Књижевност и драмска уметност кроз „Караван” међу српским друштвима у Словенији

Књижевност и драмска уметност кроз „Караван” међу српским друштвима у Словенији

Примарна дјелатност СКД „Петар Кочић” Крањ је подручје литерарне и драмске дјелатности. Друштво је од самог оснивања преко својих секција (Литерарне и Театра Давид) ту дјелатност опредијелило за своју примарну дјелатност. То због тога јер смо примијетили да се већина српских удружења у Словенији углавном бави традиционалном културом (играма и пјевањем). Сигурно да та активност доприноси очувању традиције и обичаја. Међутим, познато је да језик и писмо имају пресудну улогу у очувању културе и идентитета једне мањинске заједнице у расијању, као и народа. У матици постоје бројне институције, а ту је на првом мјесту системско образовање, као и бројне друге културне и образовне и научне  институције, систем информисања, непосредно доприносе очувању културнога и свеобухватног идентитета народа.

У дијаспори је окружење мањинских етичких група и заједница то које непосредно утиче на асимилацију и представљају изолацију тих група. Мора се напоменути да је то изразито у мањим и растрешеним групама и срединама изразитије. Чак је важно у каквој групи језика живе те наше мањине у расијању. Разлика је у држави гдје се говори романски или енглески језик или у земљи као што је случај у Словенији где се говори словеначки језик. У таквом окружењу има доста сличности, али у таквим условима асимилација има већи утицај.

Вриједно је напоменути да је проблем српске заједнице у Словенији што је она нова категорија и да је живјела прије у заједничкој држави. Њено организовање почиње од 1991, када је постала дијаспора и одвојена од матице Србије, а која је после 1991. преживјела велике промјене, искушења, санкције и објективно није могла низ година да се посвети новом расијању. Организовање Срба у Словенији у друштва ишло је спонтано и као што је већ напоменуто бавило се уским садржајем културе.

Напредак је био у стварању Савеза српских друштава Словеније, гдје је координација међу друштвима унаприједила садржај рада и препознатљивост, гдје се дошло до бројних културних и информативних пројеката и програма. Нису развијане институције наше заједнице, пратиле су потешкоће, спутавање, оснивање нових удружења, чак три кровне организације, што и данас представља проблем гдје заједница трпи и по многим стратешким питањима стоји се у мјесту. Може се признати да је чак више енергије и финансијске подршке више пута уложено у разједињавање и рушење већ годинама и деценијама постигнутог него за помоћ да се  подрже програми и пројекти, створе нове институције и услови.

Оцјеном стања и тражења нових путева да се осмисли квалитетнији рад организованих друштава и ССДС настали су неки програми и пројекти. Тако је кроз дјеловање поменутих секција овога друштва и уз подршку других српских друштава и кровне организације настао прије три године пројекат „Караван књижевности и драмске уметности”. Тај пројекат је у посљедње четири године подржавало Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у  региону. Још прије три године у неколико друштава пројекат је био прихваћен и постао препознатљив. Напредак је био и у томе што се и већи број појединаца из већег броја друштава, као и самостални ствараоци, укључили у рад ове двије секције друштва. Само секција књижевника повезује из цијеле Словеније преко двадесет појединаца, а они стварају на српском језику. Исто тако драмска секција је од мале седмочлане групе нарасла, тако да данас повезује преко двадесет појединаца.

Већ смо у претходном броју Мостова представили неке активности до новембра 2019. Када смо у претходном броју позвали друштва на сарадњу, нисмо дуго чекали и чак осам друштава је изразило спремност за сарадњу у пројекту, као и организовању гостовања у њиховим срединама. Поменути пројекат трајаће до краја јануара 2020, вјерујем да ћемо успјети испунити обећања и позиве.

Неке од протеклих активности „Каравана” међу српским друштвима у Словенији су:

Промоција књиге аутора др Васе Предојевића у Београду

Познати писац у Словенији, а и ван граница,  др Васо Предојевић је на позив Куће Ђуре Јакшића из Београда 26. октобра 2019. представио своју једанаесту књигу „Подгрмечки споменар”. Публика и стручна критика веома су похвално прихватили књигу аутора. Искоришћена је прилика да се с групом из Словеније која је била на промоцији посјети и Београдски сајам књига. И то је резултат повезивања људи од писане речи у Словенији што чини тај дио стваралаштва успјешнијим.

11. сусрети српских књижевника у Словенији

Сваке године у децембру одржавају се у Крању књижевни сусрети у организацији СКД „Петар Кочић”, односно његове секције српских књижевника и „Театра Давид”, који учествује у програму. На сусрету је било једанаест књижевника: Смиљана Кондић, др Васо Предојевић, Радослав Милановић, Маринко Јагодић Маки…  и гошћа Ана Јувант, који пишу на српском језику, а од три појединца представљена су остварења из ове године. Поред др Васе Предојевића, представљена је нова књига, роман Јордана Ставрова, а Маринко Јагодић Маки, представио је свој роман „Пољубац неба”, који је ове године успјешно преведен на словеначки језик. Поред наведених у програму су учествовали и Остоја Шобот, Душан Јовановић, Крстан Шућур, који је повезивао програм и млади гуслар Давид Радишић који је отпјевао двије српске епске пјесме.

У наставку рада сусрета књижевника  појединци су рецитовали своју поезију, читана је проза и текстови  из романа. Чланови „Театра Давид” извели су неколико тачака монодраме и скечева, а музичка пратња из Удружења гуслара Словеније успешно је попуњавала програм. Многи посјетиоци из српских друштава одушевљено су поздрављали учеснике у програму.

Домаћин СКД „Петар Кочић” приредило је закуску за све посјетиоце и чланове друштва, који су добили и календаре, упућене су и честитке за срећну нову 2020. годину.

подијелите садржај: