Митар Вујиновић, предсједник Културног друштва Брдо се поводом немалог јубилеја ексклузивно укључио у емисију првог програма Радија Београд – Вечерас заједно.

Предсједник је развој Друштва сликовито представио као скромни почетак групе ентузијаста који су радом и развојем секција мало „Брдо“ претворили у велику планину, нагласивши да ће четвородневна манифестација Дана српске културе протицати у свечарском духу прославе значајног јубилеја. Свечана академија поводом тридесетогодишњице ће се одржати у сриједу, 16.10.2024 са почетком у 18 сати у Прешерновом позоришту у Крању. Митар је одкрио и информацију да су бројни званични општински представници и представници наше матице већ потврдили своје учешће, што самом догађају придодаје на значају.

У свом обраћању је слушаоцима РБ пренио информације да се на завршној фолклорној манифестацији „Разиграна младост“ очекује преко 200 извођача богато припремљеног програма. Након тога се очекује велико славље са бројним члановима, посетиоцима, пратиоцима и осталима који пружају подршку нашем Друштву – казао је Вујиновић.

Емисија магазинског типа која се емитује сваког петка од 21 час. Настала је 8. маја 1970. године с намером да одржава контакт с нашим људима који, како се наводи и у шпици емисије, „живе и раде далеко од родног краја“. Данас је емисија, осим дијаспоре, окренута и Србима у региону. Уредница и водитељка ове емисије је Ружица Зоркић Радичевић. Емисијом „Вечерас заједно“ Радио Београда, која се непрекињено емитује петком у 21 час већ 54 године, се уредница труди смањити јаз матице и по белом свету расејаних Срба.

Емисије можете пратити и путем бесплатне апликације РТС ЗВУК

Двадесетогодишњица – НАШ ТРАГ 20

Ове, 2024. године, Српско културно уметничко друштво обележава 20 година постојања и деловања. Као врхунац године, поред бројних догађаја и пројеката којима друштво обележава свој јубилеј, чланови СКУД „Видовдан” су 1. јуна 2024. у Линхартовој дворани Цанкаревог дома уприличили свој целовечерњи концерт. На тај начин су се чланови друштва покушали осврнути пре свега на протеклих десет година, те својој публици показати што је више могуће онога што је стварано од десете годишњице друштва до данас. Назив концерта „Наша прича, наш траг 20” симболички представља и наставак, те надградњу свега онога што се унутар друштва стварало и неговало од оснивања, будући да је 10. годишњица друштва 2014. године обележена великим концертом истим називом – „Наша прича, наш траг”.

Богат културни програм

Концерт је пред више од 500 гледалаца у препуној сали Цанкаревог дома отворио извођачки ансамбл сплетом народних песама, који је затим наставио кореографијом „Нунта ин Исаково” – приказом свадбених обичаја из Исакова, аутора Синише Фирловића.

Уследио је блок дечијих група, најпре је на позорницу изашао припремни ансамбл представивши се Играма и песмама из Кобишнице, аутор кореографије Жељко Крсмановић. Након припремног ансамбла, осмехе на лица гледалаца као и громогласан аплауз измамили су наши најмлађи, чланови дечије – Ципирипи групе, који су се представили Сплетом игара и песама из Шумадије, аутора Александре Баиновић и Данијела Серчића. Након њих, ништа мањи аплауз нису добили ни чланови омладинског ансамбла. Они су се представили Играма и песмама из Брусника, аутор кореографије Саша Богуновић.

Играма и песмама из Дрвара, односно кореографијом аутора Саше Богуновића под називом „Ој ливадо, ој зелена” концерт је наставио извођачки ансамбл, а потом позорницу препустио музичкој тачки – Сплету народних мелодија, који је извео оркестар Old Serbian Sounds, под вођством Дарка Ћитића.

Ветерански ансамбл извео је свој Сплет игара и песама из Лесковца, а аутор поменуте кореографије је Душан Кнежевић.

Играма и песмама из Ваљевске Колубаре, аутор Јанко Димитријевић, се у наставку концерта поново представио извођачки ансамбл, а након њега и припремни, Играма и песмама из Халова, аутор кореографије Данијел Серчић.

Оркестар и женска певачка група су сплетовима народних мелодија односно народних песама направили увертиру последњој тачки концерта, најновијој кореографији „Ајде Радо да легамо”. Поменуту кореографију – Игре и песме из Лужничке долине, аутора Жељка Крсмановића, извео је извођачки ансамбл.

На позорницу је водитељка програма позвала председницу Савеза традиционалних народних плесова Словеније, госпођу Јању Равникар и представницу Јавног фонда за културне делатности, госпођу Тину Лахне. Свечани концерт друштва био је повод да Српско културно уметничко друштво Видовдан од Савеза традиционалних народних плесова Словеније добије признање за двадесет година успешног чувања и неговања културне баштине, а уметнички руководиоци Жељко Крсмановић и Данијел Серчић Маролтове значке – признања које појединцима за активно деловање у области фолклорне делатности додељује ЈСКД.

Захвалнице су добили и уметнички руководиоци чији је рад са члановима резултирао садржајем који су групе приказале на концерту: Александра Баиновић, уметнички руководилац дечије групе, Марија Тривунџа и Данијел Серчић уметнички руководиоци омладинског и припремног ансамбла, Дејан Милановић, уметнички руководилац почетног ансамбла, Жељко Крсмановић, уметнички руководилац извођачког ансамбла, Душан Кнежевић, уметнички руководилац ветеранског ансамбла, Милош Врачаревић и Софија Антић, руководиоци певачке групе, Невен Кузмановић, корепетитор.

Представницама већ горе поменутих организација, публици, званицама и свима присутнима, захвалио се председник друштва Данијел Серчић и истакао важност јубилеја који је друштво прославило овим концертом, притом изразивши жељу свих чланова и руководства друштва да у будућности наставе са пробама, наступима, сакупљањем народне ношње и очувањем фолклорног наслеђа.

На крају је важно истаћи и захвалити се организацијама, институцијама и спонзорима, који су помогли реализацију јубиларног концерта друштва: Јавни фонд Републике Словеније за културне делатности, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Министарство културе Републике Србије, Agencija A – Z, DonDon, TRP – Milan Blagojević, ZumiksTrans, Vodnikov Hram, Atlantic grupa, El Clasico, Eko Kliner, Prenova gradbenik и превозник Ђурђевић.

Текст: Данијел Серчић

Фото: Фото Студио Андра

Културно умјетничко друштво „Младост” Љубљана учествовало на Међународном Нести арт фестивалу „Црноморски бисери” у Несебару, Бугарска

Човјек је по својој природи радознало биће, а та радозналост огледа се у многочему, а једна од њих је и путовање у друге крајеве земље и свијета, како оне непознате тако исто и у оне које је више пута посјетио и обишао. Жеља за путовањем присутна је код свих узраста, и младих и старих. Тако је то и код чланова фолклорних ансамбала, од оних најмлађих до ветерана и рекреативаца.

Тако су, ето, и млади чланови фолклорне секције Културно умјетничког друштва „Младост” Љубљана, они из омладинске и припремне групе, одлучили да отпутују на Фестивал фолклора у Бугарску, тачније у туристичко мјесто Несебар, које се налази на познатој плажи „Сунчани бријег”. Знали су да их очекује дугачак пут, преко хиљаду и триста километара у једном смјеру, да их очекују три наступа у три дана заредом. Али су исто тако знали да их очекује и лијепо и занимљиво путовање, без обзира на пут, знали су да их очекује Црно море, купање и све што иде уз то. Све су то добро знали, спремили се и са великим одушевљењем кренули на пут.

На далеку пут кренули смо у сриједу, 26. јуна 2024. око пола два поподне, испред већ сталног полазишта, а то је „СПАР” на Фужинама. Удобан аутобус ЛПП (Љубљански потнишки промет), са веома пријатном климом и још пријатнијим возачима аутобуса. Путовање је ишло преко Словеније, Хрватске, Србије и скоро цијеле Бугарске, од Софије до Бургаса, па онда до самог Несебара. Успут смо неколико пута одмарали, како би се освјежили, шофери одморили и замијенили, понешто купили у трговинама на бензинским пумпама, а било је и задржавања на границама, али не баш тако великог. Све се некако с лакоћом издржало. Када смо стигли у Београд веће је пао мрак и неки су и заспали, али, како рече Бојан Антонић, предсједник КУД „Младост” и умјетнички руководилац фолклорне групе, а овом приликом и вођа пута, неке су цијело вријеме чаврљале и нису спавале.

Када смо прошли отприлике Стару Загору почело је свањивати, тако да смо могли видјети и панораму куда пролазимо. Углавном је то равница са малим брежуљцима, тек негдје у даљини виде се брда и планине. Поред пута поља засијана пшеницом, кукурузом а скоро највише сунцокретом. Биће уља.

Пролазимо поред Бургаса, четвртог по величини града у Бугарској, већ се види море. Још мало па стижемо у Несебар.

И коначно мало послије девет прије подне, заправо по нашем је то било осам, јер у Бугарској је вријеме сат раније од нашег. Излазимо из аутобуса са стварима, а тога није било баш мало. Долазимо до хотела и остављамо ствари на тераси једног хотела и очекујемо смјештај у другом, одмах поред, Цамелот Ресиденце Суннy Беацх хотел. Ту се сусрећемо са члановима КУД „Извор” из Старих Бановаца код Старе Пазове, као и са Милошем Вићентијевићем, старим познаником, преко кога смо и организовали ово путовање и боравак у Несебару. Сунце већ упекло, температура око тридесет степени. Коначно смо се сви смјестили, а неки су већ искористили вријеме да пробају воду у базену. Сви смо добили наруквице као гости хотела, за идентификацију за оброке и улазак у хотел.

Иначе имали смо пуни пансион, али некима и није баш одговарала храна, нарочито прва два дана, мада је била доста разноврсна и могло се бирати, али изгледа да неки и нису били много гладни, касније су се привикли.

Послије ручка слиједило је купање у базену и одмор, а увече, послије вечере, отишли смо у шетњу градом. Треба напоменути да је Несебар мало мјесто, са свега тринаест хиљада становника, али са преко шест стотина хотела. Стари дио града налази се на малом острву које је повезано са копном.

Тако смо, те прве вечери боравка у Несебару, прво отишли до мјењачнице да замијенимо евре у леве, а онда отишли до плаже, која се налази око петнаестак минута пјешачења од хотела. Плажа пјешчана, пијесак до глежњева, на њу се надовезују друге плаже „Сунчаног бријега”, до бескраја. Нешто заиста величанствено.

Са плаже смо отишли до центра гдје се налази велики број трговина и угоститељских објеката. Они који су били гладни потражили су у Мекдоналду да нешто поједу. Они храбрији одлучили су се и вожњом на рингишпилу, а други су полако кренули према хотелу и задржали се код киоска са палачинкама.

Тако је некако протекло путовање и први дан боравка у Бугарској, а другог дана, петак, 28. јуна, одмах послије доручка отишли смо на плажу. Море је било валовито, са великим таласима у којима су млади чланови „Младости” уживали, борећи се са таласима. Сунце је већ добро припекло, треба се пазити да се не изгори, а за то су већ спремна разна козметичка средства, креме, уља, спрејови… Црно море иначе није слано, сасвим мало, и нема оног мириса као друга мора, али то не значи да се не може уживати у њему, и Црно море и није тако црно, као што му име говори, напротив, вода је бистра и чиста.

Тог другог дана фолклораше су чекале и обавезе, први дан учешћа на Међународном Нести арт фестивалу „Црноморски бисери”, који иначе траје за једну групу три дана заредом. Са плаже отишло се до хотела, на ручак и припрему за наступ. Било је подоста посла око фризура за дјевојчице, за дјечаке је много лакше, они се брзо спреме, а помагао им је и Милош Пантић из извођачког ансамбла. Код припреме, а нарочито код фризура, велики дио посла обавиле су Анђела Малинић, Тамара Њењић и Катарина Јанковић, која је и руководилац припремног ансамбла.

Послије вечере кренули смо аутобусом према Светом Власу, гдје се одржавало прво фестивалско вече. То је мјесташце близу Несебара а за бину је послужила велика тераса испред Градске куће Свети Влас, а публика је извођаче пратила из парка који је одмах уз бину.

Ове фестивалске вечери у Светом Власу, насељу у општини Несебар, које има близу четири хиљаде становника, учествовале су фолклорне групе:  КУД „Купиник” Купиново, Пећинци, Србија, који су и први наступили са играма из Србије, затим „Серпанок”, Лавов, Украјина, „Намисто” – Хмељницки, Украјина, КУД „Извор” Стари Бановци, Србија са Влашким играма из Хомоља. Као трећи ове вечери наступили су чланови припремног ансамбла КУД „Младост” са играма из Шумадије, а као шести наступили су чланови омладинског ансамбла КУД „Младост” са играма из Владичиног Хана. И на само крају, у десетој тачки програма омладинци КУД „Младост” извели су кореографију Игре из Радујевца. Након завршетка ове прве фестивалске вечери отишло се према хотелу, а онда опет из хотела на палачинке.

У суботу, 29. јуна, трећег дана боравка у Несебару, одмах послије доручка, отишли смо аутобусом, од организатора, до марине која се налази неколико километара од хотела. Имали смо организовану вожњу бродићем, заправо старим једрењаком који је преправљен на моторни погон. Возили смо се морем скор сат времена а онда се брод усидрио у једној ували гдје се могло скакати са брода и пливати. На самом броду приређен је и ручак а пића је било заиста много, сокови и пива. Ту смо се задржали скор два сата и онда поново у марину и одлазак аутобусом до хотела. Био је ово веома лијеп и интересантан догађај, а посада брода јако љубазна и гостољубива.

Вратили смо се у хотел гдје је фолклораше очекивала припрема за још један наступ. Опет исто, фризуре, сређивање ношње, облачење и све што треба за појаву на сцени. Послије вечере аутобусом смо отишли до Ахелоја, градића са око двије хиљаде становника, који је удаљен око шест километара од Несебара. То је такође једно лијепо мало мјесто, бина постављена такође у парку. Ове вечери учествовало је више фолклорних група и то су: Зеспół Пиесни и Таńца, „ЦХОРЗÓW” (ХОЖОВ), Пољска; „Серпанок”, Лавов и „Намисто”, Хмељницки, Украјина, Ансамбл „Момавали” Тбилиси, Грузија КУД „Извор” Стари Бановци, и КУД „Купиник” Купиново, Пећинци, Србија, као и КУД „Младост” Љубљана са омладинским и припремним ансамблом.

И ове вечери фолклораши „Младости” одиграли су исте кореографије, омладинци Игре из Владичиног Хана и Игре из Радујевца, а припремни ансамбл Игре из Шумадије. За публику која је била ближе бини и свјетлу било је неугодно због великог броја комараца, јер се Ахелој налази мало удаљен од мора. Али то није сметало да се ужива у наступима свих ансамбала.

Четвртог дана боравка у Несебару, то јест у недјељу 30. јуна, прије подне није се никуда ишло, они који су жељели да се купају то су могли у базену, што су скоро сви искористили. Стечена су и нова пријатељства између наших чланова и чланова КУД „Извор” из Старих Бановаца код Старе Пазове у Србији, а договорена је и сарадња између друштава, која ће се, надамо се, и остварити у догледно вријеме.

Након ручка почела је још једна припрема за наступ, а послије вечере отишли смо до Поморија, града са око двадесет и осам хиљада становника, а које је удаљено око петнаестак километара од Несебара, а на тој фестивалској вечери наступила су иста друштва као претходне вечери, а КУД „Младост” овај пут само са омладинском групом и истим кореографијама, односно са Играма из Владичиног Хана и Играма из Радујевца.

Посебно су били занимљиви и атрактивни наступи фолклорне групе Ансамбла „Момавали” из Тбилисија, Грузија, а ништа нису заостајали ни остали ансамбли. Публика, која се окупила у прилично великом броју имала је прилику видјети разне кореографије са разноврсним и богато украшеним ношњама а исто тако и чути пјесме у извођењу пјевачких група као и домаћих пјевачица.

Пред сам наступ приређен је мали дефиле и представљање свих учесника уз интонирања химни држава из којих долазе учесници, тако да смо могли чути и „Боже правде” и „Здрављицу”.

Ово фестивалско вече искоришћено је и за разне изборе, тако је титула Мис фестивала припала дјевојци из Грузије, а Мистер фестивала је из КУД „Извор” Стари Бановци, одакле је и најбоља играчица Фестивала, најбољи играч из КУД „Купиник” Купиново, Пећинци, такође Србија, за најатрактивнији сценски костим у мушкој конкуренцији признање је припалу играчу из пољског ансамбла, а за најатрактивнији женски сценски костим признање је припало Ники Јанковић, из КУД „Младост” Љубљана, из кореографије Игре из Радујевца.

Свим учесницима Фестивала подијељене су дипломе за учешће, а онда се заиграло једно велико коло у које се ухватила већина учесника овог Фестивала. Вратили смо се у хотел са веома лијепим утисцима, и само млади фолклораши КУД „Младост” могли су видјети кореографије и ношње из других држава и тако се упознати са фолклором других народа.

Тако се завршио Међународни Нести арт фестивал „Црноморски бисери” у Несебару, Бугарска, али то није био крај нашег боравка у овом дивном мјесту, зато смо искористили понедјељак, 1. јула, за још један одлазак на плажу.

Одмах послије доручка отишли смо на плажу, а море је било мирно, пријатно топла вода и ваздух, прави услови за један лијеп провод, купање и сунчање. Ту смо се задржали до времена за ручак, а онда отишли у хотел, ручали и искористили поподне свако на свој начин.

У касним поподневним сатима опет смо отишли на плажу, гдје је приређено једно лијепо и пријатно изненађење за Дијану Инђић, која је тај дан славила свој тринаести рођендан. Бојан Антонић и Дејан Хајдин су се побринули за рођенданску торту, пиће и понешто за прегризнути. Дијана је била веома изненађена, узбуђена и радосна због овакве пажње и прилике да свој рођендан прослави са својим пријатељицама и пријатељима из друштва.

Иако је било већ касно поподне, сунце на заласку, искористили смо прилику да се окупамо у мору, а вода је била веома пријатна, море мирно у почетку, а касније због плиме и таласи се појавише.

На плажи нам се придружио и Милош Вићентијевић, који је у екипи организатора Фестивал и преко којег се друштво и пријавило за овај Фестивал и боравак у Несебару. Милош је већ неколико година познаник КУД „Младост” и са њиме је већ била сарадња и учешће не овом Фестивалу. Бојан Антонић му је у име друштва уручио поклон у знак сјећања на овај велики и лијеп догађај. Милош Вићентијевић се захвалио и рекао да се нада и вјерује да ћемо се поново видјети на истом Фестивалу.

Прође и тај дан, испуњен лијепим утисцима као и цијели боравак у Несебару, али свему има крај па и нашем боравку на црноморском приморју. Требало се спремати за пут.

И тако дођосмо до задњег дана нашег путешествија, уторак 2. јула, одмах послије доручка изношење ствари, прво у аулу хотела а онда до аутобуса. У близини је била трговина коју су сваки дан посјећивали да понешто купе, па тако и пред сам полазак сви нагрнуше да се обезбиједе за дуго путовање.

До бугарско-српске границе једном смо одмарали, а касно поподне стигли и на сами границу, гдје није било ни једног другог аутобуса, али смо се ипак ту задржали око сат времена. Улазимо у Србију, пролазимо поред Димитровграда, Беле Паланке, Пирота и онда послије Ниша правимо паузу и једну заједничку фотографију са возачима аутобуса.

Већ се добро смркло када смо прошли поред Београда а онда се успут још једном зауставили ради одмора. На српско-хрватској граници смо такође чекали око сат времена, али без било каквих проблема. Сљедећа кратка пауза је била када смо прешли у Словенију и онда око пола пет ујутро стигли до Фужина, гдје су фолклораше чекали родитељи, који су иначе свакодневно били обавјештавани о свему што се дешавало у Несебару. Урађено је на десетине видеа и фотографија и посредовано преко Вибера и на друге начине.

На крају да напоменем да је вођа пута био Бојан Антонић, предсједник друштва, а помагали су му Дејан Хајдин и Катарина Јанковић, руководилац припремне групе. Сигуран и удобан превоз као до Несебара, тако и у вријеме Фестивала веома добро, чак одлично, обављен је преко ЛПП – Љубљански потнишки промет.

Сви који су путовали на ово лијепо и занимљиво путовање били су јако задовољни, са израженом жељом да се овако нешто понови и идуће године.

Текст и фото: Душан Јовановић

Пети Младенови дани

Српско друштво „Др Младен Стојановић” из Велења већ пету годину одржава „Младенове дане”. Активности почињу почетком године и трају кроз цијелу годину.  Циљ нам је да у што већем броју активно укључимо српска друштва из Словеније, а за публику направимо што занимљивији програм, зато су активности разноврсне и за свакога се нађе нешто интересантно. Обухватио је разне тематике: старе обичаје, литерарне вечери, пјевачке традиционалне концерте, позоришне представе, изложбе слика и ручних радова

Пијукање

Пијукање се код нас изводи већ традиционално. Ову годину је то већ десети пут и увијек буде добро посјећено. Циљ нам је да уведемо што већи број дјеце и да се не заборави тај обичај, што нам за сада и успијева. У самој припреми на пијукање учествовала је већина чланова, што нам много значи. Момци су донијели бадњак и сламу. Старији чланови припремили пакетиће са којим смо обдарили дјецу. Данијела Митровић припремила дјечју екипу која је извела програм за најмлађе. Овај пут је учествовала и мушка пјевачка група.  Сав програм су водила искључиво дјеца на српском језику. Дјеца су започела са разбрајалицама а онда је Андријана Самарџић преузела вођење програма.

Све присутне поздравила и најавила детаље програма данашњег догађаја. На самом уводу најаве појаснила је шта ће имати прилику да виде, како потјечу дјечје пробе, шта уче и шта су научили кроз годину. Програм је настављен са пјесмом  мушке пјевачке групе „Ој, Божићу теби се веселим”. Програм преузима даље Андријана која најављује наше најмлађе музичаре, који на фрули и хармоници прате извођење пјесме „Чворак, чворак” и „Маца преде”.

После завршетка дјеце са рецитовањем почиње Анастасија Самарџија док се припреми дјечја фолклорне група. Дјеца су одиграла игре из Груже (заврзлама, крива крушка, пишти пиле, колубарчица, левакиња, рудничанка, тројанац). Програм после кореографије наставила је мушка пјевачка група са пјесмом „Оћемо ли запјевати селе”. Најмлађи су поново изашли на подијум и рецитовали разбрајалице док се Његош Јауз није припремио за свирање и пратњу пјесме „Пошла ми Тројанка на воду”, а програм је завршен са колом „бугарка” које су дјеца сама изабрала.

Послије тога услиједило оно најбитније, „пијукање” због чега су дјеца и позвана. Велика радост за дјецу је почела. Дозивали смо их позивом „пипи-пипи-пипи”, а онда их даровали бомбонима и орасима, које смо за њих бацали по простору свуда по слами. Било их је задовољство гледати како траже и веселе се нађеним орасима и бомбонима. Многа дјеца су први пут у животу имала контакт са сламом.

После тога смо их још обдарили са пакетићима. Гости су били врло задовољни што само значи да у друштву добро радимо на очувању обичаја и традиције. Ове године био је одзив врло добар, пријављено је било 38 дјеце, што је више него годину раније. Врло нам је драго видјети нове образе људи који доводе своју дјецу у наше друштво.

Концерт традиционалног српског пјевања

Прође љето и дође поново вријеме активног рада и припрема на пјевачки концерт српског традиционалнога пјевања. У друштву се ради на томе да би се концерт одржаво сваке године. Концерт у Велењу одржан је 9. марта 2024. у малој дворани Дома културе. Kао што је на почетку текста наведено концерт је сада део већега пројекта Младенови дани.

Учесници: Српско друштво „Др Младен Стојановић” Велење, СKД „Сава” Храстник, СKХД „Десанка Максимовић” Цеље, Удружење гуслара Словеније из Кочевја (Зоран Миловић), СKПД „Свети Сава” Kрањ, KУД „Младост” Љубљана, KПСХД „Вук Kараџић” Радовљица.

У суботу 9. марта 2024. чланови Српског друштва „Др Младен Стојановић” из Велења, спремили су се да домаћински дочекају наше пријатеље из разних друштава. Припреме су почеле почетком 2024. године кад је мушка пјевачка група почела припремати пјевачки репертоар за наступ.

За припреме и помоћ око реализације пројекта помогла нам је Снежана Максимовић, са којом сарађујемо већ низ година. Госте смо дочекали у малој дворани Дом културе Велење. Ту смо одрадили заједничку пробу и спремили се за наступ. Наступ је почео у 18.00 часова и трајао сат и тридесет минута. Наша вјерна публика имала је прилику да чује тридесет и три пјесме из различитих крајева српског свијета, гдје Срби данас живе или не живе из различитих разлога. Kонцерт  је обухвато традиционално пјевање Kозаре, Поткозарја, Херцеговине, Kрајине, Лике, Далмације, Баније, Kосова и Метохије, Шумадије, западне Србије, Црне Горе и још тога.

Одазив гостију био је врло добар. Много бољи него што смо очекивали, што је нама као организатору врло драго. Гости су изразили жељу да се концерти српског традиционалнога пјевања организују више пута годишње.

Програм је припремила и повезивала наша драга пријатељица Снежана Максимовић. Наше дружење наставили смо у дворани ГАУДЕАМУС, гдје чланови Српског друштва „Др Младен Стојановић” изводе пробе фолклора.

Захваљујемо се  Сабини Омић, која нам је омогућила употребу дворане  ГАУДЕАМУС изван нашега термина и предсједнику Савеза српских друштава Словеније Златомиру Бодирожа, што је нашао времена и дошао подупрјети наш рад.

Изложба слика

У друштву покушавамо бити активни у свим сферама културе. Овај пут смо правили изложбу са члановима и пријатељима. Жеља нам је да у наше активности укључимо и оне који су српског поријекла, а нису активни у друштву.

До сада смо активно излагали радове „змијањског веза” које су везле чланице друштва и иконе које су дјело иконописца из Шоштања Алимпија Kошаркоског.

На наш позив одазвао Драган Арсенијевић са којим већ неколико година сарађујемо и био нам је чест гост када бисмо имали књижевне вечери. Наше наступе би употпунио рецитовањем неких од својих пјесама. У слободно вријеме пише пјесме на српском језику али нисмо знали да се бави и сликарством.

Следећа наша познаница је Вишња Поповић. Долази из села Јаруге, општина Приједор из Републике Српске. У Цеље се доселила прије пет година. За њу смо сазнали преко фејсбука и позвали је на сарадњу коју је раде воље прихватила. То је њена прва изложба. Црта различите мотиве од личних портрета, природе и икона. До сада је сликала због личног задовољства и пријатеље.

Алимпије Kошаркоски, ви који читате вјероватно нисте упућени  у рад Алимпија, али ми који га знамо могли би о њему причати читав дан. Упознали смо се  пуком случајношћу прије више од десет године. Када смо сазнали да се бави осликавањем ликова светаца почела је и наша сарадња.  Прву изложбу за наше друштво урадио је на Данима српске културе у Велењу 2013. године. Његових руку дјело краси и просторије нашег друштва „Српски дом”.

Анастасија Самарџија, своје прве радове је нацртала у раном дјетињству и ако сада има само дванаест година. Њена инспирација су били њени родитељи, а посебно њен дјед од кога је тај таленат можда и наслиједила. То је њена прва изложба и надамо се да не и посљедња. Своје радове урадила је са тешком муком јер су били намијењени за њену прву изложбу. Дјеца кô дјеца, увијек им неугодно због критика.

За крај смо оставили Милицу Празник. Она већ низ година ради на очувању Змијањског веза и већину везова који су били изложени су њен рад. Са „змијањским везом” се први пут упознала 2017. године, кад је Српско друштво „Др Младен Стојановић” са Хуманитарним удружењем жена ДУГА из Бање Луке, заједно урадило радионице везења у Велењу. Радови „змијањског веза” који су у архиву друштва били су изложени у Нишу у Србији, затим два пута у Kрању, код наших пријатеља из СКД „Петар Кочић”, и наравно у нашој општини Велење, а морамо напоменути и то да је Милица заједно са нама и својим радовима учествовала и на 6. Међународном фестивалу везења 2022. у Велењу. Тај фестивал везења се одржава сваке двије године, тако да ћете имати могућност да њене радове видите  у новембру 2024. године у Rdeči dvorani у Велењу.

Изложба је отворена 30. марта 2024. у галерији Vile Bianci у Велењу и на оглед је била двадесет и пет дана. Сви пролазници који су посјећивали Vilu Biancu и Туристички информацијски центар Велење имали су могућност да виде и изложбу.

Програм су отворили наши музичари Параскева и Његош Јауз за музичким програмом. На отварање изложбе дошли су сви излагачи и чланови друштва осим Вишње Поповић која је по први пут постала мајка. Дошао је предсједник Друштва ликовних стваралаца Шалешке долине Салих Бишчић.

Туцијада

Прође још једна година и поновно дође Васкрс нама најрадоснији хришћански вјерски празник. Чланови Српског друштва „Др Младен Стојановић” чекали и радо дочекали тај дан, да би поново одржали ТУЦИЈАДУ. Овогодишња „Туцијада”  организована је већ десети пут, што значи да наш народ и други гости који нису српске православне вјере радо долазе и са нама прославе.

Чланови, пријатељи, гости наших пријатеља  и сви они пролазници који подржавају наш рад, окупили се на дан Васкрса у дворани Ана у Велењу. Овај пут је „туцијада” организована на новој локацији. 

Туцијада, традиционални сусрет којим желимо од заборава спасити дјелић наше богате традиције и обичаје, преносећи их на млађе нараштаје. Туцијада је сваке године посјећенија, што нама много значи. Значи и оним који нису успјели отићи у свој завичај, па сврате код нас.

И ове године поред такмичарског дијела чланови друштва припремили су програм за госте. Програм је припремила Данијела Митровић а у обзир је узела све идеје и жеље дјеце. Програм је започео са кореографијом влашких игара, коју уче дјеца, наставила је наша мушка пјевачка група са пјесмама „Чај, горо” и „Буковицо”. Програм је закључен колом, а одсвирали га Параскева Јауз на виолини и Његош Јауз на хармоници.

Послије успјешно завршеног програма започела  туцијада због које су гости и дошли.

Поред активних чланова друштва, пријатеља, придружили су нам се и они који прате активност и рад друштва и редовно посјећују наше догађаје. Пред сам почетак Туцијаде раздијелили смо се у двије старосне групе, дјеца од четири до четрнаест, а старији од петнаесто до шездесет и пет и више година. Само такмичење изводимо тако да станемо у двије, фолклорним жаргоном казано, „лесе“ и одмјеримо снагу најтврђег јајета. Оном којем пукне јаје излази из „лесе” као губитник и тако до краја док не остане само један такмичар. Побједник је дужан појести побједничко јаје. Много нам је драго да сваке године долазе нови људи који подржавају наш рад, па и они који не припадају православној вјери.

У такмичењу за најтврђе јаје побиједила је, у категорији старији 1. Сара Бајец, 2. Премил Трипуновић, а у категорији дјеце побиједио 1. Никола Самарџија, а 2. мјесто је заузела Маја Матић. За прва и друга мјеста подијељене су стаклене плакете. После тога смо се дружили уз пјесму и игру и већ са мислима били на следећој Туцијади 2025. године.

Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!

Повратак изгубљене љубави

У пројекат Младенови дани због различитости програма укључили смо и позоришну представу. По претходном договору са Брацом Радошевићем позвали смо наше пријатеље из драмске секције KПСХД „Вук Караџић” из Радовљице да буду гости друштва.  Са нашим гостима који су дошли у Велење састали смо се код Дома културе у којем се и налази мала дворана која је прилагођена позоришним представама.

Позоришна представа  одржана је 26. маја 2024. у дворани Vile Biance у Велењу.

Сарадња између два друштва траје већ низ година, највише на подручју фолклора, а у задње вријеме се та сарадња продубила, па сарађујемо и на литерарном и драмском подручју. Сада активно ради и драмска секција Српског друштва „Др Младен Стојановић” која изводи луткарске представе за дјецу, тренутно само у Велењу, па можда и по том питању унаприједимо нашу сарадњу.

Представа са којом су дошли да се представе, а нас мало насмију и разведре зове се „Повратак изгубљене љубави”.  Жанр приредбе је комедија а њен аутор и режисер Брацо Радошевић. Приредбу нисмо отворили као што то иначе радимо са водитељем програма, већ смо то дозволили да спонтано ураде учесници сами. Атмосфера је била толико позитивна да водитељ није био ни потребан.  Тематика је била данашњи савремени  живот човјека, враћање старој љубави због одсутности од посла и слабе комуникације у односу, која кроз хумор доноси поглед како се урушава брак. Главни ликови поштар и шофер.

Представа је била из реалног живота, пуна истине и хумора који се заиста догађа у нашој близини а и у властитим породицама. Неко отвори очи па види, а други жмири па трпи. Улоге су тумачили: Брацо Радошевић, Даница Шмитран, Биљана Бешић, Томо Зечевић, Злата Даутовић – Мусић

На крају је Брацо Радошевић поздравио и похвалио публику а предсједнику Српског друштва „Др Младен Стојановић”  Јови Јаузу захвалио се на позиву. Обавијестио нас је да већ спремају нову представу и ако нам је жеља да су спремни поново доћи. После приредбе дружили смо се у галерији мале  дворане и прокоментарисали сам догађај. Тако је успјешно завршен још један пројекат Литерарно драмско вече који је дио већег пројекта 5. Младенови дани који обухвата више мањих пројеката кроз цијелу годину.

Пројекат Младенови дани не би било могуће извести и без наших вјерних спонзора, који нам низ година помажу и стоје уз нас:  Фестивал Велење, Градска општина Велење, Pohištvo ARSO, TIC Velenje.

Текст: Јово Јауз
Фото: Архив друштва

Српско друштво „Др Младен Стојановић” из Велење приредило поводом Видовдана рецитал под називом „Видовдански сабор”

Овај догађај одржан је 22. јуна 2024. у Vili Bianca, у прелепој дворани, нарочито погодној за овакве и сличне приредбе. Рециталу су присуствовали чланови и пријатељи друштва који су имали прилике да виде и чује учеснике чији се програм односио на Видовдан, велики српски празник.

На почетку програма Параскева Јауз на виолини и Његош Јауз на хармоници извели су сплет српских народних мелодија, а затим је водитељка програма Снежана Максимовић прво рекла неколико речи о самом Видовдану, а затим најавила учеснике у програму.

У свом поздравном говору Снежана Максимовић је прво рецитовала ове стихове:

,„Рађај мајко синове и кћери,
да чувају српство и хришћанство
и пренеси свакоме ко не зна
колевка је највеће пространство”,

Затим је додала:

„Дочекали смо још један Видовдан, за српску цркву и наш српски род један од најважнијих датума. Ми смо мали народ, али наша историја је велика. Видовдан не обележавамо као дан пораза, већ га славимо као прави симбол духа нације. Зато желимо да нам овај празник протекне у миру, јединству и доброј вери. Српски народ данас више него и када у својој историји  мора бити јединствен. Сећамо се свих српских јунака, важних историјских догађаја који су се одиграли на данашњи дан, српског Косова и молимо се за њих. Наш народ каже: „Ко је ко, видеће се на Видовдан”. Зато вас позивам све да будемо јединствени, да чувамо и волимо наше породице и нашу земљу. Све док славимо Видовдан наша будућност је светла. А вечерас Видовдан обележавамо овде у овим прелепим просторијама у Велењу код наших домаћина Српског друштва „Др Младен Стојановић”. О догађајима на Видовдан вечерас ће нам причати дугогодишњи драги пријатељи: Остоја Шобот, Крстан Шућур, Маринко Јагодић и Душан Јовановић.”

Прво је најавила Душана Јовановића који је читао текст Аве Јустина Поповића „Видовданска етика”, који је из Ава Јустин Поповић говорио на Видовдан 1939. године, а у којем се између осталога каже: „Нигде се парадокси неба и земље нису тако срдачно загрлили као у историји рода српскога. Загрлили видовданским загрљајем. На данашњи дан пре 550 година, наша се народна душа кроз косовски подвиг венчала са небеском правдом. У име целог народа честити Кнез се приволео Царству небеском. И ми смо, једном за свагда, изабрали небеску правду за народни идеал и постали њена драговољна жртва. Од тада, душом Српства постало је: страдати за небеску правду, и жртвовати се за њу. Косовски мученици, на челу са честитим Кнезом, својим светим мучеништвом повели су наш народ путем страдања за небеску правду. И водили га столећима кроз све буре и олује наше потресне историје”.

У наставку програма Крстан Шућур је рецитовао епску песму „Косовка девојка” и прочитао још неколико песама, а Маринко Јагодић Маки је читао своје стихове из збирке „Источни прозор”, а који се односе за духовни живот и духовност појединца и народа.

Остоја Шобот је прочитао своје стихове а затим говорио о духовности и духовном животу, осврћући се по том питању и на савремена збивања у којима се силом прилика духовност све више губи и уништава, и да то треба на сваки начин спречити.

У другом делу програма Снежана Максимовић је, говорећи о Видовдану, истакла:

„Видовдан је највећа слава српског народа. Он је дан а не ноћ, и то баш дан. Он нас опомиње на победу и на васкрсење. Семе царства небескога, посејано Светим Савом, никло је бујно и порасло велико. Богати плодови тог семена узабрани су на Косову пољу. То није једина Христова и Савина жетва у нашој прошлости, али је пресјајна и јединствена своме роду.

Косово је, рече Матија Бећковић, најскупља српска реч. Из те речи извире све српско. Да не беше косовског завета, где би ми били данас?

Косово је нас дефинисало као народ и кроз векове до данашњег дана оно нас дефинише. Косовски завет никада неће престати да важи. Док је света и века биће борбе око Косова. Док се ми боримо, дотле и постојимо. Ако ли икада наиђе нараштај Срба који није задојен косовским заветом, међу којим нема ни једног Обилића и ни једног Југовића, онда више нема ни Срба. Као што нема реке без извора ни дрвета без корена, тако ни Срба без Косова, а заиста, ни Косова без Срба.”

У овом делу програма поново су Маринко Јагодић Маки, Крстан Шућур и Остоја Шобот читали своје песме и песме других аутора, а Душан Јовановић је извео монодраму „Пилипенда” по приповеци Симе Матавуља, а у којој се говори о борби српског народа за православну веру и свој опстанак у Далмацији за време аустријске окупације у деветнаестом вијеку.

У трећем блоку програма Снежана Максимовић је, такође говорећи о Видовдану навела:

„На Косову се пробудила наша национална савест, а кад се савест једном пробуди више не може заспати.

Тридесет четири године пре Косова смрћу цара Душана окончана је пропаст царства српскога. Није пропало само оно што није могло пропасти: Жича и Милешева, Сопоћани и Студеница, Павлица и Дечани, Пећаршија и Свети Архангели.

Било је лакше примити туђе, него одбранити своје. Да смо ту сагнули душу, заувек би остали погурени. Да смо се ту покорили, траг би нам погинуо и више не бисмо имали из чега васкрснути.

Још пре Косова, Србија се родила на Косову. Србин је онај кога се Косово тиче. Зато немамо ништа равно Косову ни у својој историји, ни на својој географији. Немамо чвршћег упоришта, ни јачег духовног средишта. Косово је огњиште око кога је окупљен, окосница око које је саденут, колевка у којој је одрастао српски народ.

Косово је Крстово. Ту се укрстило небеско и земаљско царство. Пола у нама, пола изнад нас. Косово је најдубља рана, најдуже памћење, најживља успомена, најмилији пепео српског народа. Заокретница са које је највише порасла наша душа.

Највећа вредност косовске легенде је што је жива. Што није скамењена, ни довршена, ни размршена. Што њена порука није умрла, ни мисао закована, ни идеја заглављена. Што се креће, укључује нове нараштаје, тражи њихов допринос и тумачење.

Зато је косовска опорука можда јаснија нама него нашим прецима. А наша одговорност већа него ичија у ранијим временима.

Косово је очно дно српског духовног вида. Косово је толико српско, да га нико ко зна шта није његово не би узео ни када бисмо му га нудили, а камоли га отимао.

Христос је још на крсту, а Крститељ у води. Док буде дрвета од њега ће се правити крстови, док буде српског језика биће Косова.”

Параскева и Његош Јауз још једном су ступили на сцену и извели још један сплет српских мелодија, а затим су свим учесницима у програму подељене захвалнице за учешће у овом за друштво великом и значајном догађају.

Присутнима се обратио и Крстан Шућур, који се захвалио на позиву, истичући добру сарадњу између Српског друштва „Др Младен Стојановић” Велење и Српског културног друштва „Петар Кочић” Крањ, а затим поклонио домаћинима збирку песама Маринка Јагодића Макија „Источни прозор”.

На крају овог догађаја Снежана Максимовић се обратила публици следећим речима:

„Толико богатства у једној речи и једном дану, а ипак толико пресудних тренутака баш на тај дан од 1389, а да ли ће их још бити, или је ипак сваки Видовдан у српској историји посебан, то знају само они који су изабрали пут, несхватљив многима већ вековима, а који је омогућио земаљске патње и победе, а небеско радовање. Поштована публико, хвала вам на посети. Остајте здраво и не заборавите ко сте ви и ко су вам преци.”

Текст и фото: Душан Јовановић

Српско културно друштво „Сава” Храстник организовало 21. Етно фестивал Храстник 2024

Овај, за друштво најважнији и највећи догађај био је 15. јуна 2024. у Спортској дворани Храстник, пред око четири стотине посетилаца који су имали прилике видети и чути игре и песме из разних крајева, од Словеније до Северне Македоније.

На самом почетку Фестивала Женска певачка група СКД „Сава” Храстник отпевала је песму „Шетнала се Кузум Стана”, а потом је дечја фолклорна група из истог друштва одиграла игре из централне Србије.

Водитељка програма Снежана Максимовић у свом поздравном говору навела је: „Поштовани гледаоци, драги посетиоци, цењени гости и пријатељи, добро вече. Дани тако брзо пролазе и већ је прошла година од када смо се срели ту на истом месту, на Етно фестивалу којег организује Српско културно друштво „Сава” из Храстника. Нисмо одмарали за све ово време, већ смо вредно радили да би се вечерас представили у најбољем светлу. Наш највећи успех су свакако наши најмлађи, који су и отворили вечерашњи фестивал.

Поштовани посетиоци, драги гости, цењени љубитељи фолклорне уметности, са великим нестрпљењем ишчекивали смо наш Етно фестивал. Марљиво смо радили током целе сезоне, а наш завршни Фестивал свакако је круна нашег годишњег рада.

Са нама су вечерас и многобројни учесници у програму и пријатељи нашег друштва:

СД „Др Младен Стојановић” Велење, КУД „Севдах” Љубљана, ФС „Свобода” Трбовље, Међимурско културно друштво „Иван Цар” Љубљана, СКД „Марибор” Марибор, СПД „Никола Тесла” Постојна, СКД „Петар Кочић” Крањ, КУД „Leyli” Тржич, МКД „Свети Ћирило и Методије” Крањ”.

Затим је поздравила и госте овогодишњег Етно фестивала, а то су били: Катјуша Лазник, заменица градоначелника општине Храстник, Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава Словеније, јереј Горан Шљивић, парох цељски, представници Савеза српских друштава Словеније и представници Савеза Срба Словеније, донатори и спонзори, учесници 21. Етно фестивала, посетиоци.

У наставку свог поздравног говора Снежана Максимовић навела све оне који су подржали 21. Етно фестивал, а то су: Општина Храстник, Јавни фонд Републике Словеније за културне делатности (ЈСКД), Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Општина Загорје, Пекара „Бане” Зрече, Кораћ Нурадин, с. п., Логистика, д. о. о. Цеље, Restavracija S, Чамбер Рада – Фризерство „Стил” Трбовље, Шивиљство „Маја” – Гордана Кокић, с. п., „Мода”, д. о. о. Трбовље, Тадеја Пипан, с. п. Трбовље, Цвећара „Марјетка” Римске Топлице, „Јагода” Храстник, Културно рекреациони центар (KRC) Храстник, Основна школа Храстник, бројни дуги чланови и пријатељи друштва.

Истакла је да је Етно фестивал део програма „Парада учења” Zasavske ljudske universe (Засавског народног универзитета) и део приредбе „Teden ljubiteljske kulture JSKD” (Недеља аматерске културе).

Након поздрава, представљања учесника, гостију и донатора, прешло се на сам програм Етно фестивала, односно на песму и игру. Пре наступа сваке појединачне групе водитељка програма Снежана Максимовић рекла је неколико речи о самом друштву и најавила кореографију која ће бити изведена.

У овом делу Етно фестивала први су на сцену изишли чланови ветеранске фолклорне групе Српског просветног друштва „Никола Тесла” из Постојне које је Снежана Максимовић најавила следећим речима: „Из Постојне нам стиже СПД „Никола Тесла”. Њихов циљ је српску културу представљати широкој јавности, наравно уз поштовање словеначког народа и простора у којем живе и раде. Основна делатност друштва је фолклор кроз очување богате културне баштине коју врло успешно преносе на млађе генерације. У друштву делују многобројне секције а са вама је вечерас фолклорна која нам је одабрала „Игре из Шумадије”.

Друго друштво које је учествовало на овом Етно фестивалу је Међимурско културно уметничко друштво „Иван Цар” из Љубљане за које је речено у најави: „За фолклорну групу Међимурског културног друштва „Иван Цар” је  ове године веома леп јубилеј и то десет година деловања друштва. У тих десет година тако су били веома чврст мост између два народа, хрватским и словеначким. Своју хрватску, међимурску културу представљали су у Француској, Италији, Грчкој, Мађарској, вечерас су овде са нама. Прво се представила певачка група „Фијолице”, затим и фолклорна група са сплетом под именом „Лепе ти је Загорје зелене”.

У најави мушке певачке групе Српског културног друштва „Сава” Храстник речено је: „Како наше старе песме на глас и на бас све више тону у заборав, а ми то желимо да спречимо, поред фолклорне оформили смо и певачку групу. Свесни да је у СКД „Сава” српска традиционална песма огроман део нашег народног стваралаштва, којег смо као потомци наших предака наследили и нисмо дозволили да песма оде у заборав, прикупили смо материјал, теренске записе, учили на семинарима, а то певачко богатство наши момци вечерас деле са вама.”

Из Марибора је стигло Српско културно друштво „Марибор” са своје две фолклорне групе, а друштво је представљено следећим речима: „Ово друштво богато је многобројним члановима који су активни у свим секцијама друштва. Поред младих у стопу их прате и старији играчи који делују већ од 2005. године. Током тих година створио се велики репертоар, иза њих је много наступа, али и путовања и представљања свог ансамбла и у иностранству. Вечерас нам се представљају „Играма из Бруса”. Ветерански ансамбл СКД „Марибор”.”

Фестивали су и место на којима се може видети нешто ново, нешто што у извесном смислу одудара од уобичајеног програма фестивала, а то на неки начин допуњује сам програм. Тако је ове године организатор позвао и КУД „Leyli” из Тржича, а Снежана Максимовић је њихов наступа најавила следећим речима: „Сада за нешто другачије. КУД „Leyli“ ради од јуна 2008. године. Њихова сврха је да допринесу вишем нивоу оријенталног плеса, приказивању тога као сценску плесну форму. Овога пута, група чланова наступиће у нешто мањем ансамблу са модернизованим стилом класичног оријенталног плеса, где је кључ самог плеса разумевање и интерпретација музике и текста музике. Поздравимо плесаче громогласним аплаузом.”

Овако је најављена наредна тачка програма: „Увек драги пријатељи и већ редовни гости нашег фестивала, и они су се вечерас одазвали позиву. Поред дечјих и омладинских група, ту су већ веома познати старији фолклораши који не одступају од своје традиције. Заједничком снагом и љубављу према македонским народним играма, они показују македонске обичаје и навике у земљи и иностранству. За вас су одабрали венац македонских игара из источне Македоније. МКД „Свети Ћирило и Методије“ Крањ.”

На ред је поново дошла песма и поново наступа друштва из Крања, овај пут то су биле чланице Женске певачке групе Српског културног друштва „Петар Кочић” Крањ које је Снежана Максимовић, која је иначе и руководилац ове певачке групе, најавила на следећи начин: „Песме су некада имале више значења него данас, јер се и живело другачије и није било медија и технике којима су се преносиле поруке, па су се преносиле песмама. Кроз песму се исказивала љубав, песма је говорила кроз шта је човек пролазио и шта га је све кроз живот пратило. Песма је била све, не само део живота већ и начин живота. Песма је и њихов начин живота. Ове године су скупиле храброст и оформиле своју женску певачку групу. Запевајмо заједно са женском певачком групом СКД „Петар Кочић” Крањ.”

И из Љубљане је дошло још једно друштво, а то су чланови Културно уметничког друштва „Севдах” које је водитељка представила речима: „Веома смо срећни што је вечерас међу нама више култура, што волимо своје и поштујемо туђе, зато су се нашем позиву одазвали и чланови КУД „Севдах“ из Љубљане. Друштво, које већ осамнаесту годину ради на очувању културне традиције народа Босне и Херцеговине, посебно севдалинки и народних игара. Сарађују са сродним друштвима свих народа и народности у Словенији и иностранству. Вечерас ће се представити муслиманским играма из средње Босне.”

Песмом и игром отишло се до Горењске, а за то су се побринули фолклораши Фолклорне групе „Свобода” Трбовље које је Снежана Максимовић најавила на следећи начин: „Драге комшије и пријатељи Фолклорне групе „Свобода“ Трбовље, прошле године су прославиле 35 година свог деловања. Чланови долазе из Храстника, Трбовља и Загорја об Сави. Окупља их радост до плеса и љубав према словеначком културном наслеђу. Иако су из Трбовља, њихов репертоар је богат и играма из других крајева. Вечерас ће нам се представити са горењским сплетом „S tabo plesat grem” (Идем да играм с тобом). Уверите се сами шта се дешава у сплету.”

Српско друштво „Др Младен Стојановић” Велење дугогодишњи је учесник Етно фестивала Храстник, а то је водитељка потврдила овим речима: „Они су од српских друштава редовна група на нашем фестивалу. Упркос томе што се баве различитим професијама спаја их једино љубав према српској култури, љубав према фолклору и љубав према своме друштву. То су доказали многим учешћима и организовањем разних концерата. Своје корене чувају од заборава и млађе веома успешно подучавају о томе одакле долазе. Иза сцене се спрема да запева и заигра СД „Др Младен Стојановић” из Велења.” Прво је Мушка певачка група отпевала неколико песама а затим је фолклорни ансамбл извео кореографију „Игре из Груже”.

Представљајући извођачки ансамбл Српског културног друштва „Марибор” речено је следеће: „У програму вечерас видели смо њихов ветерански ансамбл а ускоро ће нам се представити и извођачки СКД „Марибор”. Друштво се већ 25 година успешно труди да у духу међукултурног дијалога сачува језик, традицију и културу српског народа који живи у Словенији. Мисија друштва је стварање додатне вредности у култури која се не мери у материјалном смислу, већ у срећи и задовољству својих чланова. Не штедимо дланове за ансамбл који ниже многе успехе, а највећи међу њима је Златна плакета на Европској смотри 2018. Уживајте у играма Врањског поља.”

Пред сам крај наступа певачких и фолклорних група водитељка програма Снежана Максимовић је рекла и ово:

„Верујемо да смо вам и ове године пренели лепу поруку. Желимо да се захвалимо свима који су помогли да наш фестивал успе, а следеће године вас очекујемо са још лепшим програмом”, а затим најавила и домаћу фолклорну групу: „Они који нам дају снагу и мотив да устрајемо у нашем раду свакако сте ви драга публико, и ми смо ту због вас. Желимо вам рећи хвала за сву вашу подршку и сваки ваш аплауз а за сам крај погледајмо домаћине, СКД „Сава” Храстник”. Певачка група отпевале је још једну песму, а онда је фолклорна група одиграла кореографију „Игре из Лесковца”.

На крају 21. Етно фестивала Храстник 2024. Цвијетин Нешковић, председник СКД „Сава” Храстник прво је уручио захвалнице свим учесницима у програму, а затим и посебно признање – захвалницу Катјуши Лазник за Општину Храстник, као и за Општину Загорје об Сави. Посебно признање – захвалница уручено је и Нурадину Кораћу, с. п., дугогодишњем активном члану друштва и члану фолклорне групе СКД „Сава” Храстник.

За све госте и учеснике у програму приређена је вечера у друго делу дворане, где је била и игранка уз живу музику.

Текст и фото: Душан Јовановић

Културно просветно спортско хуманитарно друштво Вук Караџић из Радовљице окупило велики број друштава из Аустрије, Италије и Словеније на „Видовданској прослави, међународном фолклорном фестивалу

„Jeseniško poletje“ је већ трећу годину заредом културни догађај који од почетка јуна до краја септембра организује општина Јесенице. Међу више од седамдесет културних догађаја своје мјесто сада већ традиционално заузима и централни годишњи догађај „Видовданска прослава”. Наше друштво од самог оснивања (прије 29 година) организују овај догађај који је са годинама прерастао у међународни фолклорни фестивал а посљедњих година се одржава у склопу љетњих културних манифестација у Јесеницама као српско етно вече.

Ове године смо се посебно потрудили да окупимо велики број српских културних друштава из Аустрије, Италије и Словеније. Тако смо у културном дјелу програма са почетком од 16.30 сати имали рекордан број са преко 250 учесника. На почетку програма нас је поздравила Тина Реповж, замјеница градоначелника Јесеница и пожељела нам успјешно и срећно одржавање нашег културно забавног програма. Својим присуством су увеличали овај догађај и директорица општинске управе Вера Ђурић-Дроздек, Стојан Миловић, потпредсједник Савеза Српских друштава Словеније,  Саша Станковић, предсједник Савеза Српских друштава Аустрије као и Снежана Џида, представница Савеза Српских друштава Њемачке те многобројни представници наших друштава. Поред дјечијег ансамбла нашег друштва који је отворио програм, наступили су гости из: СД „Др Младен Стојановић” Велење, КУД „Младост” Љубљана, КУД „Младост” Леоберсдорф, СКД „Завичај” Клагенфурт, СКЦ „Стеван Мокрањац” Беч, КУД „Острог” Линц и Удружење Срба Круна из Скиа у Италији. За нешто мање од два сата, су својим учешћем и наступима омогућили многобројној публици уживање у разноврсном фолклорном програму, који је све вријеме одлично повезивала наша Снежана Максимовић.

У програму су изведене сљедеће кореографије:

• Културно просвјетно спортско и хуманитарно друштво „Вук Караџић” Радовљица: „Игре из Срема”.
• Српско друштво „Др Младен Стојановић” Велење: „Игре из Груже”.
• Српски културни центар „Стеван Мокрањац” Беч: „Игре из Шумадије”.
• Културно  умјетничко  друштво „Младост” Љубљана: „Влашке игре из Радујевца”.
• Удружење Срба „Круна” Скио: „Игре из Пчиње”.
• Српски културни центар „Стеван Мокрањац” Беч: „Игре са Косова”.
• Културно умјетничко друштво „Острог” Линц: „Игре из Лесковца”.
• Културно умјетничко друштво „Младост” Леобесдорф: „Влашке игре из Кобишнице”.
• Срба „Круна” Скио: „Игре из Владичиног Хана”.
• Српски културни центар „Стеван Мокрањац” Беч: „Игре из Неготина”.
• Културно  умјетничко  друштво „Младост” Леоберсдорф:  „Игре из Црне Траве”.
• Српског културно друштво „Завичај” Клегенфурт: „Игре из Косовског Поморавља”.

Током програма смо најавили и томболу са преко 1.000 вриједних награда које су распродате у рекордном року. По завршетку програма настављена је забава и велико народно весеље уз „XY band” која је трајала до касно у ноћ. Овим путем се још једном захваљујемо свим гостима, суорганизатору догађаја општини Јесенице, нашим члановима који су помогли организовати и реализовати овакав догађај, као и свим посјетиоцима на незаборавној „журци“ која нам даје и обавезу, да идуће године кад славимо 30 година постојања буде још посјећенија, веселија и „луђа“.

Текст: Мирослав Мартић
Фото: Душан Јовановић

У Бањој Луци

Српско културно просветно друштво „Свети Сава” Крањ, је допринело испуњењу милином у грудима и радошћу, путовањем својих чланова у крајеве који нас везују са љубављу до родне груде, питомих крајева и добрих људи.

Кренули смо 1. јуна 2024. у 4.30 часова. Све је, некако одисало неком свежином, веселошћу и насмејаним лицима. Младост се повратила у групи Ветерана, тако и онако, посебно онима који су ту рођени или на брдима око Бање Луке.

Песма се чује иза сваке кривине, постанка или одмора. Са нама су и наши пријатељи из Книна – Буковице, који су посебно неуморни.

Попије се још по која за гријање грла и ето ти братског загрљаја.

Није то нама први пут, навикли смо у дуговечности и израсли у искуству. Само нам је недостајао мирис земље на којој плакасмо при рођењу, одласку и повратку. Какви су то осећаји, путем нам је са сетом и уздисајима говорио др Васо Предојевић, подгрмечлија у чијем срцу се увукла цела Република Српска. Зна он то добро да исприча.

Стигли смо у Бању Луку пре десет. Растурисмо се по тржници, бурегџиницама, ћевабџиницама, кафићима и парковима. Пасало нам бањалучко (пиво). Бању Луку је тих неколико сати обасјавало сунце како га не памтим, као да је само наше.

Све нас најпре привуче Саборна црква Христа Спаситеља у центру. Куполе златом прекривене, на сунцу су биле још златније, као да на њима извире сунце. Срамно цркву усташе срушише 12. априла 1941, џаба им беше, сада је сјајнија и лепша у недрима Божјим, обновљена и освештана 28. маја 2009.

После шетње по граду, кренули смо на добар ручак у Коноби „Пастир Кањон” на обали Врбаса. Уз ручак смо пратили такмичаре светског првенства у Рафтингу.

Кренули смо и стигли на падине и долине Љубачево. Испред Љубачева дочекали су нас ловци испред ловачке куће са ракијом и заједничком песмом. Рекоше да гоне неког „Међеда”.

Код своје куће нас је угостио наш члан и вођа Мушке певачке групе „Свети Сава”, Пајо Вученовић. Свака му част! И њему и његовој супрузи. Такве прасетине дуго нисмо јели.

У ситним сатима спустимо се до Карановца крај Врбаса на ноћење, за сваку похвалу. Ко је спавао, спавао, ако је могао да спава од оних који нису. После доручка кренули смо према Крупи. Прича се наставља….

У Крупи на Врбасу

Српско културно просветно друштво Свети Сава Крањ, је после посете Бањој Луци и Љубачеву, намењено посетити и светињу Манастир Крупа на Врбасу, 2. јуна 2024. То нам је и успело али неколико другим путем, јер је био затворен пролаз кроз кањон Врбаса због Светског првенства у рафтингу. Кренули смо из Карановца према Мањачи и неким путем одозго спустили смо се директно до манастира. Лепо је било видети и тај предео.

Манастир Крупа, са црквом Светога пророка Илије, налази се у истоименом месту Крупа на Врбасу, уз магистрални пут Бања Лука-Мркоњић Град. Први помен манастира датира у ХIII веку. Наводи се више православних манастира, цркава и имања, а међу њима и манастир Врбас. Касније добија име Крупа на Врбасу због мање реке Крупе која се улива у Врбас.

Крупа, као место под овим именом спомиње се и у попису нахије Змијање из 1541. године, где се наводи и податак да је насеље тада имало 14 кућа. О монашкој заједници бринула се породица Војсалића. Манастир је опустео после пада Јајачке бановине под Турке 1528. Један аустријски путописац је 1725. године пролазећи Крајином, навео да се уз истоимени поток и село Крупа налази велики запустели православни манастир. Уз дозволу аустроугарских власти и залагањем митрополита Саве Косановића, манастир доживљава поновну обнову 1889. године.

У другом светском рату усташе поново руше и пале цркву, када је изгорео и иконостас и срушен звоник цркве. Црква се поново обнавља шездесетих година заслугом свештеника Мила Аничића.

Године 1987. поново се формира манастирско братство. Обнова је још у току. Ове податке нам је испричао монах који је долазио у Крањ и Копар и познаје наше свештенике.

Било би лоше да нисмо посетили млинове и етно село на реци Крупи поред манастира. Чиста и хладна вода извире само три километра узводно и слива се слаповима ка Врбасу. У Етно селу су нас понудили уштипцима и кајмаком.

После ручка, кренули смо према Градишци и Крању.

Организатор посете, Пајо Вученовић са председницом друштва Милком Давидовић. Хвала им!

Текст и слике: Драгиша Лазовић

Ово изузетно собрање реализовали смо у Парохијском дому Српске православне цркве Светих Ћирила и Методија у Љубљани. Овом приликом и на овом мјесту изражавам велику захвалност СПЦ у Љубљани, оцу Бориславу, на свој пруженој помоћи, пожртвованости и кооперативности у току припреме и реализације овог изузетног програма. Ријеч захвалности упућујем Министарству спољњих послова Републике Србије – Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону за финансијску подршку овога за нас изузетно важног пројекта. Присутност високих званица учинило је организаторима велику част, а сам догађај узвишенијим и значајнијим.  Међу присутним били су: Горан Марковић, отправник послова у Амбасади Републике Србије у Љубљани, Биљана Мариловић, министар савјетник у Амбасади Босне и Херцеговине у Љубљани, протојереј Борислав Ливопољац, парох у Љубљани и старјешина храма, Зоран Стевановић, предсједник странке Ресница, Крстан Шућур, потпредсједник Савејта Владе Републике Словеније за непризнате националне заједнице бивше СФРЈ, Илија Јанковић и Стојан Миловић,  потпредсједници ССДС и  Златомир Бодирожа, предсједник ССДС, представници Српског друштва „Вретено” из Ријеке у Хрватској,  представници друштава из Републике Словеније као и други посјетиоци.

На позив водитељке присутнима се обратио Горан Марковић, отправник послова у Амбасади Републике Србије из Љубљане. Горан Марковић је поздравио све присутне у име Амбасаде Републике Србије и захвалио Савезу српских друштава Словеније на организацији Свечане академије поводом Видовдана, највећег и најзначајнијег празника који је дубоко уткан у генетски код и душу нашег народа. У нашем народу, казао је даље Марковић, распрострањено је веровање да се на Видовдан све види, па ми тако данас видимо како је држава Србија ушла у ред успешних земаља света. Данас сведочимо о расту економије и са тим у вези свеукупном расту животног стандарда. На крају је  пожелио пуно успјеха Савезу српских друштава Словеније у његовој племенитој мисији његовања српске традиције и културе, што и јесте наш заједнички задатак.

Свечану бесједу говорио је професор др Душко Певуља, редовни професор српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Бањој Луци, модератор и рецитатор професор др Рената Агостини, редовни професор на Академији умјетности – Катедра за глуму и позоришну режију у Бањој Луци, музички дио програма брат и сестра Бојана Пековић на гуслама и Никола Пековић на хармоници. Ови млади, широм свијета, познати умјетници почастили су присутне на крају програма мини концертом са избором познатих нумера из свог богатог стваралачког репертоара. Тиме су изузетно обогатили и учинили незабораван овај дан и  дали огроман допринос квалитету програма. Сви присутни своје одушевљење исказали су громогласним дуготрајним аплаузима.

Професор Душко Певуља у својој препознатљивој зналачкој бесједи, на њему својствен начин, између осталог упутио је јасну поруку и опомену да се Косовски завјет не смије заборавити, он обавезује на памћење. То живо дејство Косовског завјета и Видовданске етике јесу темељне одреднице нашег националног идентитета чија свјетлост ево траје више од шест вијекова. Косово око којег је саткана историја српског народа никада се не смије заборавити. Опредијелити се косовски, то значи одрећи се свега што је варљива добит и лакома слава, напустити оно што је доступно за љубав недостижног, цитирајући Његоша „нека буде што бити не може.”  Професор Певуља је изузетно увјерљиво, говорио како смо сви ми данас, на нашу велику срећу, свједоци да је светост и данас могућа и доступна, а то нам је својим животом тумачио и показао Блаженопочивши Патријарх наш г-дин Павле. Истински увјерљива, бројним живим примјерима поткријепљена, изузетно духовно обојена бесједа професора Певуље, дубоко је дотакла присутне и остаће у сјећању и памћењу присутних још дуго, дуго.

Врстан модератор програма професор др Рената Агостини својом професионалношћу и умјетничком, глумачком надареношћу повезивала је овај дивни програм узвишено и умјетнички обогаћено. Посебно је то било изразито и примјетно док је рецитовала стихове пјесме Милана Ракића „На Газиместану”, а потом стихове пјесме Алексе Шантића „Ми знамо судбу”. Глумачки таленат и професорско професионално искуство ове младе, врсне умјетнице, а и професорице учинили су да је овај програм добио на узвишености и квалитету какав се, по оцјени присутних, ријетко може видјети. Глумица и професорица је свој задатак обавила изузетно професионално са пуно љубави и препознатљиве емоције.

Млади музичари изузетни умјетници свјетски познати, како рече професор Рената Агостини, „свјетски а наши”, Бојана и Никола Пековић, већ са првим изласком пред присутне пјесмом „Ајте браћо белој цркви” јасно су показали о каквим умјетничким громадама је ријеч. Присутни су остали задивљени и радо чекали нови излазак и нове нумере. Посебан доживљај за памћење изазвали су ови млади људи, брат и сестра, на крају програма својим мини концертом гдје нико од присутних није остао равнодушан и нико није примијетио колико дуго је програм трајао. Сви, баш сви били су јединствени да је потребно овакве програме осмишљавати и овакве врсне амбасадоре наше културе ангажовати када је год то могуће и када год то прилике дозвољавају.

На самом крају како то бива и како ред налаже предсједник Савеза српских друштава Словеније Златомир Бодирожа захвалио је свима који су одвојили дио свог свакоднева и својим присуством потврдили исправност одлуке вођства Савеза српских друштава Словеније да Видовдан има сасвим изузетно мјесто у историји српског народа и да је овакав програм изузетан допринос чувања памћења, јер Видовдан носи у себи тежину и снагу историје, али и надахнуће за будућност. Бодирожа је напоменуо да много више осјећа него може ријечима казати, па због тога је његова бесједа сувишна и само би могла умањити импресије присутних које су им дали ови дивни учесници програма. Свако на свој начин. Све заједно величанствено и незаборавно. Бодирожа је учесницима у знак захвалности и сјећање на овај диван догађај додијелио пригодне захвалнице и на самом крају све заједно позвао на коктел и дружење припремљено у сусједној просторији. Сви заједно наздравили су и уз чашицу и опуштеном братском разговору измјењивали утиске, телефонске бројеве и уговарали нова дружења, понесени овим незаборавним доживљајем обојеним великим историјским, а ништа мање духовним осјећањем.

Текст: Златомир Бодирожа
Фото: Драган Благојевић

На Европске смотре српског фолклора дијаспоре и Срба у региону редовно одлазим већ од 2008. године, када је Смотра одржана на Палама, а био сам и 2003. исто тако на Палама. Послије Пала 2008, односно Источног Сарајева, пут ме водио у Темишвар, Брчко, Београд, Чачак, Ниш, Бању Луку, Београд, Беч, Порторож, Бањју Луку, Београд, Нови Сад и ове, 2024. године поново Београд. На та путовања ишао сам са СКПД „Свети Сава” Крањ, КУД „Младост” Љубљана, на задње три Смотре са СКД „Слога” Нова Горица. Свако путовање је на свој начин било интересантно, лијепо, са много лијепих утисака и са великим задовољством.

Ове године сам на позив вођства СКД „Слога” Нова Горица ишао с њима у Београд, на 26. Европску смотру српског фолклора дијаспоре. Радо сам прихватио њихов позив јер међу члановима „Слоге” имам пријатеље са којима се увијек радо сусрећем, а и фолклораши „Слоге” су исто тако фини и са већином имам веома лијеп однос.

На пут смо кренули у раним сатима, већ је наступио 17. мај, а ја сам их сачекао у Љубљани и заједно смо наставили путовање до Београда. На неколико мјеста смо се устављали ради одмора и возача аутобуса а и нас самих. Чак и киша која је ромињала до самог уласка у Србију није омела добро расположење, као да смо били увјерени да ће се ово путовање и учешће на самој Смотри завршити на најљепши начин, на начин који се у СКД „Слога” очекује годинама.

По доласку у Београд оставили смо ствари на рецепцији All in Hostel-a који се налази преко пута старе жељезничке станице, односно тачно насупрот споменика Стефану Немањи. Након тога, с обзиром да смо дошли око десет сати прије подне, а у хостел смо могли ући тек послије дванаест, прошетали смо градом, нешто пригризнули, а Илија Јанковић, предсједник СКД „Слога” и ја отишли смо до МТС дворане (бивша дворана Дома синдиката) гдје је и одржана овогодишња Европска смотра.

Са Звезданом Ђурићем, аутором кореографије коју је „Слога” играла на Смотри, договорено је да се одржи проба у Дому војске Србије, који се налази близу МТС дворане. На проби је била и проф. др Сања Ранковић, која је много помогла око пјевања у кореографији, а пробу фолклораша пратио је оркестар проф. Владимира Милићевића, који је био и аутор музичког аранжмана. Да одмах споменем и Биљану Савић, умјетничког руководиоца у СКД „Слога”, која је водила рачуна и бриге о многочему, не само о томе какав ће бити наступ, јер да би само извођење кореографије било како треба, мора се испоштовати све што је планирано и договорено.

Послије пробе у Дому војске Илија Јанковић, Владе Перендија и ја прошетали смо до хостела, а онда у поподневним сатима отишли до „Београда на води”, гдје смо са великим одушевљењем дивили се свему што је изграђено. За мене лично посебно је импозантна Кула Београда, као и шеталиште поред Саве, а такође и нове зграде које све заједно изгледају тако да човјек мора да се диви тој љепоти.

Другог дана боравка у Београду сви смо отишли до МТС дворане, фолклораши су имали техничку пробу, на пулту за информације узео сам своју новинарску акредитацију, а онда отишао до Ташмајдана, до цркве Светог Марка, гдје сам се поклонио моштима Цара Душана и Патријарха Германа, упалио свијеће, а затим се полако вратио до дворане. У дванаест сати је приређен коктел за званице и представнике друштава. Већ након самог доласка у МТС дворану сусрео сам се са неколико људи из свијета фолклора, које годинама познајем, а Европска смотра је прилика да се барем једном годишње с њима сретнем. На коктелу су се срели многи, већина након годину дана.

У четрнаест сати почела је церемонија отварања 26. Европске смотре српског фолклора дијаспоре, а о самом отварању можете прочитати у другом чланку. И дошло се до првих наступа, првог такмичарског дана. Вољом жријеба одлучено је да такмичарски дио програма отворе чланови СКД „Марибор” из Марибора. Ређали су се наступи, а све је било распоређено у три блока, у првом блоку наступило је осам друштава, а у другом и трећем по седам.

Са великим нестрпљењем очекивали смо излазак на позорницу фолклораша „Слоге”, осим мене ту су били још неки чланови друштва који су ишли са нама, а неки су се придружили тек у Београду. Са великом пажњом пратили смо извођење кореографије „Ја сам српска кћи” – игре и пјесме из Жагубице. На крају смо били веома задовољни и у себи прижељкивали неко од признања.

Након завршетка програма првог такмичарског дана са Илијом Јанковићем кренуо сам према хостелу, а онда се спремали за заједничку вечеру, која је договорена у ресторану „Колиба код Николе”, који се налази на Звездари, мало подаље од хостела, па смо морали ићи аутобусом. Самим уласком у ресторан били смо одушевљени и одмах повјеровали да ће ово бити једно лијепо и незаборавно вече, а тако је и било. Хране и пића на претек, жива музика за свачији укус, поиграло се и коло. Заиста све је било чак и изнад очекивања. Можда би сами фолклораши боље описали атмосферу и амбијент који су потпомогли да све буде за дуго и лијепо сјећање.

Трећег дана боравка у Београду прво смо Илија Јанковић, Владе Перендија и Радмила и Зоран Стојановић отишли до храма Светог Саве, а затим смо се упутили према МТС дворани, гдје је почетак другог такмичарског дана предвиђен за четрнаест сати. И овог дана почетак програма припао је друштвима из Словеније, прво је наступило СКУД „Видовдан” из Љубљане, а одмах из њега и КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице. Игре и пјесме ових друштава такође смо пратили са великом пажњом и одушевљењем, такође вјерујући да могу постићи значајан и велик успјех.

У првом блоку другог такмичарског дана приказано је седам кореографија, а у другом и трећем по шест. Послије завршетка такмичарског дијела програма сви фолклораши и публика упутили су се према Тргу републике гдје је одржана проглашење резултата. Чак ни прохладно вријеме, са повременим ударима Кошаве, па ни оно мало кишице у току церемоније проглашења резултата и затварања Смотре, није пореметило добро расположење свих присутних.

Након подјеле специјалних награда дошло је оно најважније, а то су резултати, прво добитници бронзаних плакета. Водитељ је читао имена, прво од оних са мање бодова, до оних који су освојили највише бодова у сваког категорији плакета. Прво једно друштво, па друго, па треће, па четврто и коначно СКД „Слога” Нова Горица, најзад је дошао и тај годинама очекивани тренутак, тренутак за који је потрошено много труда, зноја, одрицања, често и суза, многи жеља и очекивања, а наравно и материјалних и финансијских средстава. Али све је то једном маху пало у заборав, нико више није мислио на оно што је било и како је било.

Коначно и та са великом жељом и очекивањем, Бронзана плакета, која, не само за фолклораше, него и за све чланове друштва сија као злато. Бронзану плакету, захвалницу за учешће на Смотри и поклон организатора Асоцијације српског фолклора дијаспоре, примиле су Биљана Савић и Гордана Тривуновић, а кад се церемонија завршила сишле су са бине да велику радост подијеле са осталим фолклорашима и члановима друштва, а посебно са Илијом Јанковићем, предсједником СКД „Слога”, који уз остале чланове вођства друштва има такође велике заслуге за овај успјех.

За успјех наздравило се ракијом која је била у поклону, а онда полако кренуло према сусједној улици између Теразија и Кнез Михаилове, гдје смо сачекали аутобус и онда кренули према Словенији. Били су сви већ помало уморни, али у свакоме од њих срце је куцало јаче због свега онога што су доживјели у ова три незаборавна дана у Београду.

Стигли смо у Љубљану, довезли су ме близу стана, поздравио сам се, честитао им велики успјех и пожелио да на идућој, 27. европској смотри српског фолклора дијаспоре тај успјех буде још већи, а надам се да хоће.

Текст и фото: Душан Јовановић