Савиндан – слава СКПД „Свети Сава” Крањ
Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” Крањ свечано прославило Савиндан, славу друштва и свог заштитника Светог Саву
Славска свечаност одржана је 27. јануара 2023. у просторима друштва у Крању. Прије самог славског обреда Милош Милић, предсједник друштва, поздравио је све присутне чланове друштва и госте међу којима су били Јанез Черне, замјеник начелника Градске општине Крањ, Соња Машић, вијећник Градске општине Крањ, Митар Вујиновић, вијећник Градске општине Крањ и предсједник Културног друштва „Брдо” Крањ, Крстан Шућур, предсједник Српског културног друштва „Петар Кочић” Крањ, Драгиша Милић, један од оснивача и први предсједник СКПД „Свети Сава” Крањ, Милан Аксентијевић, пријатељ друштва, Гојко Николић, Жељко Савановић и Зоран Зец, донатори друштва. Поздравио је и Бориса Манојловића, донатора друштва, који није био на слави. Милош Милић се захвалио свима да су се одазвали позиву и дошли на славу друштва, а затим је дао ријеч Јанезу Чернету, замјенику градоначелника Крања, који је у свој честитки и веома лијепој бесједи рекао:
„Чланице и чланови, поштовани гости, прије свега хвала предсједнику за позив и преносим вам лијепе честитке од Градске општине Крањ за ваш празник. Данас српски народ обиљежава Савиндан. Свети Сава је био једна од највећих историјских личности српског народа, зачетник српске духовности и покровитељ свих свјетовних организација. Записи, ако се тачно сјећам, увијек су га описивали као човјека који је много знао, увијек желио помагати, саслушати, па и дијелити савјете или то све заједно даје. Али ако слиједимо томе желио је неку јаку заједницу, што значи повезивање. То што вјерује је да је Свети Сава, па уопште и српска заједница у Крању успјела достићи је достигла веома јако, односно јако повезивање, чему је данас симбол у суштини Свети Сава. Тако да смо радосни да вас имамо, да је Крањ отворен град, отворено друштво, гдје се повезујемо, гдје знамо саслушати, гдје знамо помагати и много вам се захваљујем у име Градске општине Крањ да сте такви какви јесте, да сте се знали повезати, да знате очувати вриједности српскога народа, да чувате вриједности језика, традиције, што је веома похвално и много тога се можемо научити од вас, те јаке заједнице. То повезивање, мислим да је значајно за све нас, да овдје живимо, да је овдје наш дом и да имамо јаку заједницу и да знамо саслушати. Тако да вам данас желим срећно, срећан вам празник друштва и срећна слава”.
Након лијепе и дирљиве бесједе Јанеза Чернета приступило се славском обреду који је обавио јереј Бранислав Тодорић уз саслужење Драгише Лазовића. Послије освећења и благосиљања славског колача, жита и славске трпезе, обављено је ломљење славског колача које су обавили Љубиша Гојковић, кума славе и Милош Милић, предсједник друштва, а домаћице су затим све присутне и госте послужиле славским житом и славским колачем. Послије тога отац Бранислав је у својој здравици одржао и пригодну бесједу у којој је рекао:
„Цијењени предсједниче, срећна слава Свети Сава теби и овдје у дому овога друштва, да много година прослављате, да вас Господ Бог благослови и да подари свако добро. Желим да поздравим и господина замјеника градоначелник Градске општине Крањ и све предсједнике културно умјетничких друштава и све вас окупљене госте, на овој великој, можемо рећи, прослави овога друштва, а то је прослављање Светога Саве као заштитника овога друштва, а уједно слава свих нас Срба, јер знамо ко је био Свети Сава, каквим је животом живио и шта је допринио нашему роду српском, а то је да га прослављамо. Послије Божића, великога празника, свакако да се увијек сјећамо и да не можемо заборавити 27. јануар као исто на ни 7. јануар, јер управо то је процват и нашега друштва, цјелокупнога српскога уједињенога у држави у цркви и у свему оном је што је израсло из тога и допринијело да ми данас ево из матичне државе из које смо се доселили очувамо коријене онога што нам је Свети Сава оставио. А оставио је на првом мјесту да будемо људи овдје на земљи и да служимо Господу Богу и једни међу другима да имамо велике љубави, а да не говоримо о његовом животу, јер то је како можемо рећи три дана да причамо опет о великој личности мало би било шта казали. Иако је био светац божији на земљи и одрекао се земаљскога пријестола, ипак, он је постао и остао у земљи те утемељивач и српске државе и српске цркви, јер је много дао уплива и на владаре своју браћу, мирио их завађене и све оне како можемо рећи којима је било потребно од великих до малих. Оснивајући прво школе, учећи нас писмености учећи нас свему ономе што би могли показати и кренути пут у даљи свијет. Све нам је то Свети Сава омогућио и прве болнице поред школа. Све се то сливало уз манастире српске цркве и зато је управо историја српскога народа не издвојива од цркве. Једно другим се прожима и тако је остало у вијекове. Онај ко не разумије и није упућен у историју, њему то можда није схватљиво, али од нас гдје год била, како можемо рећи државност увијек је била и црква и тако је то функционирало. И тако је то остало, употпуњавала се и помажући једни другима, савлађивали смо проблеме овога земнога свијета и дај Боже тако да и даље останемо да се молимо Светоме Сави првоме архиепископу српском, оснивачу наше свете цркве. Да та црква коју је он основао и даље је ми носимо и даље је у њој се Господу Богу молимо и произносимо молитве и да будемо благословљени гдје се год налазимо. Ми се данас молимо њему самоме да благослови како ово друштво, наш српски народ, па и овај град у коме се налазимо, да буде мира и слоге и свакога добра и Господ ће помоћи ако будемо истрајни, ако ваистину будемо имали оно што тражи од нас, а то је љубав према њему, самоме и љубав према сваком човјеку, овога земнога свијета. Све оно што је Господ створио, дато је човјеку на управљање, али исто тако, срећемо се у овоме земаљском свијету гдје имамо разних људи и добрих и лоших и све је то тако можемо рећи обједињено у овоме земном свијету све до онога дана и часа када ће бити одлучено добро од злога. Али ми смо ти којима је Господ дао слободу, а слобода је увијек да бирамо добро, зато живимо добро и неке Господ Бог благослови. На многе године да прослављате ову своју, како можемо рећи крсну славу вашега друштва и да вам Свети Сава буде на помоћ, да се трудите да умножавате своје друштво, да се оно не смањује, него да се повећава, што се каже да буде благословљено. Нека вас Господ све благослови и подари свој небески благослов. Да сте нам живи и здрави на многа љета. Свако добро од Господа Бога. Куме срећно ти кумство. Наздравље, спасење и свако добро од господа да буде. Амин”.
Након здравице и пригодне бесједе оца Бранислава Тодорића, приступило се славском ручку, а с обзиром на то да је слава пала у петак, припремљена је врло богата трпеза са разним укусним посним јелима.
Док су домаћини и домаћице износили јела на трпезу пјевачка група СКПД „Свети Сава” је уз музичку пратњу Паје Вученовића отпјевала неколико српских народних пјесама. Са пјесмом се наставило и послије славског ручка, а заиграло се и српско коло, као што је и уобичајено на славама, да се заигра и запјева.
Тако је Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” прославило Савиндан – свог заштитника, и не само свог, јер Свети Сава је заштитник васколиког српског народа и српски народ ће га поштовати и славити све док постоји. Чланови друштва и гости растали су се у нади да ће још много година славити своју славу, један од најстаријих обичаја не само у српском народу, већ и даље.
