У организацији савеза српских друштава Словеније одржан Први фестивал ветеранских фолклорних група Савеза српских друштава Словеније

Овај догађај десио се 13. априла 2024. у Дому мјештана Примсково у Крању пред више од двије стотине посјетилаца и са преко сто и седамдесет извођача који су публици представили игре из различитих српских крајева. Иако ветерани и рекреативни играчи, ипак су показали велику спремност и квалитет у својим наступима.

На почетку програма водитељка Тања Панић Бибић поздравила је све присутне као и Стојана Миловића, потпредсједника Савеза српских друштава Словеније и Крстана Шућура, члана Савјета Владе Републике Словеније за питања народних заједница припадника народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији, Лидију Радовановић, предсједницу Савеза Срба у Италији, као и све извођаче у програму, истакавши да је ово први фестивал овакве врсте у српским друштвима у Словенији, а затим је најавила и прве извођаче.

Част да својим наступом отворе Први фестивал ветеранских фолклорних група ССДС припала је члановима ветеранске фолклорне групе из Културно просвјетно спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице који су се публици представили сплетом игара из Беле Крајине. Аутор кореографије је Марко Чушин, музичког аранжмана Жанијел Шубља а умјетнички руководилац је Адријана Шучур.

Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава”  из Крања за овај фестивал припремило је кореографију под називом Игре из Пчињског краја”. Аутор кореографије је Данијел Вучићевић, а умјетнички руководилац групе је Алеш Оштир.

Кореографија је богата мелосом и игривим покретима значајним за подручје јужне Србије, односно пограничним дијелом са Северном Македонијом, прошараним подручјем селима долине реке Пчиње и околином Пчињског манастира. Сам крајолик и топло подручје говори и о топлини игара, пјевањем, брзим окретима, насмијаних и радосних лица као и шареним ношњама. Те се примјећују прије свега код женских ношњи, а код мушких су упечатљиви широко црвени појасеви и чарапе до колена, везене у горњем дијелу. На главама жене носе беле мараме а мушкарци црне шубаре. Игра се заснива на темпу који се убрзава из игре у игру женским и мушким дијеловима плеса.

Из Љубљане су дошли чланови ветеранске фолклорне групе Српског културно умјетничког друштва „Видовдан” који су одиграли кореографију „Игре из Лесковца” у којој је приказан  сплет народних игара и пјесама из Лесковца, као што су Бела Рада, Власинка, Лесковачка четворка, Чачак коло, Бугарка. Аутор кореографије је Душан Кнежевић, који је уједно и умјетнички руководилац група, а музички аранжман урадио Михајло Милићевић.

Кореографију која носи назив „Градске игре из Беле Паланке” представили су фолклораши ветеранске фолклорне групе Српског културног друштва „Ново Место” из Новог Места. Аутор кореографије је Дејан Лилић, аутор музичког аранжмана Андрија Ђорђевић а умјетнички руководилац групе је Нада Цукут.

Бела Паланка се налази у подножју Суве и Старе Планине кроз коју вијековима пролази магистрала између Европе и Блиског истока. Под утицајем двије културе од којих је превладала култура са истока су се на основу традиционалних плесова појављивале градске игре и пјесме, које су по стилу и техници играња мирније, лакше, прилагођене затвореном простору и везане за градски начин облачења и хода. Кореографију састављају следећа кола: – Моја мајка килим ткаје, – Звонце, – Чурула, -Стара планина.

Од Беле Паланке отишло се игром и пјесмом на запад Србије, тачније у ужички крај, а за то су се побринули чланови ветеранске фолклорне групе Српског културног друштва „Петар Кочић” из Крања, који су се представили кореографијом под називом „Недељом ми долазио Миле” – Игре и пјесме из ужичког краја. Аутор кореографије Снежана Максимовић, аутор музичког аранжмана Борислав Дамјанић, а умјетнички руководилац је такође Снежана Максимовић.

Ова кореографија, односно сплет игара започиње пјесмом „Недељом ми долазио Миле”.  Миле дјевојку убиједи да пође за њега, затим се скупи цијела дружина која заједно са њима кроз игре „Шетња”, „Ужичка чарлама”, „Седма небеска”, па све до „Љубовог кола” заигра у колу.

На овом фестивалу учествовали су и гости из иностранства, тачније из Италије, односно Трста, а то су фолклораши ветеранске фолклорне групе Српског културно умјетничког друштва „Pontes-Мостови” који су се публици у Крању представили кореографијом „Игре из Лесковца” Аутор кореографије је Јелена Маринковић, а аутор музичког аранжмана Александар Гавриловић. Умјетнички руководилац је Биљана Клепић, а  вође групе Лазар Рајковић и Филип Илић.

Кореографија има мушко надигравање као увод онда, уз разних слика и корака, заједничко играње. На крај солистички дио, гдје се укључују и остали играчи.

Српско културно друштво „Марибор” из Марибора на Фестивал је дошло такође као гост, а стигли су са својом ветеранском фолклорном групом која је приказала кореографију са неколико сценских елемената, а назив кореографије је „Ја испросих миље моје” – Игре из Бруса. Аутор кореографије: Ања Периз, која је је умјетнички руководилац групе, а аутор музичког аранжмана Душан Ђукић.

Кореографија представља подручје града Бруса и околине. За то подручје су карактеристичне веселе и динамичне игре, које се одражавају кроз бржи темпо и брзе плесне кораке. Кореографију започињу мушкарци који се окупљају на сеоском вашару. Тамо се упознају момак и дјевојка који се допадају једно другом. Родитељи желе да им забране дружење. Кореографија се затим наставља плесом „Дунда коло”, коју плешу само жене. Кроз све остале игре: Кукуњеш, Радикалка, Пријино коло, Чачак и Жикино коло, група се разиграва и приказује све народне игре које су биле популарне на том подручју.

Од Бруса игром и пјесмом отишло се на југ, тачније на Косово, а за то су заслужни чланови ветеранске фолклорне групе Културног друштва „Брдо” из Крања, који су, може се рећи, на домаћем терену извели „Српске игре са Косова”. Аутор кореографије: Алеш Оштир, који је и умјетнички руководилац групе.

Приказ српских игара са територије Косова, околина Гњилане. Сценски приказ женске пјесме „Хајде Стамено” и игара као што су Пембе, Дели агуш, Момче седи на брега, Серез, Власинка и Шиловачки чачак.

И за крај програма остала је кореографија која носи назив „Игре из лесковца”, коју су приказали чланови ветеранско-рекреативне групе Културно умјетничког друштва „Младост” из Љубљане. Аутор кореографије и умјетнички руководилац групе је Бојан Антонић, а аутор музичког аранжмана Вања Диздаревић.

Ветеранска фолклорна група КУД „Младост” основана је априла 2023. и заједно раде годину дана. Њихов мото је „уживај док си млад”. У кореографији „Игре из Лесковца” одиграли су кола: Бела Рада, Четворка, Власинка, Крупан и ситан Чачак и Бугарка.

На самом крају Првог фестивала ветеранских фолклорних група Стојан Миловић је уз помоћ Сњежанe Бранисављевић и Тање Панић Бибић подијелио захвалнице за учешће свим учесницима у програму, захвалио се публици на посјети и великој подршци свим извођачима, а учесницима у програму честитао на веома успјешним наступима.

Овај Фестивал, односно наступе свих фолклорних група оцјењивао је стручни жири у саставу: Снежана Максимовић, Жељко Крсмановић и Милан Гламочанин, а након завршетка програма одржали су разговор са свим умјетничким руководиоцима.

Дружење је настављено у истом простору уз живу музику Раше Легеновића, у веома веселој и пријатној атмосфери.