Literarno muzički mozaik

Literarno muzički mozaik

U organizaciji Srpskog kulturnog društva „Sava” Hrastnik održano literarno-muzičko veče

Srpsko kulturno društvo „Sava” Hrastnik i ove godine nastavlja sa priređivanjem događaja posvećenim srpskoj poeziji i muzici. Tako je 30. oktobra 2022. u dvo­rani RCR – Regionalni centar za razvoj, (RCR – Regionalni center za razvoj) održa­na lepa kulturna priredba posvećena srp­skoj lirskoj narodnoj poeziji pod nazivom „Literarno muzički mozaik”.

Na početku programa Snežana Maksimović, voditeljka i učesnica u programu, pozdra­vila je prisutne članove društva i goste, a među njima i Zlatomira Bodirožu, predsed­nika Saveza srpskih društava Slovenije.

Zatim se zahvalila svima koji su omogućili realizaciju ovog projekta, a to su Javni sklad RS za kulturne dejavnosti, koji je finan­sijski podržao projekat, Občina Hrastnik in RCR (Regionalni center za razvoj).

Govoreći o lirskim narodnim pesmama Snežana Maksimović je rekla:

„Narodne pesme nastajale su u narodu. Stvarali su ih pojedinci koji su nama ne­poznati. Prenosile su se sa generacije na generaciju, pa se zato vremenom i menjale.“

Svako ko ih je nekome kazivao mogao je da doda nešto svoje. Vuk Karadžić ih je bele­žio, pa zahvaljujući njemu mnoge od njih su ostale sačuvane do danas – zapisane u zbir­kama ali i zapamćene od strane naših najs­tarijih članova porodice.

Vuk Karadžić je lirske pesme nazvao „žen­ske pesme” jer su ih žene pevale i kaziva­le. U različitim prilikama, u okviru po­rodice i značajnih događaja u životu ljudi. Naš narod je uz pesmu obavljao poslove na njivi, uz pesmu se uspavljivao, uz pesmu je proslavljao praznike, pesmom je pokuša­vao da umilostivi prirodu oko sebe. Ove pesme nam prikazuju vreme u kojem su ljudi verovali u magijske pojave. To je svet pun vila, zmajeva, dodola, koleda, svet u kojem su čovek i priroda – jedno.

• Lirske narodne pesme mogu biti: 1. obred­ne, 2. običajne, 3. mitološke, 4. poslenič­ke, 5. ljubavne, 6. porodične, 7. šaljive.

Obredne pesme

U prošlosti su ljudi verovali da sve što se dešava u prirodi izazivaju neke „više sile” i Bogovi. Zbog toga su ljudi smišlja­li pesme koje su pevali izvodeći razne ob­rede kako bi se Bog umilostivio i podario im, na primer, kišu kako bi njihovi usevi opstali i dali dobar rod. Obredne pesme su se pevale i na velike praznike kao što su Božić ili Vaskrs.

Običajne pesme

Važni događaji u životu svakog čoveka su rođenje deteta, krštenje, svadba i slično. Ovakvi događaji su bili uvek propraćeni običajnim lirskim pesmama. Među ovim pesmama postoji i jedna podvrsta koja je namenjena iskazivanju žalosti za bliskom osobom koja više nije živa. Te pesme se zovu tužbalice.

Mitološke pesme

Pošto čovek nije umeo da objasni mnoge pojave u prirodi kao što danas objašnja­va nauka, on je u pesmama prirodne poja­ve upoređivao, tj. davao im osobine ljudi. Mesec i Sunce su najčešći motivi mito­loških lirskih pesama.

Posleničke pesme

Ovo su pesme koje pevaju o radu. U davna vremena ljudi su mnoge poslove obavljali zajedno jer nije bilo mašina da im olakša rad. Tako su, na primer, kada se žanje žito, okupljali se i jedni drugima pomagali. U ovim pesmama se često takmiče međusob­no ko je jači, spretniji i vredniji u radu.

Ljubavne pesme

Od kada je postao svet, ljubav između muš­karaca i žena je inspiracija za stvaranje najlepših umetničkih kreacija. Zato među lirskim pesmama ima najviše onih koje pe­vaju o ljubavi, lepoti devojke, izjavama lju­bavi, rastancima od voljene osobe. Ljubav se u davnim vremenima iskazivala na druga­čije načine – često skriveno i tajanstveno.

Porodične pesme

Porodične pesme su protkane ljubavlju koju osećaju članovi porodice jedni za druge – braća prema sestrama, roditelji prema deci i obrnuto. Nekada su porodice bile mnogo­člane i njeni članovi su bili više poveza­ni. U istoj kući su živeli muž i žena, de­ver, zaova, jetrva, snaha i sl. Najemotivnije su pesme koje govore o ljubavi sestre pre­ma bratu.

Šaljive pesme

Kao što sam naziv kaže, ove pesme su ima­le za cilj da nasmeju i oraspolože ljude. One su kratke i lako se pamte. Obzirom da su ljudi živeli teško, pod tuđinskom vlašću, često su ove pesme imale i neku skrivenu poruku koja nije mogla da se iz­razi direktno”.

Voditeljka programa predstavila je i učes­nike u programu, a to su: Sara Mitrović, sopran, Marko Čušin, harmonika, Ženska pevačka grupa SKD „Sava” Hrastnik, Dušan Jovanović, recitator i Snežana Maksimović recitator i voditelj.

Program je bio podeljen u četiri bloka. U prvom bloku prvo je Snežana Maksimović recitovala lirsku narodnu pesmu „Žetvu žela lepota devojka”, nastavio je Dušan Jovanović sa recitovanjem pes­me „Devojka rod kuša”, a zatim je Snežana Maksimović otpevala poznatu srpsku pes­mu juga Srbije „Fala bogu, fala jedino­me”. Dušan Jovanović je odrecitovao pes­mu „Ljuba je preča nego sestra i snaa” a Snežana Maksimović pesmu „Najveća je žalost za bratom”. Nastavilo se sa pe­vanjem, Sara Mitrović, sopran uz muzič­ku pratnju Marka Čušina na harmonici, otpevala je pesmu „Oj, jesenske duge noći”.

Drugi blok je počeo sa pesmom „Sestra otrovnica” koju je recitovala Snežana Maksimović, a Dušan Jovanović odreci­tovao pesmu „Dragi pa dragi”, da bi potom u prvom muzičkom delu ovog bloka Ženska pe­vačka grupa SKD „Sava” Hrastnik otpevala „Majka mari kose plela”. Recitatorski deo nastavljen je pesmom „Ko najpravije deli”, koju je recitovao Dušan Jovanović, a onda i Snežana Maksimović pesmu „Devojka se suncu protivila”. Muzički deo ovog blo­ka završen je divnim izvođenjem i glasom Sare Mitrović, koja je uz odličnu pratnju Marka Čušina, otpevala pesmu „Miruj, miruj srce moje”.

U trećem bloku prvo je Snežana Maksimović odrecitovala pesmu „Sanak snila cari­ca gospoja”, a Dušan Jovanović pesmu „S dragim su najkraće noći”. U svom drugom nastupu Ženska pevačka grupa SKD „Sava” Hrastnik je otpevala pesmu „Tegnaj mi oro bojano”. Recitovanjem Dušana Jovanovića prikazana je pesma „Najbolji lov”, kao i „Tri su cveta u gori cvetala” u izvođenju Snežane Maksimović. Poznatu pesmu „Stade se cvijeće rosom kititi” na ve­oma lep način izvela je Sara Mitrović, takođe uz muzičku pratnju Marka Čušina.

Recitacijom pesme „Rasla jela”, u izvođenju Snežane Maksimović započeo je četvr­ti blok, a nastavljen recitovanjem pesme „Smilj Smiljana pokraj vode brala”, koju je odrecitovao Dušan Jovanović. Ženska pevačka grupa SKD „Sava” Hrastnik u svom trećem nastupu otpevala je pesmu „Trgnala Rumena”. Na kraju ovog bloka prvo je Dušan Jovanović odrecitovao pesmu „Momak i devojke”, a zatim i Snežana Maksimović odrecitovala pesmu „Budi majka svog Ivana sina”. Program je završen izvrsnom in­terpretacijom Sare Mitrović, koja je uz muzičku pratnju Marka Čušina otpevala lepu narodnu pesmu „Žubor voda žuborila”.

Publika je uživala u recitacijama i pe­vanju i burno nagrađivala sve učesnike u programu. Na samom kraju ove priredbe pri­sutnima i učesnicima u programu obratio se i Zlatomir Bodiroža, koji je pohvalio učesnike u programu i naveo kako je veo­ma značajno da čuvamo svoju srpsku narod­nu tradiciju i da ne prepustimo zaboravu.

Cvijetin Nešković, predsednik SKD „Sava” Hrastnik se takođe zahvalio učes­nicima u programu, kao i publici na pose­ti, a zatim svim učesnicima podelio zah­valnice u znak sećanja na ovaj lep događaj.

Tekst i foto: Dušan Jovanović

podijelite sadržaj: