Precima u čast – Potomstvu u zavet
Povodom 15. septembra, Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, održane je recital pod nazivom „Precima u čast – Potomstvu u zavet”
Recital je održan 18. septembra 2022. u prostorima Kulturnog društva „Brdo” u Kranju. Na samom početku recitala Sara Mitrović, sopran, je uz muzičku pratnju Marka Čušina na harmonici, izvela himne Republike Srbije „Bože pravde” i Republike Srpske „Moja Republika”.
Uvodni govor i pozdrav Snežane Maksimović počeo je stihovima Alekse Šantića:
„I svuda gdje je srpska duša koja,
Tamo je meni otadžbina moja,
Moj dom i moje rođeno ognjište”.
Aleksa Šantić
U nastavku Snežana Maksimović je govorila o ovom prazniku i istakla:
„Petnaestoga septembra 1918. godine vojska nepobedivih srpskih seljaka i dobrovoljaca iz svih srpskih krajeva krenula je u proboj Solunskog fronta. Vojvoda Živojin Mišić im je zapovedio: „U smrt, samo ne stajte. Sa nepokolebivom verom i nadom, junaci, napred u otadžbinu”. Srpstvo je vaskrsnulo, naša trobojka se zavijorila u svim slobodnim srpskim zemljama.
Poštovani posetioci, dragi gosti, poštovaoci i čuvari srpskog kulturnog nasleđa, draga braćo i sestre, pomaže Bog. Dobro veče i dobro došli na recital „Precima u čast – potomstvu u zavet”, posvećen 15. septembru, Danu srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, praznik koji se 15. septembra praznuje u Republici Srbiji i Republici Srpskoj, kao i u svim drugim krajevima gde žive Srbi.
Praznik je simbolično ustanovljen da se proslavlja na dan kada se obeležava Proboj solunskog fronta. Praznuje se od 2020. godine. Ideja o uspostavljanju zajedničkog praznika Srbije i Srpske u javnost je izneta nakon sastanku rukovodstava Republike Srbije i Republike Srpske u avgustu 2020. godine.
Cilj uspostavljanja novog praznika jeste pre svega osnaživanje jedinstva između srpskog naroda u Srbiji i Srpskoj ali i jačanje kulta nacionalne zastave. To je i praznik identiteta, u čemu se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija i vera, kao i sve druge vrednosti našeg društva.
Danas slavimo trojni praznik, a trojstvo je prisutno kod Srba od najranijih vremena, nekoliko hiljada godina unazad, slavimo Dan srpskog jedinstva, dan slobode i dan nacionalne zastave. Jedinstvo i sloboda su dva velika srpska ideala, a nacionalna zastava simbol koji nas ujedinjuje. A sve ovo događa se na dan, godišnjicu srpskog proboja Solunskog fronta, 15. septembar 1918. ovo je i prilika da podsetimo brojnih viteških ideala i podviga naših junačkih predaka, koji su te 1918. godine postigli nešto ravno nemogućem. Da se podsetimo svih onih velikih i važnih poruka, da shvatimo šta je zaista najvažnije u našim životima i šta je to čemu moramo da težimo, zašto da se borimo”.
Zatim je predstavila i pozdravila goste, Janeza Černeta, zamenika gradonačelnika Kranja i predstavnike drugih srpskih društava. Zahvalila se KD „Brdo” koji su ustupili ove prostorije kako bi se mogao održati ovaj recital, a isto tako i Javnom fondu Republike Slovenije za kulturne delatnosti, koji je finansijski podržao ovaj projekat.
Predstavila je i učesnike u programu, a to su bili: Sara Mitrović, sopran, Marko Čušin, harmonika, David Radišić, gusle, Dušan Jovanović, recitator i Snežana Maksimović, voditelj programa i recitator.
Janez Černe, zamenik gradonačelnika Kranja zahvalio se na pozivu i preneo pozdrave gradonačelnika Matjaža Rakovca koji se zbog drugih obaveza nije mogao odazvati pozivu, čestitao je u ime gradonačelnika i u svoje ime današnji praznik, 15. septembar – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i istakao: „Lepo je da praznujete takve stvari i kažem da bi se i mi Slovenci morali, što se toga tiče, mnogo štošta naučiti, zato vam iskreno čestitam povodom tog praznika”.
Programe recitala „Precima u čast – Potomcima u zavet” podeljen je u šest blokova. U prvom bloku prvo je Snežana Maksimović govorila o Srpskom jedinstvu i rekla: „Ima mnogo toga što nas razdvaja, ali ima mnogo više toga što nas spaja, ujedinjuje nas naš srpski jezik, kultura, pismo i duhovnost. Ujedinjuje nas ponos kroz našu slavnu istoriju.
Jedinstvo jednog naroda ili društva ne ogleda se u tome da budemo svi isti, niti to možemo biti, jedinstvo je u različitosti ali ne i u suprostavljenosti. Za jedinstvo države potrebno je jedinstvo porodice, jedinstvo naroda, jedinstvo u najtežim trenucima. Da budemo prvo jedno u sebi, jedno među sobom a onda da gradimo jedinstvo sa svima.
Srpsko jedinstvo je kroz vekove bilo nesalomivo upravo u najtežim trenucima, kada je postojala opasnost od potpune propasti srpskog naroda, i da je narod zajedno sa crkvom i državom sačuvao to jedinstvo čak i pod tuđinskom vlašću. Jedinstvo koje neće biti napušteno, jedinstvo koje je preteča mnogih težnji.
Istorija je pokazala da Srbi, onda kada su jedinstveni, mogu ostvariti mnoge svoje ciljeve i ideale, mogu se odupreti i najtežim iskušenjima, a da nejedinstvo dovodi do velikih nedaća i na ivicu propasti.
Kako nejedinstvo vlasti i naroda može biti opasno, pa čak i kobno govore i reči Svetog Kneza Lazara pred Kosovsku bitku: „Srbija se u vreme cara Dušana ogledala na tri mora, a posle Dušanove smrti sa tri mora na tri Morave. Od tri mora ostalo Pomoravlje”, a to je bilo najviše zbog nejedinstva među srpskom vlastelom.
Istorija srpska nam je i opomena da moramo biti vazda jedinstveni, bez obzira na svoje razlike, svoje poglede, ideje, ideal srpski mora biti jedan za sve i svakoga u svim vremenima, da bismo ne samo opstali kao narod, nego da bismo bili i veliki narod, bez obzira na brojnost našeg naroda i naše teritorije.
Budimo zato jedinstveni, prvo u sebi, zatim u svojoj porodici, društvu, crkvi i državi, jedinstveni u svakolikom Srpstvu ma gde živeli, da li u matici ili rasejanju”.
Nakon toga Dušan Jovanović je odrecitovao pesmu Stanislava Vinavera „Otadžbini”, a Snežana Maksimović pesmu Aleksandre Milošević: „Pod zlatnim suncem Srbije” da bi potom Dušan Jovanović recitovao stihove Ljubomira Nenadovića „Tebi samo”. U muzičkom delu Sara Mitrović, sopran otpevala je, uz muzičku pratnju Marka Čušina na harmonici, pesmu „Oj, Srbijo mati, nemoj tugovati”.
U drugom bloku Snežana Maksimović je govorila o slobodi i navela: „Srbi su od iskona, od Lepenskog Vira, Starčeva, Pločnika i Vinče bili slobodan i slobodoljubiv, slobodarski narod. Prezirali su ropstvo, ne samo da budu robovi, nego i da imaju robove. To kazuje i Sretenjski ustav u kome se kaže: „Svaki rob koji stupi na tlo Srbije postaje slobodan”. Iako Srbi nikad nisu imali robove, ipak su to zapisali u svoj Ustav, dok su mnoge zemlje tek decenijama kasnije ukinule ropstvo.
Mnogi kažu da je sloboda najskuplja reč na svetu, to je najvažnije pravo koje nije lako postići. To je ideal kome teži ne samo čovek nego i svako živo biće. Borba za slobodu je jedan neprekidan proces koji se odvija u svakom čoveku od rođenja pa do smrti. Ona nam je često omogućena po logici stvari, da svaki čovek treba da bude slobodan i samostalan. Kad smo najviše slobodni i zadovoljni uvek treba da imamo u sebi izgrađen osećaj da sloboda ima svoja ograničenja, svoje lice i naličje.
Svako konzumiranje slobode, uslovno rečeno, može da preraste u svoju suprotnost ako je zloupotrebimo.
Lep je osećaj živeti u saznanju da mogu da iznosim svoje mišljenje, kako u porodici tako i u školi. Iako je sloboda neophodna, kao i vazduh koji udišemo, treba da smo svesni činjenice da je to svetinja koja se ne smije zloupotrebiti. To može biti mač sa dve oštrice. Isto tako kako se sloboda može postići i uživati u njoj, tako se može izgubiti ili ograničiti.
Praveći neke greške dešavalo se da izgubimo poverenje a samim tim i deo svoje slobode. To može i pozitivno uticati, jer na tera da se borimo za svoja prava i slobodu na pozitivan način.
Sloboda nešto najsvetije u životu i da treba da je čuvamo do samog kraja. Jedino na taj način možemo postići pravu svrhu slobode, a to je pronaći slobodu u nama samima i tako biti slobodan u pravom smislu te reči.
Za svoju slobodu srpski narod se borio ne samo godinama nego i vekovima, proliveni su potoci krvi i izginulo toliko naroda da je to teško i zamisliti. Naši preci su dobro znali zašto se bore i zašto ginu, a ginuli su ne samo za sebe i svoju slobodu, nego i za nas.
Zato treba da cenimo njihove žrtve i da nastavimo tu borbu, jer i današnje vreme je u mnogočemu zlo vreme, gde se pokušava oteti sloboda svim narodima i ljudima na kugli zemaljskoj.
Sve nam je to velika opomena da moramo biti veoma oprezni, bez obzira na slobodu koju sada uživamo”.
O slobodi je govorio i Dušan Jovanović kroz monolog „Slobodi”, na tekst Petra Kočića, a onda je Snežana Maksimović odrecitovala pesmu Desanke Maksimović „O poreklu”, a Dušan Jovanović recitovao pesmu Alekse Šantića: „Moje Srpstvo”.
Treći blok je takođe počeo govorom Snežane Maksimović, ovaj put o nacionalnoj zastavi, a rečeno je sledeće:
„Nacionalna ili narodna zastava je bila simbol srpskog naroda u teškim periodima njegove istorije, u svim bunama i ratovima nošena je i čuvana kao nešto najsvetije. U različitim periodima menjala je svoj oblik i izgled ali je uvek bila simbol srpstva.
Današnja srpska trobojnica čvrsto je ušla u život Srba kao sastavni deo srpske državnosti, simbol narodnog jedinstva, njegove privrženosti otadžbini, spremnosti da brani nacionalne interese, i zato će srpska nacionalna zastava zauvek ostati sveti simbol za sve generacije Srba, da će ih inspirisati na podvig, radna dostignuća, osvajanje novih visina u nauci, kulturi i sportu i izazivati osećaj ponosa na svoju otadžbinu.
Iako je u Kraljevini Srbiji, Kraljevini Jugoslaviji, SFR Jugoslaviji, pa i SR Jugoslaviji svojevremeno kult zastave bio na izuzetno visokom nivou, a zastava bila izuzetno poštovana, početkom 21. veka u Srbiji taj kult gotovo da je nestao, a poštovanje zastave i državnih simbola više nije na zavidnom nivou, te se skoro svuda mogu videti zastave u obliku i razmeri koji nisu propisani zakonom. Zato je potrebno da poštujemo kako državnu tako i narodnu zastavu, da ih u datim prilikama istaknemo onako kako treba i kako je propisano, a ne da se ponašamo kao da je to obična krpa.
Kako se čuvala zastava najbolje prikazuje primer iz Prvog svetskog rata sa srpskim pukovskim zastavama, od njih 51 neprijatelju nije pala u ruke ni jedna, i te zastave i dan danas se čuvaju u Vojnom muzeju, jer, kako reče Vojvoda Stepa Stepanović: „Zastava je najveća svetinja vojnička”.
Nastavilo se sa recitacijama, prvo je Dušan Jovanović recitovao pesmu Dušana Kostića: „U toj tami”, a zatim Snežana Maksimović stihove Branka Miljkovića „Odbrana zemlje”. Ovaj blok završen je muzičkim delom u kojem je Sara Mitrović, uz muzičku pratnju Marka Čušina, na svojevrstan način otpevala pesmu „Rasti, rasti moj zeleni bore”.
Pesmom Vojislava Ilića „Domovina”, koju je kazivao Dušan Jovanović, počeo je četvrti blok, a nastavila Snežana Maksimović stihovima Mire Alečković i pesmom „To idu vekovi”. Snežana Maksimović je najavljujući narednu tačku ovog programa rekla nekoliko reči o guslama, starom i veoma značajnom srpskom instrumenta, a zatim najavila Davida Radišića, mladog guslara iz Udruženja guslara Slovenije, koji je izveo pesmu „Srpska Sparta”.
U petom bloku prvo je Dušan Jovanović odrecitovao pesmu Dušana Vasiljeva „Čovek peva posle rata”, a onda i Snežana Maksimović pesmu Jovana Jovanovića Zmaja: „To znaju oni”, da bi potom Sara Mitrović, uz pratnju Marka Čušina, otpevala veoma lepu i dirljivu pesmu „Mladi kapetane”.
U zadnjem, šestom bloku, Dušan Jovanović je recitovao pesmu Jovana Dučića: „Ave Serbia”, Snežana Maksimović pesmu Brane Crnčevića „Sokolovi”, a recitatorski deo završio je Dušan Jovanović stihovima Alekse Šantića „Moja otadžbina”. I ovaj blok završen je pevanjem, a publika je još jednom mogla da čuje divan glas Sare Mitrović i lepo sviranje Marka Čušina i pesmu „Oj, Srpkinjo”.
Publika je sa velikom pažnjom pratila izvođenje programa i burnim aplauzima nagrađivala učesnike u programu.
Snežana Maksimović je pozvala Zlatomira Bodirožu, predsednika Saveza srpskih društava Slovenije, ad se obrati učesnicima, gostima i posetiocima. U svom obraćanju Zlatomir Bodiroža zahvalio se učesnicima na predivnom i maestralnom programu, onako kako i zaslužuje ovaj praznik, istakavši: „Ovaj čuva sjećanje na djela naših predaka. Mi smo spona između naših predaka i potomaka i zato moramo da to održimo. Ne bi valjalo da prekinemo ovu tradiciju”.
Ovaj lep i zanimljiv događaj Snežana Maksimović je odjavila sledećim rečima:
„Neka bude jedinstvo u našim srcima, u nama samima, u našim porodica, jedinstvo sa najbližima, jedinstvo u našoj crkvi pravoslavnoj, u našem narodu srpskom, u našim zemljama srpskim i svakolikom Srpstvu širom sveta.
Neka bude sloboda u našim mislima, osećanjima, željama, nadama, sloboda svuda gde kroči ljudska noga, sloboda za sve i svakoga na celom zemnom šaru, sloboda svim ljudima i narodima.
Neka zavijore zastave slobode širom sveta, neka se srpska trobojnica vijori, taj simbol našeg jedinstva i slobode, našeg identiteta i svega onoga što nas čini jedinstvenim i slobodnim, neka nas sve to podseća na naše pretke kojima smo u čast priredili ovaj recital.“
Hvala vam na poseti i svako dobro!
Tekst: Dušan Jovanović
Foto: Mile Gašić