На студенцу – рецитал посвећен Радичевићу

На студенцу – рецитал посвећен Радичевићу

Српско културно просветно друштво „Свети Сава” из Крања извело рецитал под називом „На студенцу”, посвећен великом српском пјеснику доба романтизма Бранку Радичевићу

Рецитал је одржан 22. октобра 2021. у Све­тосавском културном центру у Крању пред око педесетак посјетилаца који су са ве­ликом пажњом пратили овај догађај који до­приноси цјелокупној активности друштва, а исто тако даје свој прилог културним дјелат­ностима у Крању.

Рецитал је иначе био подијељен у осам блокова, а први блок почео је „Химном Светом Сави” коју је, свирајући на бочној флаути, извела млада талентована музичарка Николина Бенић.

Након тога присутнима се у име организатора обратио Душан Јовановић, поздравио присутне, најавио учеснике у програму и рекао неколико ријечи о овом догађају, као и самом значају оваквих културних програма и садржаја.

Програм настављен представљањем Бранка Радичевића и у овоj првоj бесједи о пјеснику Снежана Максимовић је говорила о његовом рођењу „у Славонском Броду 16. марта 1824. године родила је Ружица Радичевић, жена малог царинског чиновника, првенца сина Алексија. То дете, које неће проћи кроз живот пун авантура и крупних заокрета, постаће једно од најлепших имена српске књижевности“. У наставку приче о Бранку Радичевићу истакнуто је да „има људи чији животи изгледају као један потез, прост, неузбуркан и неизломљен. На први поглед живот Бранка Радичевића личи на кратку, обичну, често срећну причу”. Споменуто је Бранково дјетињство у родитељској кући а затим школовање у двије основне школе, па онда у двије гимназије, прво у Сремским Карловцима а затим у Темишвару и најзад студије у Бечу.

Послије уводног представљања Бранка Радичевића услиједио је други блок и рецито­вање његових познатих пјесама, а поред то­ликог броја врхунских пјесама било је тешко одабрати неколико њих које би биле рецито­ване, али ипак се некако успјело у томе.

У овом другом блоку прво је Душан Јовановић одрецитовао пјесму „Болесников уздисај”, а Снежана Максимовић пјесму „Долазак драгога”, па поново Душан Јовановић пјесму „VII сонет” да би други блок завршила Снежана Максимовић рецитовањем пјесме „Драги на путу”.

Трећи блок отпочела је Снежана Максимовић читајући пјесму „Њени јади”, Душан Јовановић наставио рецитацијом „Путник на уранку”, Снежана Максимовић је прочитала пјесму „Берачице”, а Душан Јовановић „Ноћ па ноћ”, да би потом Снежана Максимовић у другој бесједи о Бранку Радичевићу и његовом боравку, односно гимназијским данима у Сремским Карловцима у вријеме кад је Вук Стефановић Караџић почео са реформом српског језика и писма. Бранко „са одличном дипломом шестог разреда и главом пуном грчке митологије и латинске прозодије путује оцу у Темишвар“, гдје се није дуго задржао.

Овај, трећи блок, завршен је свирањем композиције Guj Claude Lujpaertsa „Tarantella”, а опет у веома лијепом извођењу Николине Бенић.

„Рибарчета сан” је пјесма којом је започео четврти блок, а коју је изрецитовао Душан Јовановић, да би затим Снежана Максимовић рецитовала пјесму „Ој, Мораво, што би без Србиња”, Душан Јовановић продужио рецитовањем једне од најпознатијих и најпопуларнијих Бранкових пјесама а то је пјесма „Кад млидијах умрети”, а овај блок завршен пјесмом „Перивој” у рецитацији Снежане Максимовић.

Пети блок почео је пјесмом „Девојка драгом” коју је одрецитовала Снежана Максимовић, Душан Јовановић читао „Путу крај”, Снежана Максимовић рецитовала пјесму „Ране”, а Душан Јовановић „Жељу”, да би овај блок завршили пјесмом „Благо ми на виру” коју је изрецитовала Снежана Максимовић уз музичку пратњу Марка Чушина на хармоници.

Рецитовањем пјесме „Нека сунца” Душан Јовановић је отпочео шести блок, да би Снежана Максимовић наставила са рецитацијом пјесме „Јадна драга”, Душан Јовановић продужио са стиховима „Слатка мисли”, а Снежана Максимовић послије рецитовања пјесме „Молитва” у трећој бесједи о Бранку Радичевићу  и његовом боравку и студију у Бечу и на крају о његовој болести и смрти нагласивши да је „Последње месеце свога живота Бранко провео, кажу, са слеђеним једним осмејком. Само конац му није дошао ни онако како је желео, нити тамо где га је желео: ʼАл кад ми се беће смрћи мора, нек се смркне измеђ ови гораʼ, а њему се „смркло” у једној хладној туђинској болници”. На крају бесједе речено је да је „у књижевности проговорио само своје прве речи. Па ипак и те прве речи биле су му довољне да не умре”.

Шести блок завршила је надарена Николина Бенић извођењем изворне српске пјесме „Ој, девојко, ој ружице”.

„Враголије” су била пјесма којом је почео седми блок, а одрецитовала ју је Снежана Максимовић, да би потом Душан Јовановић читао стихове пјесме „Нуто јада за момице”, поново је наступила Снежана Максимовић са пјесмом „Туђин” а Душан Јовановић са стиховима „Моја молитва”, да би овај седми блок био завршен пјесмом која је узета за назив овог рецитала, а то је пјесма „Девојка на студенцу” коју је уз Музичку пратњу Марка Чушина изрецитовала Снежана Максимовић.

Осми блок почео је рецитацијом пјесме „VIII сонет” коју је извео Душан Јовановић, Снежана Максимовић наставила рецитовањем пјесме „Сунашце јасно”, да би затим Душан Јовановић прочитао неколико стихова из пјесме „Гојко”. Снежана Максимовић је одрецитовала стихове из пјесме „Путник и тица”, а Душан Јовановић дио из „Ђачког растанка”, да би потом на крају програма Душан Јовановић уз пратњу хармоникаша Марка Чушина одрецитовао стихове из пјесме „Коло, коло наоколо”, чиме је завршен програм овог рецитала.

На крају овог лијепог и занимљивог догађаја Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава” Крањ захвалио се учесницима у програму и подијелио им захвалнице, а пу­блици се захвалио на посјети и подршци из­вођачима током рецитала и позвао учеснике у програму, као и све присутне, на скромну закуску и дружење.

Овај пројекат финансијски је подржан од стране Јавног фонда Републике Словеније за културне дјелатности и Министарства спољ­них послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Фото: Драгиша Лазовић

Текст: Душан Јовановић

подијелите садржај:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

За одбацивање нежељених садржаја користимо Акисмет. Опширније

error: Садржај је заштићен.