Митар Вујиновић, предсједник Културног друштва Брдо се поводом немалог јубилеја ексклузивно укључио у емисију првог програма Радија Београд – Вечерас заједно.

Предсједник је развој Друштва сликовито представио као скромни почетак групе ентузијаста који су радом и развојем секција мало „Брдо“ претворили у велику планину, нагласивши да ће четвородневна манифестација Дана српске културе протицати у свечарском духу прославе значајног јубилеја. Свечана академија поводом тридесетогодишњице ће се одржати у сриједу, 16.10.2024 са почетком у 18 сати у Прешерновом позоришту у Крању. Митар је одкрио и информацију да су бројни званични општински представници и представници наше матице већ потврдили своје учешће, што самом догађају придодаје на значају.

У свом обраћању је слушаоцима РБ пренио информације да се на завршној фолклорној манифестацији „Разиграна младост“ очекује преко 200 извођача богато припремљеног програма. Након тога се очекује велико славље са бројним члановима, посетиоцима, пратиоцима и осталима који пружају подршку нашем Друштву – казао је Вујиновић.

Емисија магазинског типа која се емитује сваког петка од 21 час. Настала је 8. маја 1970. године с намером да одржава контакт с нашим људима који, како се наводи и у шпици емисије, „живе и раде далеко од родног краја“. Данас је емисија, осим дијаспоре, окренута и Србима у региону. Уредница и водитељка ове емисије је Ружица Зоркић Радичевић. Емисијом „Вечерас заједно“ Радио Београда, која се непрекињено емитује петком у 21 час већ 54 године, се уредница труди смањити јаз матице и по белом свету расејаних Срба.

Послушајте емисију ВЕЧЕРАС ЗАЈЕДНО на тему „Са пашњака до научењака“ у којој је гостовао предсједник Културног друштва Брдо из Крања

Емисије можете пратити и путем бесплатне апликације РТС ЗВУК

Уз присуство више око 4.000 учесника и гостију из седам земаља ЕУ и региона, у Београду је протеклог викенда одржана 26. Европска смотра српског фолклора дијаспоре.

Највећа културна манифестација српске дијаспоре одржана је у МТС дворани, а у такмичарском делу програма учествовало је 40 ансамбала. Титулу најбољег, ове као и прошле године, понели су чланови СКЦ “Стеван Мокрањац” из Беча. Удружење из престонице Аустрије за кореографију “Догодине у Призрену”, од жирија први пут у историји Смотре добило максималних 100 бодова и престижног “Чичу Шумадинца”, прелазни пехар “Вести” враћа у своје витрине. “Мокрањац” сада има шест титула првака Еропске смотре.

– Победли су рад и труд. Одиграли смо добро и пресрећни смо. Част да приме пехар најбољег друштва 26. Европске смотре српског фолклора дијаспоре припала је актерима ове победе, младим играчима Јелени Радојчић и Стефану Бакићу – изјавио је непосредно после проглашења победника Саша Божиновић, потпредседник “Мокрањца”.

Додела награда први пут је одржана у строгом центру Београда, на Тргу Републике где су сви учесници, али и њихови гости у престоници приредили славље за памћење које није помутио ни јак пљусак Сви заједно су поручили колико воле отаџбину, свој језик и културу без обзира на то што су од ње удаљени више хиљада километара.

Ненад Миленковић, председник Асоцијације српског фолклора дијаспоре истиче за “Вести” да је презадовољан како је 26. Смотра протекла.

– Величанствена атмосфера током оба дана. Ово је заиста у сваком смислу те речи био спектакл који је крунисан свечаним проглашењем на месту које су српски фолклораши из Европе и заслужили – на бини која се налази између националног музеја и националног позоришта Србије. Све је протекло у најбоље реду, а Србија је још једном показала да воли и цени све оно што дијаспора чини за матицу – нагласио је Миленковић по завршетку свечане церемоније доделе признања.

Матица цени расејање

Манифестација је свечано отворена у суботу, у великој сали МТС дворане, а част да прогласи почетак 26. Европске смотре српског фолклора дијаспоре припала је министру културе Николи Селаковићу и министру без портфеља Ђорђу Милићевићу. Они су поручили да Србија и Република Српска цене напоре српске дијаспоре да очувају наш идентитет, традицију, наслеђе и културу.

– Та борба вас који сте у расејању да очувате своје ја, своје српско име и презиме, српску игру и песму, традицију, историју, историјско сећање и памћење јесте тамо где живите је најжешћа, најтежа, али Богами, и најуспешнија за очување српског идентита – истакао је Селаковић.

Он је додао да ће Србија, њен председник и влада наставити да помажу дијаспори у тој мисији.

– У име Србије, у име Републике Српске, у име народа нашег у матици, желим вам да се увек добро осећате када се вратите кући, као што сте се сада вратили и да долазите чешће и да вас се што више враћа да остаје, да живи, ствара и да се рађа. А између осталог и да заигра и запева – рекао је Селаковић отварајући Смотру.

Громогласан аплауз изазвала је чињеница да је дошао у друштву супруге и деце од којих је син Лазар био у народној ношњи.

Министар без портфеља задужен за односе са дијаспором Ђорђе Милићевић, као изасланик премијера Милоша Вучевића поручио је да однос према сопственој вери, култури и обичајима почиње од породице и да је важно да деца од малих ногу уче о својој култури, индентитету и традицији.

Србија је ваша кућа

– Овде смо да прославимо и очувамо богато културно наслеђе које наш народ негује кроз песму, игру и традицију и која нас повезује и подсећа на наше корене без обзира на то где се налазимо у свету. Ова манифестација представља изванредну прилику да се окупе српски фолклорни ансамбли из различитих земаља. Наше културне везе које се протежу од преко граница биће оснажене заједничким радом и међусобним разумевањем кроз уметност – истакао је Милићевић.

Додао је да је посвећеност српске дијаспоре у очувању српске културне традиције инспирација за све.

– Ваш труд, посвећеност и љубав према култури су инспирација за све нас. Пружате пример како се традиција и далеко од своје матице може чувати и пренети будућим генерацијама – казао је Милићевић.

Он је на крају поручио да малишанима из дијаспоре који дођу у Србију никад не каже “Добро дошли”.

– Србија је ваша кућа. Ви сте овде своји на своме. Ми смо исти народ, а за наше малишане увек имам исту поруку да се друже и да граде мостове пријатељства у државама где живе и да никад не забораве нашу ћирилицу, културу, историју, традицију и када заврше школе да увек размишљају да се врате у своју Србију, а ми ћемо их увек чекати раширених руку – нагласио је Милићевић.

О бројним специјалним наградама и утисцима учесника “Вести” ће извештавати наредних дана.

Просидба на сцени

Доделу награда и веселу атмосферу на Тргу Републике улепшала је и просидба. Јован Грубачки је на сцени запросио Андру Клежу после пет година забављања. Они су се упознали у фолклорном ансамблу АКУД Младост из Темишвара где и сада заједно играју, а када је Андра рекла “ДА”, на бини и испред ње уследио је аплауз и повици одобравања свих присутних.

– Од сада ћемо играти заједно целог живота – рекли су кратко за “Вести”, још видно узбуђени Андра и Јован.

Покровитељство

Селаковић је подсетио да се први пут са Европском смотром сусрео 2018. године у Швајцарској.

-Тада сам остао без речи. Убрзо су представници Смотре дошли у Председништво и добили смо покровитељство Председника Србије и позвали да се убудуће Смотре организују у матици, Србији или Републици Српској. Од тада је дијаспора овде у својој кући. За многе наше младе фолклораше који долазе из расејања Смотра је начин да први пут дођу у Србију или Српску и тиме смо довољно успели – истакао је Селаковић.

Чувари идентитета

Обраћајући се учесницима Ђорђе Милићевић је захвалио што чине “значајну ствар за Србију”.

Одлични услови

Ненад Миленковић је и председник Савеза српског фолклора Швајцарске, који је био задужен за организацију 26. Европске смотре.

– Један од циљева Европске смотре свакако јесте дружење и упознавање наших младих из дијаспоре, али приоритет је ипак на самом такмичењу, а посебно на условима да на најбољи начин представе све оно што су вредно вежбали током године. Презадовољни смо овогодишњом организацијом и што су друштва добила могућност да наступају у условима који су адекватни њиховој посвећености. Ми у дијаспори се много трудимо, као уосталом и Србија, у очувању традиције и фолклора. Зато сматрам да заслужујемо да увек имамо најбоље услове за наступ наших такмичара – каже Миленковић.

Празник за очи и душу

Владимир Котуровић, представник Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону МСП Србије, истиче за “Вести” да је Европска смотра доказ да српска дијаспора не заборавља своје корене, а да је успешна сарадња са институцијама у Србији доказ синергије која даје резултате.

– Толико наше дијаспоре, наших младих људи из свих крајева Европе који негују културу и традицију је празник за очи и душу. Ово јесте фолклорна манифестација, али то је пре свега културни догађај који сведочи о очувању српског индентитета. Ово је доказ да српска дијаспора не заборавља своје корене и да их се не стиди, већ се њима и те како поноси – истиче Котуровић.

Он је навео да је сарадња Управе са свим савезима и удружењима у Европи резултат заједничког рада на очувању веза матице и дијаспоре.

– Поносни смо на то – нагласио је Котуровић.

Додао је да је Управа и до сада вредновала и помагала рад савеза и удружења у дијаспори, а да је ове године, кроз конкурс, Европску смотру српског фолклора помогла са три милиона динара.

– И поносни смо што годинама подржавамо организацију оваквог догађаја зато што је ово један од, ако не и највећи догађај дијаспоре који се организује у матици – закључио је Котуровић.

У Љубљани, у просторијама Српског културно умјетничког друштва „Видовдан”, а у организацији Савеза српских друштава Словеније и под окриљем Министарства културе Републике Србије, одржан је тродневни семинар за умјетничке руководиоце фолклорних група, чији је домаћин било СКУД „Видовдан” Љубљана.

Семинар је почео у петак 23. фебруара 2024. са преко седамдесет пријављених учесника који су своје знање придобили из три различите области, и то: Методике народне игре са практичном примјеном у раду са фолклорним ансамблима, народних игара и пјесама из Пчиње и Краљева.

Полазници семинара на адресу СКУД „Видовдан” долазили су из скоро свих градова Словеније, највећим дијелом из Љубљане, затим Крања, Марибора, Радовљице, Чрномеља, Нове Горице, Новог Места, Велења, Храстника и Постојне. Семинар је своју популарност достигао и у региону, обзиром на то да су учесници пристигли и из других сусједних држава Словеније као што су Аустрија, Њемачка, Хрватска и Италија. Своје знање су, по завршетку семинара однијели у Ријеку, Минхен, Грац, Филах, Клагенфурт, Трст и Вићенцу.

Добар одзив учешћа на семинару подстакли су прије свега квалитетни предавачи. Велимир Аговски, кореограф, професионални играч, умјетнички директор АКУД „Иво Лола Рибар”, сарадник у настави на предмету Народна игра и Методика народне игре на Институту за умјетничку игру у Београду започео је овај семинар представљајући учесницима своје знање кроз предавање и практично представљање свих сегмената тог предавања. Представљена је структура народне игре, која подразумијева кинетику кретања тијела у простору, ритам народне игре и музичку пратњу као и емоционални доживљај народне игре. Уз примјере играња самих елемената народне игре, учесници семинара су били упознати са разликама и терминологијом која се употребљава у комбинацијама основних елемената за извођење одређених играчких образаца која се учестало понављала у времену и простору и као таква је била прихваћена од друштвене заједнице и на традиционалан начин била преношена са кољена на кољено.

У другом дијелу првог дана семинара, игре, пјесме, обичаје и народну ношњу из Пчиње, Краљева и околине представио је Игор Гудић, кореограф и директор КУД „Краљевачка ризница”. Да би се игра осјетила и правилно одиграла, пјесма отпјевала, најприје морамо да спознамо какав је био живот народа на том подручју. Као што је Игор Гудић објаснио, становништво Краљева и околине је подијељено на двије велике области и то: област којој припадају Гокчаница, Студеница и доњи Ибар и област Подибра и Надибра. У овим областима данас живе искључиво Срби. О већим празницима окупљају се на саборима и играју код цркве, манастира или гдје у пољу или чак планини. Ту играју коло и пјевају. Најзначајније игре које су се преносиле са кољена на кољено, а које се и данас играју, игре које су учесници семинара научени су Звонце, Ђурђевка, Заврзлама, Врбљанка, Козарац, Рузмарин, Моравац, Чачанка, Осмица итд. Из области Пчињског округа обрађиване су игре Тешко оро, Осмача, Прешевка, Власинка, Емкино коло, Чачак, Шестица, Шврљиг и Бугарчица.

Игра се најљепше уз добру и професионалну музичку пратњу коју је омогућио корепетитор на хармоници Владимир Милићевић.

Свој вриједан рад, предавачи и играчи су наставили у суботу 24. фебруара, гдје су продужили са учењем све до касних вечерњих сати. Други дан је завршен уз много музике и пријатно дружење учесника гдје су се учесници семинара из различитих крајева Словеније и региона боље упознали и дружили.

У недјељу, задњег дана семинара, поновљено је све што је било научено током претходна два дана и усавршена већ стечена играчка знања. Услиједио је кратак говор захвале предавачима, учесницима и свим присутнима од стране организатора семинара и представника СКУД „Видовдан”. За крај  су предсједник Савеза српских друштава Словеније, Златомир Бодирожа, и представник Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, г. Владимир Котуровић, полазницима семинара подијелили потврде о учешћу и похађању семинара.

Александра Петровић

Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен са координацију активности и мера у области односа са дијаспором Ђорђе Милићевић обавио је данас своју грађанску дужност и гласао на ванредним парламентарним изборима.

Ђорђе Милићевић гласао је јутрос тачно у десет сати на бирачком месту у Великој сали Скупштине Града Ваљева. Министар Милићевић на изборе је изашао заједно са ћерком Ивом (18) која је ове године постала пунолетна и први пут је гласала на изборима.

Ријеч „духоклонуће“ није замјена за туђицу „депресија“ и, по мом мишљењу, није најљепша српска ријеч, изјавио је професор српске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци Душко Певуља, гостујући у Јутарњем програму наше телевизије.

Певуља је објаснио да је духоклонуће ствар тренутка и осјећај разочарања, а депресија је потпуно другачије стање које, ако потраје, може постати и стање болести.

Српски језик је довољно богат и нема потребе за измишљањем таквих ријечи – поручио је Певуља.

Коментаришући чињеницу да је ријеч „духоклонуће“ побиједила на такмичењу за најљепшу нову српску ријеч које је организовао сајт „Мала библиотека“ из Лондона, Певуља је нагласио да се конкурсима неће обогатити језик

То је сулуда путања. Велики писци су довољно обогатили српски језик и они то и треба да раде. Бојим се те наше склоности да се такмичимо са другима у таквим стварима. Немамо потребе за тим и не треба то да радимо – упозорио је Певуља.

Хрвати су покушали измишљањем нових ријечи да докажу да се хрватски језик разликује од српског. Чување језика је изазов за све и сви смо одговорни према свом матерњем језику – напоменуо је Певуља.

Певуља је оцијенио да је ово и скретање с проблема с којима се деценијама сусреће српски језик.

Проблеми српског језика и књижевности су што они нису довољно заступљени у нашим школама. Настава српског језика мора да има потпуно другачији приступ у школама. Граматички смо неписмени и то се системски мора другачије ријешити. Морамо неупоредиво већу пажњу да посветимо усавршавању наших наставника. Добар и креативан наставник ће инспирисати сваког ђака. С друге стране, Министарство мора да креира просвјетну политику и да се тиме неко озбиљно и стално бави – нагласио је Певуља.

Коментаришући ријечи „прохујак“ (враћање у прошлост), „прикачица“ (прилог у мејлу), безнемож (без тога се не може, мора се имати) Певуља је рекао да су смијешне и да му се уопште не свиђају.

То је чиста нелогична и нездрава интервенција у језик. Те ријечи неће заживјети. Надам се да неће опстати ни наша потреба да измишљамо ријечи – закључио је Певуља.

Започињући осамнаесте Дане српске културе у Крању, свједочимо малом националном чуду, у организацији Културног друштва „Брдо“ из овога града, које наредне године обиљежава три деценије постојања и успјешног рада. Требало је храбрости, одлучности, националне свијести и пожртвованости да се 1994. године, у тешком моменту за читав простор некадање југословенске државе, оснује једно српско друштво у Словенији. Они који су његови заснивачи и који су и данас заслужни за плодоносно трајање „Брда“, скромни и људски честити, нерадо и ријетко о томе говоре. А требало би их и питати и пажљиво ослушкивати, указати им поштовање јер они ништа друго и не очекују! Ипак, о свему свједоче резултати, дјелимично сабрани у монографији објављеној поводом двадесет година постојања друштва, под упечатљивим насловом Лахор са огњишта.

               Свјесни колико је важно очувати национални идентитет, предводници овог културног друштва чинили су оно што је увијек најједноставније, а ријетко и само по изузетку се примјењује. Смирено савладавати потешкоће, учити на властитим пропустима, радити марљиво и не оглашавати то на сва звона како се код нас уобичајило, код оних који сматрају да су важнији од свих послова којима се прорачунато и са задршком  посвјећују.

               У граду Крању, у Словенији, већ тридесет година догађа се чудо које је могућно само у језику и култури, најснажнијим интегративним чиниоцима нашега народа. Јер језик и култура укидају и временске и просторне удаљености, гријући пламеном посебне снаге оне који живе изван својих матичних држава. Фолклорне секције „Брда“ скоро су професионализоване, беспријекорно опремљене скупоцјеним народним ношњама, најбоље су или међу првима на свим смотрама српског фолклора и народног стваралаштва у Европи. На књижевним трибинама у оквиру Дана српске културе пажљиво су одабиране теме и учесници. Говорило се о великанима српске књижевности Његошу, Петру Кочићу, Бранку Ћопићу, Јовану Дучићу, Иви Андрићу, Сими Матавуљу,  да само њих овом приликом поменемо. Обиљежавани су велики јубилеји и значајне годишњице историјских догађаја, а међу учесницима били су неки од највећих српских пјесника, попут Матије Бећковића, и истакнутих научника, на примјер, словеначког академика и угледног његошолога Владимира Осолника. Није се попуштало у високим критеријумима, подлијегало потешкоћама материјалног намицања локалним обзирима. Испрва се слутило, а затим поуздано знало, да се само квалитетним садржајима може досегнути високи ниво, привући публику и задобити поштовање. То је толико једноставан рецепт па се опет ријетко примјењује и у Србији и у Републици Српској, али и широм свијета гдје живе припадници нашег народа. По вишим налогом оправдане потребе, подлијегало се менталитетским слабостима просјечности.

Свој српски језик, културу и обичаје Културно друштво „Брдо“ чува тихо, одржавајући лијепу сарадњу са институцијама државе у којој наши људи живе, у којој стасавају и сопствене животе заснивају њихови потомци. Рад овога друштва у једном сегменту остварује лијепу спону између српске и словеначке културе и пожељну равнотежу између отаџбинског и домовинског осјећања.

Чланови и предводници овога српског културног друштва из године у годину приређују лијепу показну лекцију нашим људима у дијаспори – а могло би се рећи и у матичним државама – о томе шта представља и колико је важан одговоран национални рад. При свему томе, сачували су осјећај гостопримства и пажње према гостима – понекад их има и више стотина – који се као једно препознатљиво обиљежје нашег народа све израженије губи. Културно и национално чудо које поменусмо два пута у овом тексту, није плод никаквог случаја, већ непрестаног самопотврђивања и самопревазилажења предводника и чланова Културног друштва „Брдо“ из Крања. Ти ситни кораци који се не сабирају већ умножавају, увијек су израз и саможртвовања, а доносе личну радост и општу корист.

Душко Певуља

Професор Певуља је увелико заслужан за то да се Дани српске културе, као догађај који реадиционално његује КД Брдо, одржавају на високо рангираној лествици препознатљивог академског нивоа приређивања значајних и захтјевних тема. Водство овог Друштва користи прилику да упути ријечи захвалности за сву указану стручну и професионалну помоћ током ове дугогодишње и плодне сарадње. Да је то тако свједоче и бројни прилози на књижевне и националне теме вечери у склопу културних манифестација у којима је професор био гост и предавач: Певуља у Крању

Дан Огњена Бојковића почиње превијањима и санирањем рана које је несвесно сам себи направи у сну. Ту су игле, завоји, креме, газе… Храбро Оги све то подноси, иако боли… Спреман је све да истрпи како би могао да оде тамо где највише воли – међу своје другаре, у школу, да учи, да се смеје, да покуша да живи као и свако друго дете…

Ивана Николић: (Телеграф.рс)

Замислите да сте опет дете, рецимо школарац… Чега се прво сетите? Другара из краја, фудбала на великом одмору, како играте између две ватре? Сад замислите да ништа од тога не можете… Не смете… Јер ако вас другар јаче загрли или вас ћушне док трчи ка голу, на телу вам се отварају живе ране, оне које боле до изнемоглости, које не зарастају, које крваре… Зашто смо вас терали да ово замишљате? Да бисте само могли да наслутите како би изгледао сваки дан вашег живота да сте „дете лептир„…

Његов дан почиње превијањима и санирањем рана које је несвесно сам себи направио у сну. Ту су игле, завоји, креме, газе… Храбро Оги све то подноси, иако боли… Спреман је све да истрпи како би могао да оде тамо где највише воли – међу своје другаре, у школу, да учи, да се смеје, да покуша да живи као и свако друго дете…

Док причамо у његовом дому, Оги нам открива своје тајне и маштарења. Заљубљеник је у фудбал, а његова соба пуна је постера славних спортиста… Дресове са поносом чува и машта како их носи на терену док са друговима игра утакмицу где се грле када њихов тим постигне гол.

Испратио је утакмице наше репрезентације и радује се њиховом одласку на ЕУРО… Обожава Влаховића, а сања да једног дана упозна Роналда и да са њим трчи по трави и дрибла лопту…

„Маштам како га упознајем… Онесвестио бих се! Буквално! А онда бих устао и опет се онесвестио од среће“, прича нам Огњен са осмехом о својим сновима.

Док му оке сијају невероватним жаром, прича нам о игрицама, друговима који га воле и чувају, а и он њих… Ипак, иако то нама није желео отворено да призна, највише машта о томе да живи без бола.

Иако његова породица чини све што је у њиховој моћи да он има колико-толико нормално детињство, сваки дан је борба јер Огијево стање са годинама постаје све теже.

Овај храбри дечак нерадо о томе прича. Жели да га људи прихвате и воле без ограничења, да никог не оптерећује својом болешћу. Само он и његови најмилији знају шта се крије испод завоја, у које је често умотан од главе до пете. Само Оги зна колико га све боли чак и кад стоји, јер му је кожа на свим зглобовима толико пута оштећена да је сва у ожиљцима, који га боле и затежу…

„Он не може скроз да исправи колена, нити да подигне руке увис јер су зглобови ушли у контрактуру зато што се затеже када ране зарастају, није као код нас да се кожа обнови. Код њих је другачије, прави ожиљке, затеже кожа, скраћује се могућност покрета екстремитета и то их спутава у многим стварима. Иако је Огњен дечак пун воље и када га неко види у тим завојима можда не би ни рекао да му нешто фали, верујте, то што је испод завоја…“, започиње за Телеграф.рс причу Светлана Бојковић, Огијева мама.

Испод тих завоја су ране које, што је Огњен старији, све теже зарастају, а свако превијање и купање, који трају и по неколико сати дневно, стварају све већу муку. Ово је „ритуал“ који мора да пролази свих 365 дана у години јер, уколико се нека рана инфицира, отварају се врата пакла…

„Он никад не жели да покаже колико му је тешко. Жели да покаже најбољи део себе, неће да га нико жали, неће да га гледају чудно. Ми и кад се превијамо, он не жели да неко осим нас буде ту… Моја мама је била недавно код нас неколико дана и, иако зна како наш дан изгледа и све, много је тешко то подносила. Знате, нико не зна како неко живи док не живи 24 сата са њим… Није једноставно… Гледате своје дете како се мучи… То нико никоме не би пожелео“, прича Светлана док јој глас дрхти.

Иако за болест коју Огњен има не постоји лек, постоји нешто што би могло да му макар мало умањи муке… Наиме, америчка компанија „Krystal Biotech“ произвела је „Vyuvek“ који спречава инфекције рана, затвара их и одлаже њихово ширење, побољшава имуни систем и продужава живот деци оболелој од булозне епидермолизе.

Иако постоји воља и интенизвно се ради на томе да и у Србији буде доступна ова терапија, за сада је њу једино могуће добити у Америци, а годишњи третман кошта више од 630.000 долара. За Бојковиће, који су до сада сами финансирали све у вези са Огњеновим лечењем, ова цифра је енормна – због чега су морали да потраже помоћ хуманих људи.

„Да дамо све што имамо, не бисмо то могли да скупимо… Зато смо отворили налог на Буди хуман и уплатом на рачуне или слањем СМС поруке 1525 на 3030 сви који желе могу да помогну да Оги прими терапију која би могла да му олакша живот“, каже Светлана.

До зацртаног циља Огњена дели још најмање 500.000 евра, што је велики „залогај“ ако га сами жваћете. Међутим, није недостижан ако се Србија, као и много пута до сада, удружи. Свака послата порука и сваки динар који уплатите на рачуне води Огија све ближе циљу.

Иако зна да негде постоји нешто што би му олакшало боли, овај дечак ниједног тренутка не мисли само на себе. Напротив! Док смо разговарали са њим, рекао је нешто што не бисте очекивали да чујете од једног десетогодишњака. Из његове поруке, коју ћете чути у видео снимку на почетку нашег текста, схватићете о каквом хероју и величини је реч. И због тога нашем Огњену морамо да помогнемо!!!

За Огњеново боље сутра! Будимо хумани!

Помозимо Огњену!

• Упиши 1525 и пошаљи СМС на 3030 (Србија)

• Уплатом на динарски рачун: 160-6000001671015-61
• Уплатом на девизни рачун: 160-6000001671874-06
  • IBAN: RS35160600000167187406
  • SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Два активна члана Културног друштва Брдо из Крања током истог дана у радним посјетама министарствима Владе Републике Србије

Кабинет министра без портфеља за координацију активности и мера у области односа Републике с дијаспором је организовао сусрет „Мостови до завичаја“ који је одржан од 9. до 12. новембра у Београду и на Сребрном језеру.

На овом кампу за новинаре је било присутно десет новина из Србије и петнаест новинара из Северне Македоније, Румуније, Мађарске, Републике Српске, Словеније и Аустрије. Кабинет министра Ђорђа Милићевића је организацијом овог догађаја настојао допринијети успостављању веза између прадставника српских медија различитих земаља, размјени идеја и искустава, конструктивне дискусије и међусобне помоћи. Већ током првог дана се разговарало на тему могућих заједничких пројеката значајних за извјештавање из дијаспоре.

Ружица Зоркић Радичевић, аутор емисије „Вечерас заједно“ Радио Београда, која се непрекињено емитује петком у 21 час већ 53 године, је у програм на директно укључење позвала неколико колега – учесника семинара. Ружица је са великим жаром говорила о радију и продукцији, као и о бесплатној апликацији ЗВУК, коју препоручујемо свима које занима богата аудиотека најстаријег радија. Помоћу апликације је могуће праћење свих радијских програма широм свијета и то бесплатно.

Као представник српског медија Наш глас из Крања је на овом догађају јачања и увезивања сарадње организација ван Србије био присутан Миодраг Кондић, аутор и уредник интернетног гласила задуженог за информисање на теме коју могу бити интересантне Србима у Словенији.

Истовремено је одржана ванредна изборна скупштина Асоцијације српског фолклора дијаспоре, гдје су представнике српских савеза из Њемачке, Швајцарске, Аустрије, Италије, Словеније и Хрватске угостили у просторима Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. За предсједника Асоцијације је изабран Ненад Миленковић, а за подпредсједника Милан Гламочанин. Да подсјетимо, Милан је умјетнички руководилац и подпредсједник Културног друштва Брдо из Крања.

Учесници сусрета „Мостови до завичаја“ су били присутни на свечаном отварању Спортског кампа за децу „Србија те зове“. Министар Милићевић је камп за младе генерације отворио у Хали спортова на Сребрном језеру 11. новембра.

Саветник министра за односе с јавношћу Душко Вукајловић се побринуо да се сусрет одвија уз употпуњен садржај. Слободно вријеме смо искористили за посјету манастира Тумане, који је од Голупца удаљен девет километара. На жалост није било могуће посјетити све знаменитости које се налазе у околини, али свакако смо видјели довољно да схватимо да ћемо се у ове крајеве још враћати.

Разиграна младост, КД Примсково 21.10.2023

Као круна или завршни догађај богатих сусрета Дана српске културе је организован четврти дан, традиционална фолклорна манифестација Разиграна младост која је одржана двадесети пут. Као што то обично бива, фолклорна активност као најатрактивнија, је привукла јако велики број пратилаца, тако да је дворана Културног дома Примсково била премала да би примила све љубитеље пјесме и игре.

Водитељи програма Тара Тофај и Жељко Андрић у прелијепој одори, појављивањем у народној ношњи, су већ сценском композицијом привукли пажњу.

„Од пећинског постојања па до данас људи су се организовали у заједнице, прво у чопоре, па касније у неке друге облике, а касније у породице. Породица је круна и темељ друштва…“, биле су прве ријечи водитеља које су казане.  У наставку кроз дијалог Жељке и Таре на својствен начин, са освртом на породицу и друштвене доброте које постоје само док заједница постоји, њих двоје су нехотице (или ипак намјерно) припремили пратиоце програма на тај начин да су им чула и осјећања вапила по програмској хармонији која је слиједила.

У формалном дијелу обраћања су водитељи у име организатора догађаја, Културног друштва Брдо, поздравили присутне. Посебну пажњу су заслужили предсједник Друштва Митар Вујиновић, замјеница градоначелника града Крања Ања Зорко, Владимир Котуровић – самостални саветник у Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Златомир Бодирожа – предсједник Савеза српских друштава, као и остали представници културних организација.

Културна баштина једног народа, игра и пјесма, када је српско традиционално стваралаштво у питању, је тема проучавања бројних европских, ако не и свјетских етнолога. Приказати ћуд нашег човјека користећи ношњу и остале фолклорне елементе је био задатак ансамбала који су се низали редом:

1. Културно друштво Брдо – омладински ансамбл са кореографојом „Димко делија“, игре и пјесме из Кумановског поља, кореографа Милана Гламочанина
2. Културно-умјетничко друштво Југос из Минхена у кореографији „Момче седи на брега“, игре и пјесме Косовског поморавља; кореограф: Милан Гламочанин
3. Културно друштво Брдо – школа фолклора, адаптација „Муве“, кореограф Гордана Рогановић
4. Македонско културно друштво Цирил и Метод из Крања – „Роненка“
5. Културно-умјетничко друштво Младост из Љубљане са Играма из Биначке Мораве кореографа Дејана Милисавњевића – Звечанца
6. Културно друштво Брдо – дјечији ансамбл са Играма из Лесковца кореографа Милана Гламочанина
7. Српско културно друштво Слога из Нове Горице, „Оро се вије крај манастира“, игре из Босилеградског Крајишта кореографа Милана Гламочанина
8. Културно просвјетно спортско хуманитарно друштво Вук Караџић из Радовљице са Сплетом игара из Драгачева кореограва Дамира Шиповца
9. Српско културно-умјетничко друштво Видовдан из Љубљане, „Нунта“ – свадбени обичаји и игре Исакова кореографа Синише Фирловића
10. Културно-умјетничко друштво Југос из Минхена у кореографији „Димко делија“, игре Кумановског поља кореографа Милана Гламочанина
11. Културно друштво Брдо – омладински ансамбл у извођењу кореографије „Момче седи на брега“, игре и пјесме Косовског Поморавља кореографа Милана Гламочанина.

Завршница вечери и затварање осамнаестих Дана српске културе је био тренутак за који неби нашли примјеренију особу да својим обраћањем допринесе самом чину осим самог предсједника КД Брдо, Митра Вујиновића. Кроз ријечи поздрава и захвалности је замолио представницу града Крања, госпођу замјеницу градоначелника Ању Зорко да се са неколико ријечи обрати присутнима.

Ања је изразила велику захвалност да је била дио великог догађаја значајног за друштво и српску заједницу, сложила се да је породица круна друштва и да је КД Брдо показало да је у ствари једна велика породица. Захвална је у име представника града да својим дјеловањем богатимо културну шареноликост умјетничког стваралаштва и доприносимо на богатсву баштине града Крања. Осјетно дирнута самим догађајем је изјавила да на најбољи начин представљамо разлике и сличности које нас још боље повезују као народе у мјесту у којем живимо.

Предсједник Друштва је представницима учесника у Разиграној младости уручио признања и честитао на сарадњи и залагању за одлично изведене кореографије. 

Четверодневна манифестација Дана српске културе у Крању је била на велико задовољство организатора успјешно завршена и то је био прави разлог за једну велику и масовну забаву која је услиједила уз музику уживо.

Успјешност реализације пројекта, односно догађаја са елементима фолклорног стваралаштва, је тема на коју је умјетничи руководилац Друштва, Милан Гламочанин, рекао:  „С обзиром на услове које посједујемо у окружењу у којем живимо, прије свега мислим на саме културне дворане, ми смо презадовољни самом реализацијом нашег великог културног догађаја. С обзиром на Крањ, на његово богатсво различитим фолклорним, глумачким, музичким и другим стваратељима, је очигледна потреба по једним адекватним културним, модерним и квалитетним центром, који би могао на прави начин да прими публику и обезбиједи креативцима добре услове за рад. За комплетност дворане често недостају техничке могућности освјетљена и озвучења, капацитета гардероба и слично. Ми смо одушељени и поносни јер, не само да је скоро све безпријекорно изведено, треба навести чињеницу да је само из редова КД Брда на Разиграној младости наступило 105-оро дјеце млађе од 16 година. Сви су били обучени у народне ношње које су власништво нашег Друштва. Сви су били разиграни и распјевани, али оно што је важно напоменути је да су за успјехе заслужне моје колеге, помоћници и умјетници који раде и припремају ансамбле. Поносни смо да је Друштво заживјело са цјелокупном екипом већег броја људи који преузимају и квалитетно обављају своје обавезе – што наравно доприноси заједничком успјеху, јер нам је циљ заједнички.“

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за садардњу са дијаспором и Србима у региону.

Пјесма рода мога, КД Кокрица 20.10.2023

Треће по реду у низу, пјевачко вече Пјесма рода мога се одвијало у дворани Културног дома Кокрица. Домаћин вечери Срђан Крговић је веселим и поскочним гласом започео програмом планирано вече подсјећањем на предходне вечери и саме културне догађаје. Без сувишних ријечи је приступио најави домаћинске групе са којом је Пјесма рода мога јекнула двораном.

Ради се о младим члановима фолклорних секција са којима Срђан са задовољством вјежба и упјевава наше најљепше арије. Крговић користи прилику да присутне информише о великом искораку, радионици коју је водила проф. маг. етномузиколог Гордана Рогановић. Радионица се одржавала у просторима КД Брдо са великим бројем присутних из редова најмлађих фолклораша. На ред су потом дошле дјевојке „Брђанке“ које су извеле пјесме: Ој ливадо росна траво и Горанине ћафанине.

Друга тачка у пјевачкој вечери је била резервисана за госте из Србије, тачније састав мушке пјевачке групе КУД-а Ђока Павловић из Београда. Треба истаћи да је ова организација основана давне 1945. године. Добитници су бројних награда и признања. Мушка пјевачка група се појавила прије једанаест година и јако брзо изградила богат репертоар. Високо су се позиционирали на традиционалној етномузиколошкој скали, а као гости су извели пјесме: Три девојке, а ја сам, Зоро моја, Ђено бабо косио и Ја посејах проју.

КУД Коловит из Градишке је настао у циљу културно-умјетничког дјеловања, развијања друштвених вриједности, укидању разлика између умног и физичког рада, као и његовања другарства и солидарности међу њима. Основни задатак друштва је његовање и очување културне баштине у складу са потребама локалне заједнице. Организовани су у шест секција и четири пјевачке групе, а Друштво данас броји преко 300 чланова. Наши гости из Градишке су се представили пјесмама: Ој Козаро, Јасеновац Мило село моје и Окрени се моје коло мало.

Пјесма је добра када је добро одпјевана, парола је старије мушке пјевачке групе КД Брдо. За старије пјесме требају старија грла, кажу они. Осморица упјеваних „бркајлија“ је сложним гласом извела сплет крајишких пјесама.

КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице је ушло у тридесету годину марљивога рада. Најбројнија им је фолклорна секција, а одмах иза ње долази пјевачка. Раде и мушка и женска пјевачка група, а овога пута су нас обишли са својом женском групом. Извели су пјесме: „Ишла Јана из Бечеја сама” и „Цвјетала ми липа и топола”. Умјетнички руководилац групе Снежана Максимовић..

Старија женска пјевачка група КД Брдо се у току свога рада појављивала јако често његујући старе напјеве из својих заселака. Како оне воле рећи, оне су пријатељице, сестре и друге од ране младости. Пјесма их сједињава. Извеле су пјесме: Три дјевојке збор збориле, Кад запјевам далеко се чује и Дрмај, дрмај.

У другом свом појављивању су чланови мушке пјевачке групе КУД-а Ђока Павловић из Београда извели пјесме: Ајмо рећи један-један, Дођи моје јање, Ожени се сирома и Мачка и миш. Нарочита благодет је то била за публику због хуморне ноте коју момци јако вјешто уткивају у извођење својих умјетничких наступа. Предводи их умјетнички руководилац Стеван Гојковић. Група се може похвалити гостовањима по Њемачкој, Литванији, па чак и далеким Исландом.

КПСХД Вук Караџић из Радовљице, односно њихова женска пјевачка група, је у другом блоку појављивања извела пјесме: Мој Драгане у гори чобане и Ој јабуко зеленико. У самој пјевачкој завршници се присутнима обратио Милан Гламочанин, подпресједник КД Брдо. Упутио је поздраве присутнима, посебно поздравивши г. Владимира Котуровића, самосталног савјетника у Министарству спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, проф. Душка Певуљу – Универзитет у Бањој Луци.

Након обраћања је приступио уручењу захвалница представницима група које су својим умијећем и гласовима обојили вече у традиционалну музичку ноту.

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за садардњу са дијаспором и Србима у региону.

Пратите и остале Дане српске културе на страницама:

Етно вече традиционалне српске музике и српског кулинарства, КД Брдо 18.10.2023

Драмско – књижевно вече: Симо Матавуљ

Разиграна младост 2023