишегодишње паузе Културно умјетничко друштво „Младост” из Љубљане одржало свој Годишњи концерт

Овај, за друштво велики и веома значајан догађај био је 16. марта 2024. у Центру културе Шпански борци у Љубљани пред око четири стотине посјетилаца и гостију који су имали прилику да виде учешћа свих фолклорних група КУД „Младост”, као и гостију из Крања и Клагенфурта. За Годишњи концерт било је велико интересовање како чланова друштва, родитеља, тако и других љубитеља фолклорне умјетности, односно народних игара и пјесама.

Прво се на сцени појавила Пјевачка група КУД „Младост” која је отпјевала пјесму „Што гу нема Цвета”, музички аранжман Вања Диздаревић, умјетнички руководилац: Снежана Максимовић. Након њих извођачки ансамбл КУД „Младост” одиграо је кореографију под називом: „Ђурђевдан у Пасјану” – Игре са Косова, аутор кореографије: Дејан Милисављевић, музички аранжман: Мирољуб Тодоровић-Јиммy, умјетнички руководилац Бојан Антонић.

Послије уводног дијела публици и гостима обратила се Снежана Максимовић, која је водила програм Годишњег концерта. У свом поздравном говору рекла је:
„Поштовани посетиоци, драги гости, љубитељи традиционалне игре, песме и музике, родитељи, пријатељи, добро вече. У времену сивила и на неки начин ускраћене слободе, схватили смо колико смо у друштву заправо потребни једни другима, колико нам је недостајало да се ухватимо за руке и у колу заиграмо, да се загрлимо, запевамо и поносно се дружимо. Срећна сам што могу поново да изговорим реченицу, добродошли на наш концерт. После ове животне лекције, поново смо пронашли време за оно што нас истински радује и повезује, а то је игра, песма и музика, наш циљ којем смо предани од самог почетка. Вечерашњи број у сали говори о томе да и даље подржавате наш рад и да сте верни „Младости.“ срдачно вас све поздрављам а посебан поздрав нашим драгим гостима, а то су: Зоран Јанковић, градоначелник Љубљане, Горан Марковић, отправник послова у амбасади Републике Србије, Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава Словеније, протојереј Борислав Ливопољац, парох љубљански.
Захваљујем се бројним спонзорима и донаторима који нас подржавају и помажу нам у нашем раду: Јавни фонд Републике Словеније за културне делатности и Министарство културе Републике Србије који су финансијски подржали овај пројекат, Министарство спољних послова републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Градска општина Љубљана, Дадоград д.о.о, Радград д.о.о, Пица дом, Лесковачки жар Кордун, Жаре – сервис спортске опреме, Ла фоод, Фруцтал, Паркетарство Ненад, Рестаурација Ел цласицо, Видак Симић, Жељко Пијетловић, сви родитељи који су донирали на пикнику.
Од септембра месеца, својски смо се трудили и радили да надокнадимо све пропуштено, а вечерас на неки начин беремо и плодове свога рада. Заједно са нашим гостима уживаћемо у лепоти различитости и креативности како би сачували наше српско културно наслеђе, а наш пут следеће најмлађи који и настављају вечерашњи програм. Уживајте!”

Затим је на бину позвала Зорана Јанковића, градоначелника Љубљане, који је поздравио све присутне и пожелио учесницима срећан наступ.

Снежана Максимовић је позвала Горана Марковића, отправника послова у Амбасади Републике Србије, који је такође пожелио добар наступ свим фолклорним групама и захвалио се КУД „Младост” да ради на очувању српске традиције и културе.

Након поздравних говора гостију Снежана Максимовић је најавила најмлађе учеснике у програму, а то су били чланови млађег дјечјег ансамбла „Цицибани” који су се представили „Дечијим пјесмама и играма из Србије”, аутор кореографије Александра Ћирковић, музички аранжман Вања Диздаревић, умјетнички руководилац Александра Ћирковић. Својим симпатичним наступом имали су веома велику и бурну подршку свих гледалаца, а посебно родитеља и родбине.

Послије „Цицибана” на ред су дошли чланови омладинског ансамбла КУД „Младост”, који из себе имају велики број учешћа на разним догађајима и приредбама. У свом првом наступу ове вечери приказали су кореографију која носи назив „Игре из Владичиног Хана”, аутор кореографије Милорад Руњо, музички аранжман Жанијел Шубља, умјетнички руководилац Бојан Антонић.

На ред је дошла још једна дјечја група, они мало старији, који су се представили кореографијом „Игре из Ужица”, аутор кореографије Бојан Антонић, музички аранжман Вања Диздаревић, умјетнички руководилац Анђела Серенчеш.

Након њих на сцену су ступили гости из Крања, чланови омладинског ансамбла културног друштва „Брдо”, који су се љубљанској публици представили са кореографијом „Игре из Пчиње”, аутор кореографије Милан Гламочанин, музички аранжман Жанијел Шубља, умјетнички руководилац Милан Гламочанин. Својим наступом заслужили су као награду велики аплауз публике.

Свој премијерни наступ имали су чланови припремног ансамбла Куд „Младост”, који су веома лијепо и успјешно извели кореографију која носи назив „Игре из централне Србије”, аутор кореографије Бојан Антонић, музички аранжман Вања Диздаревић, умјетнички руководилац Катарина Јанковић.

Публици се поново обратила Снежана Максимовић која је навела:

„Култура је попут цвета. Од нежне стабљике и пупољка до расцветане лепоте, која својим мирисом испуњава душу, срце разигра и живот лепшим и богатијим учини. Она је оно најлепше и највредније што сваки народ чува и преноси на генерације које долазе. Својим различитим облицима, попут дуге најлепших боја нуди ужитке, оплемењује и плете пријатељске везе међу појединцима и народима. Она је она. На око невидљива, а чврст и постојан мост који повезује, не познаје границе, својом снагом се шири, обогаћује и траје. Када нас живот однесе далеко од завичаја, када гнездо савијемо чак у другој држави, са собом носимо своју културу. Тако настају прелепи догађаји у којима уживамо, осетимо дашак топлине и припадања коренима, иако наше стабло под другим небом расте и плодове рађа.
Знате ли за оне тренутке када водите разговор са људима и дотакнете се једне посебне теме. Та тема у вашем саговорнику узрокује нешто предивно. Настане му сјај у очима и огроман осмех на уснама. То је када причате о нечему према чему гајите огромну количину љубави. За све нас је та посебна тема, фолклор! Фолклор је уметност, фолклор је више од тренинга, фолклор је више од обичне игре. Фолклор је нешто кад доживиш, једноставно живиш цео живот. Фолклор је круг који чува све што је смо и што ћемо бити. Фолклор смо ми сви.”

Наставило се игром и пјесмом, на ред је поново дошао извођачки ансамбл који се овога пута представио кореографијом „Златиборка ја сам” – Игре из Ужичког краја. Аутори кореографије Горан Пауновић и Властимир Вељовић, музички аранжман Дарко Ћитић, умјетнички руководилац Бојан Антонић.

Још једна фолклорна група КУД „Младост” имала је свој премијерни наступ, а то су били чланови рекреативне фолклорне групе који су извели кореографију под називом „Игре из Лесковца”. Аутор кореографије Бојан Антонић, музички аранжман Вања Диздаревић, умјетнички руководилац Бојан Антонић.

Омладински ансамбл КУД „Младост” добио је још једну прилику, и искористио на свој начин, веома добро, а одиграли су кореографију под називом „Жоака дака поц” – Влашке игре из Радујевца, аутор кореографије Милорад Руњо, музички аранжман Жанијел Шубља, умјетнички руководилац Бојан Антонић.

Гости из Клагенфурта, чланови извођачког ансамбла Српског културног друштва „Завичај” приказали су лијепу кореографију која носи назив „На сеир момку и девојци” – Свадбени обичај Врањског поља, аутор кореографије: Слободанка Рац, музички аранжман: Дарко Ћитић, умјетнички руководилац Марко Смоловић. Публика је са великим симпатијама и аплаузом наградила госте из Клагенфурта.

И трећи пут на сцени се појавио извођачки ансамбл КУД „Младост”, прво је Пјевачка група, мушка и женска, отпјевала пјесму „Погледајде мој јаране”, музички аранжман Жанијел Субља, умјетнички руководилац Снежана Максимовић, а затим је извођачка фолклорна група одиграла кореографију„Голуб г’ка на јабука” – Игре из Босилеградског Крајишта, Аутор кореографије: Слободанка Рац,. Музички аранжман: Јулијан Рац, умјетнички руководилац Бојан Антонић.

Наступе фолклорних група КУД „Младост” пратио је оркестар у које су били Вања Диздаревић, контрабас, Вид Бањац, фрула и кларинет, Дејан Панић, хармоника, Стефан Самарџић, тапан и други….

На крају програма присутнима се поново обратила Снежана Максимовић, рекавши: „Друштво младост, отворено за свакога, примило је у загрљај било кога ко је желео бити део породице младости. И данас, кад се осврнемо уназад, не знамо шта је лепше. Да ли наше заједничко коло или стечена пријатељства, љубави и бракови који су се ту родили, а најлепше је када се све споји, шта човек више да пожели. У нашем друштву влада право другарство и пријатељство, али за сву ту хармонију потребан је и председник друштва. Молим господина Бојана Антонића да ми се придружи на сцени.”

Бојан Антонић се у свом дирљивом и веома осјећајном говору захвалио публици на подршци, као и свим учесницима у програму, а затим подијелио захвалнице руководиоцима фолклорних група: Александри Ћирковић, Анђели Серенчеш, Аници Ђукић, Катарини Јанковић, као и Снежани Максимовић, умјетничком руководиоцу пјевачке групе.

Након тога уручио је захвалнице за учешће у програму гостима из Крања и Клагенфурта, Милану Гламочанину за КД „Брдо” Крањ и Владимиру Ћорићу за СКД „Завичај” Клагенфурт.

Бојан Антонић предсједник КУД „Младост” уручио је захвалницу Видаку Симићу, оснивачу и дугогодишњем предсједнику КУД „Младост”, као и Драги Војводићу, такође дугогодишњем предсједнику КУД „Младост”. За дугогодишњи и успјешан рад у друштву захвалницу је уручио и Душану Јовановићу, секретару друштва.

И тако се дошло близу краја овог лијепог програма, али не баш до самог краја, јер је преостало још једно пријатно и дирљиво изненађење за Бојана Антонића, које је Снежана Максимовић најавила ријечима:
„Сваки тренутак вечерас био је доживљај за себе. Разиграно коло у којем се лепота младости, слила са лепотом ношње у слике које ћете надам се још дуго памтити. А најлепшу слику припремили су сва деца младости за свог уметничког руководиоца Бојана Антонића.”

На бини су се окупили сви фолклораши КУД „Младост”, а у име свих Бојану Антонићу се захвалила Тамара Њењић, а преко пројекције приказан је филм са фотографијама и видео исјечцима о дјеловању друштва.

Снежана Максимовић је одјавила овај догађај рекавши: „Хвала свима што сте нам вечерас пружили оно најбитније. Вашу подршку и ваш аплауз.”

Дружење уз живу музику настављено је у гостиони „Портал” гдје је приређена вечера за све госте и учеснике у програму.

Текст и фото: Душан Јовановић