„Данга“ уобличила сусрет Светосавчана у Крању
Пикник и монодрама
Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” Крањ и поред настале ситуације изазване епидемијом Ковид-19 труди се да своје чланове држи на окупу и тако настави са својим радом
С обзиром на новонастале услове, који трају више од годину и по онемогућено је нормално дјеловање свих организација па тако и српских друштава у Словенији. Већина друштава ипак проналази нека рјешења да би барем, док ово зло траје, колико толико понешто урадили и одржали своје чланство у заједништву.
Тако је и СКПД „Свети Сава” Крањ у протеклом периоду уложило све своје снаге и могућности да очувало неке од своји дјелатности, а такође и да би реализовало већи дио предвиђених пројеката овој години. Није било лако. Препрека много, али ипак је превладала жеља да се уради нешто што би задовољили чланство, пријатеље и симпатизере друштва.
У вези с тим друштво је 29. августа 2021. организовало пикник за чланове друштва, пријатеље, симпатизере и све оне који су жељни дружења и заједништва. Пикник је одржан на старој локацији, „Код Славице” на Полици код Накла. Вријеме је било погодно за овакву врсту догађаја, окупио се приличан број оних који су жељели и били спремни да овај дан проведу у друштву својих пријатеља и познаника. Ту је био и незаобилазни роштиљ, а домаћице су се трудиле да сваки гост буде угошћен и послужен на најбољи начин.
Они, увијек жељни покрета и пуни снаге, нису могли ни овај пут без већ традиционалне одбојке, ређале су се екипе, измјењивани састави и на крају сви су били побједници. А како другачије. Па онда је ту и коло без кога се такође не може нити на једном дружењу, па је ово на неки начин била и проба за оне који играју у фолклорним групама.
Да би овај пикник имао и културни садржај организатор се побринуо да се изведе монодрама Радоја Домановића „Данга”, коју је адаптирао, режирао и извео Душан Јовановић. „Данга” је најоштрија и најубојитија сатирична приповијетка Радоја Домановића. Онај који говори причу из овог дјела путује у сну и долази до неког далеког краја, до неке чудне земље „за коју нико жив не зна и која се само у сну може сањати”. То је нека чудна земља и у свему се разликује од оних земаља и свега онога што је до сад видио, тако да су у овој земљи највећа грађанска врлина и радост ропска понизност пред представницима власти оличена у јахању. Тако грађанска власт каже „да би се распознавао сваки наш грађанин од осталих, кмет је јуче издао наредбу да сви овдашњи грађани иду пред општински суд, где ће сваком ударити жиг на чело”, „данга” као доказ витештва. На крају, и сам путник који се затекао у тој земљи тражи да му се удари десет жигова, а не само два, као њиховом јунаку Леару, да покаже шта је српска витешка крв, али га ипак сан изда и не доживје судбину људи из оне чудне земље.
Дружење на пикнику трајало је до касних поподневни сати и сви су били задовољни оним што су доживјели и видјели.
Текст и фото: Душан Јовановић
