Српско културно друштво „Сава” Храстник и ове године наставља са приређивањем догађаја посвећеним српској поезији и музици. Тако је 30. октобра 2022. у дво­рани РЦР – Регионални центар за развој, (RCR – Regionalni center za razvoj) одржа­на лепа културна приредба посвећена срп­ској лирској народној поезији под називом „Литерарно музички мозаик”.

На почетку програма Снежана Максимовић, водитељка и учесница у програму, поздра­вила је присутне чланове друштва и госте, а међу њима и Златомира Бодирожу, председ­ника Савеза српских друштава Словеније.

Затим се захвалила свима који су омогућили реализацију овог пројекта, а то су Javni sklad RS za kulturne dejavnosti, који је финан­сијски подржао пројекат, Občina Hrastnik in RCR (Regionalni center za razvoj).

Говорећи о лирским народним песмама Снежана Максимовић је рекла:

„Народне песме настајале су у народу. Стварали су их појединци који су нама не­познати. Преносиле су се са генерације на генерацију, па се зато временом и мењале.“

Свако ко их је некоме казивао могао је да дода нешто своје. Вук Караџић их је беле­жио, па захваљујући њему многе од њих су остале сачуване до данас – записане у збир­кама али и запамћене од стране наших најс­таријих чланова породице.

Вук Караџић је лирске песме назвао „жен­ске песме” јер су их жене певале и казива­ле. У различитим приликама, у оквиру по­родице и значајних догађаја у животу људи. Наш народ је уз песму обављао послове на њиви, уз песму се успављивао, уз песму је прослављао празнике, песмом је покуша­вао да умилостиви природу око себе. Ове песме нам приказују време у којем су људи веровали у магијске појаве. То је свет пун вила, змајева, додола, коледа, свет у којем су човек и природа – једно.

• Лирске народне песме могу бити: 1. обред­не, 2. обичајне, 3. митолошке, 4. посленич­ке, 5. љубавне, 6. породичне, 7. шаљиве.

Обредне песме

У прошлости су људи веровали да све што се дешава у природи изазивају неке „више силе” и Богови. Због тога су људи смишља­ли песме које су певали изводећи разне об­реде како би се Бог умилостивио и подарио им, на пример, кишу како би њихови усеви опстали и дали добар род. Обредне песме су се певале и на велике празнике као што су Божић или Васкрс.

Обичајне песме

Важни догађаји у животу сваког човека су рођење детета, крштење, свадба и слично. Овакви догађаји су били увек пропраћени обичајним лирским песмама. Међу овим песмама постоји и једна подврста која је намењена исказивању жалости за блиском особом која више није жива. Те песме се зову тужбалице.

Митолошке песме

Пошто човек није умео да објасни многе појаве у природи као што данас објашња­ва наука, он је у песмама природне поја­ве упоређивао, тј. давао им особине људи. Месец и Сунце су најчешћи мотиви мито­лошких лирских песама.

Посленичке песме

Ово су песме које певају о раду. У давна времена људи су многе послове обављали заједно јер није било машина да им олакша рад. Тако су, на пример, када се жање жито, окупљали се и једни другима помагали. У овим песмама се често такмиче међусоб­но ко је јачи, спретнији и вреднији у раду.

Љубавне песме

Од када је постао свет, љубав између муш­караца и жена је инспирација за стварање најлепших уметничких креација. Зато међу лирским песмама има највише оних које пе­вају о љубави, лепоти девојке, изјавама љу­бави, растанцима од вољене особе. Љубав се у давним временима исказивала на друга­чије начине – често скривено и тајанствено.

Породичне песме

Породичне песме су проткане љубављу коју осећају чланови породице једни за друге – браћа према сестрама, родитељи према деци и обрнуто. Некада су породице биле много­члане и њени чланови су били више повеза­ни. У истој кући су живели муж и жена, де­вер, заова, јетрва, снаха и сл. Најемотивније су песме које говоре о љубави сестре пре­ма брату.

Шаљиве песме

Као што сам назив каже, ове песме су има­ле за циљ да насмеју и орасположе људе. Оне су кратке и лако се памте. Обзиром да су људи живели тешко, под туђинском влашћу, често су ове песме имале и неку скривену поруку која није могла да се из­рази директно”.

Водитељка програма представила је и учес­нике у програму, а то су: Сара Митровић, сопран, Марко Чушин, хармоника, Женска певачка група СКД „Сава” Храстник, Душан Јовановић, рецитатор и Снежана Максимовић рецитатор и водитељ.

Програм је био подељен у четири блока. У првом блоку прво је Снежана Максимовић рецитовала лирску народну песму „Жетву жела лепота девојка”, наставио је Душан Јовановић са рецитовањем пес­ме „Девојка род куша”, а затим је Снежана Максимовић отпевала познату српску пес­му југа Србије „Фала богу, фала једино­ме”. Душан Јовановић је одрецитовао пес­му „Љуба је преча него сестра и снаа” а Снежана Максимовић песму „Највећа је жалост за братом”. Наставило се са пе­вањем, Сара Митровић, сопран уз музич­ку пратњу Марка Чушина на хармоници, отпевала је песму „Ој, јесенске дуге ноћи”.

Други блок је почео са песмом „Сестра отровница” коју је рецитовала Снежана Максимовић, а Душан Јовановић одреци­товао песму „Драги па драги”, да би потом у првом музичком делу овог блока Женска пе­вачка група СКД „Сава” Храстник отпевала „Мајка мари косе плела”. Рецитаторски део настављен је песмом „Ко најправије дели”, коју је рецитовао Душан Јовановић, а онда и Снежана Максимовић песму „Девојка се сунцу противила”. Музички део овог бло­ка завршен је дивним извођењем и гласом Саре Митровић, која је уз одличну пратњу Марка Чушина, отпевала песму „Мируј, мируј срце моје”.

У трећем блоку прво је Снежана Максимовић одрецитовала песму „Санак снила цари­ца госпоја”, а Душан Јовановић песму „С драгим су најкраће ноћи”. У свом другом наступу Женска певачка група СКД „Сава” Храстник је отпевала песму „Тегнај ми оро бојано”. Рецитовањем Душана Јовановића приказана је песма „Најбољи лов”, као и „Три су цвета у гори цветала” у извођењу Снежане Максимовић. Познату песму „Стаде се цвијеће росом китити” на ве­ома леп начин извела је Сара Митровић, такође уз музичку пратњу Марка Чушина.

Рецитацијом песме „Расла јела”, у извођењу Снежане Максимовић започео је четвр­ти блок, а настављен рецитовањем песме „Смиљ Смиљана покрај воде брала”, коју је одрецитовао Душан Јовановић. Женска певачка група СКД „Сава” Храстник у свом трећем наступу отпевала је песму „Тргнала Румена”. На крају овог блока прво је Душан Јовановић одрецитовао песму „Момак и девојке”, а затим и Снежана Максимовић одрецитовала песму „Буди мајка свог Ивана сина”. Програм је завршен изврсном ин­терпретацијом Саре Митровић, која је уз музичку пратњу Марка Чушина отпевала лепу народну песму „Жубор вода жуборила”.

Публика је уживала у рецитацијама и пе­вању и бурно награђивала све учеснике у програму. На самом крају ове приредбе при­сутнима и учесницима у програму обратио се и Златомир Бодирожа, који је похвалио учеснике у програму и навео како је вео­ма значајно да чувамо своју српску народ­ну традицију и да не препустимо забораву.

Цвијетин Нешковић, председник СКД „Сава” Храстник се такође захвалио учес­ницима у програму, као и публици на посе­ти, а затим свим учесницима поделио зах­валнице у знак сећања на овај леп догађај.

Текст и фото: Душан Јовановић

Чланови наше фолклорне групе су са нестрпљењем чекали четвртак, 01. децембар 2022, дан поласка на Златибор. Аутобусом смо из Храстника кренули у 23 сата, цијели пут се орила пјесма и смијех, а могу вам рећи да се је и коло заиграло на сваком стајалишту. У тако добром расположењу нисмо ни примијетили километре које смо пропутовали. У петак, 2. децембра смо  већ у десет сати допутовали на Златибор  у хотел Central Inn, гдје смо били три дана настањени.

Наш наступ је био предвиђен у суботу, 03. децембра 2022. у 19 сати, тако да смо имали слободан петак и суботу за обилазак туристичких дестинација. Посјетили смо и возили се Златиборском „Gold” гондолом, која је пуштена у рад јануара 2021. године. Са својих импресивних девет километара трасе, преузела је титулу најдуже панорамске гондоле на свијету. Био је то незабораван доживљај и један сат уживања у прелијепим пејзажима Златибора. Огромно фотографија и „селфија” пропраћено смијехом настало је на тој вожњи. Најатрактивнија и најљепша вожња је била преко Рибничког језера.

Посјетили смо и најновију туристичку атракцију на Златибору мултимедијалну  фонтану која је отворена јуна ове године. Фонтана која се састоји из више сегмената. „Air flov” чине двије велике фонтане које, поред тога што имају декоративну функцију такође пречишћавају воду, и то тако што се вода мијеша са ваздухом. Посебан сегмент су два „џета“, (сударају се млазнице), са именима Тара и Златибор, предивно мјесто гдје се вода игра и плеше – рај за очи.

Посјетили смо и тематски парк „El Paso City”. Добио је назив по истоименом граду у Сједињеним Америчким Државама. Ријека која протиче овим комплексом дијели га на двије цјелине, на амерички и српски дио, тако да је веома лијепо било видјети „El Paso City” мјесто сусрета двију култура. С једне стране ријеке налази се каубојски град и индијанско село, на другој обали смјештен српски дио са црквом и симпатичним златиборским засеоком. Спавања није било, журирало се до јутарњих сати.

На фестивалу је учестовало 56 културно-умјетничких друштава из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Словеније и Аустрије. Фолклорни спектакл је трајао пуних осам сати.

Наше друштво је други пут наступало на сцени Културног центра  Златибор. На овом 11. фестивалу је показано право умеће у кореографији, игри, али и надахнуће и пријатељство које нас сваке године вуче да учестујемо поново.

Дуго се играло на сцени, а онда и након фестивала до касно у ноћ у дворани, гдје су сви,  и то 1400 учесника пјевало у један глас и играло  највеће коло. Атмосфера је била усијана до јутарњих сати.

У понедјељак послије пола ноћи срећно смо допутовали назад у наше Засавје са пуно прелијепих успомена на нова пријатељства, неки на нове љубави, а неки на незаборавне доживљаје.

                                                            припремила: Славица Трипуновић

И за овај 18. етно фестивал Храстник 2021 Спортска дворана Храстник била је мјесто одржавања велико догађаја за СКД „Сава” Храстник и за цијелу општину Храстник и Засавје. А све се збило у недјељу, 4. јула 2021, када су друштва из Велења, Трбовља, Постојне, Цеља и Крања већ у поподневним сатима била у Храстнику да би својим учешћем у програму увеличали овај Фестивал

Узимајући у обзир ситуацију везану за Ковид-19 пандемију, све се одвијало у другачијим околностима и приликама, организатор, учесници у програму и посјетиоци поштовали су мјере у вези пандемије, али је и поред тога приличан број љубитеља народне игре и пјесме присуствовао овој лијепој приредби, која је на неки начин постала и симбол Храстника.

На самом почетку овог 18. Етно фестивала на позорницу је ступила пјевачка група Српског културног друштва „Сава” Храстник која је уз пратњу хармоникаша Марка Чушина извела сплет српских традиционалних пјесама.

Водитељ програма Снежана Максимовић у поздравном говору поздравила је посјетиоце и учеснике у програму, чланове свих друштава и рекла неколико ријечи о самом Фестивалу и значају игре, пјесме и музике које је сведено под једну заједничку ријеч „етно”, а ради се о веома широком спектру различитих жанрова неке области и поднебља. Након поздрава позвала је све присутне да бурним аплаузом поздраве сва друштва, односно све учеснике у програму а то су на овом Фестивалу били: Српско друштво „Др Младен Стојановић” Велење, Фолклорна група „Свобода” Трбовље, Српско културно хуманитарно друштво „Десанка Максимовић” Цеље, Плесна група „Shekaya”, Српско просвјетно друштво „Никола Тесла” Постојна, Македонско културно друштво „Свети Кирил и Методиј” Крањ и домаћин СКД „Сава” Храстник.

Снежана Максимовић је споменула и оне без којих је тешко организовати овакве догађаје, и који се увијек нађу при руци и подржавају и помажу културне дјелатности, а то су: Општина Храстник, Јавни фонд Републике Словеније за културне дјелатности, Стекларна Храстник – Храстник 1860, Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Кокос бар, Културно рекреациони центар Храстник, Мода Трбовље д.о.о, Сендвичарна д.о.о., и свима се у име организатора захвалила на пруженој подршци и помоћи а за дивну сценографију захвалила се Ради Чамбер.

Снежана Максимовић поздравила и посебне госте, а то су: Блаж Ројко, координатор ЈСКД за општине Храстник и Трбовље, Сонибој Кнежак, посланик у Државном збору (парламенту) Републике Словеније, Владимир Кокановић, предсједник Савеза Срба Словеније, Душан Јовановић, секретар Савеза српских друштава Словеније, представници општинске управе, представници јавних завода у општини Храстник и представници културних друштава.

Послије уводних говора и поздрава дошло је вријеме за игру и пјесму. Пред почетак сваке кореографије водитељка је позвала по једног представника фолклорне групе да каже неколико ријечи о самој кореографији, играма, пјевању и ношњи. Да се покажу шта могу и како могу прво се пружила прилика фолклорашима из Постојне, члановима Српског просвјетног друштва „Никола Тесла” који су уз пјесме у колу одиграли игре са Озрена.

Из сусједног Трбовља стигла је Фолклорна група „Свобода” која је извела „Белокрањске игре” уз пратњу свог народног оркестра, и у кореографији приказали дио традиционалног обичаја из овог краја Словеније, односно из Беле Крајине.

На Етно фестивалу не иде без добре и јаке пјесме, у то се могла увјерити публика слушајући како чланови Пјевачке групе Српског културно хуманитарног друштва „Десанка Максимовић” из Цеља пјевају традиционалну и познату „Ојкачу”. Из Цеља је дошла још једна група, и то Плесна група „Shekaya” која је у првом наступу извела један дио оријенталних плесова, а њихова игра и костими били су веома интересантни за публику.

Опет пјесма, и опет Пјевачка група СКД „Сава” Храстник са сплетом српских народних пјесама, а одмах након њих и чланови Српског друштва „Др Младен Стојановић” из Велења који су се прво представили пјесмом у извођењу женске пјевачке група, а затим су фолклораши одиграли „Игре из Левча”.

Пјесмом, и то оном „Крајишком” наставило се и у овом дијелу програма, а пјевачи из Цеља, чланови СКХД „Десанка Максимовић” и овај пут су показали своје гласове и своје умијеће.

Плесна група „Shekaya” извела је још једну кореографију оријенталних плесова, а фолклораши Македонског културног друштва „Свети Кирил и Методиј” из Крања приказали су и одиграли, уз пратњу свог народног оркестра, кореографију „Венчек ората копата” која уз игру и пјесму показује и дио народних обичаја.

И пред крај програма кренула је пјесма „Београдски мали пијац” у извођењу пјевачке групе СКД „Сава” Храстник, да би потом фолклораши одиграли игре из околине Београда, тако је завршен програмски дио Фестивала, односно наступи пјевачких и фолклорних група, а затим су Цвијетин Нешковић, предсједник СКД „Сава” Храстник, Славица Трипуновић, члан друштва, и Кармен Вртачник Вукајловић, члан друштва, уз најаву Снежане Максимовић, подијелили захвалнице и поклоне представницима свих друштава учесника у програму 18. Етно фестивала Храстник 2021.

Тако прође и овај 18. Етно фестивал, који је и поред свих невоља и труда изведен на прави начин, тако да могу бити задовољни и организатор, и публика и учесници у програму, а биће дана да буде још и боље и љепше.

Текст и фото: Душан Јовановић

Чланови наше фолклорне групе су са одушевљењем дочекали „Teden ljubiteljske kulture” (Недељу аматерске културе), који се одржао 30. маја 2021. у Храстнику.

Зажељели смо се дружења, игре и пјесме. Тренинг је требало да се одржи на отвореном са публиком, а у случају слабог времена у спортској дворани. Нисмо имали среће, киша је падала, и ипак је тренинг одржан у затвореном простору. Ми смо били пресрећни да коначно почнемо, послије дужег времена, са тренингом. Сви смо се окупили двадесет минута раније и имали смо толико тема за разговор, али разговоре је прекинула музика за игру наше кореографије.

Осјетио се је један полет, као да смо раширили крила да полетимо, као да смо жељели  да скинемо сав терет који смо носили и носимо због пандемије корона вируса. Заиграле су ноге наших фолклораша,  заиграла су наша срца, запјевале су чланице наше пјевачке групе. Осјетила се срећа из сваког покрета из сваког звука, из сваког осмијеха. Одиграли смо наше старе кореографије и највише тренирали нову кореографију коју ћемо да одиграмо 19. јуна 2021. у Чрнучу у Љубљани, и уједно смо се спремали за наш 17. етно фестивал који ће се одржати у суботу, 03. јула 2021.

Послије два сата доброг и квалитетно одрађеног тренинга отишли смо у просторе друштва.

Један мали дио тренинга (пробе) пун утисака вам преносимо путем приложених фотографија.

                                             Славица Трипуновић