Литерарно музички мозаик

Литерарно музички мозаик

У организацији Српског културног друштва „Сава” Храстник одржано литерарно-музичко вече

Српско културно друштво „Сава” Храстник и ове године наставља са приређивањем догађаја посвећеним српској поезији и музици. Тако је 30. октобра 2022. у дво­рани РЦР – Регионални центар за развој, (RCR – Regionalni center za razvoj) одржа­на лепа културна приредба посвећена срп­ској лирској народној поезији под називом „Литерарно музички мозаик”.

На почетку програма Снежана Максимовић, водитељка и учесница у програму, поздра­вила је присутне чланове друштва и госте, а међу њима и Златомира Бодирожу, председ­ника Савеза српских друштава Словеније.

Затим се захвалила свима који су омогућили реализацију овог пројекта, а то су Javni sklad RS za kulturne dejavnosti, који је финан­сијски подржао пројекат, Občina Hrastnik in RCR (Regionalni center za razvoj).

Говорећи о лирским народним песмама Снежана Максимовић је рекла:

„Народне песме настајале су у народу. Стварали су их појединци који су нама не­познати. Преносиле су се са генерације на генерацију, па се зато временом и мењале.“

Свако ко их је некоме казивао могао је да дода нешто своје. Вук Караџић их је беле­жио, па захваљујући њему многе од њих су остале сачуване до данас – записане у збир­кама али и запамћене од стране наших најс­таријих чланова породице.

Вук Караџић је лирске песме назвао „жен­ске песме” јер су их жене певале и казива­ле. У различитим приликама, у оквиру по­родице и значајних догађаја у животу људи. Наш народ је уз песму обављао послове на њиви, уз песму се успављивао, уз песму је прослављао празнике, песмом је покуша­вао да умилостиви природу око себе. Ове песме нам приказују време у којем су људи веровали у магијске појаве. То је свет пун вила, змајева, додола, коледа, свет у којем су човек и природа – једно.

• Лирске народне песме могу бити: 1. обред­не, 2. обичајне, 3. митолошке, 4. посленич­ке, 5. љубавне, 6. породичне, 7. шаљиве.

Обредне песме

У прошлости су људи веровали да све што се дешава у природи изазивају неке „више силе” и Богови. Због тога су људи смишља­ли песме које су певали изводећи разне об­реде како би се Бог умилостивио и подарио им, на пример, кишу како би њихови усеви опстали и дали добар род. Обредне песме су се певале и на велике празнике као што су Божић или Васкрс.

Обичајне песме

Важни догађаји у животу сваког човека су рођење детета, крштење, свадба и слично. Овакви догађаји су били увек пропраћени обичајним лирским песмама. Међу овим песмама постоји и једна подврста која је намењена исказивању жалости за блиском особом која више није жива. Те песме се зову тужбалице.

Митолошке песме

Пошто човек није умео да објасни многе појаве у природи као што данас објашња­ва наука, он је у песмама природне поја­ве упоређивао, тј. давао им особине људи. Месец и Сунце су најчешћи мотиви мито­лошких лирских песама.

Посленичке песме

Ово су песме које певају о раду. У давна времена људи су многе послове обављали заједно јер није било машина да им олакша рад. Тако су, на пример, када се жање жито, окупљали се и једни другима помагали. У овим песмама се често такмиче међусоб­но ко је јачи, спретнији и вреднији у раду.

Љубавне песме

Од када је постао свет, љубав између муш­караца и жена је инспирација за стварање најлепших уметничких креација. Зато међу лирским песмама има највише оних које пе­вају о љубави, лепоти девојке, изјавама љу­бави, растанцима од вољене особе. Љубав се у давним временима исказивала на друга­чије начине – често скривено и тајанствено.

Породичне песме

Породичне песме су проткане љубављу коју осећају чланови породице једни за друге – браћа према сестрама, родитељи према деци и обрнуто. Некада су породице биле много­члане и њени чланови су били више повеза­ни. У истој кући су живели муж и жена, де­вер, заова, јетрва, снаха и сл. Најемотивније су песме које говоре о љубави сестре пре­ма брату.

Шаљиве песме

Као што сам назив каже, ове песме су има­ле за циљ да насмеју и орасположе људе. Оне су кратке и лако се памте. Обзиром да су људи живели тешко, под туђинском влашћу, често су ове песме имале и неку скривену поруку која није могла да се из­рази директно”.

Водитељка програма представила је и учес­нике у програму, а то су: Сара Митровић, сопран, Марко Чушин, хармоника, Женска певачка група СКД „Сава” Храстник, Душан Јовановић, рецитатор и Снежана Максимовић рецитатор и водитељ.

Програм је био подељен у четири блока. У првом блоку прво је Снежана Максимовић рецитовала лирску народну песму „Жетву жела лепота девојка”, наставио је Душан Јовановић са рецитовањем пес­ме „Девојка род куша”, а затим је Снежана Максимовић отпевала познату српску пес­му југа Србије „Фала богу, фала једино­ме”. Душан Јовановић је одрецитовао пес­му „Љуба је преча него сестра и снаа” а Снежана Максимовић песму „Највећа је жалост за братом”. Наставило се са пе­вањем, Сара Митровић, сопран уз музич­ку пратњу Марка Чушина на хармоници, отпевала је песму „Ој, јесенске дуге ноћи”.

Други блок је почео са песмом „Сестра отровница” коју је рецитовала Снежана Максимовић, а Душан Јовановић одреци­товао песму „Драги па драги”, да би потом у првом музичком делу овог блока Женска пе­вачка група СКД „Сава” Храстник отпевала „Мајка мари косе плела”. Рецитаторски део настављен је песмом „Ко најправије дели”, коју је рецитовао Душан Јовановић, а онда и Снежана Максимовић песму „Девојка се сунцу противила”. Музички део овог бло­ка завршен је дивним извођењем и гласом Саре Митровић, која је уз одличну пратњу Марка Чушина, отпевала песму „Мируј, мируј срце моје”.

У трећем блоку прво је Снежана Максимовић одрецитовала песму „Санак снила цари­ца госпоја”, а Душан Јовановић песму „С драгим су најкраће ноћи”. У свом другом наступу Женска певачка група СКД „Сава” Храстник је отпевала песму „Тегнај ми оро бојано”. Рецитовањем Душана Јовановића приказана је песма „Најбољи лов”, као и „Три су цвета у гори цветала” у извођењу Снежане Максимовић. Познату песму „Стаде се цвијеће росом китити” на ве­ома леп начин извела је Сара Митровић, такође уз музичку пратњу Марка Чушина.

Рецитацијом песме „Расла јела”, у извођењу Снежане Максимовић започео је четвр­ти блок, а настављен рецитовањем песме „Смиљ Смиљана покрај воде брала”, коју је одрецитовао Душан Јовановић. Женска певачка група СКД „Сава” Храстник у свом трећем наступу отпевала је песму „Тргнала Румена”. На крају овог блока прво је Душан Јовановић одрецитовао песму „Момак и девојке”, а затим и Снежана Максимовић одрецитовала песму „Буди мајка свог Ивана сина”. Програм је завршен изврсном ин­терпретацијом Саре Митровић, која је уз музичку пратњу Марка Чушина отпевала лепу народну песму „Жубор вода жуборила”.

Публика је уживала у рецитацијама и пе­вању и бурно награђивала све учеснике у програму. На самом крају ове приредбе при­сутнима и учесницима у програму обратио се и Златомир Бодирожа, који је похвалио учеснике у програму и навео како је вео­ма значајно да чувамо своју српску народ­ну традицију и да не препустимо забораву.

Цвијетин Нешковић, председник СКД „Сава” Храстник се такође захвалио учес­ницима у програму, као и публици на посе­ти, а затим свим учесницима поделио зах­валнице у знак сећања на овај леп догађај.

Текст и фото: Душан Јовановић

подијелите садржај: