Српско културно просветно друштво „Свети Сава” на достојан начин прославило Савиндан – славу друштва
Славски обред који је уз саслужење Драгише Лазовића водио јереј Бранислав Тодорић, одржан је 27. јануара 2019. у просторима друштва у Крању, уз присуство чланова друштва и гостију. Након ломљења славског колача и послужења славским житом присутнима се обратио јереј Бранислав Тодорић који је у свом говору рекао: „Уважени гости, драга браћо и сестре, нека буде назван спасењем овај велики поглед и значај за ваш празник и заштитника вашега друштва, од онога момента и тренутка када сте то друштво и основали и хвала Богу да се прославља у овоме друштву многе године на здравље и Божјем благослову, да и даље прослављате, да вас овај велики светац заштити и да вам пред господом Богом принесе молитве које њему упућујете, како у овоме вашем раду тако и диљем наших светих цркава које прослављају овога великога и дивнога светитеља.“
Иначе, ове године је велики јубилеј, осамсто година од оснивања српске архиепископије, то јест добијања самосталности, управо захваљујући овоме великоме и умном светитељу који се одрекао свога земаљскога насљеђа и како се говори сам у својој лози није прихватио као други Немањићи да води државу, него се опредијелио за монашки живот. Каже се у његовом житију: „Побјегао са двора у коме је живио, да би завршио на Хиландару, то јесте руском манастиру гдје је пострижен и гдје је добио монашко име Сава, а прије тога звао се Растко. Својим животом је повукао, као што знамо, родитеље који су исто тако ступили у монашку заједницу, а самим тим издејствовао је ову самосталност 1219. године, када је велики успјех био и када је српска држава била у великом успону, то јесте за вријеме Немањића. Градиле су се цркве, градили су се манастири и много је прошириван духовни живот. Оне је, иако је био монах, много у своме животу давао подстрека и у неким великим државним одлукама, јер се управо ишло у манастир да се пита таквога човјека у тешким искушењима, што је најбоље да се чини за државу. Измирио је своју браћу завађену, која су се била посвађала због насљедства и самим тиме допринио мир тада усрпској држави. Колико је његова велика улога била и лик у самоме нашему српском народу говори то да, када су по окончању свога земаљскога живота, из Бугарске пренијете његове свете мошти, јер се задесио на пропутовању за Јерусалим гдје је одлазио, а самим тиме је преставио своју душу ван земље Србије. Када су пренијели мошти, каже се само, да је народ ишао клечећи и дочекивао тијело, светога Божјега човјека, јер Бог је прославио његово тијело, да није било, да није видјело трулење, а самим тиме каже се, за вријеме српских устанака везане су управо заставе са његовим ликом, гдје се ишло и гдје се давао подстрек и храброст народу тада у борби против Турака који су угњетавали наш народ и самим тиме они су из освете спалили те мошти на Врачару. И данас имамо тамо велики и велелепни храм, можемо да се похвалимо то што је народ подигао у заслугу Светоме Сави. Таква љепота је стварно огромна, то нам и показују да су се и сами Руси, који имају исто тако сличан храм, задивили тој љепоти, а самим тиме и помагању да га завршимо у ономе свјетлу у коме стварно треба да буде и да представља ваистину тај велики храм светоме Божјем човјеку, то јесте Светоме Сави, првоме архиепископу српском. Није спаљивањем његова тијела учињено то да би народ заборавио, него народ још више јача и јачаће у вјери и прослављању Светога Саве. Данас је, каже се, слава свих школа.
Учио је и писмености наш народ, и државности и свему ономе што је било битно за човјеков живот, и много оставио нама оно што ми треба да испоштујемо у овоме земном свијету, да чувамо и да се поносимо оним што имамо, гдје год да се налазимо у овоме земном свијету и у овоме нашем земаљском животу. Његов отац који се исто тако замонашио постао је Свети Симеон Мироточиви, као монах, његово тијело је било сахрањено у манастиру Хиландару. Истом том заслугом је обновио да имамо велики наш манастир, са великим богатством у Грчкој, који припада српском народу и који стварно показује велике успјехе наше вјере кроз Светога Саву и све Србе који су испоснички живјели и који данас живе, велика љепота од манастира. На многе године у свакоме добру да се виђамо. Господине предсједниче нека је срећна слава, у свакоме добру, Божјем благостању, што се каже, да буде све свето, честито и благословено у овоме нашем овоземаљском животу.”
Све присутне поздравио је Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава” сљедећим ријечима: „Ово је лепа прилика да се ми нађемо, да се захвалимо нашим спонзорима, свим нашим пријатељима друштва, да се захвалимо члановима друштва. Поздрављам нашег свештеника Бранислава и захвалио се за обред. Поздрављам заменика градоначелника Крања, он је млад дечко, Јанеза Чернета, добро нам дошао, драго ми је да сте данас са нама, искрен да будем жао ми је што није са вама дошао и градоначелник, али он се извинио. Поздрављам нашег Љубишу Гојковића, он нам је десна рука и спонзор друштва, поздрављам Вељка Татића, господина генерала у пензији Милана Аксентијевића, поздрављам госпођу Богатај из Градске општине Крањ, она је дугогодишњи наш пријатељ, поздрављам Виду Крчмар као и представнике друштава „Петар Кочић” Крањ, „Вук Караџић” Радовљица и „Брдо” Крањ. Захваљујем се свим нашим гостима, а посебно хвала нашим домаћицама и нашим члановима који су се потрудили да је све овако припремљено како треба да буде. Пријатно”.
Присутнима се обратио и Јанез Черне, замјеник градоначелника Крања који је у свом поздраву рекао: „Најљепша хвала што сте ме позвали, морам да се извинем у име градоначелника јер није могао доћи пошто је на путу, а обећао је да ће идући пут доћи сам. Знам да је за вас Свети Сава један од највећих црквених и вјерских празника у Српској православној цркви. Овдје сте се сви окупили и ја сам радостан да српска заједница дјелује у Крању и драго ми је да сте се окупили у овако великом броју. Најљепша хвала што сте ме позвали и срећна слава свима.”
Своје поздраве и честитке за славу изразили су и представници друштава, као и Милан Аксентијевић, који су се одазвали позиву и присуствовали овом великом догађају за друштво.
Дружење и славље је настављено уз богату трпезу и добро расположење.
Текст и фото: Душан Јовановић
