Корчаница

Већ дванаест година књижевници из Словеније, који дјелују у оквиру Секције српских књижевника у СКД „Петар Кочић”, и ове године су организовано кренули на пут. Међународни књижевни сусрети „Шушњар”, окупљају књижевнике из Републике Српске, ФБиХ, Србије, Црне Горе и Словеније. Поред „Шушњара” у Оштрој луци и Санском Мосту одржани су 31. јула 2021. и књижевни сусрети у Подргрмечкој Корчаници, Јасеници, општина Сански Мост, ФБиХ. То су трећи сусрети, гдје се жели на тим падинама, пространствима планина и лугова, а и лијепим равницама, међу становништвом које се тамо враћа из избјеглиштва, оживјети писана ријеч. Међу значајним бројем књижевника с тих простора, расељених по бијелом свијету, иницијатор др Васо Предојевић и Оља Ернаут, предсједница Културног друштва „Завичај”, које је и организатор сусрета и успоставило је и библиотеку у Лушци Паланци, гдје је и сједиште локалне заједнице на тим просторима. Као редовни члан удружења књижевника Републике Српске др Предојевић, уз велико залагање, успјешно је окупио десетак књижевника из Републике Српске, Србије и Словеније, гдје је добио и непосредну подршку СКД „Петар кочић” из Крања, који је и активни члан тога удружења.

Мјесто одржавања сусрета Корчаница, је препознатљиво, гдје је у вријеме 2. свјетског рата била прва партизанска болница, до деведесетих година то је било мјесто бројних окупљања и манифестација.

Сусрети су уз познате књижевнике и скоро стотину и педесет других посјетилаца уз културни програм, одржани уз велико задовољство учесника и посјетилаца. Програм је успјешно представио и водио Михајло Орловић, књижевник, новинар и публициста из Бање Луке.

„Шушњар 21”

Међународни књижевни сусрети почели су 1974. године у Санском Мосту, слиједили су прекиди, а од   1995. године редовно се одржавају у општини Оштра Лука. Одржавање књижевних сусрета „Шушњар” за велики број књижевника из Републике Српске, Србије и средина гдје Срби живе, представља завичајну, домољубну и историјску преокупацију учешћа и сјећања.

Потребно је подсјетити да ове године обиљежавамо и 80 година од почетка Другог свјетског рата. Те 1941.године, када је 10. априла основана Независна држава Хрватска (НДХ), на просторима Крајине, гдје су Срби живјели, извршена је окупација и почело се пројектом брисања Срба с тих простора. Углавном су успостављани логори и цивилно становништво је одвођено у логоре и убијано. Поред простора Бихаћа, Сански Мост је било стратиште тих догађања. Већ 6. маја 1941. у близини Санског Моста, у насељу Сјенокос, међу селима Кијево и Трамошња, дошло је до насиља од страна формација НДХ и 6.маја је становништво дало отпор и дошло је до првог оружаног сукоба. На подручју општине Сански Мост дошло је до масовног одвођења цивила у логор Шушњар, три километра центра града и тамо су масовно убијани. По провјереним и потврђеним подацима тамо је страдало око 5.500 цивила, од тога 50 Јевреја и  десетина Рома. Међу страдалим цивилима били су и старци, жене и дјеца. То се догађало док још није било партизанског покрета нити борбених сукоба.

Овогодишњи књижевни сусрети „Шушњар 21” одржани су у Оштрој луци 1. августа, уз учешће књижевника из Србије, Републике Српске и Словеније. Ове године је додијељена само награда „Шушњар 21”, а добитник награде је Горан Врачар, књижевник из Источног Сарајева, за књигу пјесама „Кад ђаво крви зажели”. У образложењу жирија, наведено је да је Врачар посљедњи отаџбински рат деведесетих видео уживо и који је тај рат опјевао. У његовим пјесмама нема мржње и он је национално освијешћен пјесник. У програму су учествовали сви гостујући књижевници уз пригодан културни програм. Из Словеније су учествовали др Васо Предојевић, Винко Пиљагић и Раде Илић. На сусретима, на штанду СКД „Петар Кочић”, представили смо остварења српских књижевника у Словенији, посебна пажња посвећена је издању Остоје Шобота „Свјетла у тами”. Представили смо такође и информативну дјелатност Срба у Словенији, друштава и Савеза српских друштава Словеније. Разговоре умјесто аутора водио је и предсједник друштва Шућур, а бројним посјетиоцима смо поклонили књиге наших аутора и Новине српске „Мостови”. Сљедећи дан била је посјета на Шушњару и поетски помен, као и угошћавање у Оштрој Луци поводом славе општине. Чланови нашега друштва и гости књижевници су задовољни учешћем и дружењем с књижевницима, гдје су обогаћена искуства.

Наше учешће је финансијски подржао Јавни фонд Републике Словеније за културне дјелатности.

Текст: Крстан Шућур

Фото: архив учесника

Културна манифестација „12. Кочићеви културни дани 2021” изведена је у термину од 12. до 20. јуна ове године у Крању

Литерарно вече

За отварање манифестације у просторијама друштва, што је био први догађај у склопу овогодишњих „Кочићевих културних дана”, постављена је изложба  Змијањског веза, који је под заштитом агенције Уједињених нација „УНЕСКО”, као нематеријално културно добро, које припада просторима Змијања и Босанске Крајине, гдје живи српски народ. Такође постављена је изложба фотографија Крајине, а посебно мјесто је дато одржавању Змијањске и Грмечке кориде, борбе бикова и народног саборовања. Пејзажи тих крајева и неке историјске знаменитости, биле су у опусу изложбе. Изложба ће бити отворена до 1. 10. 2021. у просторијама друштва, а на закључној манифестацији 20. јуна, дио изложбе представљен је посјетиоцима.

У другом дијелу програма „Кочићевих културних дана”, истог дана, приређено је „Литерарно вече”, а у програму су учествовали др Васо Предојевић, Рада Гашић, Остоја Шобот, Радослав Милановић, Крстан Шућур и Душан Јовановић. Након представљања учесника Остоја Шобот је, напоменувши да „Кочићеви дани” не могу без помена Петра Кочића, прочитао писмо које је Петар Кочић упутио својој жени Милки, а које овдје преносимо:

„Милки Кочић у Бању Луку, Сарајево, XXIV-III-MCMXI

Драга моја Милка, Примио сам Твоје писмо. Хвала Ти на обавјештењу. Ја сам знам да Ти је тешко са Слободаном, али шта ћеш: дијете је дијете, мора се трпјети. У нас се у Сабору ухватила велика џефа. Босански католици хоће да нас све уз припомоћ Турака похрвате, а Турци уз припомоћ католика хоће да кмета и сељака за вјечита времена заробе. Кроз који дан доћи ће аграрно питање. Морам бити овдје, јер се бојим да нас народ не назове издајницима. Пази на се и на Слободана. Поздрави Лепу и Ђорђу. Све вас топло грли и љуби П. Кочић”.

Рада Гашић је одрецитовала пјесму Мирка Поповића „Српкиња сам”, а Радослав Милановић је читао стихове из своје збирке „Пјесмом кроз живот”, односно пјесму „Сви будимо тамо”. Душан Јовановић је рецитовао „Бесмртну песму” Мирослава Мике Антића.

Остоја Шобот је говорио о језику, а Крстан Шућур рецитовао стихове, да би потом најавио др Васу Предојевића, односно назначио промоцију његове нове књиге, монографије „Предојевић главица – село на Грмеч гори”.  Др Васо Предојевић је веома опширно и детаљно говорио о своме дјелу, о самој идеји о настанку књиге, као и свему томе што је слиједило до завршетка овог подухвата. У кратким цртама изнио је и неколико детаља из самог садржаја монографије. Поред ове књиге др Васо Предојевић је изложио и своју збирку пјесама под називом „Сањар на путу наде”. Крстан Шућур и Остоја Шобот су коментарисали ова остварења и заједно са публиком постављали питања на која је др Предојевић одговарао.

Након промоције поново се вратило поезији, а Радослав Милановић је читао стихове своје пјесме „Живот на истоку”, а Душан Јовановић говорио стихове Добрице Ерића и његове пјесме „Писмо учитељу”. У задњем дијелу ове Литерарне вечери Милан Аксентијевић је говорио о проблемима који су још увијек присутно код Срба у Словеније, са посебним нагласком на проблем „избрисаних” који траје ево већ тридесет година.

Кочићев сабор

Слободно се може рећи да је културна манифестација „12. Кочићеви културни дани” одржана и завршена као „сабор”. У недјељу 20. јуна на Полици код Крања, у спортско-рекреационом центру одржан је сусрет чланова, гдје су у програму учествовали представници СПД „Никола Тесла”  Постојна, Удружење гуслара Словеније, СКПД „Свети Сава” Крањ, а присутни су били и чланови КД „Брдо” Крањ.

Чланови драмских секција су посебно одушевили преко стотину посјетилаца. Гојко Лазић из СПД „Никола Тесла” је уз двије монодраме, посебно „Банкомат”, протресао бројне посјетиоце. Душан Јовановић, монодрамом „Пилипенда”, на текст приповијетке Симе Матавуља, с пажњом публике очарао је све. Млади гуслар Давид Радишић, члан Удружења гуслара Словеније, извео је пјесму посвећену Видовдану и Косовском боју, а касније је уз помоћ гуслара Паје Вученовића и других пјевача отпјевао још неколико српских патриотских и народних пјесама, што је наишло на веома добар одзив публике. Иако је изостао велики концерт фолклора и пјевања, ветерани и пјевачи из нашега друштва извели су краћи програм, што је публика поздравила и на крају укључујући се у велико коло „Игре из Шумадије и Поткозарја”.

Учесници у програму, заслужни чланови друштва за рад и пријатељи, донатори друштва, добили су писмене захвалнице. Пријатељи друштва, чланови и донатори, побринули су својим прилозима и поклонима да је одржана и томбола у жељи да се помогне друштву да успјешније ради. Настављено је дружење уз неке спортске игре, као бацање камена с рамена, скок у даљ и вуча конопца. Дружење је настављено до касних вечерњих сати уз пјесму, игру и „бањалучки роштиљ”, а вриједни чланови нашега друштва побринули су да сви посјетиоци буду послужени и задовољни.

Слободно се може рећи да је манифестација успјела, задовољни су сви посјетиоци и учесници у програму, чланови друштва, жељели су да се вратимо у нормалне услове након више од године дана. Друштво упућује захвалност свим друштвима и ССДС, члановима и пријатељима друштва да су допринијели да је манифестација успјела.

Истини за вољу, морамо признати да нисмо у цјелини успјели поставити садржај програма, изостао нам је концерт игара и пјесама, гдје је редовно учествовало пет-шест фолклорних и пјевачких група. Разлог томе су посљедице и мјере у вези са епидемијом ковид-19, кад многе групе нису више од године дана вјежбале, а пред организацију манифестације услови нису дозвољавали планирање већих манифестација.

У дијаспори је окружење мањинских етичких група и заједница то које непосредно утиче на асимилацију и представљају изолацију тих група. Мора се напоменути да је то изразито у мањим и растрешеним групама и срединама изразитије. Чак је важно у каквој групи језика живе те наше мањине у расијању. Разлика је у држави гдје се говори романски или енглески језик или у земљи као што је случај у Словенији где се говори словеначки језик. У таквом окружењу има доста сличности, али у таквим условима асимилација има већи утицај.

Вриједно је напоменути да је проблем српске заједнице у Словенији што је она нова категорија и да је живјела прије у заједничкој држави. Њено организовање почиње од 1991, када је постала дијаспора и одвојена од матице Србије, а која је после 1991. преживјела велике промјене, искушења, санкције и објективно није могла низ година да се посвети новом расијању. Организовање Срба у Словенији у друштва ишло је спонтано и као што је већ напоменуто бавило се уским садржајем културе.

Напредак је био у стварању Савеза српских друштава Словеније, гдје је координација међу друштвима унаприједила садржај рада и препознатљивост, гдје се дошло до бројних културних и информативних пројеката и програма. Нису развијане институције наше заједнице, пратиле су потешкоће, спутавање, оснивање нових удружења, чак три кровне организације, што и данас представља проблем гдје заједница трпи и по многим стратешким питањима стоји се у мјесту. Може се признати да је чак више енергије и финансијске подршке више пута уложено у разједињавање и рушење већ годинама и деценијама постигнутог него за помоћ да се  подрже програми и пројекти, створе нове институције и услови.

Оцјеном стања и тражења нових путева да се осмисли квалитетнији рад организованих друштава и ССДС настали су неки програми и пројекти. Тако је кроз дјеловање поменутих секција овога друштва и уз подршку других српских друштава и кровне организације настао прије три године пројекат „Караван књижевности и драмске уметности”. Тај пројекат је у посљедње четири године подржавало Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у  региону. Још прије три године у неколико друштава пројекат је био прихваћен и постао препознатљив. Напредак је био и у томе што се и већи број појединаца из већег броја друштава, као и самостални ствараоци, укључили у рад ове двије секције друштва. Само секција књижевника повезује из цијеле Словеније преко двадесет појединаца, а они стварају на српском језику. Исто тако драмска секција је од мале седмочлане групе нарасла, тако да данас повезује преко двадесет појединаца.

Већ смо у претходном броју Мостова представили неке активности до новембра 2019. Када смо у претходном броју позвали друштва на сарадњу, нисмо дуго чекали и чак осам друштава је изразило спремност за сарадњу у пројекту, као и организовању гостовања у њиховим срединама. Поменути пројекат трајаће до краја јануара 2020, вјерујем да ћемо успјети испунити обећања и позиве.

Неке од протеклих активности „Каравана” међу српским друштвима у Словенији су:

Промоција књиге аутора др Васе Предојевића у Београду

Познати писац у Словенији, а и ван граница,  др Васо Предојевић је на позив Куће Ђуре Јакшића из Београда 26. октобра 2019. представио своју једанаесту књигу „Подгрмечки споменар”. Публика и стручна критика веома су похвално прихватили књигу аутора. Искоришћена је прилика да се с групом из Словеније која је била на промоцији посјети и Београдски сајам књига. И то је резултат повезивања људи од писане речи у Словенији што чини тај дио стваралаштва успјешнијим.

11. сусрети српских књижевника у Словенији

Сваке године у децембру одржавају се у Крању књижевни сусрети у организацији СКД „Петар Кочић”, односно његове секције српских књижевника и „Театра Давид”, који учествује у програму. На сусрету је било једанаест књижевника: Смиљана Кондић, др Васо Предојевић, Радослав Милановић, Маринко Јагодић Маки…  и гошћа Ана Јувант, који пишу на српском језику, а од три појединца представљена су остварења из ове године. Поред др Васе Предојевића, представљена је нова књига, роман Јордана Ставрова, а Маринко Јагодић Маки, представио је свој роман „Пољубац неба”, који је ове године успјешно преведен на словеначки језик. Поред наведених у програму су учествовали и Остоја Шобот, Душан Јовановић, Крстан Шућур, који је повезивао програм и млади гуслар Давид Радишић који је отпјевао двије српске епске пјесме.

У наставку рада сусрета књижевника  појединци су рецитовали своју поезију, читана је проза и текстови  из романа. Чланови „Театра Давид” извели су неколико тачака монодраме и скечева, а музичка пратња из Удружења гуслара Словеније успешно је попуњавала програм. Многи посјетиоци из српских друштава одушевљено су поздрављали учеснике у програму.

Домаћин СКД „Петар Кочић” приредило је закуску за све посјетиоце и чланове друштва, који су добили и календаре, упућене су и честитке за срећну нову 2020. годину.