Ilija Janković: krovna organizacija Srba iz Slovenije

Ilija

Ilija Janković: krovna organizacija Srba iz Slovenije

Savez srpskih društava Slovenije kao krovna organizacija Srba u Sloveniji

Savez srpskih društava Slovenije je osnovan 4. 3. 1995. godine u Ljubljani. Osnovalo ga je nekoliko društava, a 13. 1. 1996. na skupštini SSDS u hotelu Lev u Ljubljani, su sva srpska društva, koja su bila do tada registrovana, ušla u Savez srpskih društava Slovenije i tada je bilo devet društava. Sva društva su prihvatila program i izabrala novo rukovodstvo krovne organizacije. Ideja o osnivanju Saveza srpskih društava Slovenije je naišla na veliku podršku srpskog naroda koji živi u Republici Sloveniji. Osnivanje SSDS je doprinelo tome da smo imali mogućnost delovati na celoj teritoriji Republike Slovenije. Društva koja su bila osnovana od Murske Sobote pa do Nove Gorice su dobivala pomoć i savete kako da najbolje organizuju rad društava u tim mestima gde su bila registrovana. Savez srpskih društava Slovenije je od samog početka svoga delovanja imao jednom godišnje redovnu godišnju skupštinu a svake druge godine je bila izborna skupština. SSDS ima svoje organe: Skupštinu (kao najviši organ krovne organizacije Srba u Sloveniji), Izvršni odbor, Nadzorni odbor i Sud časti.

Ilija Janković je izabran za predsednika SSDS, na skupštini koja je održana 24. 1. 2004. u rekreativnom centru Mostec u Ljubljani. U to vreme Savez nije najbolje funkcionisao, trebalo je ogromno truda i znanja da se Savez kao krovna organizacija postavi na svoje mesto, registracija časopisa Mostovi, dobili smo predlog da se časopis zove Srpske novine a novo izabrani Izvršni odbor je na svojoj prvoj sednici u Novi Gorici (prostorije SKD Sloge) doneo odluku da se imenu Srpske novine doda još „Mostovi”. Za urednika je postavljen Rade Bakračević, on je bio dve godine urednik i jednog dana Ministarstvo za kulturu Srbije je zahtevalo da se mora zameniti uređivačka politika, da oni kao glavni finansijeri žele da vide u novinama više ćirilice i više izveštaja o radu srpskih društava u Sloveniji, a manje slika glavnog urednika.

U januaru 2006. za glavnog i odgovornog urednika ja sam predlagao Dušana Jovanovića i od tada „Mostovi” imaju veliku ulogu u razvoju i povezivanju srpskih društava u Sloveniji pa i šire. To je bilo izuzetno teško vreme za rad srpskih društava kao i samoga Saveza, trebalo je dobiti poverenje od društava, naših matica Srbije i Republike Srpske, od institucija u Republici Sloveniji, pomiriti neke naše Srbe koji su navikli da rovare po svojoj volji tj. da šalju dopise u Beograd, Banju Luku, Ljubljanu i time su otežavali pravu komunikaciju SSDS kao krovne organizacije sa tim institucijama. Znali smo da je marketing izuzetno važan, zato smo osim „Mostova” postavili i internet stranu SSDS (www.ssds.si), krenuli u posete institucijama u našim maticama kao i institucijama u novoj domovini. U to vreme smo imali izuzetno dobre odnose sa ambasadama naših matica u Ljubljani, veliku podršku smo imali i od Ministarstva za dijasporu (ministar Vojislav Vukčević, kao i njegovi saradnici Aleksandar Čotrić i Miodrag Jakšić), od predsednika Republike Srpske, posebno pokojnog Milana Jelića. U decembru 2004. Savez srpskih društava Slovenije je predao zahtev u Državni zbor Republike Slovenije tj. predsedniku državnog zbora dr Francetu Cukjatiju i zahtevali od njega da naš zahtev  za priznanje statusa nacionalne manjine, uvrsti na dnevni red Vlade. Odgovor koji smo dobili od Franceta Cukjatia nas je izuzetno razočarao i tada smo videli da statusno pitanje nije moguće rešiti bez naše matice Srbije.

Za četiri godine na čelu SSDS je jedno veliko iskustvo, ogromno sastanaka, razgovora, mnogo skupština SSDS, veliki broj realizovanih projekata, nekoliko mirnih protesta u Ljubljani, takmičenja folklornih sekcija, odlasci na Evropske smotre srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu, mnogi pređeni kilometri na relaciji Nova Gorica, Ljubljana, upoznato ogromno dobrih i prijatnih ljudi kao i onih manje prijatnih, ali život ide dalje i neka nam naša krovna organizacija SSDS potraje najmanje još toliko. Da hoće, kaže i izjava koju je dao Aleksandar Čotrić u Biltenu SSDS koji je štampan povodom 20 godina SSDS na Bledu: „Srbi u Sloveniji su opstali zahvaljujući Savezu srpskih društava Slovenije”. U istom Biltenu mr Igor Teršar kaže: „Savez srpskih društava Slovenije povezuje šesnaest izuzetno prepoznatljivih kulturnih društava.“

Na osnovu velikog broja kvalitetno realizovanih projekata, koji su prešli lokalni kulturni prostor, a koji predstavljaju doprinos k razvoju identiteta srpskog naroda na teritoriji Republike Slovenije, Savez srpskih društava Slovenije je pridobio status društva, koje deluje u javnom interesu. Izuzetan odjek imaju nastupi srpskih društava po različitim gradovima u Sloveniji i inostranstvu.

 Kada sam razmišljao o svečanom broju Mostova ja sam odabrao jedan moj govor u Beogradu na prvoj konferenciji koja je održana juna 2005, tada predložene teze još su aktuelne. 

ZAJEDNO U UJEDINJENOJ EVROPI

MINISTARSTVO ZA DIJASPORU REPUBLIKE SRBIJE JUNI 2005 BEOGRAD – PRVA MEDIJSKA KONFERENCIJA

 Zapis predsednika Saveza srpskih društava Slovenije Ilije Jankovića:


„Poštovane dame i gospodo,

danas sam neobično radostan što mi se ukazala prilika i čast da aktivno učestvujem na ovom izuzetno značajnom sastanku posvećenom temi: Zajedno u ujedinjenoj Evropi – položaj i perspektive srpskih zajednica u zemljama okruženja. Ovo je iznad svih očekivanja, jer se malo kada dogodi da svoje zemljake iz dijaspore dočekuju na ovaj način najviši predstavnici države i naroda Srbije. Hvala što ste na dnevni red uvrstili ovu značajnu temu i neobično sam dirnut jer osećam da iza nas stoji matični narod, matična država i da dolazi vreme rešavanja mnogih nagomilanih, otvorenih, nerešenih pitanja Srba u Sloveniji, na realizaciji matične i domicilne države. 

Poštovana i uvažena gospodo, osećam svoju dužnost i potrebu da se ovom prilikom zahvalim svojim najbližim saradnicima koji su svojim nesebičnim radom i odgovornošću radi naših zajedničkih interesa sačuvali društva i krovnu organizaciju Savez srpskih društava Slovenije u veoma teškim okolnostima u poslednjih petnaest godina. Bez obzira na sve, stvaranje i očuvanje društava bilo je masovno podržano od Srba, a spremnost naših ljudi da pomognu, ratom i drugim nedaćama zahvaćenu braću, ni jednog trenutka nije dolazila u pitanje. Hvala i Ambasadi Srbije i Crne Gore, Ambasadi Bosne i Hercegovine u Ljubljani, Ministarstvu za dijasporu, Ministarstvu za kulturu Republike Srbije i mnogim drugim pojedincima.

 Prema poslednjem popisu stanovništva u Republici Sloveniji ima nešto manje od četrdeset hiljada Srba. Podatak ukazuje na činjenicu da se broj Srba nakon loma zajedničke države smanjuje, jer prema  podacima objavljenim devedesetih godina prošlog veka, broj Srba je iznosio pedeset četiri hiljade. Uzroci tome su različiti, međutim, mi smo još među najbrojnijim narodima u Sloveniji. U Sloveniji postoji četrnaest društava, od toga jedno crnogorsko registrovano društvo, koja su učlanjena u Savez srpskih društava Slovenije tj. u krovnu organizaciju srpskoga korpusa u Sloveniji.

Prema broju pripadnika sa višom i visokom stručnom spremom, Srbi, prednjače u poređenju sa drugim pripadnicima nacionalnih zajednica. Republiku Sloveniju smo prihvatili kao svoju novu domovinu. Lojalni smo građani i poštujemo kodeks kulturnog odnosa sa svim građanima u užem i širem okruženju. Priznati smo kao dobri i priznati radnici, bez sumnje, tome su doprinela sva srpska društva i krovna organizacija Savez srpskih društava Slovenije.

Slovenačka država, dakle, sa srpskom populacijom nema nikakvih problema i, prema tome, moglo bi se očekivati da su naši mnogobrojni problemi primerno rešeni. Situacija je međutim, potpuno suprotna. Mi nemamo rešen status, bez obzira što smo autohtoni, a ni tradicionalno dobri odnosi između naših naroda i privredni prvorazredni interesi Republike Slovenije u našim matičnim zemljama ne doprinose tome, pa čak ne pomaže ni Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava. Dobijanjem statusa nacionalne manjine rešili bismo mnoga materijalna, kulturna i sva druga pitanja koja pripadaju jednoj nacionalnoj manjini. Kršenje prava Srba sporo se rešava. Jedan od primera su „izbrisani”. Sva društva, a posebno krovna organizacija, imaju isti problem, a to je materijalna i prostorna nevolja, koji onemogućavaju i najosnovniji rad i funkcionisanje. Sve naše inicijative kako bi se ti problemi rešili, nailaze na neposlušnost. Današnji sastanak je zato prelomni i ovim datumom se piše nova stranica naših međusobnih odnosa. Usvajanjem današnje Dekleracije, Savez srpskih društava Slovenije smatra da ćemo sve dosadašnje propuste koji su načinjeni pre deset i više godina, ubrzanim tempom vratiti na rešavanje statusa Saveza koji bi morao imati u Republici Sloveniji, to jest našoj domovini. Ako su naša braća Slovenci dobili status nacionalne manjine u našim maticama, onda bi bilo logično da i mi Srbi, koji imamo državljanstvo Republike Slovenije dobijemo taj status nacionalne manjine. Samo na taj način bismo očuvali naše običaje, tradiciju, kulturu i, što je najvažnije, jezik i pismo srpskog naroda. Mi želimo integraciju, ali nikako asimilaciju. Zato smo oduševljeni što u poslednje vreme Ministarstvo za dijasporu, kao i ambasada Srbije i Crne Gore u Ljubljani, izuzetno dobro i korektno sarađuju sa krovnom organizacijom SSDS kao najvišim organom Srba u Republici Sloveniji. Gledajući program Saveza predlažemo:

1. Rešenje statusa nacionalne manjine srpskog naroda u Republici Sloveniji,

2. Uz saradnju matične države, krovne organizacije i naše domovine izgraditi ili upotrebiti postojeće objekte koji su bili u vlasti Republike Srbije za info centar, ili najprostije rečeno Srpsku kuću u Republici Sloveniji, koja bi bila otvorena za sve potrebe naše matice, naših društava kao i svih prijatelja srpskog naroda.

3. Želimo da nam Ministarstvo za školstvo, sa svojim stručnim kadrom, pomogne u organizovanju dopunske škole na srpskom jeziku na celoj teritoriji Republike Slovenije.

4. Očekujemo od svih naših zvaničnika da prilikom posete Sloveniji nađu toliko vremena da se sastanu sa predstavnicima krovne organizacije koja bi trebalo da ima direktne kontakte sa svojom maticom, jer time u slovenačkoj politici dobijamo veći ugled.

5. Očekujemo od Ministarstva za dijasporu da podrži napore krovne organizacije (SSDS), koja želi da sva srpska društva registrovana u Republici Sloveniji budu članovi krovne organizacije (SSDS), jer ne smemo dozvoliti da lični interesi prevladaju nacionalne.

6. Očekujemo da kulturna društva Srba budu nosioci regionalnog i lokalnog povezivanja i organizovanja, a krovna organizacija, da održava komunikaciju sa domovinom i maticama.

Vreme i broj problema nam ne dozvoljavaju da ističemo pojedinosti. Zato su u izlaganju naglašene bitne i stvari principijelne prirode. Organima matične države su na raspolaganju izveštaji i materijali koji preciznije govore o našim otvorenim problemima i nerešenim pitanjima. Molimo nadležne organe matične države da se zauzmu za uspostavljanje stalnih, direktnih komunikacija na svim sektorima delatnosti na čijim se principima temelji organizacija države. Na funkciji predsednika krovne organizacije (SSDS) učiniću sve da naša zajednička odlučnost urodi plodom. Očekujemo da će matična država da poštuje krovnu organizaciju kao prvu sponu između matične i domicilne države, kao most i temelj našeg zajedničkog rada. Takođe želim da se iskreno zahvalim Ministarstvu za kulturu Republike Srbije što nam je finansijski pomoglo ostvarenje, štampanje, prvih srpskih novina „Mostovi”. Želim, na kraju, da istaknem, iako je, možda, bilo mnogo kritike u našoj domovini, smatramo da samo korektnim dijalozima, bez ikakvog zaoštravanja, možemo doći do željenoga cilja. Mislim da ovo mišljenje delim sa svojim najbližim saradnicima, Izvršnim odborom Saveza, predstavnicima društava koji su učlanjeni u krovnu organizaciju i delegatima skupštine Saveza i drugim organima krovne organizacije (SSDS).“


Ilija Janković

podijelite sadržaj:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Za odbacivanje neželjenih sadržaja koristimo Akismet. Opširnije

error: Sadržaj je zaštićen.