Precima u čast – Potomstvu u zavet

Precima u čast – Potomstvu u zavet

Povodom 15. septembra, Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, održane je recital pod nazivom „Precima u čast – Potomstvu u zavet”

Recital je održan 18. septembra 2022. u prostorima Kulturnog društva „Brdo” u Kranju. Na samom početku recitala Sara Mitrović, sopran, je uz muzičku pratnju Marka Čušina na harmonici, izvela himne Republike Srbije „Bože pravde” i Republike Srpske „Moja Republika”.

Uvodni govor i pozdrav Snežane Maksimović počeo je stihovima Alekse Šantića:

„I svuda gdje je srpska duša koja,

Tamo je meni otadžbina moja,

Moj dom i moje rođeno ognjište”.

Aleksa Šantić

U nastavku Snežana Maksimović je govo­rila o ovom prazniku i istakla:

„Petnaestoga septembra 1918. godine vojska nepobedivih srpskih seljaka i dobrovoljaca iz svih srpskih krajeva krenula je u proboj Solunskog fronta. Vojvoda Živojin Mišić im je zapovedio: „U smrt, samo ne stajte. Sa nepokolebivom verom i nadom, junaci, na­pred u otadžbinu”. Srpstvo je vaskrsnulo, naša trobojka se zavijorila u svim slobod­nim srpskim zemljama.

Poštovani posetioci, dragi gosti, pošto­vaoci i čuvari srpskog kulturnog nasleđa, draga braćo i sestre, pomaže Bog. Dobro veče i dobro došli na recital „Precima u čast – potomstvu u zavet”, posvećen 15. septembru, Danu srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, praznik koji se 15. septembra praznuje u Republici Srbiji i Republici Srpskoj, kao i u svim drugim krajevima gde žive Srbi.

Praznik je simbolično ustanovljen da se proslavlja na dan kada se obeležava Proboj solunskog fronta. Praznuje se od 2020. godi­ne. Ideja o uspostavljanju zajedničkog praz­nika Srbije i Srpske u javnost je izneta na­kon sastanku rukovodstava Republike Srbije i Republike Srpske u avgustu 2020. godine.

Cilj uspostavljanja novog praznika jeste pre svega osnaživanje jedinstva između srps­kog naroda u Srbiji i Srpskoj ali i jačanje kulta nacionalne zastave. To je i praznik identiteta, u čemu se sjedinjuju jezik, kul­tura, tradicija i vera, kao i sve druge vred­nosti našeg društva.

Danas slavimo trojni praznik, a trojstvo je prisutno kod Srba od najranijih vreme­na, nekoliko hiljada godina unazad, slavi­mo Dan srpskog jedinstva, dan slobode i dan nacionalne zastave. Jedinstvo i sloboda su dva velika srpska ideala, a nacionalna za­stava simbol koji nas ujedinjuje. A sve ovo događa se na dan, godišnjicu srpskog pro­boja Solunskog fronta, 15. septembar 1918. ovo je i prilika da podsetimo brojnih vi­teških ideala i podviga naših junačkih predaka, koji su te 1918. godine postig­li nešto ravno nemogućem. Da se podse­timo svih onih velikih i važnih poruka, da shvatimo šta je zaista najvažnije u na­šim životima i šta je to čemu moramo da težimo, zašto da se borimo”.

Zatim je predstavila i pozdravila goste, Janeza Černeta, zamenika gradonačelnika Kranja i predstavnike drugih srpskih društa­va. Zahvalila se KD „Brdo” koji su ustupi­li ove prostorije kako bi se mogao održa­ti ovaj recital, a isto tako i Javnom fondu Republike Slovenije za kulturne delatnosti, koji je finansijski podržao ovaj projekat.

Predstavila je i učesnike u programu, a to su bili: 
Sara Mitrović, sopran, Marko Čušin, harmonika, David Radišić, gu­sle, Dušan Jovanović, recitator i Snežana Maksimović, voditelj programa i recitator.

Janez Černe, zamenik gradonačelnika Kranja zahvalio se na pozivu i preneo poz­drave gradonačelnika Matjaža Rakovca koji se zbog drugih obaveza nije mogao odazva­ti pozivu, čestitao je u ime gradonačelni­ka i u svoje ime današnji praznik, 15. sep­tembar – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i istakao: „Lepo je da praznujete takve stvari i kažem da bi se i mi Slovenci morali, što se toga tiče, mnogo štošta naučiti, zato vam iskreno čestitam povodom tog praznika”.

Programe recitala „Precima u čast – Potomcima u zavet” podeljen je u šest blokova. U prvom bloku prvo je Snežana Maksimović govorila o Srpskom jedinstvu i rekla: „Ima mnogo toga što nas razdvaja, ali ima mnogo više toga što nas spaja, uje­dinjuje nas naš srpski jezik, kultura, pis­mo i duhovnost. Ujedinjuje nas ponos kroz našu slavnu istoriju.

Jedinstvo jednog naroda ili društva ne og­leda se u tome da budemo svi isti, niti to možemo biti, jedinstvo je u različitosti ali ne i u suprostavljenosti. Za jedinstvo dr­žave potrebno je jedinstvo porodice, jedin­stvo naroda, jedinstvo u najtežim trenuci­ma. Da budemo prvo jedno u sebi, jedno među sobom a onda da gradimo jedinstvo sa svima.

Srpsko jedinstvo je kroz vekove bilo ne­salomivo upravo u najtežim trenucima, kada je postojala opasnost od potpune pro­pasti srpskog naroda, i da je narod zajed­no sa crkvom i državom sačuvao to jedin­stvo čak i pod tuđinskom vlašću. Jedinstvo koje neće biti napušteno, jedinstvo koje je preteča mnogih težnji.

Istorija je pokazala da Srbi, onda kada su jedinstveni, mogu ostvariti mnoge svoje ciljeve i ideale, mogu se odupreti i naj­težim iskušenjima, a da nejedinstvo dovo­di do velikih nedaća i na ivicu propasti.

Kako nejedinstvo vlasti i naroda može biti opasno, pa čak i kobno govore i reči Svetog Kneza Lazara pred Kosovsku bit­ku: „Srbija se u vreme cara Dušana ogle­dala na tri mora, a posle Dušanove smr­ti sa tri mora na tri Morave. Od tri mora ostalo Pomoravlje”, a to je bilo najviše zbog nejedinstva među srpskom vlastelom.

Istorija srpska nam je i opomena da mo­ramo biti vazda jedinstveni, bez obzira na svoje razlike, svoje poglede, ideje, ide­al srpski mora biti jedan za sve i svakoga u svim vremenima, da bismo ne samo ops­tali kao narod, nego da bismo bili i veli­ki narod, bez obzira na brojnost našeg na­roda i naše teritorije.

Budimo zato jedinstveni, prvo u sebi, zatim u svojoj porodici, društvu, crkvi i drža­vi, jedinstveni u svakolikom Srpstvu ma gde živeli, da li u matici ili rasejanju”.

Nakon toga Dušan Jovanović je odrecito­vao pesmu Stanislava Vinavera „Otadžbini”, a Snežana Maksimović pesmu Aleksandre Milošević: „Pod zlatnim suncem Srbije” da bi potom Dušan Jovanović recitovao stihove Ljubomira Nenadovića „Tebi samo”. U muzičkom delu Sara Mitrović, sopran ot­pevala je, uz muzičku pratnju Marka Čušina na harmonici, pesmu „Oj, Srbijo mati, ne­moj tugovati”.

U drugom bloku Snežana Maksimović je go­vorila o slobodi i navela: „Srbi su od isko­na, od Lepenskog Vira, Starčeva, Pločnika i Vinče bili slobodan i slobodoljubiv, slobodarski narod. Prezirali su ropstvo, ne samo da budu robovi, nego i da imaju ro­bove. To kazuje i Sretenjski ustav u kome se kaže: „Svaki rob koji stupi na tlo Srbije postaje slobodan”. Iako Srbi nikad nisu imali robove, ipak su to zapisali u svoj Ustav, dok su mnoge zemlje tek decenijama kasnije ukinule ropstvo.

Mnogi kažu da je sloboda najskuplja reč na svetu, to je najvažnije pravo koje nije lako postići. To je ideal kome teži ne samo čo­vek nego i svako živo biće. Borba za slobo­du je jedan neprekidan proces koji se od­vija u svakom čoveku od rođenja pa do smrti. Ona nam je često omogućena po logici st­vari, da svaki čovek treba da bude slobo­dan i samostalan. Kad smo najviše slobod­ni i zadovoljni uvek treba da imamo u sebi izgrađen osećaj da sloboda ima svoja ogra­ničenja, svoje lice i naličje.

Svako konzumiranje slobode, uslovno re­čeno, može da preraste u svoju suprotnost ako je zloupotrebimo.

Lep je osećaj živeti u saznanju da mogu da iznosim svoje mišljenje, kako u porodici tako i u školi. Iako je sloboda neophod­na, kao i vazduh koji udišemo, treba da smo svesni činjenice da je to svetinja koja se ne smije zloupotrebiti. To može biti mač sa dve oštrice. Isto tako kako se slobo­da može postići i uživati u njoj, tako se može izgubiti ili ograničiti.

Praveći neke greške dešavalo se da iz­gubimo poverenje a samim tim i deo svoje slobode. To može i pozitivno uticati, jer na tera da se borimo za svoja prava i slobo­du na pozitivan način.

Sloboda nešto najsvetije u životu i da treba da je čuvamo do samog kraja. Jedino na taj način možemo postići pravu svrhu slobode, a to je pronaći slobodu u nama sa­mima i tako biti slobodan u pravom smis­lu te reči.

Za svoju slobodu srpski narod se borio ne samo godinama nego i vekovima, prolive­ni su potoci krvi i izginulo toliko naro­da da je to teško i zamisliti. Naši preci su dobro znali zašto se bore i zašto ginu, a ginuli su ne samo za sebe i svoju slobo­du, nego i za nas.

Zato treba da cenimo njihove žrtve i da nastavimo tu borbu, jer i današnje vreme je u mnogočemu zlo vreme, gde se pokuša­va oteti sloboda svim narodima i ljudima na kugli zemaljskoj.

Sve nam je to velika opomena da moramo biti veoma oprezni, bez obzira na slobo­du koju sada uživamo”.

O slobodi je govorio i Dušan Jovanović kroz monolog „Slobodi”, na tekst Petra Kočića, a onda je Snežana Maksimović odrecitovala pesmu Desanke Maksimović „O poreklu”, a Dušan Jovanović recitovao pesmu Alekse Šantića: „Moje Srpstvo”.

Treći blok je takođe počeo govorom Snežane Maksimović, ovaj put o nacionalnoj zasta­vi, a rečeno je sledeće:

„Nacionalna ili narodna zastava je bila simbol srpskog naroda u teškim periodi­ma njegove istorije, u svim bunama i rato­vima nošena je i čuvana kao nešto najsve­tije. U različitim periodima menjala je svoj oblik i izgled ali je uvek bila sim­bol srpstva.

Današnja srpska trobojnica čvrsto je ušla u život Srba kao sastavni deo srpske dr­žavnosti, simbol narodnog jedinstva, nje­gove privrženosti otadžbini, spremnosti da brani nacionalne interese, i zato će srpska nacionalna zastava zauvek ostati sveti simbol za sve generacije Srba, da će ih inspirisati na podvig, radna dos­tignuća, osvajanje novih visina u nauci, kulturi i sportu i izazivati osećaj pono­sa na svoju otadžbinu.

Iako je u Kraljevini Srbiji, Kraljevini Jugoslaviji, SFR Jugoslaviji, pa i SR Jugoslaviji svojevremeno kult zastave bio na izuzetno visokom nivou, a zastava bila izuzetno poštovana, početkom 21. veka u Srbiji taj kult gotovo da je nestao, a po­štovanje zastave i državnih simbola više nije na zavidnom nivou, te se skoro svuda mogu videti zastave u obliku i razmeri koji nisu propisani zakonom. Zato je po­trebno da poštujemo kako državnu tako i narodnu zastavu, da ih u datim prilikama istaknemo onako kako treba i kako je pro­pisano, a ne da se ponašamo kao da je to obična krpa.

Kako se čuvala zastava najbolje prikazuje primer iz Prvog svetskog rata sa srpskim pukovskim zastavama, od njih 51 neprija­telju nije pala u ruke ni jedna, i te zasta­ve i dan danas se čuvaju u Vojnom muzeju, jer, kako reče Vojvoda Stepa Stepanović: „Zastava je najveća svetinja vojnička”.

Nastavilo se sa recitacijama, prvo je Dušan Jovanović recitovao pesmu Dušana Kostića: „U toj tami”, a zatim Snežana Maksimović stihove Branka Miljkovića „Odbrana zemlje”. Ovaj blok završen je mu­zičkim delom u kojem je Sara Mitrović, uz muzičku pratnju Marka Čušina, na svojevr­stan način otpevala pesmu „Rasti, rasti moj zeleni bore”.

Pesmom Vojislava Ilića „Domovina”, koju je kazivao Dušan Jovanović, počeo je četvr­ti blok, a nastavila Snežana Maksimović stihovima Mire Alečković i pesmom „To idu vekovi”. Snežana Maksimović je najavljujući narednu tačku ovog programa rekla nekoliko reči o guslama, starom i veoma značajnom srpskom instrumenta, a zatim najavila Davida Radišića, mladog guslara iz Udruženja guslara Slovenije, koji je izveo pesmu „Srpska Sparta”.

U petom bloku prvo je Dušan Jovanović odrecitovao pesmu Dušana Vasiljeva „Čovek peva posle rata”, a onda i Snežana Maksimović pesmu Jovana Jovanovića Zmaja: „To znaju oni”, da bi potom Sara Mitrović, uz pratnju Marka Čušina, otpe­vala veoma lepu i dirljivu pesmu „Mladi kapetane”.

U zadnjem, šestom bloku, Dušan Jovanović je recitovao pesmu Jovana Dučića: „Ave Serbia”, Snežana Maksimović pesmu Brane Crnčevića „Sokolovi”, a recitatorski deo završio je Dušan Jovanović stiho­vima Alekse Šantića „Moja otadžbina”. I ovaj blok završen je pevanjem, a publika je još jednom mogla da čuje divan glas Sare Mitrović i lepo sviranje Marka Čušina i pesmu „Oj, Srpkinjo”.

Snežana Maksimović je pozvala Zlatomira Bodirožu, predsednika Saveza srpskih društava Slovenije, ad se obrati učesni­cima, gostima i posetiocima. U svom ob­raćanju Zlatomir Bodiroža zahvalio se učesnicima na predivnom i maestralnom programu, onako kako i zaslužuje ovaj praz­nik, istakavši: „Ovaj čuva sjećanje na dje­la naših predaka. Mi smo spona između naših predaka i potomaka i zato moramo da to održimo. Ne bi valjalo da prekine­mo ovu tradiciju”.

Ovaj lep i zanimljiv događaj Snežana Maksimović je odjavila sledećim rečima:

„Neka bude jedinstvo u našim srcima, u nama samima, u našim porodica, jedin­stvo sa najbližima, jedinstvo u našoj crk­vi pravoslavnoj, u našem narodu srpskom, u našim zemljama srpskim i svakolikom Srpstvu širom sveta.

Neka bude sloboda u našim mislima, osećanjima, željama, nadama, sloboda svu­da gde kroči ljudska noga, sloboda za sve i svakoga na celom zemnom šaru, sloboda svim ljudima i narodima.

Neka zavijore zastave slobode širom sve­ta, neka se srpska trobojnica vijori, taj simbol našeg jedinstva i slobode, našeg identiteta i svega onoga što nas čini je­dinstvenim i slobodnim, neka nas sve to podseća na naše pretke kojima smo u čast priredili ovaj recital.“

Hvala vam na poseti i svako dobro!

podijelite sadržaj: