Литерарно музички мозаик
У организацији Српског културног друштва „Сава” Храстник одржано литерарно-музичко вече
Српско културно друштво „Сава” Храстник и ове године наставља са приређивањем догађаја посвећеним српској поезији и музици. Тако је 30. октобра 2022. у дворани РЦР – Регионални центар за развој, (RCR – Regionalni center za razvoj) одржана лепа културна приредба посвећена српској лирској народној поезији под називом „Литерарно музички мозаик”.
На почетку програма Снежана Максимовић, водитељка и учесница у програму, поздравила је присутне чланове друштва и госте, а међу њима и Златомира Бодирожу, председника Савеза српских друштава Словеније.
Затим се захвалила свима који су омогућили реализацију овог пројекта, а то су Javni sklad RS za kulturne dejavnosti, који је финансијски подржао пројекат, Občina Hrastnik in RCR (Regionalni center za razvoj).
Говорећи о лирским народним песмама Снежана Максимовић је рекла:
„Народне песме настајале су у народу. Стварали су их појединци који су нама непознати. Преносиле су се са генерације на генерацију, па се зато временом и мењале.“
Свако ко их је некоме казивао могао је да дода нешто своје. Вук Караџић их је бележио, па захваљујући њему многе од њих су остале сачуване до данас – записане у збиркама али и запамћене од стране наших најстаријих чланова породице.
Вук Караџић је лирске песме назвао „женске песме” јер су их жене певале и казивале. У различитим приликама, у оквиру породице и значајних догађаја у животу људи. Наш народ је уз песму обављао послове на њиви, уз песму се успављивао, уз песму је прослављао празнике, песмом је покушавао да умилостиви природу око себе. Ове песме нам приказују време у којем су људи веровали у магијске појаве. То је свет пун вила, змајева, додола, коледа, свет у којем су човек и природа – једно.
- Лирске народне песме могу бити: 1. обредне, 2. обичајне, 3. митолошке, 4. посленичке, 5. љубавне, 6. породичне, 7. шаљиве.
Обредне песме
У прошлости су људи веровали да све што се дешава у природи изазивају неке „више силе” и Богови. Због тога су људи смишљали песме које су певали изводећи разне обреде како би се Бог умилостивио и подарио им, на пример, кишу како би њихови усеви опстали и дали добар род. Обредне песме су се певале и на велике празнике као што су Божић или Васкрс.
Обичајне песме
Важни догађаји у животу сваког човека су рођење детета, крштење, свадба и слично. Овакви догађаји су били увек пропраћени обичајним лирским песмама. Међу овим песмама постоји и једна подврста која је намењена исказивању жалости за блиском особом која више није жива. Те песме се зову тужбалице.
Митолошке песме
Пошто човек није умео да објасни многе појаве у природи као што данас објашњава наука, он је у песмама природне појаве упоређивао, тј. давао им особине људи. Месец и Сунце су најчешћи мотиви митолошких лирских песама.
Посленичке песме
Ово су песме које певају о раду. У давна времена људи су многе послове обављали заједно јер није било машина да им олакша рад. Тако су, на пример, када се жање жито, окупљали се и једни другима помагали. У овим песмама се често такмиче међусобно ко је јачи, спретнији и вреднији у раду.
Љубавне песме
Од када је постао свет, љубав између мушкараца и жена је инспирација за стварање најлепших уметничких креација. Зато међу лирским песмама има највише оних које певају о љубави, лепоти девојке, изјавама љубави, растанцима од вољене особе. Љубав се у давним временима исказивала на другачије начине – често скривено и тајанствено.
Породичне песме
Породичне песме су проткане љубављу коју осећају чланови породице једни за друге – браћа према сестрама, родитељи према деци и обрнуто. Некада су породице биле многочлане и њени чланови су били више повезани. У истој кући су живели муж и жена, девер, заова, јетрва, снаха и сл. Најемотивније су песме које говоре о љубави сестре према брату.
Шаљиве песме
Као што сам назив каже, ове песме су имале за циљ да насмеју и орасположе људе. Оне су кратке и лако се памте. Обзиром да су људи живели тешко, под туђинском влашћу, често су ове песме имале и неку скривену поруку која није могла да се изрази директно”.
Водитељка програма представила је и учеснике у програму, а то су: Сара Митровић, сопран, Марко Чушин, хармоника, Женска певачка група СКД „Сава” Храстник, Душан Јовановић, рецитатор и Снежана Максимовић рецитатор и водитељ.
Програм је био подељен у четири блока. У првом блоку прво је Снежана Максимовић рецитовала лирску народну песму „Жетву жела лепота девојка”, наставио је Душан Јовановић са рецитовањем песме „Девојка род куша”, а затим је Снежана Максимовић отпевала познату српску песму југа Србије „Фала богу, фала јединоме”. Душан Јовановић је одрецитовао песму „Љуба је преча него сестра и снаа” а Снежана Максимовић песму „Највећа је жалост за братом”. Наставило се са певањем, Сара Митровић, сопран уз музичку пратњу Марка Чушина на хармоници, отпевала је песму „Ој, јесенске дуге ноћи”.
Други блок је почео са песмом „Сестра отровница” коју је рецитовала Снежана Максимовић, а Душан Јовановић одрецитовао песму „Драги па драги”, да би потом у првом музичком делу овог блока Женска певачка група СКД „Сава” Храстник отпевала „Мајка мари косе плела”. Рецитаторски део настављен је песмом „Ко најправије дели”, коју је рецитовао Душан Јовановић, а онда и Снежана Максимовић песму „Девојка се сунцу противила”. Музички део овог блока завршен је дивним извођењем и гласом Саре Митровић, која је уз одличну пратњу Марка Чушина, отпевала песму „Мируј, мируј срце моје”.
У трећем блоку прво је Снежана Максимовић одрецитовала песму „Санак снила царица госпоја”, а Душан Јовановић песму „С драгим су најкраће ноћи”. У свом другом наступу Женска певачка група СКД „Сава” Храстник је отпевала песму „Тегнај ми оро бојано”. Рецитовањем Душана Јовановића приказана је песма „Најбољи лов”, као и „Три су цвета у гори цветала” у извођењу Снежане Максимовић. Познату песму „Стаде се цвијеће росом китити” на веома леп начин извела је Сара Митровић, такође уз музичку пратњу Марка Чушина.
Рецитацијом песме „Расла јела”, у извођењу Снежане Максимовић започео је четврти блок, а настављен рецитовањем песме „Смиљ Смиљана покрај воде брала”, коју је одрецитовао Душан Јовановић. Женска певачка група СКД „Сава” Храстник у свом трећем наступу отпевала је песму „Тргнала Румена”. На крају овог блока прво је Душан Јовановић одрецитовао песму „Момак и девојке”, а затим и Снежана Максимовић одрецитовала песму „Буди мајка свог Ивана сина”. Програм је завршен изврсном интерпретацијом Саре Митровић, која је уз музичку пратњу Марка Чушина отпевала лепу народну песму „Жубор вода жуборила”.
Публика је уживала у рецитацијама и певању и бурно награђивала све учеснике у програму. На самом крају ове приредбе присутнима и учесницима у програму обратио се и Златомир Бодирожа, који је похвалио учеснике у програму и навео како је веома значајно да чувамо своју српску народну традицију и да не препустимо забораву.
Цвијетин Нешковић, председник СКД „Сава” Храстник се такође захвалио учесницима у програму, као и публици на посети, а затим свим учесницима поделио захвалнице у знак сећања на овај леп догађај.
Текст и фото: Душан Јовановић