Културно друштво „Брдо” Крањ организовало и веома успјешно извело пети међународни фолклорни фестивал ветерана „Коло се вије“

Дворана културног дома у Мјесној заједници Стражишче у Крању била је 15. априла 2022. мјесто одржавања петог међународног фолклорног фестивала ветерана под називом „Коло се вије“. Поред бројне публике, шареноликог састава извођачких група и њихових пратиоца, представника других културних организација, предсједника Савеза српских друштвава Словеније Златомира Бодироже, су фестивалу присуствовали представници града Крања, градоначелник Матјаж Раковец и његов замјеник Јанез Черне. Суживотом српске и локалне заједнице у Крању је остварен братски и међусобно уважавајући однос, зато су представници организатора КД Брдо били јако задовоњни посјетом челника града.

Велика пауза, више од двије године, оставила је трага у свим друштвеним дјелатностима, па тако и у културној дјелатности српских друштава у Словенији, нарочито у фолклорним секцијама гдје је дуго времена био онемогућен било какав, често ни редовне пробе нису се могле изводити, а камо ли фолклорне приредбе са више учесника. Сви су остали жељни разноразних догађаја и приредби, ускраћени за задовољства које пружају не само културни догађаји сами по себи, него је ускраћено и дружење, а човјек је друштвено биће, није изоловани појединац који живи сам за себе. Зато је и овај догађај веома битан, како због броја друштава која су се одазвала позиву организатора, Културног друштва „Брдо” Крањ, него и по одзиву публике која је била присутна на овој приредби и на прави начин бодрила све учеснике у програму.

Фолклораши, учесници у програму, окупили су се у Стражишчу већ у касним поподневним сатима, да би се припремили, одржали техничке пробе и били спремни за наступе. И публика је пристизала и почела да пуни дворану, жељна игре и пјесме, која је од давнина културно богатство сваког народа, а код српског народа пјесма прати сваког човјека од рођења до смрти, без пјесме и игре не може се замислити ни једно прослављање било ког важнијег датума и догађаја.

Вријеме је било да крене овогодишњи Фестивал, да нестрпљиви фолклораши изађу на бину и заиграју, да се представе публици, која је такође била спремна да прати наступе свих фолклорних група. Све је било спремно, публика, учесници и Миодраг Кондић, водитељ програма који је у свом првом обраћању публици навео: „Драга публико, уважени посјетиоци, пријатељи Културног друштва „Брдо”, драго ми је да, послије извјесног затишја на подручју друштвених и културних догађаја, имам прилику најавити Пети међународни фолклорни фестивал ветерана „Коло се вије”. Као занимљивост вам преносим чињеницу да се на данашњи дан, 15. априла, обиљежава Међународни дан умјетности, којем на својеврсан начин доприноси и наша данашња фолклорна активност, недјељиви дио културе и умјетности једног народа. Поздрав друштвима учесницима и играчима који ће наступати, као и осталим представницима културних организација, представницима Савеза српских друштава Словеније, представницима града Крања”.

Након поздравног говора услиједила је најава прве тачке програма за коју је Миодраг Кондић рекао: „Сами помен и изговор ријечи Косово код нашег народа буди емоције. Игре са Косова су кореографија нашег, КД „Брдо”, фолклорног вође ветеранског ансамбла и аутора Алеша Оштира. Препуштам бину ветеранима КД „Брдо” у ишчекивању косовског призвука”. Фолклораши, ветерани, Културног друштва „Брдо”, потпомогнути са нешто млађих снага, онима који су до јуче били у извођачким ансамблима, добро су се припремили за ову прилику, као уосталом и сви други ансамбли који су били учесници ове приредбе. У околностима које су иза нас често се морало радити и убрзаним ритмом, а треба имати на уму да су велика већина „ветерана” рекреативци, они који нису били чланови извођачких ансамбала, и да се и не може од њих очекивати да буду на вишем нивоу него што је то могуће, узимајући у обзир све чињенице. Ипак, одмах да се каже, све групе су показале велику вољу, умијеће и жељу да се представе на најбољи начин. Мора се цијенити њихов рад, сати и сати проведени на пробама, много проливеног зноја, па чак и одрицања од неких личних послова и задовољстава.

У другој тачки програма наступила је ветеранска фолклорна група Српског културно просветног друштва „Свети Сава” из Крања о којој је водитељ рекао слиједеће: „Српско културно просветно друштво „Свети Сава” је најстарије српско друштво у Словенији. Њихов рад започиње 1990. године, што значи да су јубилејну тридесетогодишњицу већ прославили – на жалост због свеукупне ситуације у нешто скромнијем облику. Управо зато су јако радосни што напокон могу изаћи на позорницу и представити игре из Владичиног Хана аутора Данијела Вучићевића. Умјетнички вођа групе је Алеш Оштир”.

Трећа тачка програма била је намијењена Фолклорној групи „Сава” из Крања. У најави њихових игара Миодраг Кондић је рекао: „Прије него што најавим наше пријатеље и њихову припремљену тачку, дозволите да напоменем да Фолклорна група „Сава” наступа преко седамдесет година. Њени почеци сежу у давну 1949. годину када су се, као млади радници фабрике „Сава”, удружили у фолклорну групу. У склопу Културног друштва „Сава” Крањ ради и женска пјевачка група „Девче”, а битно је рећи и то да су чланови CIOFF – међународне фолклорне организације. Данас ће нам приредити „Штајерске игре” аутора и вође групе Томажа Гантара“. Фолклораши „Саве” одиграли су „Штајерске игре” и добили заслужен аплауз публике.

Наставило се, након пјесме, са играма. У петој тачки програма представила се фолклорна група Српског културног друштва „Сава” Храстник, а Миодраг Кондиће је најављујући њихово извођење навео: „Наши пријатељи из Српског културног друштва „Сава” из Храстника под тим именом раде већ двадесет и пет година, трудећи се да на подручју Словеније очувају наша српска обиљежја, а  уједно чинећи спону између српског и словеначког народа њиховог краја. Носиоци су Бронзаног признања Општине Храстник за допринос на друштвеном подручју. Поносе се својом традиционалном манифестацијом Етно фестивал Храстник. Њихови ветерани нам доносе пјесме и игре из Београдске Посавине. Аутор кореографије је Милан Радовановић, а музику је приредио Дарко Ћитић. Групу предводи Зоран Јауз“. Кренула је прво пјесма „Београдски мали пијац” а онда и игра.

Из Београдске Посавине пјесмом и игром отишло се до Сјеверне Македоније, а за то су се побринули ветерани, чланови фолклорне групе, Македонског културног друштва „Свети Кирил и Методија” из Крања за које је у најави истакнуто: „Данашњи фестивал одиста одише разноликошћу. Да је тако доприноси и Македонско културно друштво „Свети Кирил и Методија“. Њихова група ће приказати веселе обичаје и шале које се изводе поводом Ђурђревданске светковине, симболичне побједе зиме и прољећним буђењем природе. Кореографија „Венчек Гјурговден” аутора Миладина Младенова ће са свим својим украсима и поскочним музичким инструментима красити бину нашег вечерашњег фестивала. Добредојде пријатели!”

У седмој тачци програма прилику да покаже резултате својих напорних припрема добило је Српско културно друштво „Петар Кочић, још једно друштво из Крања, и њихова ветеранска фолклорна група. За њих је у најави њихове кореографије речено: „Српско културно друштво „Петар Кочић” из Крања своје активности биљежи петнаест активних година. Поред драмског и литерарног доприноса нашој култури не изостаје ни пјесма и игра као фолклорни културни печат. Радује их сарадња са другим друштвима. Како је ужички крај такође познат по динамичној и препознатљивој игри, они ће нам приказати Игре и пјесме из Ужица. Аутор кореографије и умјетнички вођа ансамбла је Снежана Максимовић”.

Прије последње тачке програма, водитељ Миодраг Кондић је, у своје друштво, на позорницу позвао Митра Вујиновића, предсједника Културног друштва „Брдо” Крањ. У свом обраћању публици Митар Вујиновић је поздравио све присутне, као и госте на концерту међу којима су били Матјаж Раковец, градоначелник Крања као и његов замјеник Јанез Черне. Митар Вујиновић се у свом говору захвалио свим учесницима у програму, затим Градској општини Крањ на подршци у дјеловању друштва, као и донаторима и свима онима који на било који начин помажу рад и напоре друштва на очувању и јачању српског народног идентитета. Затим је позвао Јанеза Чернета, замјеника градоначелник Крања да се обрати публици. Јанез Черне је честитао свим учесницима у овом лијепом догађају и пожелио много успјеха у будућем раду. Након њега честитку на организацији овог догађаја као и свим учесницима у програму изрекао је и Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеније.

И тако, дошло се до задње тачке овог програма, ове лијепе вечери у којој су сви уживали, како публика тако и сами учесници. Ова тачка најављена је сљедећим ријечима: „Последња тачка данашњег програма су „Игре из Црне Траве”. Умјетнички вођа ветеранске фолклорне групе КД „Брдо” је Алеш Оштир, а аутор ове кореографије је Дејан Бодирожа, уз музичко аранжирање Вање Диздаревић. Један од драгуља културне баштине Црне Траве је свакако народна игра овог краја. О томе како се у Црној Трави  народ весели и како се игра, писао је часопис „Политика”  још 1927. године овако: „После ручка у основној школи почело је народно весеље. Али ни то весеље није као у осталим крајевима. Нема ту ништа усиљено, ништа одређено програмом и у напред прописано. Црна Трава се веселила са свим својим сокацима, са свим кафанама и дебелим ладовима гранатих букви. Грмеле су музике и војне и циганске, окретало се коло у бескрај док девојке и младићи не изгубе дах.“ Погледајмо описани дух града кроз фолклорни приказ наших ветерана.”

Галерија: фоторепортажа аутора Душана Јовановића:

И тако, мало по мало, кроз игру и пјесму дошло се до краја овог програма са којим могу бити задовољни сви који су имали прилику да дођу и да виде разнолике игре из неколико крајева, а задовољни су и играчи, фолклораши-ветерани, који су најзад добили прилику да се представе публици, а то су учинили на најбољи начин.

Програм је завршен, али не и дружење уз музику уживо, уз оркестар „Трећа смјена”, када су и публика и учесници у програму добили прилику да заиграју и да се друже до касно у ноћ.

Све у свему један лијеп и занимљив догађај, а прије свега подстицај свима онима који се баве фолклором, да наставе са својим радом и организовањем оваквих, као и других, културних приредаба.

Текст и фото: Душан Јовановић

У недељу 05.12.2021. смо се вратили са једног од многобројних излета и скупова на које смо позвани као ветеранска група Видовданаца. Сходно томе потрудићемо се да вам укратко пренесемо наше одушевљење приликом гостовања на Златибор и 10. традиционалном међународном фестивалу ветерана под назовиом “Златибором цура шеће…“.

Десет година Удружење за неговање народне традиције “Златибор“ – Чајетина, први викенд у децембру организује скуп ветерана који ради фолклора, забаве и дружења преплаве Златибор из цијелог свијета. Склапају се нова пријатељства и одржава се традиција српске игре и културе. При поласку на свако дружење много је битно да се наоружамо добрим расположењем и вољом за дружењем, забавом, желуцем за добру и обилну  храну као и одморним ногама. Златибор има своје чари које за три дана, колико траје фестивал, није могуће обићи и погледати, но уз добру вољу и одморне ноге 60% видиш, а тих 60% што видиш, 100% уживаш.

Златибор је познат по много чему. Једна од препознатљивих ствари јесте пијаца на којој можеш да уживаш очима а богами и желуцем. Одјевни предмети од вуне, добро суво месо, кајмак, па и ракије свих врста (нама Видовданцима највише се допала дуњевача) само су неке од ствари које се на пијаци могу наћи. Тренутно на Златибору најпознатија је “Голд гондола“ која је уједно и највећа у свијету – 9 км најмодерније трасе Златиборске гондоле повезује центар Златибора са ски центром Торник, а све то преко Рибничког језера на којем се налази међустаница. Гондола тренутно има капацитет од 600 путника по сату у 54 засебне кабине са по 10 мјеста, док је максималан капацитет гондоле чак 90 кабина и 1000 путника по сату. Вожња гондолом пружа 25 минута вожње са невјероватним погледом на живописне пејзаже Златибора.

Ветерани СКУД–а Видовдан могли бисмо писати километарске чланке о 3 незаборавна дана проведена на Златибору. Једноставније је да вас позовемо да нам се придружите у игри и пјесми, путовањима и дружењима и да доживите оно што ми ветерани – Видовданци не можемо да вам пренесемо на папир, нити да дочарамо везано за ова 3 незаборавна дана.

Искористићемо прилику да се захвалимо организаторима: Удружењу за неговање народне традиције “Златибор“ – Чајетина, као и сјајним другарима госпођи Весни Никитовић и господину Луки Весовићу на сјајној организацији, гостопримству, вечерњој забави, као и  сјајном дружењу кроз игру и представљање српске културе. Велики домаћини који из године у годину показују и доказују зашто се ми сваке године одазовемо позиву. Захваљујемо се и господину Ранку Шмитрану и фирми Шмитранс д.о.о. на несебичној помоћи везаној за пријевоз и удобност наше вожње до одређених циљева.

Толико за сада од Ветерана СКУД–а Видовдан, читамо се на неком другом путовању.

Припремила: Данијела Ђуза Тешановић