дан поранио, некуд се спрема.

Свјетла се пале, устају људи,

зујање аута, цеста се буди.

Рика гладних крава ту се не чује,

ни јека ковача што данима кује.

Доласком јутра људи некуд журе,

рађање дана брзином буре.

Кроз прозор гледам неки туђи свијет,

непознат мени ту је сваки цвијет.

Јутро то туђе сиво је и нијемо,

као да казну дан би ми спрем`о.

Смиљана Кондић – Илић

Da ostavim jednu nostalgiju dugu:

Pa sve kada prođe, da se sećaš tada

Sa bolom na sreću, s radošću na tugu.

Hoću moja ljubav, kad sve jednom padne,

Da u tebi umre, kao u dan sivi

Što mre grmen ruža: miris koji dadne,

To je bolna duša koja ga nadživi.

I kad ovi dani za svagda prohuje,

I kad opet htedneš čuti moje ime,

Hoću da se ono u tvom srcu čuje

Kô šapat poljupca i uzdisaj rime.

Jovan Dučić

kržljave, bujne, čamove, bukove,

duhove šumske — vještice i čume,

sve štetočinstvo — lisice, vukove,

kupujem plodne i neplodne njive,

pšenice, raži, ječam, kukuruze,

strnjike, korov, trnjake, koprive,

strašila, gatke, dodole i suze,

kupujem stoku, katune i sela

(isplata odmah) — raštrkana, gusta,

u djelovima, ili, pak, cijela —

nenapuštena, ugašena, pusta,

kupujem kućne urvine — zgarišta,

temelje, listre, zidine sa zovom

(prednost imaju ukleta ognjišta

koja odavno nijesu pod krovom),

kupujem kuće, velike i male —

potleušice, podrume, pojate,

nužnike, šupe, štenare i štale,

ambare, štaglja, magaze, vajate,

kule, kapele, crkve, manastire,

kupujem groblja — stara, nova, razna,

karakondžule, utvare, vampire

(prednost grobljima koja su već prazna),

kupujem polja venuća i roda,

(roždana, smrtna, pelina i hljeba),

kupujem vazduh i sve vrste voda,

parčad olovnog i polovnog neba,

sunce, zvijezde, mijene i kiše,

minuvše dane, sadašnje i sjutre,

kupujem ime da vam ga izbrišem

i, ovdje, svaki trag da mu se utre.

Zoran Kostić