Дане српске културе извели седамнаести пут
Дани српске културе су препознатљива и највећа манифестација коју организује Културно друштво Брдо из Крања. Бројни чланови друштва свој удио и труд улажу у очување препознатљивости богатог и едукативног начина извођења овог догађаја. Битно је истаћи да и забавна и особена нота није изостала, као ни домаћински дух приређивања трпезе традиционалних домаћих јела.
Промоција књиге „Зашто наш народ пропада“
У свечаној сали Културног друштва Брдо у Крању су седамнаести Дане српске културе започети 10. новембра 2022 године драмским игроказом, који су дјеца Српске школе у Словенији приредила посебице за овај догађај. Тему о ђачком добу, која продубљује значај кориштења матерњег језика у дијаспори рођених, је професорица разредне наставе Невена Бркић Ступар, приредила и припремила на велико одушевљење присутних.
Невена је у име Друштва поздравила све у крцато препуној сали, посебно упутивши поздраве писцу Александру Гаталици, првом савјетнику у амбасади Републике Србије, проф. др. Душку Певуљи, редовном професору Универзитета у Бањој Луци, те Златомиру Бодирожи, предсједнику Савеза српских друштава Словеније, као и осталим присутним представницима српских организација.
Средишњи дио догађаја је, као и што сами назив вечери наглашава, било предавање проф. др. Душка Певуље, односно представљање књиге „Зашто наш народ пропада“ и њеног значаја за српску заједницу у мисији очувања српског културног идентитета. Професор је импресивно излагање започео ријечима да се у КД Брдо осјећа као домаћин – а не као гост истичући да је у овој манифестацији присутан од осмих Дана српске културе. Професор Певуља, мотивисан дјечијом рецитацијом из првог дијела вечери, започиње чињеницом да смо савременици две велике и сличне душе, а то су блаженопочивши Патријарх српски господин Павле и Десанка Максимовић академик и симбол пјесништва, да је јако задовољан прекрасним избором пјесама из дјечије приредбе.
Трудећи се да сажето говори, професор је у наставку започео да говори о књизи која је била тема вечери, захваљујући се г. Бодирожи и г. Вујиновићу да су пристали да КД Брдо буде саиздавач ове књиге поред Књижевне задруге Српског националног савјета Црне Горе и Центра за Српске студије Бањалука. Штампана је у тиражу од 1000 комада, а професор у свом специфичном особеном реторичком опусу казује да је ову, обимом не велику књигу, потребно, како он то воли рећи, „дијелити Србима уз личну карту“.
Књига Ђорђа Натошевића, која изворно носи назив „Зашто наш народ у Аустрији пропада“, је критички осврт на тадашње стање, које Натошевић, по професији љекар, сагледева као управник Српских школа у тадашњој Аустрији живећи у Новом Саду, који је био у тадашњем саставу Аустрије. То је уједно и објашњење зашто је на корицама изузето спомињање Аустрије, јер те цјелине као такве више нема. Повод по којем је прештампана књига је обиљежавање двјестогодишњице рођења школског реформатора, културног прегаоца и националног стегоноше Ђорђа Натошевића. Ова књига је првобитно издана у најстаријем живом часопису – Летопис матице српске. Матица српска је најстарија српска, књижевна и научна институција. Професор истиче и велику истину о томе да јако мали број људи познаје ову чињеницу. Душко Певуља указује да, како тада тако и сада, критика српских школа се односи на чињеницу да нема добре школе без доброг учитеља – уједно поредећи слабе резултате вјероучитеља који нису били припремљени за свој задатак у програму увођења вјеронауке у српске школе у Републици Српској и Србији.
„Ми пропадамо морално и материјално, и нестаје нас што се не рађамо и што се одрађамо.“
Ђ. Натошевић
Професор Певуља цитира другу реченицу из списа Ђорђа Натошевића указујући да је ово кључни проблем тада, али и данас. Професор је наставио говорити о књизи цитирајући и коментаришући поједине одломке, са освртом на прештампану књигу Милана Стојановића о Дубровачкој књижевности. Указао је да не треба критику из књиге схватати као грубо указивање недостатка нације, него више као на пропусте у систематичној организацији образовних система, шаљиво чинећи паралелу са данашњим бројним отварањима приватних образовних установа које себе називају универзитетима.
Проф. др Душко Певуља је своје импресивно излагање завршио по оној народној: од бољке и лијек.
По завршетку промоције књиге се присутнима обратио Александар Гаталица, Први савјетник у Амбасади, говорећи о утисцима у досадашњем раду, а посебно истичући фестивал поводом 130 година од рођења Иве Андрића. Нагласио је значај тога да дјеца у Словенији читају, говоре и мисле на Српском. Поздравља рад Културног друштва Брдо ријечима да му је драго да је присутан на седамнаестим Данима српске културе, а чији је учесник био на шаснаестима – изразећи наду да ће се континуитет наставити и да ћемо заједно бити и на осамнаестим и деветнаестим данима Српске културе, које ће уједно означавити и крај његовог мандата у Словенији.
Предсједник Савеза српских друштава Словеније Златомир Бодирожа се у обраћању осврнуо на времена када се наш човјек стидио говорити Српским језиком у Словенији, поредећи то са садашњицом и подсјећајући да је Културно друштво Брдо пионир у организовању овакве значајне манифестације као што су Дани српске културе. Златомир такође истиче ограничен домет културних друштава, као и потребу институционалног решавања питања очувања националног идентитета Срба у Словенији.
Господин Бодирожа указује на добру сарадњу са локалном заједницом, али не околијева казати да добре односе и разумијевање на нивоу државне власти за сада нашој заједници није успјело остварити.
Учитељица Српске школе Невена Ступар Бркић је рекла да нема бољег мјерила за успјехе у раду школе од тога када су дјеца посјећујући градове наше матице користила језик и писмо, комуницирали са вршњацима и успјешно пратили програме на Српском језику, те сами тиме добили још већу мотивацију.
На самом крају је говорио Митар Вујиновић, предсједник Културног друштва Брдо, захвалио се Јавном фонду за културне дјелатности и Мјесној општини Крањ, који су подржали овај велики пројекат. Захваљује се и Амасади Р Србије и г. Гаталици на посјети те пружаној подршци, а на самом завршетку је учесницима вечери уручио признања.
Након завршеног првог дијела вечери се дружење наставило у домаћинском духу и пријатној атмосфери уз домаћу традиционалну храну и пиће. Вече српског кулинарства је својеврстан догађај, који се у КД Брду усталио као обичај који се надовезује на богат културни програм. Бројни присутни су коментарисали да домаћински однос, припремање хране, те начин на који се она храна и пиће послужује јесу и те како обиљежје Србина, ма гдје он да живи.
Послије неколико залогаја и чашице љуте шљивовице је бесједа међу представницима српских организација текла опуштеније и већ су се рађале идеје за будуће сарадње.
Пјесма рода мога
Пјесма рода мога је традиционални пјевачки сабор који се одржава обично као други дан велике тродневне манифестације Дана српске културе. Ове године 11. новембра је мјесто одржавања пјевачке вечери био Дом културе у насељу Стражишче код Крања. На велико задовољство организатора је сала била попуњена до задње столице, али занимљивост приредбе није одбила љубитеље да програм пропрате са слободних мјеста за стајање.
С обзиром на претежно крајишко поријекло већине чланова Културног друштва Брдо, као и већине друштава са којима се остварује сарадња, када је пјевање тема, већ се назире громак призвук који се може очекивати на самој приредби. На бини је кроз десет пјевачких тачака своје умијеће показало шест друштава. У музичком интермецу смо погледали и соло наступе извођача из дјечијег састава на хармоници, као и вокалних солиста. Мелем за уши су многима били и традиционални јецаји гусала.
Предсједник друштва г. Митар Вујиновић није скривао велико задовољство због добре и успјешне припреме те сале препуне публиком. Митар спомиње и то да је велика част Друштву да је проф. др. Душко Певуља, пријатељ велике породице КД Брдо био са нама током пјевачке вечери.
За осмишљавање и вођење програма се побринуо Срђан Крговић, који је у свом, донекле шаљивом духу, водио једанo ведро и опуштено, а уједно и динамично вече.
Приредбу су отворили домаћини, тачније дјевојачка пјевачка група. Представиле су се пјесмама Испод куће зелена ливада – пјесма са Косова и Метохије, Маријо ћеро мори из јужне Србије и Мој Драгане не гледај високо – пјесма са Купреса. Умјетнички руководиоц ове млађане групе је Срђан Крговић.
Пријатељи из Горењске регије, тачније мушка пјевачка група КПШХД Вук Караџић из Радовљице су на бини јекнули грлима омиљену крајишку арију Сви Јањани и Заплакала моја драга. Њихов пјевачки састав предводи Снежана Максимовић.
Нешто рјеђе на пјевачким вечерима у Словенији имамо прилику слушати специфичне напјеве из Подкозарја. Мушка пјевачка група СКХД Десанка Максимовић из Цеља у свом репертоару гаји ОЈКАЧУ, колијевку крајишког народног пјевања. Грла су сложили у неколико десетераца пјесама из Подкозарја. Својим начином пјевања су привукли пажњу присутнима и измамили гласне аплаузе.
Комшијско друштво КУД Петар Кочић из Крања је такође за наступ припремило мушку пјевачку групу. Као комшијско је очекујуће и нама најсродније – када је пјесма и њена јека у питању. Након низања годинама обликованих стасова су забрујали зрели емоцијама испуњени гласови. Започели су пјесмом Питају ме одакле си брате, а докончали тачку крајишком посластицом међу напјевима – грохталицом (грокталицом). За ову пјесму је упечатљив грохот који се изводи у првом гласу, па је тако и добила име. Историјска је чињеница да Српски народ у доба Османског царства избјегавао слово -х-, па је тако збуњујуће помислити да се ради о гроктању – а то је глагол који није никако звучно повезан са овим напјевом.
Након громке јеке крајишких басова је звучност сали оденула другојачије рухо. На бину су изашле дјевојке женске пјевачке групе СКУД Видовдан. Милим и упјеваним гласовима су забрујале пјесме Шлапе, шлапе носићу код нане – српска изворна пјесма са сјевера Далмације и На ријеци покрај старог млина – изворна пјесма из Крајине. Женску пјевачку групу умјетнички руководи Анђелина Арсенић.
За изразитију разноликост се организатор потрудио умјештајући у шаренолики програм вечери традиционални народни интсрумент гусле. Упечатљиве призоре и звуке је приредио најмлађи члан Удружења гуслара Словеније, Давид Радишић. Давидови коријени потичу из Републике Српске. Импресиван наступ је уприличио извођењем пјесме „Похара Куча“. Пјесма опјевава догађаје о осветничким смакнућима због одбијања да плаћају порез (припадници племена Куче), одрубљиване су главе Кучима. Тако је побијено око осамдесеторо претежно стараца и дјеце, очигледно невиних, јер су племенске вође биле већ избјегле у Скадар. Захваљујући притиску дипломатије великих сила на Књаза Данила, војска се повукла и похара је прекинута (похара, харање).
Велику радост члановима Културног друштва Брдо чини подмлађивање структура друштва. Доказ томе је соло пјевачки наступ млађане Ларе Недовић. Њен сигуран и препознатљив глас су присутни могли чути неколико пута током вечери.
Неизоставни подмладак представља и играч, пјевач и хармоникаш Недељко Миловић, доказ стабилних темеља најмлађих, задуживања и чувара фолклорне баштине српког народа. Дјечак у лијепој народној ношњи је извео на хармоници неколико нумера различитих поскочних кола.
Пред сам крај умјетничког програма су бином закрилиле дјевојке КПСХД Вука Караџић из Радовљице. Богате и стилски уређене ношње, девет зрелих и упјеваних женских гласова и самопоуздано извођење нумере Жао ми је материних двора је оставило значајан утисак на присутне. За приснији сценски наступ су се чланови пјевачког ансамбла потрудили извођењем заједничке пјесме дјевојака и момака Голубићу село од рођења. Пјевачки састав ради под руком умјетничког руководиоца Снежане Максимовић.
У самој завршници, као што се већ уобичајило, смо опет видјели и њихове гласове послушали, старију мушку пјевачку групу организатора догађаја, Културног друштва Брдо. Своју наклоњеност пјевача ка Лици су изказали красећи се на бини личким јелецима. Ову групу преводи Радомир Вујановић, а њега бројна публика познаје по милом и искусном првачењу, лаганом завођењу пјесме наводећи пратњу на басирање. Започели су пјесмом Пјевај ми пјевај соколе, а тачку довршили пјесмама „на бас“, које своју посебну типску особеност гаји у селу Трамошња на сјеверозападу Крајине.
Милан Гламочанин, подпресједник Културног друштва Брдо се придружио на бини у одјавном дијелу програма започињући своје обраћање чињеницом да су у вријеме када је КД Брдо освајало златне медаље на такмичењима Европске смотре српског фолклора рођени неки чланови пјевачких група који су вечерас наступали на приредби Пјесма рода мога и своје учешће узели у Данима српске културе у Крању. Милан задовољно и сигурно исказује радост због омладине која краси и богати фолклорне ансамбле. Гламочанин је свим наступајућим саставима уручио захвалнице и ријечи домаћинске топлине позивајући све присутне на заједничко дружење у просторе КД Брдо. Посебно обраћа пажњу професору Певуљи наглашавајући значај вече раније представљене књиге Зашто наш народ пропада.
Послије пјевачке вечери је организатор припремио вечеру у просторима Друштва. Трпезу је красило печено прасе, кајмак, домаће салате, чорбе и бројне друге традиционалне кулинарске доброте из кухиња наших „Брђанки“.
Разиграна младост
Ова фолклорна манифестација је трећи дан и уједно завршница Дана српске културе. Догађај је приређен 12. новембра у Културном храму Игнација Борштника у мјесту Церкље на Горењскем. На бини је као водитељ сусрета био Жељко Андрић, који је у свом уводном поздраву добродошлице поздравио присутне, исказујући велику част и задовољство КД Брдо чињеницом да је догађај посјетио градоначелник града Крања г. Матјаж Раковец. Догађај је из првог реда пратио и г. Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеије, као и бројни представници осталих српских друштава. Нарочито радује чињеница да је народ поново препознао догађај који обећава попунивши салу Културног храма.
Предсједник Друштва, г. Митар Вујиновић се обратио говорећи о кратком пресјеку у протекла два дана препуних културног програма, захваљујући се свима, посјетиоцима и извођачима, а посебно екипи која је непосредно била активна у припреми и извођењу Дана српске културе наводећи да је било активних преко педесет људи. Након краћег представљања даље визије је обраћање завршио дајући простор и прилику градоначелнику града Крања да се обрати.
Г. Матјаж је присутне топло поздравио захваљујући се на позиву, казавши да га веома радује обилазак и упознавање нових култура и обичаја различитих народа, јер је увјерен да сам мултикултуралнoст богати и јача. Изражава ријечи поштовања према преданости Културнога друштва Брдо до очувања културне баштине. Честита на досадашњим успјесима и упућује жеље да добијемо још више младих ентузијаста у својој мисији очувања традиције.
Златомир Бодирожа поздравља присутне говорећи у име Савеза српских друштава захваљујући се КД Брдо да Разиграну младост проширују у Фестивал фолклорних група у сарадњи са Савезом. Као што то Бодирожа обично чини, указује да ми нисмо ништа него само спона између наших предходника и наших наследника, казавши да треба да будемо добри потомци как бисмо били добри преци. Износи информацију коју је добио у разговору са градоначелником Крања да је у плану да град Крањ добије дворану – културни центар који би могао у свом крају гостити догађаје овакве врсте.
Након уводног обраћања је публика ишчекивала тренутак када ће видјети оно што их радује и због чега су дошли – разигране фолклористе на бини. Водитељ је најавио омладински састав фолклорне групе домаћинског Културног друштва Брдо са Влашким играма из Кобишнице. Аутор ове кореографије и умјетнички руководилац је Милан Гламочанин. Музички аранжман је приредио Дарко Чифић.
Често се очи заросе посматрачима, а нарочито родитељима, декама и бакама када на бину изађу најмањи и најмлађи чувари српске традиције – Цицибани, малишани КД Брдо. Приказали су игре из централног дијела Србије аутора Милана Гламочанина. Умјетнички руководиоци групе која чини темељ фолклорног састава је Јована Оштир и Дарја Дел Фабро.
СПКД Свети Сава из Крања је извело игре из Владичиног Хана аутора Данијела Вучичевића. Групу умјетнички руководи Алеш Оштир. На бину су изашли са петнаест играча, а као занимљивост намеће опаска да су само двојица момака међу играчима зрелијег животног доба.
Многи су чули за Пчињски округ у јужном дијелу Србије, а малобројнима је позната чињеница да је ријека Пчиња дуга 128 километара. Игре из Пчиње је представило друштво „Завичај“ из Клагенфурта. Ову кореографију је за њих поставио Милан Гламочанин уз пратњу музичког аранжмана Жанијела Шубље. Групу увјежбава и умјетнички њоме руководи Марко Смоловић. Десет дјевојака и пет момака је у темпераментним играма у подпуности заузимало и користило пространу бину.
КУД Сава из Храстника се одлучио да са својим старијим и искусним саставом представи Игре из београдске Посавине кореографа Милана Радовановића, музичког аранжмана Дарке Чифића. Умјетнички руководилац групе је Јован Јауз.
Старији Цицибани Културног друштва Брдо су извели Игре из Владичиног Хана. Аутор њихове кореографије је такође Милан Гламочанин, а музику је приредио Миленко Мартић. Групу предводе Јована Оштир и Дарја Дел Фабро.
На подручју Италије, тачније у Трсту се за очување традиције залажу припадници СКУД-а Понтес – Мостови. Омладински ансамбл је извео Влашке игре из ђердапског подунавља. Ову кореографију је поставио Дејан Станисављевић уз музички аранжман Жанијела Шубље. Групу предводи умјетнички руководилац Никола Совиљ.
Из Крања је дошао фолклорни састав СКУД-а Петар Кочић представљајући сплет пјесама и игара из ужичког краја аутора и умјетничког руководиоца Снежане Максимовић. Приказ је ишао уз музичку пратњу аутора аранжмана Борислава Дамјановића.
Фолклористе СКД Слога из Нове Горице доводи умјетнички руководилац Биљана Савић. Представили су игре из Куманова за коју је музику припремио Миленко Мартић. Саму кореографију је поставио њен аутор Милан Гламочанин. Упечатљиве македонске ношње претежно бијелих боја код момака са јарким детаљима и црвеним шарама на чарапама код дванаесторице момака који су одважно закорачили на бину остављају снажан утисак на публику. Услиједила је подршка од осамнаест дјевојака у ношњама изражене орнаментике, што је обећавало подизање динамике изражаја све до самог краја и кулминације кореографског приказа.
Срби ријеч СЛОГА нарочито често спомињу и воле. СКД Слога из Вићенце са својим саставом је упризорило како су некада изгледале игре и пјесме у Босилеградском Крајишту изводећи истоимену кореографију под умјетничким руководством Стефана Марјановића.
„Видовдан“ има веома снажну поруку, када неко изговори ту ријеч свако ко је чује по мало застане. Баш то име су себи наденули припадници СКУД-а Видовдан из Љубљане. Као занимљивост се издваја да већ годинама Друштвом руководе млади, одговорни и предани људи. Фолклорни ансамбл је извео Игре из Димитровграда „Пошла Стојанка на воду“, аутора кореографије Љубомира Вујчина. Сам музички аранжман је приредио Миленко Мартић. Жељко Крсмановић као умјетнички руководилац води ансамбл.
Сви велики историјски догађаји нашега народа су сажети у бројне десетерце, пјесме са по десет слогова нарочито погодне за епско приповједање. Вук Стефановић Караџић нас је све задужио да их чувамо и гајимо сакупљајући их и брижљиво записујући, те их 1814 године објавио у Бечу. У то име Давор Вуловић, гуслар поријеклом из Црне Горе, члан Удружења гуслара Словеније изводи пјесму о Вуку Караџићу.
„Лутао си са дрвеном ногом
ношен српством и хришћанском слогом,
сакупљао и пјесме и приче
што се Срби сад са њима диче.
Хвала теби Караџићу Вуче
наша ђеца твоја слова уче.
Српски народ памти твоје лице,
еј ти си отац српске ћирилице“
-препис дијела одпјеване гусларске пјесме
Као што смо казивали, Караџићево име има многојаке заслуге да се спомиње и уздиже. СКПХД Вук Караџић из Радовљице су након гуласрске тачке представили игре из Тимока „Разболе се дилбер Денка“ аутора С. Шиповца и музичког аранжмана Ж. Шубље.
У самој завршници Разигране младости, у последњој тачци културног програма је изведена још једанпут кореографија „Куманово“, овог пута у извођењу омладинског састава КД Брдо, аутора и руководиоца Милана Гламочанина уз музички аранжман Данијела Шубље.
Предсједник Културног друштва Брдо је свим представницима извођача уручио захвалнице за учешће на деветнаестој фолклорној манифестацији Разиграна младост, позивајући све присутне да се придруже у сусједној спортској дворани у склопу центра на једној великој заједничкој забави поводом завршених Дана српске културе. На великом дружењу је присутне забављао оркестар Дејана Косића.
Дане српске културе у Крању у организацији Културног друштва Брдо је пропратила и камера новинара националног сервиса Србије. У наставку можете погледати краћи прилог:
припремио: Миодраг Кондић
