ВЕТЕРАНИ КД БРДО ПОСЕТИЛИ МЕЂУНАРОДНИ ФОЛКЛОРНИ ФЕСТИВАЛ У ИТАЛИЈИ

ВЕТЕРАНИ КД БРДО ПОСЕТИЛИ МЕЂУНАРОДНИ ФОЛКЛОРНИ ФЕСТИВАЛ У ИТАЛИЈИ

На позив фолклорног друштва Folkloristico Balarins de Riviere, из истоименог града, ветеранска секција КД БРДО је наступила на осмом, традиционалном фестивалу, који носи назив »Morenico di folklore«. Фестивал се одржао 28. октобра у градићу Магнано, који се налази у североисточној Италији, у Фурланији недалеко од Удина. Наши вредни чланови  Борут Принчич и Јана Принчич Ципот, су заслужни за то да је до ове посете дошло. Они су и раније сарађивали са људима који воде овај мали градић и Друштво, па је захваљујући  њима КД Брдо добило позив и прилику да наступи на овом фестивалу.

Из Крања смо кренули рано јер смо желели да наш пут добије  поред фоклорног, излетнички и туристички смисао. Да не буде само наступ, него и прича.  Зато смо се уставили у Удинама, где смо користећи последње дане михољског лета разгледали историјске знаменитости града. Посетили смо и забавне паркове где су неки одважнији  ветерани, возећи се на оним вратоломним адреналинским справама чекали наступ.

У поподневним часовима смо стигли на одредиште где су нас дочекали гостољубиви домаћини. Уз њихова традиционална вина и храну, италијански језик је постајао близак и разумљив. Успешно смо га комбиновали са мимиком и енглеским, а кад би ствар постала захтевнија, Борут и Јана су то симултано преводили. Посебно задовољство и част смо доживели кад нас је жупан Андреа Венцхиарутти позвао у просторе градске куће, која је изграђена и опремљна са укусом и стилом. Не велика, а лепа и топла. Унутрашњост од  дрвета, са нагласком на њиховој култури и традицији.

Посебна занимљивост су зидови на којима су у каменим плочама исклесани знаци, који по речима жупана представљају три важна периода града и целе Фурланије. Периоди обухватају време од седамдесетих година прошлог века до данашњих дана. Наиме, пре четрдесет година је њихове крајеве захватио земљотрес који је захтевао близу хиљаду  жртава, а порушено је било преко десет хиљада објеката. Исклесани каменорези  представљају времеплов тих догађаја.  Прва плоча симболизује мир, скоро идиличност; друга плоча одсева жртве и рушевине; трећа плоча приказује изградњу, целење рана и садашњост. Размишљао сам како природне непогоде не бирају где ће и кад ће да ударе, не обазиру се на границе, нације, боје коже…  Природа је једнако праведна или неправедна за све.

Читаоци који добро памте ће се сетити да се тај земљотрес десио на Ђурђевдан 1976. Захватио је и северозападну Словенију, подручје Посочја, а срећом жртава није било.

Фолклор је само део догађања и приредби познатих под називом »Укуси  кестена« (Sapori di Castagne). Фестивал се одржава сваке године и траје четири дана (два викенда), а поред фолклора организују се: спортске, музичке, уметничке и кулинаричке приредбе. Ове последње смо имали прилику да доживимо, пробамо и окусимо неколко пута. Можемо са задовољством рећи да су наши домаћини прави мајстори кулинарства.

Поред нас и домаћина, на фестивалу је наступила и фолклорна група „ Volstangruppe  Klagenfurt  Worthersse“  из Аустрије. Укупно је наступило око осамдесет фолклориста пред око триста љубитеља традиционалних песама и игара. То се дешавало у вечерњим сатима у дворани посебно приређеној за такве приредбе. Свака фолклорна група је наступила са две кореографије. КД Брдо је наступило са играма из околине Ужица и са играма из Пчиње. Као што се види приказали смои игре са запада и са истока Србије. Песник би рекао да смо с кореографијама загрлили Србију . Обе корографије је поставио Дејан Бодирожа. Присутни су били одушевљени нашим кореографијама и наступима. Плесови и кореографије Корошке и Фурланије су проткане полкама и валцерима и то је за њих на неки начин »већ виђено«, а игре из Србије већина гледа, слуша и доживљава први пут. Аплаузи су  нам говорили да су гледаоци наша кола песме и игре разумели без превода. Са неверицом смо се питали, да ли се то нама догађа? Нас је тај фестивал стварно обогатио. Омогућио је да се сретну  три културе: романска, словенска и германска. Ово морам мало поближе објаснити: после наступа и вечере, наши домаћини и гости из Аустрије су зажелели да их научимо Ужичко коло. Са задовољством смо то прихватили и измешали се (у колу). Убрзо, већина је »сконтала« и ухватила такт и ритам. Нарочито женски део популације. Неко рече: Боже, како ове странкиње брзо уче! И ми смо били вредни ученици валцера и полке, тако да је та размена знања текла у  више смерова. Да тај занос не би спласнуо, наш председник Митар Вујиновић се већ договорио да нам наши домаћини врате посету. Доћи ће са млађом секцијом, јер »на млађима свет остаје«- а старији иду даље! Мислим да смо добро представили и своју нову домовину Словенију и српску културну баштину и традицију.

Забава се завршила у касне сате. Добро расположење и сређивање утисака се пренело  у аутобус, тако да неко  у полу сну рече: тако су гостољубиви, жао ми је што су изгубили на Сошком фронту.

Приредио: Драган Ђерић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.