Српско културно друштво „Петар Кочић” са својом фолклорном групом гостовало у Будимпешти на фестивалу „Словенија у Будимпешти 2023”

Између 16. и 19. марта 2023. фолклорна група СКД „Петар Кочић” из Крања гостовала је на културном фестивалу „Словеније у Будимпешти 2023”, који се одвијао у организацији Festivalske hiše Si.n и у сарадњи са Амбасадом Републике Словеније у Будимпешти и Словеначким друштвом у Будимпешти. На фестивалу је учествовало двадесет и шест словеначких културних друштава, међу којима и српско друштво „Петар Кочић”, са преко петсто учесника. Фестивал је Словенија у малом и представља преплет различитих видова културе.

Фолклорна група СКД „Петар Кочић”, са још неколико чланова друштва, на пут је кренула у рано пријеподне, у четвртак, 16. марта аутобусом „Šmitrans”, а возио је свим путницима добро познати Ранко Шмитран, на кога су се већ добро навикли и који се трудио да путовање протекне у најбољем реду. Обезбијеђено је хране и пића у доста доброј количини, тако да нико није морао бринути да ли ће бити гладан или жедан. Успут смо правили и паузе, да би се освјежили и тако наставили путовање по Панонској равници. Вођа пута је била Снежана Максимовић, умјетнички руководилац фолклорне групе, а у организацији и вођењу помагала је Душанка Радосављевић.

У Будимпешту, тачније у Будим, дио Будимпеште, који се налази на десној обали Дунава, а који је, за разлику од Пеште, на брежуљкастом терену. Одсјели смо у хотелу Budapest (Будимпешта), великом и лијепом хотелу, за занимљивом архитектуром. Након распореда и смјештаја по собама кренули смо у обилазак Будима, онако спонтано, по мањим групама. Обишли смо и неколико тржних центара и трговина, неки су набавили понешто јела и пића. Било је то слободно поподне и вече, које је свако искористио на свој начин.

Другог дана боравка у Будимпешти, петак, 17. марта, искористили смо да уз помоћ водича обиђемо неке од знаменитости Будимпеште. Прво смо, аутобусом, отишли до Будимског дворца, или како га неки зову Дворац краљева. Ту смо се задржали скоро два сата. Будимски дворац (мађ. Budai Vár или Budavári Palota) је дворски комплекс мађарских краљева у Будимпешти, чији најстарији дијелови потичу из 1265. године. У прошлости је такође био познат као Краљевска палата (мађарски: Királyi-palota) и Краљевски дворац (Királyi Vár). Налази се на јужном врху Дворског брда и окружен је дијелом града који је познат као Дворска четврт (Várnegyed) који је познат по својим стамбеним и јавним грађевинама из средњег вијека, барока и 19. века. Преко своје успињаче, а потом Сечењијевог ланчаног моста, дворац је спојен с тргом Адама Кларка на другој страни Дунава.

У дворцу се налази Мађарска национална галерија, Музеј историје Будимпеште, те затворена дворишта и тераса која га повезује с Рибарским бастионом, тераса са које се пружа поглед преко Дунава на Пешту. Будимски дворац са околином — обалом Дунава, Авенијом Андраши (Andrássy út) и Тргом хероја (Hősök tere) и Миленијумска подземна железница (најстарија у Европи) је УНЕСКО-ва свјетска баштина у Будимпешти. Са Будимског дворца пружа се величанствен поглед на другу страну Дунава, на Пешту, а исто тако на неколико мостова на Дунаву.

Након тога прешли смо на другу страну Дунава, у Пешту, прошли улицама са старом и занимљивом архитектуром. Посјетили смо још једну велику знаменитост Будимпеште, а то је Трг хероја. Трг хероја (мађ. Hősök tere) је један од главних тргова у Будимпешти, Мађарска. Налази се у XIV округу. Лежи на крају Андраши булевара (са којим чини дио свјетске баштине), одмах поред Градског парка. Прилаз градском парку формирају двије важне грађевине, Музеј лијепих уметности са лијеве и Палата умјетности са десне стране. Други крај трга се наставља у Андраши булевар чији почетак означавају две грађевине које затварају трг – једна стамбена зграда и Амбасада Републике Србије. Споменик миленијуму је централни дио трга и обиљежје Будимпеште, са статуама вођа седам племена која су основала Мађарску, а ту су и друге статуе са битним личностима из мађарске историје. Изградња меморијала је започета за прославу хиљадите годишњице државе (1896), али је завршен тек 1929. када је добио име. Ово је листа битних личности мађарске историје чије се статуе поређане у полукружној аркади око споменика: Стефан I Угарски, Ладислав I, Коломан, Андрија II, Бела IV, Карло Роберт, Лајош I Анжујски, Јанош Хуњади, Матија Корвин, Стефан Бочкај, Габор Бетлен, Имре Токољи, Ференц II Ракоши и Лајош Кошут.

Од Трга хероја упутили смо се у даље разгледање Будимпеште. Зауставили смо се преко пута Улице Ваци, а затим истом кренули према познатој Централној пијаци. Међу најпознатијим туристичким атракцијама Будимпеште је свакако Central Market Hall, позната традиционална Централна пијаца која мора да се доживи. На мађарском се каже Nagivasarcsarnok. План за изградњу пијаце је предложио први градоначелник Будимпеште, Каролија Камемајера и то је уједно био његов највећи подухват. Пијаца је отворена 15. фебруара 1897.године. Дизајн пијаце радио је Сму Пец (Samu Pecz). Central Market Hall обухвата површину од десет хиљада метара квадратних и покривена је челичном конструкцијом. Налази се на крају Улице Ваци. Сматра се да је ово једна од највећих затворених пијаца у Европи. Рађена је у неоготском стилу и зграда је веома привлачна за посетити, а датира из 1896. године. Осим изгледа зграде, оно што привлачи највише све посетиоце јесте садржај ове пијаце који је веома богат.

На пијаци је скоро свако понешто купио, а онда смо кренули према градском аутобуском стајалишту и сачекали наш аутобус који нас је одвео у хотел, јер смо се морали спремити за прво фестивалско вече.

Нешто послије седамнаест сати кренули смо аутобусом према пристаништу, на лађу, гдје је одржан програм. Предивна ријечна лађа, са великим простором на два спрата, који су били испуњени са учесницима фестивала, већ на први поглед давала је нешто што ће остати у сјећању свим учесницима и пратиоцима. У програму су прво представљена друштва која учествују на фестивалу, а међу њима: Moški pevski zbor „Dramlje”, Komorni moški zbor Celje, MoPZ Obrtnik Slovenska Bistrica – Polskava, Folklorna skupina KD Bloke, Kulturno društvo folklora Cerklje na Gorenjskem, Folklorno društvo Bled, Instrumentalna vokalna skupina Halonga Cirkulane, Glasbeno društvo „Deseti brat”, – Oktet „Deseti brat”, ŽKUD Folklorna skupina „Tine Rožanc” – veterani, Tamburaški orkester FD Kranj i СКД „Петар Кочић” Крањ. Након представљања услиједио је наступ пјевачких група и инструменталних састава са разноликим словеначким народним и умјетничким пјесмама и мелодијама. Послије наступа послужена је вечера и пиће, традиционални мађарски гулаш. Импресивна вожња бродом по Дунаву, више од три сата, никога није оставила равнодушним. Била је то прилика да се Будимпешта разгледа у ноћном амбијенту, а посебно је била занимљива величанствена зграда мађарског парламента, која у ноћи, обасјана свјетлошћу, изгледа као да је златом обливена. За љубитеље фотографије била је ово изванредна прилика да направе доста лијепих и занимљивих фотографија. Све у свему, било је ово једно незаборавно вече.

Трећи дан боравка у Будимпешти, субота, 18. марта, био је у потпуности испуњен догађајима и активностима. Прво смо, одмах послије доручка, кренули аутобусом према Сентандреји, која се налази двадесетак километара сјеверозападно од Будимпеште, на десној обали једног од рукаваца Дунава. То је најпознатији српски град у Мађарској, некадашње сједиште српског патријарха, а данас Епархије будимске. У овој барокној вароши, у коју се за вријеме Велике сеобе Срба, 1690. године, под вођством Арсенија Трећег Чарнојевића доселило око 5.000 Срба, сада живи свега педесетак српских душа. Градић, са око двадесет хиљада становника, обилује продавницама са сувенирима и антиквитетима, ресторанима са винима из мађарских винограда и специјалитетима мађарске кухиње, посластичарницама са слаткишима од марципана, а поред обале налази се и ресторан са српском храном. Срби су се из Сентандреје готово потпуно иселили послије Првог свјетског рата, али значај мјеста, није у бројности већ у културном и духовном смислу. За неколико деценија подигнуте су и осликане чувене сентандрејске цркве: Саборна или Београдска, Благовештанска, Преображенска, Пожаревачка, Ћипровачка, Оповачка и Збешка, које су са својим ризницама непроцјењивог богатства, биле и остале понос српског народа. Срби су у Сентандреји подигли прелијепе цркве у којима су изразили свој духовни и ликовни идентитет. Подизали су и прелијепе крстове, расуте по граду, као посебна духовна станишта и знамења, мјеста народног окупљања.

Нажалост, нисмо имали прилику да посјетимо цркве, а како смо сазнали у Музеју српске православне цркве, за посјету су отворене само три цркве. Нисмо могли да уђемо ни у Саборну цркву, јер је била баш у то вријеме затворена, мало смо закаснили, а због обавеза које смо имали, нисмо могли чекати да буде отворена. Прошетали смо улицама Сентандреје, освјежили се, већина баш у српском ресторану, фотографисали се код крста на централном тргу. Вратили смо се назад у Будимпешту, јер се требало спремати за вечерњи наступ у традиционалној мађарскоj чарди.

По доласку у Будимпешту фолклораши су одмах кренули на припрему за наступ, остали су преостало вријеме искористили за одмор или шетњу.

Нешто прије деветнаест сати стигли смо до чарде, која се налази у шумовитом окружењу, а сама чарда, гостионица, испуњена је разноразним предметима из мађарске народне радиности, што је већ при самом погледу одавало да ће бити веома лијеп и занимљив догађај. У уводу водитељка програма је представила све фолклорне групе, а током представљања фолклорних група Марјан Ценен, амбасадор Републике Словеније у Мађарској, уручивао је захвалнице – сертификате и размијењени су поклони. Након тога присутнима се обратио амбасадор Марјан Ценен, који је истакао значај оваквих окупљања за словеначку културу и представљање Словеније на овакав начин. Посебно је нагласио да је ово риједак примјер да се на једном мјесту окупи оволико културних друштава, са преко пет стотина учесника.

У програму су учествовале све фолклорне групе, а неке и са својим пјевачким групама. Иако сам простор није био одговарајући за игру, ипак су се фолклорне групе потрудиле да се представе на најбољи могући начин. Фолклорна група СКД „Петар Кочић” приказала је кореографију „Недељом ми долазио Миле” – Игре и песме из ужичког краја. Аутор кореографије Снежана Максимовић, аутор музичког аранжмана Борислав Дамјанић, уметнички руководилац Снежана Максимовић. За свој наступ добили су велики аплауз од свих присутних.

На крају програма послужена је вечера а у току вечер на сцену су ступили чланови мађарског народног ансамбла, који су одиграли неколико традиционалних, темпераментних мађарских игара и тиме употпунили ионако лијепо и занимљиво вече.

У недјељу, 19. марта, четвртог дана боравка у Будимпешти, послије доручка слиједило је спремање за пут и повратак у Словенију. На петнаестак километара од хотела, задржали смо се у тржном центру Campona, а неки су посјетили и Tropicarium, док је већина искористила вријеме за обилазак тржног центра и освјежење.

Дошло је вријеме да се крене даље, сви под веома лијепим и снажним утисцима о боравку у Будимпешти, а исто тако и због свог доприноса представљању Словеније у Будимпешти. Иначе, ово је био трећи фестивал овакве врсте на коме је учествовало СКД „Петар Кочић” Крањ, прво је било 2019. у Охриду – Сјеверна Македонија, друго 2022. у Драчу – Албанија, и ово треће у Будимпешти – Мађарска. Друштво је на достојан начин у оквиру представљања Словеније, представило и дио српске културе, традиционалне игре и пјесме, а надамо се да ће бити још оваквих прилика и да ће друштво моћи да се одазове на овакве и сличне догађаје.

Срећни и задовољни око двадесет часова стигли смо у Крањ, са жељом да се настави и даље са оваквим лијепим догађајима. Треба истаћи да се Снежана Максимовић својски потрудила да све ово организује, а друштво се захваљује свима онима који су на било какав начин помогли да се ово лијепо и занимљиво гостовање реализује. Захваљујемо се и аутопревознику Ранку Шмитрану – „Šmitransu* за лијепу у угодну вожњу.

Текст: Душан Јовановић

Фото: Снежана Максимовић и Душан Јовановић

Српско културно просветно друштво „Свети Сава“ организовао Међународни светосавски фолклорни фестивал уз учешће друштава из Словеније, Републике Српске и Аустрије

Након двогодишње паузе због опште познатих разлога СКПД „Свети Сава”  је 4. фебруара 2023. у Дому културе Кокрица организовао Међународни светосавски фолклорни фестивал уз присуство великог броја посјетилаца и учесника у програму. На почетку програма изведена је „Светосавска химна”, а затим су водитељке програма послије поздрава и уводног говора на бину позвале Јанеза Чернета, замјеника градоначелника Крања, који се веома топлим ријечима обратио свим учесницима у програму као и присутним гледаоцима. У свом говору Јанез Черне је истакао напоре СКПД „Свети Сава” у очувању и његовању традиције српског народа и похвалио њихов цјелокупан рад. Присутним се обратио и Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеније који је истакао тридесетогодишње дјеловање СКПД „Свети Сава” и улогу друштва   у његовом дјеловању на подручју културе и другим подручјима.

Водитељке програма су посебно поздравиле госте из Републике Српске, ГКУД „Алат – Swisslion” Требиње, Република Српска, а затим и донаторе друштва, који су помогли одржавање овог Фестивала, а који помажу и многе друге активности друштва.

Први су на бину ступили фолклораши СКПД „Свети Сава” Крањ, ветеранска група, који су одиграли игре из Груже. Млади фолклораши из Македонског културног друштва „Св. Кирил и Методија” из Крања приказали су, уз музичку пратњу њиховог оркестра, игре из Македоније. Да би овај Фестивал попримио међународни карактер, поред чланова македонског друштва и њихових игара, побринули су се и гости из Шкофје Локе, чланови Хрватског културног друштва „Комушина” који су одиграли игре из Босанске Посавине, уз пјесме у колу и музичку пратњу на виолини и шаргији.

Посебну пажњу публике изазвао је наступ гостију из Републике Српске, чланова Градског културно умјетничког друштва „Алат – Swisslion” из Требиња који су приказали игре из Херцеговине, које су на публику оставиле веома јак утисак. Из Херцеговине игром и пјесмом отишло се до ужичког краја, а ветеранска група Српског културног друштва „Петар Кочић” одиграла је игре из Ужица.

Програм је настављен сплетом српских народних пјесама у извођењу пјевачке групе Српског културно просвјетног друштва „Свети Сава” из Крања, да би потом отишли до Лесковца, када је фолклорна група Српског културног друштва „Завичај” из Клагенфурта извела кореографију са играма из околине Лесковца.

Увијек радо виђену кореографију са играма и пјесмама из Беле Крајине публици су представили чланови ветеранске групе Културно просвјетно спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице. Други гости из Аустрије, фолклораши Српског клуба „Никола Тесла” из Филаха, одиграли су игре из Ниша, а ветеранска група Културног друштва „Брдо” из Крања представила се играма из Димитровграда.

Гости из Требиња, фолклораши ГКУД „Алат-Swisslion” у свом другом учешћу у програму одиграли су темпераментне Влашке игре, да би потом и чланови СКПД „Свети Сава” у свом, такође другом наступу, одиграли игре из Пчиње.

На самом крају програма присутнима се обратио Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава” и у име друштва, организатора и домаћина Фестивала, као и у своје лично име захвалио се свим учесницима у програму као и посјетиоцима који су се окупили у великом броју. Затим је Милош Милић свим учесницима подијелио захвалнице за учешће у програму Међународног светосавског фолклорног фестивала. Посебно се захвалио гостима из Требиња и размијенио поклоне са Недељком Ламбетом, предсједником ГКУД „Алат-Swisslion”. Присутним се обратио и Недељко Ламбета, који се захвалио на позиву, учешћу на Фестивалу и гостопримству, а такође и похвалио српска друштва у Словенији која раде на очувању традиције српског народа у Словенији.

Дружење учесника у програму и посјетилаца настављено је уз добро расположење и музику у живо.

Текст и фото: Душан Јовановић

Поводом 15. фебруара – Сретења, Дана државности Србије одржана је 18. фебруара 2022. у просторима друштва свечаност у знак сјећања на овај важан датум у српској историји. На самом почетку присутнима се поздравом добродошлице обратио Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић”, а затим дао ријеч Остоји Шоботу, који је даље водио програм.

У свом излагању Остоја Шобот се осврнуо на почетак српске историје, од Лепенског Вира и Винчанске цивилизације, потом је споменуо српски календар, вјероватно најстарији календар на свијету. Навео је такође и Веде, за које, како каже, Индијци тврде да су до њих дошле са сјевера од Бијелих Богова. У свом даљем излагању вратио се на сам 15. фебруар, Сретење 1804. када је у Орашцу подигнут Први српски устанак под вођством Карађорђа Петровића, а онда се вратио на Сретење 1935 и на „Сретењски устав”. Устав Књажества Србије, познат као Сретењски устав, први је устав у Кнежевини Србији који је донет у Крагујевцу 1835. године. Устав је саставио Димитрије Давидовић. Уставом је извршена подела власти на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије и уставности.

Послије свог обраћања Остоја Шобот је позвао Душана Јовановића да каже нешто о „Законоправилу  Светог Саве”, јер је то била тема у програму овог догађаја. Душан Јовановић је у својој бесједи прво споменуо тадашње стање у српској држави, нагласивши да се током владавине династије Немањића (1166—1371), српска средњовековна држава развијала у сфери политике, религије и културе. Изграђен је велики број манастира, много више него у претходним вековима. Држава се ширила на пространству између три мора, а градски живот достигао је високи степен развоја. Трговина, рударство и мануфактура су знатно напредовале. Да би се све то регулисало било је потребно да се усвоје прописи како да све то дјелује у тадашњој српској држави, да се успостави регулатива свих друштвених односа, како грађанских, тако и црквених. У вези са тим Свети Сава је, користећи разне изворе из грађанских и црквених прописа Ромејског царства одабрао о превео оне који се могу односити и примијенити у српском народу и српској православној цркви.

Законоправило Сетог Саве

Законоправило или Номоканон, или Крмчија како га неки зову рађен је почетком 13. вијека, а сматра се да је Свети Сава је 1219. године саставио номоканон под називом Законоправило. То је био први српски устав, први српски правни акт и писан је на разумљивом народном језику. Као поређење Душан Јовановић је навео примјер из Енглеске, када је 1215. године усвојен документ под називом „Мagna carta libertatum”, Велика повеља о слободама, писана на латинском језику и латинским писмом, а „Законоправило” је писано на српском језику и српским писмом.

Треба напоменути, нагласио је Душан Јовановић, да је „Законоправило” написано, како се тврди, прије него што је Српска православна црква добила своју аутокефалност. Законоправило је имало 70 глава, 6 уводних, 44 црквеног права и 20 свјетовног права. Законоправило није само пуки превод ромејских грађанских и црквених правних аката, него садржи и тумачења која је написао Свети Сава. Због тога Законоправило има своју оригиналност и вриједност. Свети Сава је у своје Законоправило унио бројне прописе о заштити сиромашних, обесправљених и угрожених слојева друштва. У „Законоправилу” је наглашен складан однос између духовне и свјетовне власти.

У свом даљем излагању Душан Јовановић је навео и неке садржаје из „Законоправила”, као што су социјална правда, чији су прописи били поприлично модерни за то доба, затим ту је заштита сиромашних и улога „часних домова”, заштита старих, немоћних и оних са тјелесним манама, потом узајамне обавезе родитеља и дјеце, положај жена, прописи о заробљеницима, изгнаницима и заточеницима, робовима. Тако да „Законоправило” обухвата шири сплет друштвених односа у тадашњој српској држави, и с правом се сматра првим српским Уставом.

Након бесједе Душана Јовановића наставило се са програмом у коме су рецитоване пјесме поводом овог догађаја. Крстан Шућур је одрецитовао пјесму Алексе Шантића „Отаџбина“, а Радоман Мајо Крговић своје пјесме „Хероји Великог рата” и „Владици на поклон“, а Остоја Шобот је говорио стихове Војислава Илића из пјесме „Родољуб” и Душана Костића „У тој тами”, Душан Јовановић је рецитовао пјесме Бранка Миљковића „Морава” и Владислава Петковића Диса „Уздах са Дунава”.

Тиме је завршен програм поводом Дана државности Србије, а потом је обављено освећење водице, које је стари хришћански обичај који за циљ има прочишћење воде, како би она задобила моћ очишћења, те да би је људи употребљавали за исцјељење душе и тијела, на одгањање демонских и непријатељских сила и слично. Освећење воде се најчешће обавља пред крсну славу, Божић, Васкрс и када за то осјетимо потребу.

За водицу треба припремити посуду (мања чинија) чисте воде, свијећу, кадионицу, тамјан и босиљак. Да би вода, служила за освећење и очишћење оних који је пију или се кропе њоме, свештеник овим светим чином призива на воду Божији благослов, те вода добија силу која служи на исцјељење душе и тела, на одагнање видљивих и невидљивих непријатеља, на освећење и очишћење ствари и предмета за људску употребу; једном ријечју, на велику духовну корист оних који вјерују и са повјерењем је употребљавају. Освећење водице по домовима није само обичај, него  потреба самих вјерника, који осјећају потребу да повремено буду освећени и очишћени кропљењем светом водицом. Долазак свештеника има за циљ да се негује наша духовност, православље и Светосавље, да будно чувамо своју вјеру и своју лијепу српску традицију.

Обред освећења водице обавио је јереј Бранислав Тодорић, који ја затим одржао пригодну бесједу поводом овог догађаја.

Након освећења водице наставило се са дружењем у добром расположењу, а кувари Миле и Рајко, уз помоћ чланица друштва, послужили су кувани купус са сувим месом, који су раније припремили.

Текст и фото: Душан Јовановић

Српско културно просветно друштво „Свети Сава” из Крања извело рецитал под називом „На студенцу”, посвећен великом српском пјеснику доба романтизма Бранку Радичевићу

Рецитал је одржан 22. октобра 2021. у Све­тосавском културном центру у Крању пред око педесетак посјетилаца који су са ве­ликом пажњом пратили овај догађај који до­приноси цјелокупној активности друштва, а исто тако даје свој прилог културним дјелат­ностима у Крању.

Рецитал је иначе био подијељен у осам блокова, а први блок почео је „Химном Светом Сави” коју је, свирајући на бочној флаути, извела млада талентована музичарка Николина Бенић.

Након тога присутнима се у име организатора обратио Душан Јовановић, поздравио присутне, најавио учеснике у програму и рекао неколико ријечи о овом догађају, као и самом значају оваквих културних програма и садржаја.

Програм настављен представљањем Бранка Радичевића и у овоj првоj бесједи о пјеснику Снежана Максимовић је говорила о његовом рођењу „у Славонском Броду 16. марта 1824. године родила је Ружица Радичевић, жена малог царинског чиновника, првенца сина Алексија. То дете, које неће проћи кроз живот пун авантура и крупних заокрета, постаће једно од најлепших имена српске књижевности“. У наставку приче о Бранку Радичевићу истакнуто је да „има људи чији животи изгледају као један потез, прост, неузбуркан и неизломљен. На први поглед живот Бранка Радичевића личи на кратку, обичну, често срећну причу”. Споменуто је Бранково дјетињство у родитељској кући а затим школовање у двије основне школе, па онда у двије гимназије, прво у Сремским Карловцима а затим у Темишвару и најзад студије у Бечу.

Послије уводног представљања Бранка Радичевића услиједио је други блок и рецито­вање његових познатих пјесама, а поред то­ликог броја врхунских пјесама било је тешко одабрати неколико њих које би биле рецито­ване, али ипак се некако успјело у томе.

У овом другом блоку прво је Душан Јовановић одрецитовао пјесму „Болесников уздисај”, а Снежана Максимовић пјесму „Долазак драгога”, па поново Душан Јовановић пјесму „VII сонет” да би други блок завршила Снежана Максимовић рецитовањем пјесме „Драги на путу”.

Трећи блок отпочела је Снежана Максимовић читајући пјесму „Њени јади”, Душан Јовановић наставио рецитацијом „Путник на уранку”, Снежана Максимовић је прочитала пјесму „Берачице”, а Душан Јовановић „Ноћ па ноћ”, да би потом Снежана Максимовић у другој бесједи о Бранку Радичевићу и његовом боравку, односно гимназијским данима у Сремским Карловцима у вријеме кад је Вук Стефановић Караџић почео са реформом српског језика и писма. Бранко „са одличном дипломом шестог разреда и главом пуном грчке митологије и латинске прозодије путује оцу у Темишвар“, гдје се није дуго задржао.

Овај, трећи блок, завршен је свирањем композиције Guj Claude Lujpaertsa „Tarantella”, а опет у веома лијепом извођењу Николине Бенић.

„Рибарчета сан” је пјесма којом је започео четврти блок, а коју је изрецитовао Душан Јовановић, да би затим Снежана Максимовић рецитовала пјесму „Ој, Мораво, што би без Србиња”, Душан Јовановић продужио рецитовањем једне од најпознатијих и најпопуларнијих Бранкових пјесама а то је пјесма „Кад млидијах умрети”, а овај блок завршен пјесмом „Перивој” у рецитацији Снежане Максимовић.

Пети блок почео је пјесмом „Девојка драгом” коју је одрецитовала Снежана Максимовић, Душан Јовановић читао „Путу крај”, Снежана Максимовић рецитовала пјесму „Ране”, а Душан Јовановић „Жељу”, да би овај блок завршили пјесмом „Благо ми на виру” коју је изрецитовала Снежана Максимовић уз музичку пратњу Марка Чушина на хармоници.

Рецитовањем пјесме „Нека сунца” Душан Јовановић је отпочео шести блок, да би Снежана Максимовић наставила са рецитацијом пјесме „Јадна драга”, Душан Јовановић продужио са стиховима „Слатка мисли”, а Снежана Максимовић послије рецитовања пјесме „Молитва” у трећој бесједи о Бранку Радичевићу  и његовом боравку и студију у Бечу и на крају о његовој болести и смрти нагласивши да је „Последње месеце свога живота Бранко провео, кажу, са слеђеним једним осмејком. Само конац му није дошао ни онако како је желео, нити тамо где га је желео: ʼАл кад ми се беће смрћи мора, нек се смркне измеђ ови гораʼ, а њему се „смркло” у једној хладној туђинској болници”. На крају бесједе речено је да је „у књижевности проговорио само своје прве речи. Па ипак и те прве речи биле су му довољне да не умре”.

Шести блок завршила је надарена Николина Бенић извођењем изворне српске пјесме „Ој, девојко, ој ружице”.

„Враголије” су била пјесма којом је почео седми блок, а одрецитовала ју је Снежана Максимовић, да би потом Душан Јовановић читао стихове пјесме „Нуто јада за момице”, поново је наступила Снежана Максимовић са пјесмом „Туђин” а Душан Јовановић са стиховима „Моја молитва”, да би овај седми блок био завршен пјесмом која је узета за назив овог рецитала, а то је пјесма „Девојка на студенцу” коју је уз Музичку пратњу Марка Чушина изрецитовала Снежана Максимовић.

Осми блок почео је рецитацијом пјесме „VIII сонет” коју је извео Душан Јовановић, Снежана Максимовић наставила рецитовањем пјесме „Сунашце јасно”, да би затим Душан Јовановић прочитао неколико стихова из пјесме „Гојко”. Снежана Максимовић је одрецитовала стихове из пјесме „Путник и тица”, а Душан Јовановић дио из „Ђачког растанка”, да би потом на крају програма Душан Јовановић уз пратњу хармоникаша Марка Чушина одрецитовао стихове из пјесме „Коло, коло наоколо”, чиме је завршен програм овог рецитала.

На крају овог лијепог и занимљивог догађаја Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава” Крањ захвалио се учесницима у програму и подијелио им захвалнице, а пу­блици се захвалио на посјети и подршци из­вођачима током рецитала и позвао учеснике у програму, као и све присутне, на скромну закуску и дружење.

Овај пројекат финансијски је подржан од стране Јавног фонда Републике Словеније за културне дјелатности и Министарства спољ­них послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Фото: Драгиша Лазовић

Текст: Душан Јовановић

Друштво је основано и регистровано 1990.

Српско културно просветно друштво „Свети Сава”

Прошле, 2020. године, навршило се 30 година плодног рада, пуних успеха, похвала, признања и доброг дружења. Нормално је било и преброђавање криза.

За све време деловања, друштво седам пута мења вођство, са седам нових председника и седам пута мења методологију рада. Четири пута мења адресу и хвата се у коштац са тешкоћама  деловања и финансирања, што не умањује успехе и квалитет рада. Стање се смирује добивањем садашњих, за рад нормалнијих простора, названих „Светосавски културни центар”, Хује 19а, Крањ.

Поред више постојећих секција, друштво појачава деловање на најатрактивнијој фолклорној секцији, са којом се нижу и највећи успеси. Наведено не умањује рад и квалитет осталих секција: Драмске, Певачке (женске и мушке групе), Спортске, Планинарске, Литералне, Дечје, Гусларске, Ликовно-изложбене, Музичке… као и рад техничке екипе за све догађаје и организацију путовања.

Успеси се нижу учествовањем на бројним фолклорним манифестацијама у Словенији, као и на гостовањима у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Турској, Румунији, Словачкој, Аустрији, Италији, Швајцарској, Немачкој, Португалији… такође учествујемо на Европским смотрама српског фолклора дијаспоре и Срба у региону по градовима Европе. Истовремено, угошћивали смо исто тако, бројна друштва из Матице и из горе наведених држава. Велики промотивни наступи били су и на Телевизији Србије у два наврата.

Друштво сваке године организује и самостални Међународни светосавски фестивал фолклора у Крању.

Добитници смо и велике Прешернове плакете Градске општине Крањ, 2014. године, подељене за 25 година рада на свечаној академији у граду Брдо код Крања.

Све наведено било је пропраћено у словеначким и страним медијима.

Подсетник наших успеха је и шетња по фото архиву, где се виде наши почеци, наступи, успеси, догађаји и наша дружења.

Остајемо у сталној жељи да нам се придружите.

Драгиша Лазовић