Српско културно друштво „Сава” Храстник организовало 21. Етно фестивал Храстник 2024

Овај, за друштво најважнији и највећи догађај био је 15. јуна 2024. у Спортској дворани Храстник, пред око четири стотине посетилаца који су имали прилике видети и чути игре и песме из разних крајева, од Словеније до Северне Македоније.

На самом почетку Фестивала Женска певачка група СКД „Сава” Храстник отпевала је песму „Шетнала се Кузум Стана”, а потом је дечја фолклорна група из истог друштва одиграла игре из централне Србије.

Водитељка програма Снежана Максимовић у свом поздравном говору навела је: „Поштовани гледаоци, драги посетиоци, цењени гости и пријатељи, добро вече. Дани тако брзо пролазе и већ је прошла година од када смо се срели ту на истом месту, на Етно фестивалу којег организује Српско културно друштво „Сава” из Храстника. Нисмо одмарали за све ово време, већ смо вредно радили да би се вечерас представили у најбољем светлу. Наш највећи успех су свакако наши најмлађи, који су и отворили вечерашњи фестивал.

Поштовани посетиоци, драги гости, цењени љубитељи фолклорне уметности, са великим нестрпљењем ишчекивали смо наш Етно фестивал. Марљиво смо радили током целе сезоне, а наш завршни Фестивал свакако је круна нашег годишњег рада.

Са нама су вечерас и многобројни учесници у програму и пријатељи нашег друштва:

СД „Др Младен Стојановић” Велење, КУД „Севдах” Љубљана, ФС „Свобода” Трбовље, Међимурско културно друштво „Иван Цар” Љубљана, СКД „Марибор” Марибор, СПД „Никола Тесла” Постојна, СКД „Петар Кочић” Крањ, КУД „Leyli” Тржич, МКД „Свети Ћирило и Методије” Крањ”.

Затим је поздравила и госте овогодишњег Етно фестивала, а то су били: Катјуша Лазник, заменица градоначелника општине Храстник, Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава Словеније, јереј Горан Шљивић, парох цељски, представници Савеза српских друштава Словеније и представници Савеза Срба Словеније, донатори и спонзори, учесници 21. Етно фестивала, посетиоци.

У наставку свог поздравног говора Снежана Максимовић навела све оне који су подржали 21. Етно фестивал, а то су: Општина Храстник, Јавни фонд Републике Словеније за културне делатности (ЈСКД), Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Општина Загорје, Пекара „Бане” Зрече, Кораћ Нурадин, с. п., Логистика, д. о. о. Цеље, Restavracija S, Чамбер Рада – Фризерство „Стил” Трбовље, Шивиљство „Маја” – Гордана Кокић, с. п., „Мода”, д. о. о. Трбовље, Тадеја Пипан, с. п. Трбовље, Цвећара „Марјетка” Римске Топлице, „Јагода” Храстник, Културно рекреациони центар (KRC) Храстник, Основна школа Храстник, бројни дуги чланови и пријатељи друштва.

Истакла је да је Етно фестивал део програма „Парада учења” Zasavske ljudske universe (Засавског народног универзитета) и део приредбе „Teden ljubiteljske kulture JSKD” (Недеља аматерске културе).

Након поздрава, представљања учесника, гостију и донатора, прешло се на сам програм Етно фестивала, односно на песму и игру. Пре наступа сваке појединачне групе водитељка програма Снежана Максимовић рекла је неколико речи о самом друштву и најавила кореографију која ће бити изведена.

У овом делу Етно фестивала први су на сцену изишли чланови ветеранске фолклорне групе Српског просветног друштва „Никола Тесла” из Постојне које је Снежана Максимовић најавила следећим речима: „Из Постојне нам стиже СПД „Никола Тесла”. Њихов циљ је српску културу представљати широкој јавности, наравно уз поштовање словеначког народа и простора у којем живе и раде. Основна делатност друштва је фолклор кроз очување богате културне баштине коју врло успешно преносе на млађе генерације. У друштву делују многобројне секције а са вама је вечерас фолклорна која нам је одабрала „Игре из Шумадије”.

Друго друштво које је учествовало на овом Етно фестивалу је Међимурско културно уметничко друштво „Иван Цар” из Љубљане за које је речено у најави: „За фолклорну групу Међимурског културног друштва „Иван Цар” је  ове године веома леп јубилеј и то десет година деловања друштва. У тих десет година тако су били веома чврст мост између два народа, хрватским и словеначким. Своју хрватску, међимурску културу представљали су у Француској, Италији, Грчкој, Мађарској, вечерас су овде са нама. Прво се представила певачка група „Фијолице”, затим и фолклорна група са сплетом под именом „Лепе ти је Загорје зелене”.

У најави мушке певачке групе Српског културног друштва „Сава” Храстник речено је: „Како наше старе песме на глас и на бас све више тону у заборав, а ми то желимо да спречимо, поред фолклорне оформили смо и певачку групу. Свесни да је у СКД „Сава” српска традиционална песма огроман део нашег народног стваралаштва, којег смо као потомци наших предака наследили и нисмо дозволили да песма оде у заборав, прикупили смо материјал, теренске записе, учили на семинарима, а то певачко богатство наши момци вечерас деле са вама.”

Из Марибора је стигло Српско културно друштво „Марибор” са своје две фолклорне групе, а друштво је представљено следећим речима: „Ово друштво богато је многобројним члановима који су активни у свим секцијама друштва. Поред младих у стопу их прате и старији играчи који делују већ од 2005. године. Током тих година створио се велики репертоар, иза њих је много наступа, али и путовања и представљања свог ансамбла и у иностранству. Вечерас нам се представљају „Играма из Бруса”. Ветерански ансамбл СКД „Марибор”.”

Фестивали су и место на којима се може видети нешто ново, нешто што у извесном смислу одудара од уобичајеног програма фестивала, а то на неки начин допуњује сам програм. Тако је ове године организатор позвао и КУД „Leyli” из Тржича, а Снежана Максимовић је њихов наступа најавила следећим речима: „Сада за нешто другачије. КУД „Leyli“ ради од јуна 2008. године. Њихова сврха је да допринесу вишем нивоу оријенталног плеса, приказивању тога као сценску плесну форму. Овога пута, група чланова наступиће у нешто мањем ансамблу са модернизованим стилом класичног оријенталног плеса, где је кључ самог плеса разумевање и интерпретација музике и текста музике. Поздравимо плесаче громогласним аплаузом.”

Овако је најављена наредна тачка програма: „Увек драги пријатељи и већ редовни гости нашег фестивала, и они су се вечерас одазвали позиву. Поред дечјих и омладинских група, ту су већ веома познати старији фолклораши који не одступају од своје традиције. Заједничком снагом и љубављу према македонским народним играма, они показују македонске обичаје и навике у земљи и иностранству. За вас су одабрали венац македонских игара из источне Македоније. МКД „Свети Ћирило и Методије“ Крањ.”

На ред је поново дошла песма и поново наступа друштва из Крања, овај пут то су биле чланице Женске певачке групе Српског културног друштва „Петар Кочић” Крањ које је Снежана Максимовић, која је иначе и руководилац ове певачке групе, најавила на следећи начин: „Песме су некада имале више значења него данас, јер се и живело другачије и није било медија и технике којима су се преносиле поруке, па су се преносиле песмама. Кроз песму се исказивала љубав, песма је говорила кроз шта је човек пролазио и шта га је све кроз живот пратило. Песма је била све, не само део живота већ и начин живота. Песма је и њихов начин живота. Ове године су скупиле храброст и оформиле своју женску певачку групу. Запевајмо заједно са женском певачком групом СКД „Петар Кочић” Крањ.”

И из Љубљане је дошло још једно друштво, а то су чланови Културно уметничког друштва „Севдах” које је водитељка представила речима: „Веома смо срећни што је вечерас међу нама више култура, што волимо своје и поштујемо туђе, зато су се нашем позиву одазвали и чланови КУД „Севдах“ из Љубљане. Друштво, које већ осамнаесту годину ради на очувању културне традиције народа Босне и Херцеговине, посебно севдалинки и народних игара. Сарађују са сродним друштвима свих народа и народности у Словенији и иностранству. Вечерас ће се представити муслиманским играма из средње Босне.”

Песмом и игром отишло се до Горењске, а за то су се побринули фолклораши Фолклорне групе „Свобода” Трбовље које је Снежана Максимовић најавила на следећи начин: „Драге комшије и пријатељи Фолклорне групе „Свобода“ Трбовље, прошле године су прославиле 35 година свог деловања. Чланови долазе из Храстника, Трбовља и Загорја об Сави. Окупља их радост до плеса и љубав према словеначком културном наслеђу. Иако су из Трбовља, њихов репертоар је богат и играма из других крајева. Вечерас ће нам се представити са горењским сплетом „S tabo plesat grem” (Идем да играм с тобом). Уверите се сами шта се дешава у сплету.”

Српско друштво „Др Младен Стојановић” Велење дугогодишњи је учесник Етно фестивала Храстник, а то је водитељка потврдила овим речима: „Они су од српских друштава редовна група на нашем фестивалу. Упркос томе што се баве различитим професијама спаја их једино љубав према српској култури, љубав према фолклору и љубав према своме друштву. То су доказали многим учешћима и организовањем разних концерата. Своје корене чувају од заборава и млађе веома успешно подучавају о томе одакле долазе. Иза сцене се спрема да запева и заигра СД „Др Младен Стојановић” из Велења.” Прво је Мушка певачка група отпевала неколико песама а затим је фолклорни ансамбл извео кореографију „Игре из Груже”.

Представљајући извођачки ансамбл Српског културног друштва „Марибор” речено је следеће: „У програму вечерас видели смо њихов ветерански ансамбл а ускоро ће нам се представити и извођачки СКД „Марибор”. Друштво се већ 25 година успешно труди да у духу међукултурног дијалога сачува језик, традицију и културу српског народа који живи у Словенији. Мисија друштва је стварање додатне вредности у култури која се не мери у материјалном смислу, већ у срећи и задовољству својих чланова. Не штедимо дланове за ансамбл који ниже многе успехе, а највећи међу њима је Златна плакета на Европској смотри 2018. Уживајте у играма Врањског поља.”

Пред сам крај наступа певачких и фолклорних група водитељка програма Снежана Максимовић је рекла и ово:

„Верујемо да смо вам и ове године пренели лепу поруку. Желимо да се захвалимо свима који су помогли да наш фестивал успе, а следеће године вас очекујемо са још лепшим програмом”, а затим најавила и домаћу фолклорну групу: „Они који нам дају снагу и мотив да устрајемо у нашем раду свакако сте ви драга публико, и ми смо ту због вас. Желимо вам рећи хвала за сву вашу подршку и сваки ваш аплауз а за сам крај погледајмо домаћине, СКД „Сава” Храстник”. Певачка група отпевале је још једну песму, а онда је фолклорна група одиграла кореографију „Игре из Лесковца”.

На крају 21. Етно фестивала Храстник 2024. Цвијетин Нешковић, председник СКД „Сава” Храстник прво је уручио захвалнице свим учесницима у програму, а затим и посебно признање – захвалницу Катјуши Лазник за Општину Храстник, као и за Општину Загорје об Сави. Посебно признање – захвалница уручено је и Нурадину Кораћу, с. п., дугогодишњем активном члану друштва и члану фолклорне групе СКД „Сава” Храстник.

За све госте и учеснике у програму приређена је вечера у друго делу дворане, где је била и игранка уз живу музику.

Текст и фото: Душан Јовановић

Врели Великогоспојински дан. Позив са непознатог телефонског броја. На другој страни се представља  Бојан Певец, директор Међународног фестивала  „Од Цеља до Жалца”, због отказа фолклорног ансамбла из Турске и потребна му је наша помоћ. Без размишљања пристајемо да учествујемо на CIOFF фестивалу и гала концерту у Жалцу. Остаје нам седам дана за припрему. Сви фолклораши озбиљно приступају понуђеном изазову и свакодневно се припремамо. Била је двомјесечна пауза али се одмах показала жеља за новим наступом.

Долазимо на Фестивал, а организатор Фестивала је КД „Грифон” из Шемпетра у Савињској долини, који су јуна били наши гости на Етно фестивалу у Храстнику. Срдачан стисак руку, као да се познамо више година, а упознали смо се прије два мјесеца. Тако се стварају пријатељства између словеначког и српског народа, она су обострана. Договорили смо се већ за нове заједничке наступе. У Жалцу смо срели и наше дугогодишње пријатеље из Македонског културног друштва „Свети Кирило и Методије” из Крања, који су такође организатору прискочили на помоћ. Ту су и фолклорни ансамбли из Бугарске и Белорусије.

Препуна дворана  културног дома  љубитеља фолклорне уметности и традиције на гала концерту у Жалцу. Приказан је врло добар  програм, наше друштво се представило са играма из Лесковца – Србија.

Гала концерту су присуствовали амбасадори  држава учесница Бугарске и Белорусије, начелник општине Жалец, представници Јавног фонда Републике Словеније за културне дјелатности, културни радници, одлична публика која је све пратила са пажњом и аплаузом.

Фестивал смо закључили у Петровчама, упознали смо нове пријатеље, договорили се о сарадњи, али и могућности да  повежемо програмски Етно фестивал Храстник у пројекат Међународног фестивала „Од Цеља до Жалца”. Са директором фестивала Бојаном Певцем врло брзо ћемо разговарати на ту тему и вјерујем  да ћемо успјети, јер фестивал чине гала вечери, концерти на отвореном, по школама, поворке, радионице игре и много чега другог. Вјерујем у успјех, много тога сам сазнао у нашем кратком разговору. Пријатељство се наставља.

Приредио: Цвијетин Нешковић

У уводу програма водитељка Снежана Максимовић је поздравила све присутне и нагласила да је ово већ традиционални догађај који траје дуги низ година, а који успјешно организује Српско културно друштво „Сава” Храстник. Навела је да је „традиција дело људских радњи које се у времену креативно допуњавају, и на тај начин развијају и трају кроз генерације”. У програму су учествовали, како је наведено у поздравном говору „велики број људи различитих година, велики број играча, певача и свирача, који ће своје програме изнети кроз љубав према игри, песми и музици”. Водитељка је затим навела сва друштва која учествују на овом Етно фестивалу, а то су: Хор и изворна певачка група КУД „Уна”, Нови Град, СКУД „Др Младен Стојановић”, Приједор, Фолклора 63 – КД Шентјур, Шентјур, Фолклорна скупина Свобода, Трбовље, Вокална скупина КУД „Талисман”, Шкофја Лока, Фолклорна скупина Грифон, Шемпетер, Савињска Долина, КУД Младост, Љубљана, СД „Др Младен Стојановић”, Велење, хармоникаш Антонијо Јукић, Храстник и СКД „Сава” Храстник.

Снежана Максимовић је поздравила и госте који су се одазвали позиву и присуствовали овом значајном догађају за СКД „Сава” и за општину Храстник, а гости су били: Владимир Котуровић из Министарства спољних послова Србије – Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, а који је из братске општине Рашка, Марко Функл, начелник општине Храстник, замјеник начелника и општинско вођство, Ивана Јакшић Матовић, први секретар и конзул у Амбасади Србије у Словенији, протојереј стафрофор Милан Дудуковић, Нина Маурович и Сонибој Кнежак, посланици Државног збора Републике Словеније, Блаж Ројко, представник Јавног фонда РС за културне дјелатности, Миран Јерича, бивши начелник општине Храстник, представници Савеза српских друштава Словеније, представници јавних завода и организација, спонзори и донатори. Поздравила је такође и све учеснике и пријатеље СКД „Сава”.

Након поздравног говора позвала је Владимира Котуровића, из Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону а затим и Марка Функла, начелника општине Храстник, који су се обратили публици и навели значај оваквих догађаја, као и значај културе не само за друштва, него и за локалну заједницу и шире. Марко Функл је и службено отворио 16. Етно фестивал Храстник 2019.

Водитељка Снежана Максимовић у име СКД „Сава” захвалила се пријатељима и спонзорима без који би Фестивал било много теже извести, а то су Општина Храстник, Јавни фонд Републике Словеније за културне дјелатности, Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Steklarna Hrastnik 1860, AGM Nemec – Aqua Roma, Kulturno rekreacijski center Hrastnik, Turistično informacijski center Hrastnik, Mladinski center Hrastnik, Moda Trbovlje, Bar „La vie” Trbovlje, Cvetličarna Klara Kisovec, „Kokos bar” Hrastnik, „Porto pub”, „Elstik” Hrastnik, Pekarna „Bane” Zreče, Restavracija „S” Ljubljana, „Јагода” Храстник, Фризерски салон „Krauskopf”, Frizerstvo stil Rada Čamber, Рада Чамбер и Славица Трипуновић које су се побринуле за сценографију.

Програм је почео извођењме кореографију „Море изгрејала нане сјајна месечина” – Игре из Врањског поља, а част да први узму учешће у програму припала је домаћину, СКД „Сава” Храстник. Аутор кореографије је Александар Бабић а музичког аранжмана Дарко Ћитић. Публика је имала прилику да види Емкино коло, Елено моме, Пембе, Грчко оро, Шврљиг и Власинку.

Из Шентјура је дошла фолклорна група која носи име „Фолклора 63” а која ради под окриљем Фолклорног друштва Шентјур, а која дјелује од 1963. и која од тада успјешно представља и његује протекло плесно насљедство у карактеристичној ритмичкој и кореографској аутохтоности Козјанских, Белокрањских, Горењских и игара из Гламоча. Овом приликом представили су се играма са подручја Трста и околине под називом „Stu ledi”, а ово је премијерно извођење од стране „Фолклоре 63”. Умјетнички руководилац групе је Роберт Брежан.

Чланови КУД „Уна” из Новог Града су такорећи стални учесници Етно фестивала, било са фолклорном групом, хором или пјевачком групом. Ове године дошли су са мјешовитим хором и пјевачком групом. Иначе хор КУД „Уна” основан је 2008. а имао је запажене наступе како у Новом Граду, исто тако и у Бањој Луци, Приједору, Хрватској, Словенији, али и у Грчкој. У категорији мјешовитих камерних хорова 2008. освојили су златну медаљу на међународном такмичењу хорова у Бијељини, 2015 године на такмичењу Златна липа Тухља освојили су двије сребрне медаље, а 2016. на истом такмичењу златну медаљу и 2. мјесто у конкуренцији од 25 хорова. На међународном такмичењу Леге Артис у Тузли, које је одржано 2017, освојили су бронзану медаљу, 2018. године освајају награду публике на међународном такмичењу златна вила у Приједору као и златну медаљу у Тухљу. Хор његује духовну и светску музику домаћих и страних аутора, настојећи да обухвати све стилске епохе. Диригент Хора је Горан Вулета који је од стане жирија био награђен за изузетну музикалност. На 16. Етно фестивалу представили су се сљедећим програмом: „Голема ччкалица” Д. Величковић, „Мари моме” Д. Христов, „Заспо Јанко” изворна, Крајишке пјесме, Н. Савић.

Из Приједора дошло је СКУД „Др Младен Стојановић”, које је основано 1885. као српско пјевачко друштво „Вила” и као такво је најстарије српско друштво у Републици Српској. Друштво окупља око 630 чланова. Најбројнија је фолклорна секција која је организована у десет група. Ту су женски камерни хор, народни оркестар, тамбурашки оркестар, вокалне групе и секција народне радиности. Секције друштва оствариле су у својој 135 година дугој историји бројна гостовања и наступе у земљама Европе и Азије. На репертоару фолклорне секције се налази 47 кореографија. Ансамбл поседује 400 комплета народних ношњи. У свом првом наступу на Етно фестивалу представили су се играма са Грмеча. Умјетнички руководилац ансамбла је Младен Радић.

Пјесма и игра су значајни у животу свакога човјека, да се зна веселити, изражавати осјећања и опустити се у правом тренутку. То чланови фолклорне групе „Свобода” из Трбовља добро знају, јер је протекло већ тридесет година њиховог дјеловања. Играју игре скоро свих словеначких покрајина. Народне игре со дио културног насљедства, зато се труде да би се све то преносило из рода у род, јер народна изрека каже: „поштовање насљедства је поштовање самога себе”. У програму Етно фестивала приказали су сплет Горењских игара.

Свака покрајина има неке своје посебности, нешто што је разликује од осталих покрајина. Тако исто и Шумадија са својим природним љепотама, пропланцима и ријекама који су опјевани у многим пјесмама, уз звуке фруле и хармонике. Како то дјелимично изгледа приказали су фолклораши СД „Др Младен Стојановић” из Велења који су одиграли игре из Левча, а посебна карактеристика су ношње из тог подручја, што још више дочарава саму кореографију.

Након игре опет пјесма, овај пут у извођењу вокалне групе КУД „Талисман” из Шкофје Локе, која је основана 2013. у Руском центру науке и културе у Љубљани, под вођством Ирине Грушчине. Вокалну групу чине пјевачице различитих народности, а све њих здружује љубав до мелодичних и лијепих пјесама, које топлином и радошћу пуне душе. У репертоар ансамбла спадају руске и словеначке пјесме, поезија, романсе, фолклор и музика из познатих филмова, које изводе а-цапелла или у пратњи гитаре и балалајке. У 2018, поводом петогодишњице дјеловања, издали су ЦД под именом „Од Сибира до Јадрана”, коју чине пјесме разних народа Русије, Словеније, Летоније, Далмације, Украјине, Италије и Македоније. Руководилац групе је Ирина Грушчина, дипломирани хоровођа, пјевач и режисер. Публици у Храстнику представиле су се у два блока, у првом су отпјевале пјесме: „Трс” (Руска народна), ”Шел је козак” (Украјинска), „Иван да Марја” (Руска народна).

Из Шемпетра у Савињској долини дошла је фолклорна група Културног друштва „Грифон”, које се поноси са дугогодишњом традицијом, јер група без прекида дјелује већ 57 година. Играчи су у већини старији, који су одани фолклорној традицији већ више од тридесет година. Веома радо се сјећају бројних наступа у Словенији и иностранству. Суоснивачи су Међународног фолклорног фестивала „Од Цеља до Жалеца”. Играју игре свих словеначких покрајина, најчешће заиграју штајерске игре, којим су се представили и овом приликом. Стручни вођа ансамбле је маша Кумпергер.

На разним народним свечаностима и светковинама, зборовима, крштењима, свадбама, славама играло се и пјевало уз музику, како гдје и како на које народне инструменте а данас је највише присутна хармоника. Тако су и на овом догађају присутни могли да чују звуке хармонике Антонија Јукића, ученика Музичке школе Храстник, који је одсвирао „Бумбаров лет” Николаја Римског и „Тракторско коло” легендарне Радојке Живковић.

У свом другом наступу, односно другом блоку, чланице вокалног састава „Талисман” отпјевале су пјесме: „Вања (Руска народна), „У пољу маглица” (Руска народна), „Ивака” (Украјинска), „Ој, Дусја, Ој Марусја!” (Руска народна).

Фолклораши КУД „Младост” из Љубљане неколико пута су учествовали на Етно фестивалу, а ове године публику су пјесмом „Златиборка ја сам” одвели у Златиборски округ, тачније у Ужице, а публика је имала прилику да види карактеристике игара из овог краја, са много дјевојачког и момачког надигравања, музике која је веома динамична, као и ношњи са богатим мотивима на кецељама и марамама. Аутори ове кореографије су Горан Пауновић и Властимир Вељовић, музички аранжман урадио Дарко Ћитић, а умјетнички руководилац ансамбла је Милка Марин.

Традиционална, изворна пјесма је саставни дио српске традиције и културе, а стварана је вијековима и вијековима се очувала у свом изворном облику на свим српским просторима, са својим посебностима и начином извођења. А како то изгледа показали су и чланови мушке пјевачке групе КУД „Уна” Нови Град, којом руководи Борислав Дамјанић, који је на 24. европској смотри српског фолклора дијаспоре и Срба у региону од стране стручног жирија добио награду за најбољег инструменталисту.

Чланови Српског културно-умјетничког друштва „Др Младен Стојановић” из Приједора у свом другом наступу одиграли су игре из Горњег Високог, да би на крају програма поново на сцену изишли фолклораши СКД „Сава” Храстник и одиграли игре из Лесковца.

Дошло се и до краја програма, а онда је водитељка Снежана Максимовић позвала Цвијетина Нешковића, предсједника СКД „Сава” Храстни, Владимира Котуровића из Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и Славицу Трипуновић, почасног члана друштва и спонзора, који су представницима друштава-учесника подијелили захвалнице и поклоне у знак сјећања на овај догађај.

За велики допринос и подршку у организовању Етно фестивала у протеклих петнаест година Цвијетин Нешковић је уручио захвалницу Мирану Јеричу, дугогодишњем начелнику општине Храстник, а Славица Трипуновић је у име друштва уручила умјетничку слику.

Дружење је послије вечере, коју је припремио организатор, настављено уз музику групе „Трећа смјена“.

Текст и фото: Душан Јовановић