Уочи празника Светог Саве, у недељу 26. јануара, у храму Свете браће Кирила и Методија у Љубљани, свештенство љубљанског храма служило је Молебни канон Пресветој Богородици ради подршке верном народу за очување светиња Српске православне цркве у Црној Гори.

Уз свештенство и вернике из Љубљане, молитвеног учешћа у испуњеном љубљанском храму узели су и бројни верници из целе Словеније, дајући тиме подршку верном народу у Црној Гори у њиховој праведној борби за очување светиња наше Свете Цркве.

По одслуженом молебану, окупљенима се обратио парох љубљански протојереј-ставрофор Перан Бошковић, чију беседу доносимо у наставку:

„Данас смо се помолили Богу за један народ чије име не смијемо изговорити, јер ни за један злочин над тим народом нико никада није одговарао, био кажњен и осуђен. У двадесетом и двадесет првом веку преполовљен је тај народ: Први светски рат, фашизам, олује, погроми и громови, паљевине њихових домова и храмова, а сада отимачине светиња.

Прећутаћемо име тог народа и рећи да су то у овом тренутку православни хришћани у Црној Гори и да су најсветлији бисер у целом хришћанском свету, који једнако светли на Истоку, као и на Западу. Они као да живе у првим данима наше вере, као да су грађани првога Рима, који је хришћане ставио ван закона и препустио крволочним „иродима“ и „неронима“, а не у тако опеваној Европи.

По снегу и мразу, родитељи са децом, старци, младићи и девојке, у молитвеним поворкама траже од својих властодржаца и демократског света оно што је свима дато и сви имају. ЕУ и све њене институције треба да се стиде ових верујућих људи за које власт каже да их је само слаба трећина, као да је то мало.

Да није та власт под смртоносним Нато кишобраном, вероватно се не би тако понашала. Јер кад једном уђеш у Нато друштво можеш да радиш шта хоћеш, да кршиш све земаљске и небеске законе, да убијаш и отимаш без икаквог суда.

Само за те људе написала је декларисано атеистичка и секуларна власт закон, по коме ће њихови храмови бити без људи, Бога и молитве, па тако могу бити било шта: пивнице (што сам својим очима видео у Амстердаму), пицерије или у најбољем случају музеји. Ако би сви постали музеји, Црна Гора би имала више музеја него цела Европа. Са овим законом мошти Светог Василија Острошког ће постати музејски експонат у државној власти. Како то у стварности изгледа пример су велике хришћанске светиње: црква Светог Климента у Охриду и црква задужбина на Опленцу, у којима обреде воде кустоси.

У Црној Гори се догодио хришћански демократски народ, што се није догодило нигде у Европи задњих сто година. Нешто слично је виђено једино у Индији када се индијски народ под вођством Махатме Гандија ослобађао од колонизатора Енглеза. На свим другим местима људи се за своја права и слободу боре паљевином аутомобила, каменицама и свим могућим оружјем. У Црној Гори то раде молитвом и тамјаном. У овом тренутку нису могли наћи адекватније и убојитије оружје. Тим оружјем се не пуца у главу непријатеља, него куца на његову савест да се пробуди, промени и постане брат а не непријатељ.

Наш глас одавде неће послушати моћници у Црној Гори, него га као грађани Републике Словеније и грађани Европске уније упућујемо њима, да их питамо зашто у овом случају ћуте. Навикли смо да их гледамо како соле памет о демократији и поштовању светих демократских канона и трче да штоперицама мере минутажу колико је који политичар пута наступио у неком медију у Србији, а пред овим недемократским чином власти у Црној Гори лицемерно ћуте.

Када су доношени неевропски закони у Мађарској и Пољској, цео Брисел је био под узбуном. Шта је ово и зашто ћути ЕУ и њени комесари, шта је са словеначким демократама који су до сада увек на Балкану били међу првима да бране права мањина и у све се мешали на Балкану? Очигледно је да европски политичари јако слабо пливају у балканским бистрим водама, али су доказано добри пливачи у балканским крвавим рекама. Можда је ту одговор на ово њихово ћутање? Мирни протести су чисти и бистри па је бриселска господа изненађена и ћути.

Власти у Црној Гори, уместо што прогоне свој народ убијајући му идентитет, отимајући му светиње и инате се са својим народом, да су мудри, ово догађање демократско хришћанско би могли понудити Европи као најбољи модел решавања политичких спорова и код њих.“

Црквена општина Љубљана

Мандић подсећа да су до Другог светског рата у Словенији биле три православне цркве – у Марибору, Цељу и Љубљани, али да је, како наводи, Хитлерова војска уништила мариборску и цељску, а земљишта се никада нису вратила Српској православној цркви.

Од тада су православни верници користили Љубљанску православну цркву, али због великог броја православаца појавила се потреба за парохом у Копру и пре четири године свештеник СПЦ јереј Дејан Мандић прешао је из Љубљане у тај приморски словеначки град.

„Тамо живи између шест и девет хиљада православаца, укључујући Русе и Украјинце, којих има све више. Више од 40 година СПЦ у Копру изнајмљује Римокатоличку цркву у којој богослужимо. Поставља се питање шта ће се десити уколико им тај простор затреба“, рекао је Мандић.

Каже да је о томе разговарао са градоначелником Борисом Поповићем који му је предложио локацију за храм на самом уласку у град из правца Љубљане и додаје да је земљиште купио ктитор храма Младен Милановић.

„Та парцела има грађевинску дозволу, али не и дозволу за сакрални објекат. Дозволе су добијене и 90 одсто папирологије је завршено, али је градња стопирана прошле године после промене градоначелника Копра. Нови градоначелник Алеш Бржан не схвата шта ми радимо, јер није у питању ни лични ни интерес нације, него искључиво вере“, рекао је Мандић.

Како је додао, нови градоначелник на све молбе месецима одговара са „видећемо“ јер тај захтев, сматра Мандић, политички повезује са бившим градоначелником.

Ненад Димитријевић из Савеза Срба у Словенији каже да је целу ситуацију имао прилике да представи недавно и државном врху Србије и Републике Српске, који су навели да проблем што пре треба решити и сматра да Бржан диже тензију између два народа и поларизује друштво.

Како је рекао до су Бржановог доласка на власт у Копру сасвим лепо заједно живели муслимански и римокатолички и православни верници.

На страници Црквене општине Копар је објављено и формално образложење настале ситуације:

Општина тражи примерније земљиште за православну цркву, која је била планирана за изградњу на земљишту између Планета Копер и аутобуске станице. То земљиште се налази на месту планираном за изградњу прометног чвора и на самом улазу у град.

Руководство општине Копар казује како ће почетком следећег месеца са представницима Митрополије Загребачко – Љубљанске, покушати успоставити договор.

Кажу да би желели чим пре започети градњу цркве, зато су обавестили инвеститора да је земљиште, које је купљено непосредно пред изборе, непримерно за градњу.

„Пошто просторно смештање верско-културног објекта на том месту, не може тећи самостално, одвојено од планских прометних планова; то значи да би се градња значајно одложила. Такође би по изградњи прометне инфраструктуре, локација не би испуњавала оптималне услове за постојање верско- културног објекта.“ – појашњавају у општини.

Ако би Српска Православна Црква Митрополије Загребачко – Љубљанске била спремна да прихвати неку другу локацију, општина би откупила земљиште, да би остварила своје инфраструктурне планове.

Шта би се догодило ако до договора са СПЦ не дође? Општина је спремна, као последњу опцију, да СПЦ разбаштини власништва у циљу јавног интереса? Општина гарантује да неће спроводити никакве одлуке без претходног договора са СПЦ.

СПЦ већ 40 година  користи католичку цркву Св. Марте, тако да јереј Мандић не скрива своју жељу за сопственим верским објектом.

Почетком месеца је на својој фејсбук страници објавио да је после избора, новоизабрана Копарска управа на челу са жупаном Алешом Бржаном, не дозвољава  почетак градње објекта. У Копарској оштини изјављују да његова изјава није у складу са правим стањем ствари. „Жалимо да је такав дојам добио, и јавности пренео исти“ -додају.

С друге стране Мандић не остаје дужан. “ Када смо освећивали земљиште и постављали крст, жупана Бржана смо питали да ли можемо да наставимо са планом градње. Он је одговорио потврдно. Чак је био и на чину освећења. Да се није слагао, могао би нас одмах зауставити.

Рекао је да се са вером не може играти. Да већ освећен крст не може вадити из земље и преносити на другу локацију. Тврди да их је дирекција за инфраструктуру обавестила да прометна инфраструктура неће ићи преко црквеног земљишта, зато се не слаже са променом локације.

СПЦ броји 4000 чланова на подручју Истре и Краса.

1500 квадратних метара земљишта између планета Копер и аутобуске станице је купила на аукцији за 152 000 евра фирма КПЛ из Љубљане. Фирма је у власништву предузетника Младена Милановића, великог донатора православне цркве. Марта ове године је православним обредом освештано земљиште и постављен је крст.