Чланови наше фолклорне групе су са нестрпљењем чекали четвртак, 01. децембар 2022, дан поласка на Златибор. Аутобусом смо из Храстника кренули у 23 сата, цијели пут се орила пјесма и смијех, а могу вам рећи да се је и коло заиграло на сваком стајалишту. У тако добром расположењу нисмо ни примијетили километре које смо пропутовали. У петак, 2. децембра смо  већ у десет сати допутовали на Златибор  у хотел Central Inn, гдје смо били три дана настањени.

Наш наступ је био предвиђен у суботу, 03. децембра 2022. у 19 сати, тако да смо имали слободан петак и суботу за обилазак туристичких дестинација. Посјетили смо и возили се Златиборском „Gold” гондолом, која је пуштена у рад јануара 2021. године. Са својих импресивних девет километара трасе, преузела је титулу најдуже панорамске гондоле на свијету. Био је то незабораван доживљај и један сат уживања у прелијепим пејзажима Златибора. Огромно фотографија и „селфија” пропраћено смијехом настало је на тој вожњи. Најатрактивнија и најљепша вожња је била преко Рибничког језера.

Посјетили смо и најновију туристичку атракцију на Златибору мултимедијалну  фонтану која је отворена јуна ове године. Фонтана која се састоји из више сегмената. „Air flov” чине двије велике фонтане које, поред тога што имају декоративну функцију такође пречишћавају воду, и то тако што се вода мијеша са ваздухом. Посебан сегмент су два „џета“, (сударају се млазнице), са именима Тара и Златибор, предивно мјесто гдје се вода игра и плеше – рај за очи.

Посјетили смо и тематски парк „El Paso City”. Добио је назив по истоименом граду у Сједињеним Америчким Државама. Ријека која протиче овим комплексом дијели га на двије цјелине, на амерички и српски дио, тако да је веома лијепо било видјети „El Paso City” мјесто сусрета двију култура. С једне стране ријеке налази се каубојски град и индијанско село, на другој обали смјештен српски дио са црквом и симпатичним златиборским засеоком. Спавања није било, журирало се до јутарњих сати.

На фестивалу је учестовало 56 културно-умјетничких друштава из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Словеније и Аустрије. Фолклорни спектакл је трајао пуних осам сати.

Наше друштво је други пут наступало на сцени Културног центра  Златибор. На овом 11. фестивалу је показано право умеће у кореографији, игри, али и надахнуће и пријатељство које нас сваке године вуче да учестујемо поново.

Дуго се играло на сцени, а онда и након фестивала до касно у ноћ у дворани, гдје су сви,  и то 1400 учесника пјевало у један глас и играло  највеће коло. Атмосфера је била усијана до јутарњих сати.

У понедјељак послије пола ноћи срећно смо допутовали назад у наше Засавје са пуно прелијепих успомена на нова пријатељства, неки на нове љубави, а неки на незаборавне доживљаје.

                                                            припремила: Славица Трипуновић

Српско културно друштво „Сава” Храстник на двадесетом Фестивалу за Треће животно доба у Љубљани

Наше друштво се и  ове године одазвало позиву за учешће на фестивалу. То је био 20. јубиларни Фестивал и највећи фестивал старијих у Европи. Фестивал је трајао три дана  од 29. септембра до  01. октобра 2021. у Цанкаревом дому.

У храму словенске културе било је весело, разиграно и распјевано . Преставило се је 1.200 учесника у културном програму.

С обзиром на ковидну ситуацију и на протесте који су се догађали по граду био је велики број гледалаца. Уз поштовање одлука НИЈЗ све се одвијало по плану организатора.

Чланови нашег Српског културног друштва „Сава” из Храстника су на отвореној сцени приказали дио српске културе.

Фолклорна група се преставила са играма из околине Београда.

Пјевачке групе са традиционалним српским пјесмама из Београдске Посавине и Косова. Кроз пјесму и игру смо достојанствено преставили српску културу у Словенији.

Добили смо нове идеје за цјеловито представљање друштва и српске заједнице, тако да ћемо се сљедеће године  преставити са још богатијим програмом.

Фестивал је показао да је важан мост међу генерацијама!

NVO GRE V ŠOLO – невладина организација иде у школу

У  Храстнику се одвија занимљив пројекат друштва СКД „Сава” за ученике Основне школе Храстник. Ученицима школе је представљено дјеловање друштва. У пројекту судјелује 120 ученика Основне школе Храстник. Наше менторке Снежана, Карми, Александра, Вела су ученицима пренијеле само дио знања и српске културе кроз пјесму и игру. На радионицама је кроз пјесму и игру приказан дио игара из Беле Крајине, Лесковца и игара из околине Београда.

Дјеца су врло брзо усвајала игре. Најзанимљивија игра је била „Игра коло у двадесет и два”.

Игра коло, игра коло у двадесет два

У том колу, у том колу лепи Јова игра

Бирај Јово, бирај Јово, кога теби драго

Само немој, само немој, кога немаш радо

Сад се види, сад се зна,  ко се коме допада

Сад се види, сад се зна ко се коме допада.

Покрети ногу, лаки кораци и дјечја пјесма је одзвањала школском двораном. Из дјечјих очију је сијала срећа и задовољство.

Пројект друштва се наставља са основним циљем – долазак младих у друштво. Пројект друштва се ради уз помоћ ЈСКД , Consulte , Регионалног центра НВО Засавске регије, ОШ Хероја Рајка Храстник и ментора друштва Сава.

Први Засавски дјечји сусрет

„Ајдʼ поведи весело наше коло шарено„

Српско културно друштво „Сава” Храстник у сарадњи са КУД „Засавје” из Трбовља је у суботу, 09. октобра 2021. организовало први Засавски дјечји сусрет.

Обојили смо игром, пјесмом и позориштем наше Засавје и најљепшим звуцима дјечијег смијеха. Слика заиста говори хиљаду ријечи, али никада не може да дочара емоцију сусрета дјеце и фолклора, која је испунила  радне просторе нашег друштва.

Мало музике, мало игре, мало глуме и много смијеха украсило је цијели Храстник, обојило цијелу суботу и загријало сва срца која су била присутна овом догађају.

Сусрет не би тако изгледао кад не би било нашег ментора за фолклор и пјевање Снежане Максимовић, Александре Ковановић и ментора за глуму Ведрана Марчете.

Хвала им што су се потрудили да овај дан буде једна лијепа успомена у дјетињству наших најмлађих чланова.

Ово повезивање смо почели са онима којима је највише повезивање потребно. И напријед ћемо сарађивати са пријатељским КУД „Засавје” из Трбовља, његовати и чувати  пријатељство.

СКД „Сава” Храстник у Постојни

Још један успјешан наступ нашег извођачког ансамбла заједно са женском пјевачком групом

Српско културно друштво „Сава” Храстник одазвало се на позив СПД „Никола Тесла” из Постојне. Учествовали смо на концерту „Поздрав јесени” у суботу, 16. октобра 2021, а у оквиру којег је организовано и представљање Новог Сада, као престонице европске културе.

Пресрећни смо били да идемо на гостовање и дружење. Са пуно љубави до наше традиције и културе кренули смо пут Постојне. На аутобусу смијех, весеље и пјесма.

На концерту се наша женска пјевачка група представила са три традиционалне пјесме: „Језеро вода је”, „Заспо ми је драги на зеленој трави”, „Нас три сестре запјевати знамо”.

Одзвањали су гласови наших чланица, орила се пјесма у Дому културе у Постојни и наравно награђене су громогласним аплаузом.

Наш извођачки фолклорни ансамбл се представио са кореографијом из Београдске Посавине. Чуло се преплитање ногу, опанака, звецкање дуката око врата, цика момака и дјевојака. Публику је подигло и непрестано су одушевљено аплаудирали. Одушевили смо публику пјесмом, игром и  енергијом.

На концерту су се представила и друга друштва: АКУД „Коло” из Копра, СПД „Никола Тесла” Постојна, као домаћин, Полазници школе српског језика из Постојне, МКД „Свети Кирил и Методиј” из Крања, Вокална група „Дива”, КД „Блоке” Постојна, СКД „Марибор” из Марибора, Пјевачки хор „Корона” из Умага и ХКД „Истра”.

Хвала нашим домаћинима на гостопримству, доброј организацији и одличном концерту. Одлично смо се представили, а то је уједно потврда за нас да смо на правом путу и вјетар у леђа да наставимо.

припремила: Славица Трипуновић

Српско културно друштво „Сава” Храстник организовало и извело 17. етно фестивал Храстник 2021

Спортска дворана Храстник била је 3. јула 2021. мјесто одржавања великог културног догађаја, 17. Етно фестивала Храстник 2021, догађаја значајног не само за СКД „Сава” Храстник, као организатора Фестивала, него и за општину Храстник и цијело Засавје.

С обзиром на тренутно стање везано за поштовање и спровођење мјера везаних за пандемију Ковид-19, овај Етно фестивал одржан је у другачијим условима него што је то уобичајено, пред мањим бројем гледалаца који су ипак и у оваквим приликама дошли да својим присуством увеличају овај догађај и дају подстрек свим учесницима Фестивала.

Етно фестивал је почео кореографијом „Игре из околине Београда” у извођењу Фолклорне групе СКД „Сава” Храстник, која је прва „испробала терен” и то веома успјешно, тако да се могло без икаквих препрека, треме или било чега другог, наставити са игром и пјесмом, а то је омогућавао и амбијент у дворани, лијепо припремљена сцена и техника.

У свом поздравном говору Снежана Максимовић, водитељ програма, поздравила је све присутне и пожељела добродошлицу на 17. Етно фестивалу Храстник 2021, којег већ низ година успјешно организује СКД „Сава” Храстник. Истакла је ”да реч „етно” говори о неколико музичких жанрова који упућују на изворну народну музику одређеног народа или поднебља. И вечерас смо у госте позвали наше пријатеље, који су се, иако у тешким временима, пре свега на културном подручју, ипак одазвали на наш позив”. Затим је позвала публику да великим аплаузом поздраве све учеснике у програму а то су: Српско друштво „Др Младен Стојановић” Велење, Међимурско културно умјетничко друштво „Иван Цар” Љубљана, Вокална група Културно умјетничко друштво „Талисман” Шкофја Лока, Културно друштво „Сеножешки тамбураши” Долско при Љубљани, Туристичко друштво „Долско” Дол при Љубљани, Пјевачка и Фолклорна група Српско културно друштво „Сава” Храстник.

Затим је водитељка Снежана Максимовић нагласила „да овај Фестивал не био био добро организован без спонзора, који су као и увек прискочили у помоћ и подржали Фестивал, а то су: Општина Храстник, Јавни фонд Републике Словеније за културне делатности, Стекларна Храстник – Храстник 1860, Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Кокос бар, Културно рекреациони центар Храстник, Мода Трбовље д.о.о, Сендвичарна д.о.о. За дивну сценографију се захваљујемо Ради Чамбер”.

У публици су били и посебни гости које је Снежана Максимовић поздравила, а то су: Блаж Ројко, координатор ЈСКД за општине Храстник и Трбовље, Марко Функл, начелник општине Храстник, Сонибој Кнежак, посланик Државног збора (парламента) Републике Словеније, представници општинске управе, представници јавних завода у општини Храстник, представници културних друштава, Душан Јовановић, секретар и представник Савеза српских друштава Словеније.

Затим је позвала Марка Функла, начелника општине Храстник, који је поздравио све присутне, а посебно учеснике у програму. Захвалио се СКД „Сава” Храстник на организацији још једног фестивала, који проширује цјелокупну културну дјелатност и разноликост општине Храстник, која веома радо подржава и помаже овакве догађаје.

Након уводних говора и поздрава кренула је игра и пјесма, а за то се прво побринула Пјевачка група СКД „Сава” Храстник која је извела сплет српских традиционалних пјесама.

Гости из Љубљане, чланови МКУД „Иван Цар” прво су се овдашњој публици представили са међимурским народним пјесмама, а мјешовита пјевачка група „Фијолице” отпјевала је пјесме „Међимурје как си лепо” и „Вода звира” те словеначку народну пјесму „На Горењскем је флетно”. Фолклораши из истог друштва, чланови Фолклорне групе, одиграли су сплет загорских плесова и пјесама „Зорја је Зорја”.

Руска култура и традиција богате су и традиционалним, народним пјесмама, као и умјетничким и савременим. Мали дио тога приказале су нам чланице, односно дует, из Руског културног друштва „Талисман” из Шкофје Локе које су изводећи сплет руских традиционалних и умјетничких пјесама одушевиле публику.

Опет смо ког игара, а фолклорна група из Српског друштва „Др Младен Стојановић” Велење одвела нас је у Левач и изводећи кореографију „Сплет игара из Левча„ приказала лијепе игре из овог краја и још љепше ношње.

Како и само инструментално извођење композиција и народних пјесама може бити лијепо и занимљиво показали су чланови Културног друштва „Сеножешки тамбураши” из Долског који су се публици представили извођењем тамбурашког сплета мелодија.

Тамбураши су и даље остали на позорници а придружили су им се фолклораши из Туристичког друштва „Долско” из Дола при Љубљани, који су уз пратњу тамбурашког оркестра одиграли Белокрањске игре.

Пружила се прилика да публика још једном чује вокални дует из КУД „Талисман”, а извођене су и овај пут руске традиционалне, народне и умјетничке пјесме.

За тренутак је водитељка направила паузу између пјевања да би најавила Пјевачку групу СКД „Сава” Храстник која је отпјевала још један сплет српских народних пјесама, а затим су фолклораши из истог друштва приказали кореографију „Игре из Лесковца”. Тиме је завршен играчки и пјевачки дио програма, а на крају ове вечери Цвијетин Нешковић, предсједник СКД „Сава” Храстник, Славица Трипуновић, члан друштва, и Александра Ковановић, члан друштва, подијелили су захвалнице и поклоне представницима свих друштава учесника у програму 17. Етно фестивала Храстник 2021.

Тако је протекао овај догађај, овај 17. Етно фестивал, који је требало да буде прошле, 2020. године, али је због пандемије Ковид-19 одгођен, и који је упркос свим недаћама организован и реализован веома успјешно, са сасвим довољним и квалитетним бројем учесника и свега приказанога, а вјерујемо да ће у правим условима и приликама бити још боље.

Текст и фото: Душан Јовановић

За  високи јубилеј, 25 година плодног и  успјешног рада Савеза српских друштава Словеније, честитке прије свега свим визионарима који су 1995. окупили  у најтежим условима, тада регистрована српска друштва под један кров. Иако је у почетним годинама сав рад био сконцентрисан на хуманитарне активности, јер других пројеката није ни било, нити су се могли изводити, јер смо крчили многе политичке, културне препреке, је то био почетак масовног настајања српских друштава у Републици Словенији.

Одмах по регистрацији нашега друштва, СКД Сава из Храстника, смо се укључили у рад ССДС. Доприносом у раду и сарадњи са друштвима покушали смо да уклонимо медијски мрак над српском заједницом, који у другом облику траје и до данас, сарађивали смо на разним округлим столовима о статусу српске заједнице у Словенији, из које ће касније проистећи Декларација о статусу, сви протести од бомбардовања СР Југославије и признања Косова, су били под окриљем ССДС. Била су тешка времена, али стварањем предуслова Савез и друштва су започела многе културне, хуманитарне, спортске манифестације, није се заборавила ни школа српског језика, излазе прве Српске новине „Мостови”.

Црква св. Арханђела Гаврила у Рашкој, побратимљеном мјесту са Храстником

Размјењивали смо идеје, преносили знања  како радити у локаним заједницама и успјели смо. Иако се број српских организација сваке године увећавао били смо свјесни да је заради различитих интереса реално било  очекивати да  у  ССДС неће бити сва друштва, али су најбоља и највећа  сигурно ту, друштва која окупљају највише чланова и која су најмасовнија, друштва са највише различитих пројеката. Савез српских друштава Словеније је до данас остао највећа организација, са јасном визијом очувања идентитета српске заједнице у Републици Словенији. ССДС остаје кровна организација, призната од многих релевантних институција, иако је  у посљедњим годинама  Савез изложен притисцима, уцјенама, омаловажавањима од ствараоца неких других савеза, који су себи одмах дали за право да представљају српску заједницу у Словенији и подјељују статус кровне организација Срба у Словенији, али архив и хиљаде пројеката Савеза и друштава се не може избрисати.

Галерија признања и захвалница стечених у протеклим деценијама рада:

Можда се у овом свечаном тренутку не треба превише обазирати на њих, али треба јасно казати да се наш пут наставља, јер резултат Савеза и друштава је само оно што се памти, да не пристајемо на омаловажавање. Савез и већина друштава има статус друштава у јавном интересу на подручју културе, јер је  мукотрпни  рад  препознало и Министарство културе Републике Словеније. Можда би то требало да препозна  још неко други,  јер  смо способни да се одупремо свим изазовима, што смо много пута и показали да се преко ноћи не може покушавати уништавати СДСС од политичних дилетаната и културних незналица. Томе треба додати и многа висока признања која су друштва добила у својим локалним заједницама, гдје су већина веома цијењена друштва од стране општинских управа.

У име свих чланова и пријатеља Српског културног друштва „Сава” Храстник искрене честитке за високи јубилеј.

Цвијетин Нешковић , председник СКД Сава