Фестивал ветерана фолклора „Идем преко земље Србије”

КУД „Младост” из Љубљане овај пут повело је на свој први наступ у Србију свој рекреативни ансамбл. Први међународни фестивал ветерана фолклора „Идем преко земље Србије” у организацији Етно села „Ла Салаш”, које се налази између Пожаревца и Голупца, одржан је 25. маја 2024. На фестивалу су учествовала многобројна друштва из целе Србије, а наши рекреативци су се представили „Играма из Лесковца”. Поред свега тога посјетили смо тврђаву Голубац, а у повратку свратили смо у манастир Тумане гдје смо присуствовали литургији за здравље. Да не би били гладни и да нам не би било жао „морали” смо свратити у чувену печењару „Код деде Ставре” у Сурчину гдје смо добро омрсили бркове.

Иза нас је један незабораван  викенд који ће мени лично остати у лијепом сјећању, од самог почетка вјеровао сам и сигуран сам био да ће нам бити ТОП! Све се поклопило како треба као баба на дједу или као кец на десетку.

Прије годину дана и кусур формирали смо ову рекреативну секцију у нашем друштву. Циљ је одувијек био да се поред стандардних кола која би играли на разним догађајима, науче и по коју кореографију како би могли да наступају на разним манифестацијама, односно да би били дио једне дивне фолклорне приче и да осјете све чари фолклора кроз пјесму и игру.

Све три дана била су изузетна, са пуно позитивне енергије, среће, емоција и благостања. Кренули смо у петак поподне после посла, када би била гужва на цести, ми је нисмо имали! На граници у оба правца није било ниједног аутобуса који би нам спрјечавао или успорио темпо. Резервисали смо фин и чист смјештај у природи гдје би нас у сунчано суботње јутро пробудиле птице, гдје смо заједно доручковали као једна права екипа а касније један дио екипе прошетао би поред Дунава.

Такође имали смо срећу и код тврђаве Голубац гдје смо им банули ненајављено, а нас свеједно срећом нису одбили и омогућили су нам посјету. Највећу срећу смо имали кад смо стигли на вријеме у манастир Тумане. Нико  од нас није знао да молитва за здравље  почиње у 11.30 а ми ко наручени стигли пола сата раније.

Упркос великој посјети вјерујем да су многи од доживјели  велико благостање свевишњег већ у самом улазу на капији, авлији или за вријеме молитве. Ја сигурно јесам и драго ми је због тога а посебно кад ми је свештеник услишио тиху жељу да ме барем мало она света водица  додирне. На крају сам од истог био окупан.

Улазак у етно село Ла Салаш био је скроман, дошли смо први од свих осталих гдје смо могли у миру без икакве журбе попити пиће у сеоској кафаници па је и сам фестивал на крају испао на прави сеоски начин што је имало свој чар. Касније у ресторану сва позитивна енергија коју смо скупљали све ово вријеме морала је негдје да прсне па смо због тога лудовали и пјевали касно у ноћ  уз фантастичну музику  коју често можемо видјети само на youtube – тако барем ја мислим.

Да полако завршим, мени је заиста драго видјети све задовољне и сигуран сам  да ће свима  ова прва турнејица  остати у лијепом сјећању. Сви су били одлични као и њихови партнери за које ми је посебно драго да су их повели. Сигуран сам да ћемо сљедећи пут ићи у већем броју па ће и остали другари из те групе имати прилику доживјети све ово што смо и ми доживјели овог викенда.

Живи и здрави били.
Бојан Антонић, предсједник и умјетнички руководилац КУД „Младост” Љубљана