У КУЛТУРНОМ ДРУШТВУ „БРДО“ ОДРЖАН СВЕЧАНИ СЛАВСКИ ОБРЕД У ЧАСТ СЛАВЕ СВ. СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ

У КУЛТУРНОМ ДРУШТВУ „БРДО“ ОДРЖАН СВЕЧАНИ СЛАВСКИ ОБРЕД У ЧАСТ СЛАВЕ СВ. СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ

св. Симеон Мироточиви – крсна слава културног друштва Брдо

Поводом крсне славе културног друштва Брдо је одржана славска свечаност у просторима друштва у Крању. Славски обред је водио парох Будимир Галамић. Славски колач су преломили Митар Вујиновић, предсједник друштва и Велимир Драгељ, који је био кум славе, иначе члан друштва. У неизоставној здравици је Велимир Драгељ честитао славу те присутнима зажелио угодан боравак и пријатно дружење. Предсједник друштва је упутио здравицу присутној Ивани Јакшић Матовић, представници Амбасаде Републике Србије, првој савјетници и конзулу Амбасаде у Љубљани. Ивана истиче да је сарадња Амбасаде и КД Брдо јако добра, те да неће заборавити да  КД Брдо својом активношчу помаже рад Амбасаде. Митар је такође, по обичају, здравицом указао захвалност и добродошлицу поджупану града Крања Борису Веховцу, који је здравицом одговорио да добро познаје рад КД Брдо и да се радује што су простори бивше куглане добили доброг господара. Од представника Општине града Крања били су присутни такође и одборници града мр Барбара Гунчар и Милорад Гогић, дугогодишњи члан КД Брдо.

У наставку је предсједник ријечи намијенио представницима осталих културних организација, као и предсједнику Савеза српских друштава Словеније, магистру Драги Војводићу. Војводић је присутне информисао да је у парламентарној процедури Закон којим би као Национална заједница, са осталим непризнатим Националним заједницама, Срби добили бољи положај и загарантована средства за свој рад. Казао је да очекује до идуће славе да ће закон бити усвојен, а то није наш крајњи циљ. Наш крајњи циљ јесте статус Националне мањине. Као представници ССДС су били присутни и подпресједници Милан Стојановић и Цвијетин Нешковић; као и секретар ССДС Душан Јовановић.

Од преставника других друштава су били присутни представници КД Михајло Пупин из Љубљане, СПКХД Вук Карађић из Радовљице, СКД Петар Кочић из Крања, СПД Никола Тесла из Постојне, СКД Сава из Храстника, СКУД Кочевје, СКПД Свети Сава из Крања, као и бројни чланови нашег и других друштава, те остали љубитељи традиције и обичаја.

Митар Вујиновић се захвалио присутнима за долазак истичући захвалност донаторима овог догађаја Љубиши Гојковић и Зорану Зец.

У свом обраћању, упутивши здравицу, је нагласио да је за врхунску свеукупну организацију заслужан Златомир Бодирожа, координатор организације крсне славе друштва.

Златомир је, као што налаже славски обичај, узвратио здравицу рекавши да је ред да се неколико ријечи намијени свецу. »Велики Жупан Стефан Немања, потоњи Свети Симеон Мироточиви  родоначелник је славне и свете династије Немањића, династије која је владала у Србији 205 година, од 1166-1371 године. Стефан Немања се с правом сматра  физички и духовни отац српске државе и државности. У народу најпознатији просветитељ и светац Његов најмлађи син Растко, потоњи Свети Сава. Када смо, ми у друштву, бирали којег Свеца узимамо за своју Крсну славу, имали смо све ово на уму, као и вријеме у којем живимо, гдје би један ауторитет око којег би се Срби ујединили и те како био потребан нашој националној заједници на свим нивојима, као што је то био Немања у давна времена прије толико вијекова. Тешка су ова данашња времена, али ни она нису била лака. На нама је данас да чинимо тако да се не постидимо пред лицем предака наших нити да се наши потомци буду морали стидјети за нас. Чувајмо нашу традицију, културу, предање и историјско сјећање на добробит свих. Нека је данашња Крсна слава свима на здравље и духовно спасење«, рекао је Златомир у свом обраћању.

Златомир је такође рекао »Културно наслеђе се не чува тако што се напише на папир, остави у фиоку и закључа«, рекавши да је посланство друштва испуњено кад културно благо предамо наследницима. При том је мислио на оне најмлађе учеснике крсне славе, који су били присутни на свечаности.

Српска слава се од новембра 2014. године налази на UNESCO листи нематеријалног културног наслеђа човјечанства, што је уједно и први упис културних добара из Србије на ову листу. Слава је и прилика гдје домаћин, поред осталог, показује способност како уприличити свечани догађај.

 

 

Златомир Бодирожа је био одговоран да се крсна слава испрати на достојан начин. На питање који је његов коментар на сам догађај је рекао: »Захваљујем се свима који су помогли у реализацији, свима који су учествовали у припреми хране и свега виђеног. Посебне ријечи захвалности упућујем радном особљу на пожртвовању, достојанству и уљудности приликом послуживања припремљених доброта. Мало је рећи хвала. Било је задовољство и понос видјети сва та насмијана лица са колико пажње и залагања брину да све припремљене доброте буду доступне свима гостима на вријеме и у довољним количинама без обзира што је храна била посна.«

Традиција налаже да се славе прате пјесмом, а како су гусле један од најстаријих традиционалних инструмената гуслар Иван Гребовић из Кочевја је слављенике забавио извођењем неколико њему драгих нумера.

Предсједник је на трдиционални начин угасивши славску свијећу догађај означио завршеним. Прије напуштања простора друштва су радно особље, координатор Златомир Бодирожа, предсједник друштва Митар Вујиновић и кум славе Велимир Драгељ сјели за сто, сабрали утиске и означили догађај успјешним, не скривајући свој понос на успјешно организовану и одржану свечаност.

 

Текст: Златомир Бодирожа и Миодраг Кондић

Фото: Миодраг Кондић

подијелите садржај:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

За одбацивање нежељених садржаја користимо Акисмет. Опширније