Свети Василије Велики – слава удружења из Кочевја
Удружење гуслара Словеније из Кочевја прославило своју славу Светог Василија Великог
Славска свечаност одржана је 14. јануара 2023. у просторима Културног друштва „Брдо” у Крању у присуству великог броја чланова и пријатеља друштва, као и гостију. Славски обред, освећење славског колача и жита обавио је протојереј-ставрофор Будимир Галамић, а ломљење славског колача обавили су Стојан Миловић, предсједник Удружења гуслара Словеније и Величко Кљајевић, кум славе. Славско жито послужиле су чланице овог друштва.
Након славског обреда и благосиљања трпезе присутнима се кратком али лијепом бесједом обратио отац Будимир Галамић који је послије традиционалног божићног поздрава „Христос се роди!” рекао да је слава друштва Свети Василије Велики који је био велики духовник, велике промисли и велики посланик, а затим додао: „Њега ако будете читали, ако будете пратили, знајте у животу да ћете бити на правом путу, јер и он баш онако био исповједник великог Христа. Умро је млад, али је много иза себе оставио, и оставио литургију која се данас служи на овог великог светитеља. Али да вам кажем, овај пут онима који славите ову славу, да увијек пада у трапаву седмицу, зато што је од Божића до Крстовдана трапаво, нема везе да ли је сриједа или петак. Срећна слава, лијепо прославите и лијепо уживајте у весељу”.
Присутнима се затим обратио Стојан Миловић, предсједник друштва, који је рекао: „Наши поштовани гости, часни оче, наш драги куме, добро дошли на данашњу славу и најприје да поздравим нашег кума, Величка Кљајевића, затим оца Будимира, предсједника Савеза српских друштава Словеније Златомира Бодирожу, предсједника Културног друштва „Брдо” из Крања Митра Вујиновића, Крстана Шућура, предсједника Српског културног друштва „Петар Кочић” Крањ, представнике Српског културно умјетничког друштва „Кочевје” из Кочевја, представнике Српског културног друштва „Ново Место” из Новог Места. Драго ми је да сте данас у оволиком броју са нама и у то име бих наздравио”. Позвао је затим кума славе и наздравио му и позвао га да се обрати слављницима и гостима.
Величко Кљајевић, кум славе рекао је: „Лијепо вас поздрављам и хвала вам да сте увеличали ову нашу славу. Осјећајте се као да сте код куће, мада је слава свих нас данас. Хвала и наздрављам свима”.
Стојан Миловић је наздравио Златомиру Бодирожи, предсједнику Савеза српских друштава Словеније који је у својој здравици рекао „Нећу ширити причу, зато што нико није дошао да слуша мене, али ипак надовезујући се на ово што је отац Будимир казао, данашњи празник који славимо, Свети Василије Велики је заиста живио кратко, педесет година, од 329. до 379. године, али је оставио заиста, заиста огромна дјела која могу послужити свима нама о начину живота, чак је и каноне писао. Да кажем и то да је био прије крштења велики студент тадашње филозофије и астрономије. Ад не дужим даље, рећи ћу само још то да је типичан доказ да се ова вањски живот не мјери данима проведеним на овој земљи, већ дјелима које смо оставили овдје, а која су и прије нас оставили. Тако је Свети Василије Велики заиста примјер, са педесет година толико је оставио да је заиста вриједно примјера и сада слиједимо колико смо кадри тај пут. Још једном сви заједно живјели и нека вам је наздравље данашња слава”.
Домаћин славе Стојан Миловић наздравио је и Крстану Шућуру, предсједнику Српског културног друштва „Петра Кочић” који је у својој здравици рекао: „Пријатељи гости, Христос се роди!. Шта рећи, овај мјесец и ова година као и свака почињу са великим светковинама, почињу за наш народ, са сјећањима са ожиљцима. А годину смо почели и ове године и са сјећањем на Косово и са сјећањем на подлу улогу анђела који наскаче на нашу матицу. У народу наш осјећај да мора остати да би ми били оно што би требали бити. Осмога и деветога ја и Стојан, као потпредсједник Савеза српских друштава Словеније, били смо у Бањој Луци на обиљежавању Дана републике српске. Учествовали смо на прослави и пријему а други дан Стојан је био и у Источном Сарајеву, гдје је била закључна манифестација. Контактирали смо са бројним људима и вјерским достојанственицима, углавном народ је поносан, али и забринут. И за ове ствари има разлога, тако да ево ми и овдје у Словенији, наша друштва, наша окружења само да вам кажем једну ствар. Преко двјеста хиљада људи Срба, Хрвата и Бошњака, Македонаца, Албанаца је добило држављанство Словеније. И онда не требамо да се пребројавамо колико нас има. Много нас има преко стотину хиљада само Срба. Није ово прилика да се нашироко прича, још један пут хвала свим друштвима која се труде да организују овакве ствари, која се труде да помогну рад наше кровне организације Савеза српских друштава Словеније, која се труде да и за тај духовни дио нашега живота. Такође, уз поштовање наше цркве и наших достојанственика, да се чува хармонија у наше средине и наше домове и у нашу свијест уграђена. Домаћине, још једанпут искрене честитке за вашу данашњу славу и нека нам и господ Бог буде на помоћи и нама и нашем народу за будуће кораке. Живјели„.
Стојан Миловић је наздравио и Митру Вујиновићу, предсједнику Културног друштва „Брдо” који је узвратио ријечима: „Хвала часни оче, хвала за данашњу молитву. Поштовани предсједниче и поштовани чланови Удружења гуслара Словеније, желим у своје име и у име Културног друштва „Брдо” да вам честитам данашњу славу, да је много година у здрављу и весељу славите и да нас помогне данашњи Свети Василије све заједно и да нам да велике снаге мудрости, односно да нам отвори наше мисли, да се што боље слажемо, да што боље сарађујемо. Од самог почетка, ја могу рећи од самог оснивања Удружења гуслара Словеније, да добро сурађујемо и тако, надам се да ће Бог дати да ћемо још боље сарађивати. Увијек се може боље, али ово је добро. Тако да ја ето ја наздрављам сад још вама свима, честитам још једном славу и нормално би пожелио да буде ова сарадња између друштава не само између наша два друштва, него и мислим на сва друштва још већа и успјешнија. На здравље и живјели”.
Послије изречених здравица Стојан Миловић се захвалио Културном друштву „Брдо” да је омогућило просторе за одржавање славе. Захвалио се свим појединцима, члановима и чланицама друштва што су помагали да се припреми све што је потребно за ову славу, захвалио се и свештенику Будимиру Галамићу за славски обред, а затим позвао све присутне за трпезу и да се друже и да запјевају, да лијепо обиљеже ову славу.
Трпеза је, као што и доликује правом домаћину била веома богата, а вриједне домаћице и домаћини потрудили су се да сваког госта послуже на најбољи начин.
Каква би то била слава или нека друга светковина Удружења гуслара, ако се на њој не би чули звуци гусала. За то су се побринули Пајо Вученовић, Давор Вулевић и Зоран Миловић, који су отпјевали неколико српских епских пјесама, за затим су још неки запјевали уз пратњу Зорана Миловића на гуслама. Разлијегала се пјесма и са једне и са друге стране дворане, а поред гусларских пјесама чуле су се и крајишке које су пјевали чланови друштава из Кочевја и Крања.
Све се завршило онако како и треба, у добром расположењу и нади да ће још дуго година да се слави и на тај начин чува један од најстаријим а можда и најстарији, обичај на свијету, присутан само у српском народу.
