Илија Јанковић: кровна организација Срба из Словеније
Савез српских друштава Словеније као кровна организација Срба у Словенији
Савез српских друштава Словеније је основан 4. 3. 1995. године у Љубљани. Основало га је неколико друштава, а 13. 1. 1996. на скупштини ССДС у хотелу Лев у Љубљани, су сва српска друштва, која су била до тада регистрована, ушла у Савез српских друштава Словеније и тада је било девет друштава. Сва друштва су прихватила програм и изабрала ново руководство кровне организације. Идеја о оснивању Савеза српских друштава Словеније је наишла на велику подршку српског народа који живи у Републици Словенији. Оснивање ССДС је допринело томе да смо имали могућност деловати на целој територији Републике Словеније. Друштва која су била основана од Мурске Соботе па до Нове Горице су добивала помоћ и савете како да најбоље организују рад друштава у тим местима где су била регистрована. Савез српских друштава Словеније је од самог почетка свога деловања имао једном годишње редовну годишњу скупштину а сваке друге године је била изборна скупштина. ССДС има своје органе: Скупштину (као највиши орган кровне организације Срба у Словенији), Извршни одбор, Надзорни одбор и Суд части.
Илија Јанковић је изабран за председника ССДС, на скупштини која је одржана 24. 1. 2004. у рекреативном центру Мостец у Љубљани. У то време Савез није најбоље функционисао, требало је огромно труда и знања да се Савез као кровна организација постави на своје место, регистрација часописа Мостови, добили смо предлог да се часопис зове Српске новине а ново изабрани Извршни одбор је на својој првој седници у Нови Горици (просторије СКД Слоге) донео одлуку да се имену Српске новине дода још „Мостови”. За уредника је постављен Раде Бакрачевић, он је био две године уредник и једног дана Министарство за културу Србије је захтевало да се мора заменити уређивачка политика, да они као главни финансијери желе да виде у новинама више ћирилице и више извештаја о раду српских друштава у Словенији, а мање слика главног уредника.
У јануару 2006. за главног и одговорног уредника ја сам предлагао Душана Јовановића и од тада „Мостови” имају велику улогу у развоју и повезивању српских друштава у Словенији па и шире. То је било изузетно тешко време за рад српских друштава као и самога Савеза, требало је добити поверење од друштава, наших матица Србије и Републике Српске, од институција у Републици Словенији, помирити неке наше Србе који су навикли да роваре по својој вољи тј. да шаљу дописе у Београд, Бању Луку, Љубљану и тиме су отежавали праву комуникацију ССДС као кровне организације са тим институцијама. Знали смо да је маркетинг изузетно важан, зато смо осим „Мостова” поставили и интернет страну ССДС (www.ssds.si), кренули у посете институцијама у нашим матицама као и институцијама у новој домовини. У то време смо имали изузетно добре односе са амбасадама наших матица у Љубљани, велику подршку смо имали и од Министарства за дијаспору (министар Војислав Вукчевић, као и његови сарадници Александар Чотрић и Миодраг Јакшић), од председника Републике Српске, посебно покојног Милана Јелића. У децембру 2004. Савез српских друштава Словеније је предао захтев у Државни збор Републике Словеније тј. председнику државног збора др Францету Цукјатију и захтевали од њега да наш захтев за признање статуса националне мањине, уврсти на дневни ред Владе. Одговор који смо добили од Францета Цукјатиа нас је изузетно разочарао и тада смо видели да статусно питање није могуће решити без наше матице Србије.
За четири године на челу ССДС је једно велико искуство, огромно састанака, разговора, много скупштина ССДС, велики број реализованих пројеката, неколико мирних протеста у Љубљани, такмичења фолклорних секција, одласци на Европске смотре српског фолклора дијаспоре и Срба у региону, многи пређени километри на релацији Нова Горица, Љубљана, упознато огромно добрих и пријатних људи као и оних мање пријатних, али живот иде даље и нека нам наша кровна организација ССДС потраје најмање још толико. Да хоће, каже и изјава коју је дао Александар Чотрић у Билтену ССДС који је штампан поводом 20 година ССДС на Бледу: „Срби у Словенији су опстали захваљујући Савезу српских друштава Словеније”. У истом Билтену мр Игор Тершар каже: „Савез српских друштава Словеније повезује шеснаест изузетно препознатљивих културних друштава.“
На основу великог броја квалитетно реализованих пројеката, који су прешли локални културни простор, а који представљају допринос к развоју идентитета српског народа на територији Републике Словеније, Савез српских друштава Словеније је придобио статус друштва, које делује у јавном интересу. Изузетан одјек имају наступи српских друштава по различитим градовима у Словенији и иностранству.
Када сам размишљао о свечаном броју Мостова ја сам одабрао један мој говор у Београду на првој конференцији која је одржана јуна 2005, тада предложене тезе још су актуелне.
ЗАЈЕДНО У УЈЕДИЊЕНОЈ ЕВРОПИ
МИНИСТАРСТВО ЗА ДИЈАСПОРУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЈУНИ 2005 БЕОГРАД – ПРВА МЕДИЈСКА КОНФЕРЕНЦИЈА
Запис председника Савеза српских друштава Словеније Илије Јанковића:
„Поштоване даме и господо,
данас сам необично радостан што ми се указала прилика и част да активно учествујем на овом изузетно значајном састанку посвећеном теми: Заједно у уједињеној Европи – положај и перспективе српских заједница у земљама окружења. Ово је изнад свих очекивања, јер се мало када догоди да своје земљаке из дијаспоре дочекују на овај начин највиши представници државе и народа Србије. Хвала што сте на дневни ред уврстили ову значајну тему и необично сам дирнут јер осећам да иза нас стоји матични народ, матична држава и да долази време решавања многих нагомиланих, отворених, нерешених питања Срба у Словенији, на реализацији матичне и домицилне државе.
Поштована и уважена господо, осећам своју дужност и потребу да се овом приликом захвалим својим најближим сарадницима који су својим несебичним радом и одговорношћу ради наших заједничких интереса сачували друштва и кровну организацију Савез српских друштава Словеније у веома тешким околностима у последњих петнаест година. Без обзира на све, стварање и очување друштава било је масовно подржано од Срба, а спремност наших људи да помогну, ратом и другим недаћама захваћену браћу, ни једног тренутка није долазила у питање. Хвала и Амбасади Србије и Црне Горе, Амбасади Босне и Херцеговине у Љубљани, Министарству за дијаспору, Министарству за културу Републике Србије и многим другим појединцима.
Према последњем попису становништва у Републици Словенији има нешто мање од четрдесет хиљада Срба. Податак указује на чињеницу да се број Срба након лома заједничке државе смањује, јер према подацима објављеним деведесетих година прошлог века, број Срба је износио педесет четири хиљаде. Узроци томе су различити, међутим, ми смо још међу најбројнијим народима у Словенији. У Словенији постоји четрнаест друштава, од тога једно црногорско регистровано друштво, која су учлањена у Савез српских друштава Словеније тј. у кровну организацију српскога корпуса у Словенији.
Према броју припадника са вишом и високом стручном спремом, Срби, предњаче у поређењу са другим припадницима националних заједница. Републику Словенију смо прихватили као своју нову домовину. Лојални смо грађани и поштујемо кодекс културног односа са свим грађанима у ужем и ширем окружењу. Признати смо као добри и признати радници, без сумње, томе су допринела сва српска друштва и кровна организација Савез српских друштава Словеније.
Словеначка држава, дакле, са српском популацијом нема никаквих проблема и, према томе, могло би се очекивати да су наши многобројни проблеми примерно решени. Ситуација је међутим, потпуно супротна. Ми немамо решен статус, без обзира што смо аутохтони, а ни традиционално добри односи између наших народа и привредни прворазредни интереси Републике Словеније у нашим матичним земљама не доприносе томе, па чак не помаже ни Европска конвенција о заштити људских права. Добијањем статуса националне мањине решили бисмо многа материјална, културна и сва друга питања која припадају једној националној мањини. Кршење права Срба споро се решава. Један од примера су „избрисани”. Сва друштва, а посебно кровна организација, имају исти проблем, а то је материјална и просторна невоља, који онемогућавају и најосновнији рад и функционисање. Све наше иницијативе како би се ти проблеми решили, наилазе на непослушност. Данашњи састанак је зато преломни и овим датумом се пише нова страница наших међусобних односа. Усвајањем данашње Деклерације, Савез српских друштава Словеније сматра да ћемо све досадашње пропусте који су начињени пре десет и више година, убрзаним темпом вратити на решавање статуса Савеза који би морао имати у Републици Словенији, то јест нашој домовини. Ако су наша браћа Словенци добили статус националне мањине у нашим матицама, онда би било логично да и ми Срби, који имамо држављанство Републике Словеније добијемо тај статус националне мањине. Само на тај начин бисмо очували наше обичаје, традицију, културу и, што је најважније, језик и писмо српског народа. Ми желимо интеграцију, али никако асимилацију. Зато смо одушевљени што у последње време Министарство за дијаспору, као и амбасада Србије и Црне Горе у Љубљани, изузетно добро и коректно сарађују са кровном организацијом ССДС као највишим органом Срба у Републици Словенији. Гледајући програм Савеза предлажемо:
1. Решење статуса националне мањине српског народа у Републици Словенији,
2. Уз сарадњу матичне државе, кровне организације и наше домовине изградити или употребити постојеће објекте који су били у власти Републике Србије за инфо центар, или најпростије речено Српску кућу у Републици Словенији, која би била отворена за све потребе наше матице, наших друштава као и свих пријатеља српског народа.
3. Желимо да нам Министарство за школство, са својим стручним кадром, помогне у организовању допунске школе на српском језику на целој територији Републике Словеније.
4. Очекујемо од свих наших званичника да приликом посете Словенији нађу толико времена да се састану са представницима кровне организације која би требало да има директне контакте са својом матицом, јер тиме у словеначкој политици добијамо већи углед.
5. Очекујемо од Министарства за дијаспору да подржи напоре кровне организације (ССДС), која жели да сва српска друштва регистрована у Републици Словенији буду чланови кровне организације (ССДС), јер не смемо дозволити да лични интереси превладају националне.
6. Очекујемо да културна друштва Срба буду носиоци регионалног и локалног повезивања и организовања, а кровна организација, да одржава комуникацију са домовином и матицама.
Време и број проблема нам не дозвољавају да истичемо појединости. Зато су у излагању наглашене битне и ствари принципијелне природе. Органима матичне државе су на располагању извештаји и материјали који прецизније говоре о нашим отвореним проблемима и нерешеним питањима. Молимо надлежне органе матичне државе да се заузму за успостављање сталних, директних комуникација на свим секторима делатности на чијим се принципима темељи организација државе. На функцији председника кровне организације (ССДС) учинићу све да наша заједничка одлучност уроди плодом. Очекујемо да ће матична држава да поштује кровну организацију као прву спону између матичне и домицилне државе, као мост и темељ нашег заједничког рада. Такође желим да се искрено захвалим Министарству за културу Републике Србије што нам је финансијски помогло остварење, штампање, првих српских новина „Мостови”. Желим, на крају, да истакнем, иако је, можда, било много критике у нашој домовини, сматрамо да само коректним дијалозима, без икаквог заоштравања, можемо доћи до жељенога циља. Мислим да ово мишљење делим са својим најближим сарадницима, Извршним одбором Савеза, представницима друштава који су учлањени у кровну организацију и делегатима скупштине Савеза и другим органима кровне организације (ССДС).“
Илија Јанковић
[…] […]