Уз сребрни јубилеј – Златомир Бодирожа

Уз сребрни јубилеј – Златомир Бодирожа

Поштовани читаоци новина српских Мостови,

Почаствован сам и чини ми не мало задовољство што могу да вам се обратим са неколико пригодних ријечи баш у овом броју Новина српских „Мостови”, којег штампамо у години јубилеја, двадесет и пет година постојања и рада Савеза српских друштава Словеније. Прилика је то можда да се сви заједно подсјетимо неких догађаја у већ поодмаклом времену. Двадесет и пет година успјешног рада значајан је јубилеј  за све који су предано радили и још увијек раде на опстанку и просперитету Савеза српских друштава Словеније. Нека ова моја бесједа буде уједно и честитка свима познатим, мање познатим и оним непознатим прегаоцима који су радили, добро жељели и на прави пут упућивали како би успјешније савлађивали све изазове који су нам све ове године стајали и још увијек стоје на путу као несавладива препрека у остваривању насушних потреба наше националне заједнице. Нове околности проузроковане епидемијом КОВИД 19 укључујући усвојене мјере државних органа у циљу обуздавања епидемије значајно су утицале на живот сваког појединца, самим тим и заједнице у цјелини.

Суочени са насталом  реалношћу у руководству ССДС били смо приморани одустати од раније планираног свечаног обиљежавања јубилеја двадесет и пет година постојања и рада ССДС. Појавом епидемије и са њом у вези усвојеним мјерама Владе Републике Словеније  привремено смо обуставили већ започете активности очекујући скоро превазилажење насталог епидемиолошког стања и поновни наставак активности. Како сви знамо епидемиолошка слика  постала је слабија, а мјере Владе  строже и ригорозније. Били смо приморани одустати од намјераваног пројекта одржавања свечане академије поводом двадесет и пет година постојања и рада ССДС.  Опште је познато да је епидемијом и мјерама Владе за њено обуздавање значајно онемогућен рад наших друштава и нашег Савеза што ће, сигурни смо, имати несагледиве посљедице за даљњи рад. Свјесни смо колико ће бити потребно труда и енергије да све многобројне активности у нашим друштвима поново оживе и добију облик,  димензију и динамику предепидемиолошког времена.  

За боље разумијевање сматрам изузетно важним казати сљедеће. Савез српских друштава Словеније јесте најстарији Савез на подручју Републике Словеније у којег су се самоиницијативно, добровољно удружила тада, прије двадесет и пет година, дјелујућа регистрована српска друштва у Словенији, као и велики дио друштава касније регистрованих. Од тада па до данас ССДС јесте кровна организација највећег броја организованих српских друштава у Словенији. Трајање је то вриједно поштовања. Тешко је, скоро немогуће, набројати све активности, поготово ако узмемо у обзир чињеницу да је Савез кровна организација и самим тим артикулише активности друштава чланова Савеза, а упоредо Савез се бавио питањима од виталног интереса за нашу националну заједницу. Без активности ССДС и друштава учлањених у Савез сигурно би слика наше српске националне заједнице у Републици Словенији била другачија, свакако слабија. Било је у раду Савеза успона и падова, то је неспорно. Рекао сам више пута, поновићу и овдје, да смо ишли некада крупним, некада ситним корацима, али смо увијек остављали трагове. Те трагове видјели су и виде сви који желе. На овом мјесту не бих говорио о културним активностима наших друштава. Те активности су многобројне и о њима ће говорити сама друштва. Поред, како рекох, многобројних активности друштава, ССДС организује сваке године Фестивал српских фолклорних ансамбала Словеније. Фестивал има и квалификациони карактер. На основу оцјене стручног жирија, а по пропозицијама које је усвојио Савјет Европске смотре српског фолклора сваке године буду изабрани ансамбли који путују на Европску смотру српског фолклора дијаспоре и Срба у региону. Не гордимо се, али би било неправедно ако не подсјетим да су наша друштва, односно ансамбли, по правилу освајала висока мјеста, а три године заредом наши учесници освојили су прво мјесто. До тада никоме није пошло за руком три пута заредом бити првак на овом престижном такмичењу. Није потребно наглашавати колико је одјека у нашој средини и новој домовини имао овај успјех. Постали смо далеко препознатљивији, многи припадници наше националне заједнице као и већински словеначки народ препознали су ту нашу препознатљиву посебност изражену у нашој култури, вјери и духовности. Без обзира што као непризната национална заједница немамо доступа медијима, посредством наших новина „Мостови”, и како се то каже од уста до уста, вијест о нама је обишла један дио макар заинтересованих по свијету, па су се ређале размјене гостовања по Републици Србији, Републици Српској и широм Европе, гдје се наша омладина упознавала, дружила, стицали нова пријатељства и размјењивала искуства и све то на милозвучном српском језику. Постојао је и још и данас постоје понеки када желе да оспоре, минимизирају заслуге ССДС и његових друштава у очувању идентитета и позитивне препознатљивости српске националне заједнице у Словенији. Тада са подништавањем говоре како се код нас у ССДС ето само нешто мало игра и пјева и да смо ми нека групица деструктивних стараца жељни функције и фотеље. Нигдје се у својој злоби не дотичу да смо сви ми волонтери и све што радимо чинимо из оних најсветијих осјећања према свом народу и својој богатој прошлости. Како нам рече велики Михајло И. Пупин: „Ништа није узвишеније од човјекове љубави према свему ономе што сачињава његов народ”. Намјерно се заобилази чињеница да наша друштва сваке године улажу много труда како би осмислили нове културне садржаје и обогатили културна дешавања. Тако смо угостили многе драгоцјене бесједнике из Србије и Републике Српске који су говорили на различите теме из историје и књижевности српског народа. Није занемарива чињеница да смо кроз наше пројекте афирмисали различите културне ствараоце, наше саплемењаке који нису наши чланови. Годинама смо били, а биће тако и у будуће, подршка многим ствараоцима из редова  нашег народа који живе, раде и стварају у Словенији. И то је наше посланство. Семинаре које смо организовали посјећују бројни млади људи  из Словеније, а по правилу и из земаља окружења (Италије, Аустрије, Њемачке…, па чак и из Канаде ) гдје стичу потребна знања и тако обогаћени постају спремнији и слободнији у изражавању својих културних садржаја, а јако битно и по правилу у својим срединама организују властите семинаре и предавања на којима битно доприносе едукацији и интересовању за културну наше богате културне баштине. Наше новине „Мостови” редовно издајемо у складу са расположивим средствима и уз несебичан труд и залагање главног и одговорног уредника. Препознали су наш труд и залагање у институцијама матичне и домицилне државе, али не баш у мјери колико би требали и са скромним материјалним средствима помажу реализацију наших пројеката. Имамо разумијевања и за њих.  Заиста реалност је данашњег времена да су популисти у налету и на сцени са разноразним пропагандним флоскулама. Нама заиста велики проблем стварају, како сам неколико пута казао, појаве тих разних бујица које никада нису постале ријеке, а редовно су остављале трагове свог рушилачког похода. Многи желе да се покрију мраком пропаганде, не сјећајући се или не познајући Христове ријечи: „Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати”. Кажу за византијског императора Константина Порфирогенита, да је казао, још у седмом вијеку; „Када би ови Словени били сложни, онда нама не би било више мјеста на овим просторима. Срећа наша што су они несложни, па због тога неће моћи да остваре своје планове и циљеве…”  Ми ипак дубоко вјерујемо да ће се све избистрити и бити на своме мјесту. Потребно је стрпљења, упорног рада и да сви ми, свако од нас прво кренемо од себе.

Ми смо само спона прошлости и будућности

Потребно је и на овом мјесту казати да смо ми као кровна организација редовно били позивани и учествовали на различитим скуповима на којима је било говора о непризнатим националним заједницама у Републици Словенији гдје и ми на нашу жалост спадамо и дијелимо статус са другим народима некада нам заједничке државе. Стављени смо у исти ред, мада, ако би било више воље за историјским памћењем и освјежавањем историјских сјећања на овим просторима, не би било тешко схватити нашу посебност и заслуге наших предака и жртве коју су поднијели за ову средину, па ако хоћете и ову државу. Ако сви други, намјерно или случајно то заборављају, ми не смијемо и вјерујем да нећемо. Ми смо само спона прошлости и будућности и треба да чинимо тако да се не стидимо пред лицем предака својих нити да се потомци наши буду морали стидјети за нас или због нас.

Савез српских друштава Словеније активно ради заједно са Савезима осталих непризнатих националних заједница на рјешавању кључног питања или како ми често кажемо питања свих питања. То је признавање статуса националне мањине нашој националној заједници у Словенији. То је кључно питање, јер знамо да би добијање статуса националне мањине значило остваривање колективних права наше националне заједнице и омогућило системско рјешење у очувању идентитета, језика и свеукупне културне различитости на овом простору. Још 2002. и 2003. године активно смо били укључени у истраживања која је водио Институт за етничка питања Републике Словеније. Пројекат је вођен под именом „Положај и статус припадника народа некадашње Југославије у Републици Словенији”. Заједно са осталим непризнатим заједницама испоставили смо кључне проблеме у раду наших друштава и наше националне заједнице. И по завршеном истраживању наставили смо наше активности по том питању и то траје још и данас. Много је било разговора, састанака са представницима државе, Владе Републике Словеније, Парламента и представника политичких странака које су нас примале на разговор. Највише разумијевања показали су на Министарству за културу и Министарству за школство, науку и спорт. Ипак, редовно су нам одговарали да не постоји законска основа за конкретне активности које би довеле до рјешења нашег проблема и признања статуса националне мањине. Били смо присутни и на Округлим столовима Комисије за борбу против расизма и нетолеранција у Савјету Европе (ECRI). Године 2007. приликом своје треће посјете Словенији ECRI је у свом извјештају записала да мора Република Словенија на одговарајући начин ријешити мањинско питање у припадника народа и народности некадашње заједничке државе СФРЈ који живе у Словенији. Сличних сусрета са представницима међународних асоцијација које дјелују на подручју очувања мањинских и људских права било је у протеклим годинама заиста много.  Сваки пут смо испостављали исту проблематику, што су те међународне комисије записивале и у својим извјештајима слале на одговарајуће адресе словеначке државе. Тек на почетку 2010. године смо заједно са осталим непризнатим етничким заједницама наишли  на озбиљнију подршку неких посланичких група, прије свега Социјалних демократа, Мирана Потрча и Јање Класинц. Годину дана интензивних разговора са посланичким групама парламентарне позиције, касније и опозиције је у Парламенту Републике Словеније 1. фебруара 2011. године усвојена Deklaracija Republike Slovenije o položaju narodnih skupnosti pripadnikov narodov nekdanje SFRJ v Republiki Sloveniji.  Вриједност поменуте Декларације, у чијем доношењу смо активно учествовали, јесте да смо по први пут службено именовани да смо Срби, политички смо признати да смо национална заједница. Прије усвојене Декларације сврставани смо и називани разним именима Досељеници, Други, Несловенци, Ћифури…итд. По усвајању Декларације и на њеној основи исте године формиран је Савјет Владе РС за питања националних заједница некадашње СФРЈ у Словенији. Од тада па до данас редовно ССДС, као и други Савези именујемо представника у тај Савјет Владе. Сваком промјеном Владе на ново се конституише Свјет којег сачињавају шест представника Владе и шест представника непризнатих националних заједница. Из сваке по један.

Поред наведених активности у годинама иза нас ССДС активно се бавио хуманитарним радом како кроз локалне активност друштава тако и оне заједничке које је Савез координирао. Једна од најзапаженијих свакако је 2014. године за вријеме катастрофалних поплава које су захватиле Републику Србију и Републику Српску односно БиХ. Та акција трајала је десетак дана и по обиму прикупљене и испоручене помоћи превазишла је сва очекивања.  На прву информацију о катастрофи сазвали смо хитну ванредну сједницу Извршног одбора, позвали на сједницу Амбасаду Републике Србије и БиХ и у сарадњи са њима отпочели хуманитарну акцију на више збирних мјеста. Радило се даноноћно и како рекох резултати су премашили сва очекивања. Помоћ је стизала са разних страна, физичких лица и предузећа, а укључена је била и наша Српска православна црква. Потребно је казати и овом приликом одати потребну захвалност свима који су вриједно даноноћно радили, а ипак организација и координација је била из ССДС. Импозантан број Словенаца се такође одазвао овој хуманитарној акцији, а у Крању у просторијама КД „Брдо”  помоћ је уручила лично госпођа Аленка Братушек, тадашња предсједница Владе Републике Словеније и у разговору изразила дивљење на организованости те понудила помоћ за све што нам буде потребно. Вјероватно је оволиком успјеху ове хуманитарне акције допринијело велико искуство већине наших друштава у хуманитарном раду још из времена ратних дејстава у отаџбини већине њихових чланова.

Савез српских друштава Словеније организовао је мирне протесте „Поклон жртвама агресије на Србију и Црну Гору” 30. марта 1999. године са почетком у 17 часова испред Српске православне цркве у Љубљани. На протесту је било присутно више од 20 000 учесника који су мирно и достојанствено у колони кренули зацртаном путањом улицама Љубљане и без и једног инцидента мирно се вратили пред цркву а у 19.30 слиједило је уписивање у протестну књигу, те повратак својим кућама.

Поштовани читаоци, ово моје не баш кратко излагање, представља само један дио активности ССДС у току ових двадесет и пет година постојања и рада. Није могуће нити је потребно све написати, али сам ипак сматрао потребним понудити мање упућеним нешто што јасно може демантовати и поставити на лаж тврдњу да у ССДС ето тамо неки само то нешто мало играју и пјевају.

Обзиром да је ово вјероватно задњи штампани број наших српских новина „Мостови”  у овој години коју испраћамо, нека ми буде дозвољено на крају казати моје жеље свима вама, свима нама у години коју дочекујемо.

Жеља ми је да у години која долази сви заједно учинимо напор, прије свега свако код себе и у себи, како би били кадри кренути путем помирења, препотребног нам заједништва, искреног разумијевања и опроста. Опростимо једни другима и оно што не очекујемо да други нама опросте. Говоримо и мислимо лијепо једни о другима, његујмо и развијајмо наше духовне и моралне вриједности. Сачувајте радост у души, мир у мислима и љубав у срцу, без обзира на околности у којима се нађете. Тек када радост других постане наша жеља и циљ који нас чини срећним, ми смо истински спремни за помоћ и разумијевање других.

Нека је радост од Господа и љубав ближњих увијек са вама.

 Златомир Бодирожа

подијелите садржај: