Organizatori ovog lepog događaja su bili Kulturni centar Gradiške i KUD Kolovit.  Učestvovalo je oko 130 foklorista iz pet društava:

KUD  Kolovit,  Gradiška;
RKUD  Vasa  Pelagić, Banja Luka;
KUD  Una,  Novi  Grad
KUD  Starča,  Gornji   Bogićevci (Hrvatska) i
KD Brdo iz Kranja.
U katkom uvodnom govoru predsednik  »Kolovita« Mirko Borojević  je istakao da: » na koncertu želimo  pokazati da folklor nije samo za decu i mlade nego i za osobe starije dobi, i da kroz pesmu i igru pokažemo da smo pravi čuvari naše kulturne baštine«.

Ovo »starije dobi«, treba čitat uslovno, jer vetarnska sekcija KD Brdo u poslednje vreme ima toliko nastupa da joj ne ostane dovoljno vremena za starenje.

Inače, potrbno je istaći da naša saradnja sa »Kolovitom« traje već duži niz godina i da se prvi nastup veteranske sekcije KD Brdo( izvan granica Slovenije), desio kod njih u Gradišci. Tada smo »probili led«  i još uvek plivamo. Iako su »jabuke zelene«, naše prijateljstvo i saradnja su sazreli, i u svakom pogledu su naši odnosi iskreni i prijateljski. Njihov veteranski ansabl  većinom čine žene, što sa naš tačke gledišta može smo da podstakne i intezivira saradnju  u vremenima koja su pred nama.

KD Brdo je nastupilo sa pesmama i igrama iz Pčinje.  Koreografiju je postavio naš umetnički vođa Dejan Bodiroža. Mala sala je bila prepuna, podrška i odobravanje su nam davali dodatnu snagu i rekao bih onu mladalačku razigranost. Možda ovo zvuči pretenciozno, stariji  ljudi počnu da gube pamćenje, da zaboravljaju…, a kod nas to nije slučaj – kad nas igra ponese, zaboravimo na godine.

Bez obzira što su gornji redovi možda deluju šaljivo i bezbrižno, naša druženja imaju širi smisao. Činjenica, da su  na festivalu nastupila drušva iz tri države, potkrepljuje tu tvrdnju. Kulturna društva, uz pesmu i igru, ruše granice i barijere, koje politika svesno ili nesvesno postavlja između naroda i država.

Stefan  Nemanja je rekao: Bog je anđelima dao krila a čoveku pesmu, svirku i igru.  Od te njegove misli koju je izrekao na samrti prošli su vekovi ali je danas aktuelna. Moramo se upitat ko smo, ako ne čuvamo svoju nacionalnu tradiciju. Nadam se da su prošla vremena kad su ljudi gledali na folklor kao na nešto arhaično i pevaziđeno, nešto što su pregazila ova nova, turbo vremena. Mi  sa prijateljima iz drugih društava dokazujemo suprotno i otkrivamo koliko lepote i duše ima u našim tradicionalnim pesmama i igrama.

Kao što dolikuje folklorašima, posle nasupa naši vredni domaćini su priredili zabavu za sve učesnike. To je vreme za sređivanje utisaka, uz domaće specijalitete i piće koje pomaže da razgovor lakše teče. To takođe podrazumeva međusobna upoznavanja,nova prijateljstva, razmene mišljenja i mejlova…

Zabavu je obogatila i činjenica da je naš koreograf Dejan Bodiroža baš na taj dan proslavjao svoj 30-ti rođendan. Poznato je da je on na dobrom glasu, ne samo kao igrač i koreograf nego i kao pevač. Zato je na želju prisutnih otpevao nekoliko pesama uz pratnju domaćeg ansambla. To je donelo novu energiju i veselje  u već razigrano i raspevano društvo, tako da se zabava produžila u kasne sate.

Naša Darja, bez koje se ni jedna pametna i zanimljiva stvar u veteranskoj sekcij ne dešava,  pročitala je naše želje i misli namenjene Dejanu, koje smo pokušali pretočiti u stihove:

Deki, trideset godina i nije malo,

mnogo koreografija u njih je stalo.

Želimo da umesto čaja piješ viski i

da ti veteranski kiksevi postanu bliski.

Da te ne napadnu trenuci besa,

kad se iskrivi veteranska  lesa.

Od »Pčinje« do »Užica« nek se kolo kreće,

Želimo ti puno zdravlja i sreće.

Kasni noćni, ili rani jutarnji sati, su nas upozoravali da treba potražit autobus i krenut prema Sloveniji. Sa prijateljima iz KUD Kolovit smo se dogovoili da se sledeći put vidimo u Kranju.

Dragan Đerić

Želeli smo, da naše potovanje poleg folklornega dobi tudi izletniški i turistični pomen. Zato smo naše popotovanje iz Kranja začeli zgodaj, z sončnim vzhodom, da se ne zgodi samo nastop temveč tudi zgodba. To je razlog da smo se ustavili v Udinah, kjer smo v luči »Indijanskega poletja« občudovali zgodovinske znamenitosti mesta. Obiskali smo tudi zabaviščne parke kjer so naši pogumnejši veterani preizkušali moč in zmožnosti adrenalinskih naprav in se na ta način pripravljali za nastop.

V poznih popoldanskih urah, smo prišli na določeni kraj, kjer so nas čakali prijazni domačini. Ob njihovih tradicionalnih vinih in hrani je italijanščina postajala razumljiva, blizka, skoraj domača. Italijanščina, podprta z mimiko in angleščino se je zdela dokaj enostavna. Pri zahtevnejših stavkih smo uporabljali »klic v sili«, oz. poklicali smo Boruta ali Jano, ki sta nas brez težav reševala iz zadrege. Doživeli smo izjemno zadovoljstvo in čast, ko nas je župan Andrea Venchiarutti povabil v prostore mestne hiše, ki je zgrajena z okusom in stilom. Hiša je izžarevala lepoto in toplino. Lesena notranjost je poudarjala njihovo kulturo in tradicijo.

Posebno pozornost so izzivale kamene plošče na stenah, v katere so vklesani znaki, ki po besedah župana predstavljajo tri pomembna časovna obdobja njihovega mesta in cele Furlanije. Obdobja zajemajo čas, od sedemdesetih let prejšnjega stoletja, do današnjih dni. To je čas, ko je njihove kraje prizadel potres, ki je zahteval skoraj tisoč žrtev, porušenih je bilo čez deset tisoč objektov. V ploščah so vklesane značilnosti teh obdobij. Prva plošča predstavlja mir, idiličnost; druga žrtve in ruševine; tretja plošča predstavlja izgradnjo, celjenje ran in sedanjost. Premišljeval sem…, naravne nesreče se ne ozirajo na meje, države, nacije in barve kože.  Narava je enako so pravične in nepravične za vse.

Bralci z boljšim spominom niso pozabili, da je ta potres, ki se je zgodil 6. Maja 1976 prizadel tudi severozahodno Slovenijo, predvsem območje Posočja, a k sreči žrtev ni bilo.

Toliko o zgodovinskih dogodkih, a tema narekuje, da se vrnemo k festivalu. Folklor je le del dogodkov in prireditev znanih pod imenom »Okusi kostanja (Sapori diCastagne). Festival organizirajo vsako leto in traja štiri dni (dva vikenda). Poleg folklore organizirajo se: športne, glasbene, umetniške in kulinarične prireditve. Slednje smo imeli priložnost okusiti, preizkusiti in doživeti. Brez dvoma, naši domačini so mojstri kulinarstva.

Poleg nas in domačinov, na festivalu je nastopila tudi folklorna skupina Volstanngruppe Klagenfurt Worthersse iz Avstrije. Skupaj je nastopilo cca osemdeset folkloristov pred okrog tristo ljubiteljev tradicionalnih pesem in iger. To se je dogajalo v večernih urah  v dvorani posebej zgrajeni za te namene. Vsaka folklorna skupina je nastopila z dvema koreografijama. KD Brdo je nastopilo s plesi iz okolice Užica in s plesi iz Pčinje. Torej, smo prikazali plese iz zahodne in vzhodne Srbije. Pesnik bi rekel, da smo s koreografijami objeli celo Srbijo. Obe koreografiji je pripravil Dejan Bodiroža. Navzoči so bili navdušeni z nastopi in s koreografijama. Plesi Koroške in Furlanije temeljijo na polkah in valčkih – na nek način je to za njih »že videno«. Plese in pesmi iz Srbije je večina gledala, poslušala in doživljala prvič. Aplavzi so nam govorili, da so navzoči, naše pesmi, kola in plese, razumeli brez prevajanja. Spraševali smo se, ali se to res nam dogaja? Ta festival nas je naredil bogatejšim. Omogočil je srečanje treh kultur: romanske, slovanske in germanske. Po nastopih in večerji naši domačini in gostje iz Avstrije so zaželeli, da jih naučimo »Užičko kolo«.

Nismo se pustili prosit, brez obotavljanja smo se pomešali v veliko kolo, ki je prekrilo ves oder. Večina je hitro ujela takt in ritem – posebej ženski del populacije. Spraševal sem se kako da tujke tako hitro dojemajo? Tudi mi smo bili pridni učenci polke in valčka. Lahko rečem da je menjava znanja uspešno potekala v več smeri. Ker se železo kuje dokler je vroče, naš predsednik Mitar Vujinović se je že dogovoril, da naši domačini pridejo k nam na obisk. Dogovorjeno je da pridejo z mladinsko sekcijo, ker na mlajših svet stoji! Splošni vtis je, da smo dobro in uspešno predstavili svojo novo domovino Slovenijo, pa tudi srbsko kulturo in tradicijo.

Zabava se je končala v poznih urah. Dobro razpoloženje in urejanje vtisov smo prenesli tudi v avtobus. Nekdo je rekel. Tako so prijazni in gostoljubni, škoda da so izgubili na Soški fronti.

Pripravil: Dragan Đerić